Srpski narod

ЗА СРПСКО СЕЛО

Корове треба уништити Један од највећих непријатеља жетве и свих пољопривредних усева су коровске траве. Нарочито је то случај код нас, где се уништавању корова није посвећивала довољна пажња. А данас је неопходно да се та пажња у пуној мери посвети, јер је принос земље услов нашег опстанка у садашњости и благостања у будућности. Колике штете могу да нанесу коровске биљке усевима показаће нам неколико цифара проверених научним испитивањима. Кромпир засејан на једном хектару земљишта зараженог коровима дао је 12.000 кгр. приноса, а на једном хектару незараженог земљишта 27.800 кгр. Код шећерне репе та разлика попела се од 16.200 кгр., на 97.000 кгр. Однос код јарог грашка био је 1.217 кгр. према 1.520 кгр. л а код сточног боба 1.175 кгр. према 2.125 кгр. Али огроман губитак у приносу није једина штета коју корови наносе. Поред тога помоћу њих развија се велики број штеточина биљака и животиња, Извесни корови, као на пример кукол>, татула и други, штетни су за здравље људи и стоке, те изазивају разна обол.ења, па чак и тровање од кога може да наступи смрт. Коровске биљке отимају усеву под земљом храњиве састојке, влагу и топлоту, а над земљом отимају му светлост. Коровске биљке шире се помоћу ветра и воде, који разносе семе. Исто тако разносе семе животиње, дивље и домаће, помоћу свога крзна, за које се семе закачи. Најзад га разносе и птице својим изметом. Човек пак често сам придоноси ширењу корова сејући непречишћено семе у коме има и коровског семена. Да би се коровске биљке сузбиле треба најсавесније применити сретства предострожности и сретства уништавања. Сретства предострожности састоје се у правилној обради земље, угарењу, одводњаев&у ђубрењу кречом, увођењу плодореда, правилном ђубрењу загорелим ђубретом ,сејању пречишћеног семена, прашењу, окопаван»у, дрљању и другој потребној обради. Непосредна сретства уништава ња су плевљење и чупање корова, затим окопавање и прашење усева. Врло је успешно и прскање земљишта раствором 15 до 20°/» зелене галице, или другим хемијским сретствима.

Ф У Италији су уређени заједнички логори за кријумчаре и црноберзијанце, куда Се ови кривци упућују према налогу префекта. Казна је врло тешка јер се односи на цело време трајања рата. © У Француској је основано врховно веће за обавезну службу рада. На челу овог већа налази се министар за народно васпитање Бонар, а као потпретседник изабран је генерал Дишен.

Ноше Сви повртарски производи претстављају намирнице прворазредне важности за исхрану. За нашу пак народну исхрану остају као најважнији пасуљ и паприка: пасуљ због своје изванредне храњивости која далеко превазилази храњиву вредност свег осталог поврћа, а паприка због своје богате витаминске садржине и због своје вредности редовног зачина у нашој кујни. Пасуљ је код нас увек био најраспрострањеније поврће и народно јело, које су трошили и радо јели сви народни слојеви. Он, по својим храњивим састојцима, изјбдначав^се са месом и може сам за себе да претставља намирницу довољну за људску исхрану. ПАСУЉ Да би се оценила вредност пасуља корисно је навести следеће научне податке: Човеку треба просечно дневно 2.800 калорија да би одржао организам у добром стању. Један килограм пасуља развија од 3.300 до 3.400 калорија, што значи да је око три четвртине килограма пасуља дневно довољно човеку за живот, чак без икаквог другог јела и зачина. Поред тога пасуљ садржи 3% масти, што значи да организам са једним килограмом пасуља добија 30 грама масноће. Међутим, један килограм говеђег меса развија свега 1.600 калорија, а калорије које развија зељасто поврће, као на пример купус, спанаћ, шаргарепа, кељ и друге, не бц билеу стању да одрже организам, јер би требало да човек поједе дневно 8 до 10 килограма, а ту количину желудац не би могао да прими и да свари О гајењу пасуља није потребно говорити, јер је оно сваком пољопривреднику врло добро познато. Скренућемо само пажњу на извесне мање познате околности, како би пољопривредник могао да их користи и да тако добијемо ове године што обилнији принос. Врло је корисно да се семе пасуља што чешће обнавља семеном из других крајева, а најмање сваке треће године. Пасуљ најбоље успева на плодној, лакој, ровитој и топлој земљи са довољно влаге, али да буде оцедита. Ие подноси земљу тешку, збивену, хладну, сувише кречну и влажну. Непосредно ђубрење стајским ђубретом му не прија, али је врло корисно ако је земљиште претходно добро пођубрено. Исто тако је корисно посути по земљи гипса и пепела око 250 килограма на један хектар. Добро је да се по могућству не сеје на истом месту сваке године, већ сваке друге или треће године. Пасуљ је биљка топлог поднебља, пореклом из Јужне Америке, и за успевање потребна му је топлота. Може да промрзне чак од најмањег мраза. Због тога се сеје доцније, тек кад потпуно пређе опасност ад позних мразева. Ако у току узраста настане суша, заливање му прија, нарочито кад је у цвету, али ако има кише заливање је непотребно и чак шкодљиво. Радове око пасуља не треба обављати док је мокар од росе или после кише, јер је накдоњен пламењачи.

