Srpski narod

ПОЗИВ НА ПРЕДАЈУ

Казали смо што смо имали да кажемо о злочиначком поступку бољшевика према Пољацима и њиховим емигрантима; казали смо више него што је потребно за оне који имају уши да чују и очи да виде, за све који још српски дишу и осећају. За оне који то више не умеју или неће не треба трошити речи. Пустимо њих да, по свом обичају, кад наступи непоправима несрећа, преврћу очима и лицемерно-шеретски кажу: „Нисмо знали!" Али ми смо све то већ искусили у вџду крвавих и злочиначких оргија под воћством Тита, Рбзенберга, Моше С. Пијаде и других јевреја, цигаиа и одбеглих робијаша. Имали смо све то у виду крваве и блудничке „Ужичке Републике". Имали смо га у виду многих хиљада људи, жена и деце, покланих од тога олоша. Имали смо то у виду опљачканих, спаљених и порушених цркава, болница и дечјих домова, у виду дванаест хиљада оскрнављених и попаљених при• ватних домова... За разлику од пољске владе, југословенска емигрантска „влада" у Лондону није протестовала због овог вала бестијалне пустоши и злочина у маси. Али јој је Москва нашла другу кривицу: Није ни довољно хвалила „партизане" коЈи све ово починише! Само је са педесет или нешто више на сто извршивала жеље Москве. А то оној банди у Кре• мљу не иде у главу. Зашго да се троши хартија у ово скупо доба? Зашто да се и са тим лондонским „кружоком" кидају дипломатски односи? Постоји други, много једноставнији манир. Овамо у Москву са њима! Овамо, па ћемо да видимо „тко је вјера, а тко је невјера". Овамо, па ћемо да требимо и да чистимо црвено и црвеикасто цвеће од српског кукоља. Сад нема више врдања! Сад је „распуштена Коминтерна". Сад ћемо да вам покажемо како ми гудимо! То је смисао поруке који је влада СССР преко новог посланика упутила емигрантској влади у Лондону: да се пресели у Москву, да дође под непосредни надзор и команду оних што „распустише Коминтерну", оних који сад „више неће да се мешају" у послове других народа. Овамо да видите шта су „Руси",

да видите како гуде Ђурђијанац, његови јевреји и остала белосветска фукара! Ко није за калауза Москве у том друштву добиће куршум у потиљак. Зашто да губимо времена, као што смо губили са Пољацима због „катинског неспоразума". Дођите нам овамо под нож, па ћемо видети да ли ће неко још смети да се не куне Титом и Мошом Пијаде, да ли ће још ко смети да говори о српским светињама! А може да се деси да нико из те дружине која се назива „владом" неће положити строги ис• пит Кремља. Ништа за то. Има бољшевичког лека и за ту евен• туалност, као што га је било за Пољаке, Финце и друге. Има у Москви „резервних влада" за све народе на свету, па и за оне од којих ни пола на сто неће да чују за бољшевике. Не велимо да би ту владу саставили некадањи југословенски комунисти емигранти, са др Симом Марковићем на челу. Они су већ давно које у изгнанству, које коначно ликвидирани. Те наивчине су мислиле да се у Стаљиновој „држави" може мислити начелно, својим мозгом... Али имамо других; ето Божина Симића. Од кад се сумња у његов здрав разум, тај човек баш као неки субаша извршује сваку наредбу из Кремља. А баш ако не буде довољно наших сународника, чак ни међу хистеричним женама, биће јевреја и других који ће попунити празнину. Та, „влада" ће имати само једну дужност, пре но што буде отерана: да „у име цашег народа" изјави да Срби хоће добровољно у бољшевички пакао, да хоће да се одрекну народности, историје, имовине, части, домаћег прага, породице и слободе, свега што чини живот вредним. Ево због чега хитно позивају у Москву југословенску емигрантску владу. Ако та шака људи сматра да то треба да учини, нека изволи и нека иде. Са намученим, пострадалим али свесним српским народом и онако више нема ни• чег заједничког, нема више никакве везе... Позивају се на предају. Па нека капитулира, као што је пред својом чашћу и својим образом капитулирала већ и својим безглавим бегством у априлу 1941.

Триумфална посета Београду Фолклорне групе из Ниша

Прекеднкк владе међу омлгдмнцнма фолклорне групе из Нкша (Снимци Државне пропаганде)

Министар народне привреде г. др Милорад Недељковић примио је рударе пред