*ЈП »

Пасуљ истовремено цвета и за-' меће плод, али само дотле док плод не сазре. Стога младу боранију треба брати свака два до три дана, да би се могли стално развијати нови цветови и плодови. Боранија стиже за брање два до два и по месеца после сетве, рујав пасуљ за три до три и по месеца, а зрео пасуљ за четири месеца. Зрео пасуљ боље се одржзва и укуснији је зз јело ако се с.г чувз у махуни до употребе или продаје. ПАПРИКА Једна конференција стручњака одржана пре кратког времена у Министарству народне привреде утврдила је, да је становништву Србије потребно 60 вагона алеве паприке за редовну потрошњу. Да би се тај принос постигао треба засејати паприком 850 хектара земљишта. Због тога је стављено у дужност планској пољопривреди, да обезбеди довољно површине за гајење паприке. Највећи део семена већ је обезбеђен. Врло је корисно да се наш пољопривредник са своје стране побрине да произведе довољне количине ове корисне биљке, чији је плод тако омиљен на нашој трпези, било за пуњење, било као салата печена или пресна, било као туршија у сирћету или зејтицу, било као неопходан зачин наших јела у виду алевг паприке, бцло прерађен у укусан српски ајвар. Ма да је пореклом из Јужне Америке, одакле је пренета у Европу у XVI веку, паприка је данас омиљена и одомаћена у многим европским земљама, нарочито на Балкану и у Мађарској, где се добра кујна без паприке не да замислити. Као биљка топлог поднебља паприка успева код нас у топло доба године, а највише воли хумусну пескушу и хумусну иловачу, првенствено речне наносе и исушене рихове. Земљиште треба још преко зиме прекопати, преорати и оставити неуситњено, а у пролеће уситнити. Прија јој непосредно ђубрење стаЈским ђубретом. Исто тако добро је растурихи креч или гипс по земљи у којој има много хумуса. Сетва напољу врши се кад време сасвим отопли. Пре сетве добро је да се семе потоПи 24 сата у млакој води, или још боље у раствору 5%> канфора, да би брже никло и сигурније проклијало. Усев се производи помоћу расада, који се пикира. За један хектар земљишта потребно је 800 грама семена посејаног на 40 квадратних метара, затим пикираног на 600 квадратних метара. За један ар потребно је пак 8 грама семена посејаног на пола метра леје, а пикираног на 6 метара. После сејања семе треба утабати, прекрити прегорелим ђубретом или компостом и залити. Ма да паприка воли топлину, заливање јој је неопходно потребно ако се гаји за свежу потрошњу. За производњу алеве паприке заливање није неопходно, али је корисно да се врши у времену док биљка не заметне прве плодове. Паприка може да се размиожава и прпорењем резница. У том случају отсеку се резнице са једним развијеним окцем, на до-

побрћс њем крају расече се мали процеп, а листићи се скрате. Леја за прпориште мора бити топла и довољно влажна. Због тога је добро да се прпорење врши у затвореној леји, одбрањеној од сунца завесама, док резнице не пусте жилице. Ако повртар жели да добије особито крупне и ране плодове, онда треба да одрезује врхове биљке. Брање зелене паприке Треба да се обавља редовно нре него што потпуно узри, јер се тако повећава принос и биљка се дуже одржава. Принос зелене паприке рачуна се по хектару на 3 милиона комада, а зреле за туцање по хектару око 1.000 до 1.500 килограма. Паприка за туцање ниже се у велике венце и веша на неком промајном месту заклоњеном од кише, да би се што боље осушила и узрела. КАРФИОЛ Међу најскупље повртарске биљке на домаћем и на страном тржишту, а код нас врло мало гајене, спада карфиол. Тачно је да је карфиол врло осетљив на климатске и на теренске услове. Наше поднебље можда није најпогодније за његово гајење, али се то може накнадити са више неге, чак са тачним избором сорте и времена сејања може се производити готово целе године. У сваком случају његово гајење обилно се исплаћује повртару. Што се тиче земљишта, најбољи су речни наноси иловаче са доста хумуса пођубреним непосредно и обилно, по могућству овч.јим ђубретом. На исто место може да Се сади тек сваке треће године. Двадесет грама семена поеејаног на једном квадратном метру дају око 3.000 струкова расада. Изникли усев обавезно се пикира. На један хектар иде 12.000 до 20.000 струкова, према крупноћи сорте. Чим усев изникне одмах га плевити, а кад истера 2 до 3 листа пикирати га. Потребно је уредно заливање, а лети карфиол треба бранити од суниа завесама, јер ће у противном поцрнети и опустити се. Расад треба да се развија постепено 6 до 8 недеља. Затим пробрати само здраве струкове. У рупице за расад добро је сипати разблажено ђубре. У току пораста треба да се уредно плеви и окопава. За време топлог лета и суше потребно је често заливање, чак по двапут дневно. Сорте карфиола посејане у јуну стасава.ју почетком септембра. Ове сорте најбоље подносе топлоту, али се морају бранити од сунца. До половине јула сеју се сорте получврстог карфиола, који стасава до октобра. Ове сорте су крупније. До половине јуна сеју се такође сорте чврстог карфиола, који стасава у новембру и децембру. Оне су крупне и издржљиве за пренос и оставу. У случају ако им запрети сувише велика хладноћа. могу се цели струкови ишчупати из земље па заједно са кореном усадити у трап или у подрум, где ће такође заметнути ружу, само ће заостати по крупноћи. Озиме сорте карфиола сеју се у јуну и јулу, а стасавају тек идућег марта, априла или маја. По крупноћи ове су највеће, са чврстом и грубом ружом. Пред зиму биљке треба загрнути, а добро је навалити струкове на северну страну. Преко зиме карфиол може да се чува у подруму, ако се заједно са кореном усади у доста сув песак, пошто се претходно сасеку непотребни околни л&стови. Принос разних сорти износи око 12 до 14 хиљада струкова по хектару, а позних и озимих око 8 до 10 хиљада струкова.

Колико је пиће потребно једном газдинству Без добре хране нема ни добре стоке, па према томе ни добрих сточних производа, у које спада на првом месту млеко, а затим све његове многобројне прерађевине, то јест сиреви, масло, кајмак и остало, што у данашњим приликама претставља драгоцене артикле народне исхране, поред меса и животињских прерађевина. Своју стоку успећемо првенствено да исхранимо довољном количином пићних биљака, о .чему је већ доста речено Настаје питање колико пићног биља треба пољопривредник да произведе, да би обезбедио исхрану своје стоке. Полазећи са тачке да је једном грлу крупне стоке потребно дневно 30 до 40 кгр. зелене пиће, псред остале снажне хране као што су јарма, мекиње, уљане погаче и друго, онда би један хектар земљишта засејан пићним биљем могао да исхрани за време од 6 топлих тако званих летњих месеци 3 до 5 грла крупне стоке. За време 6 хладних или зимских месеци, количина пиће може да се смањи у пола, пошто зими пољопривредник има на ра-. сположењу и суву храну, то јест сламу, плеву, кукурузну шашу, сено и друго. У недостатку силаже морају се припремити за зиму одговарајуће количине сточне репе и осталог коренастог биља, бундева и тако даље, рачунајући дневно 10 до 12 кгр. за грло крупне стоке. Кад бисмо засејали само сточну репу, онда би један хектар могао да исхрани од 10 до 12 грла. Али у сваком случају боље је да храна буде мешовита, то јест да поред сточне репе има другог коренастог биља и бундева. У колико се у току лета произведе више зелене пиће него што је стока поједе у свежем стању, најкорисније је извршити силирање и употребити је кад свеже хране нестане. Силажа се сматра најприближнијом зеленој пићи, коју је немогуће накнадити сеном или сувом храном. Стога циљ сваког сточара мора бити да обезбеди стоци што дужу исхрану зеленом пићом, а кад ове нестане да је замени силажом. ПОДИЗАЊЕ ПРИПУСНИХ СТАНИЦА Министарство пољопривреде и исхране предузело је акцију да се код појединих општина, односно сточарских задруга, изграде пропусне станице, које ће држати потребан број приплодних грла. До сада овакве станице у Србији нису постојале, већ су мушка приплодна грла давана појединим бољим одгајивачима на негу и употребу. За оснивање нових припусних станица Министарство ће дати извесну новчану помоћ и потребан број приплодних грла, а општине, односно задруге, уступиће земљиште и остали потребан материјал и особље. Оне општине, односно задруге, које желе да подигну овакве станице треба да се обрате Министарству преко среског пољопривредног референта.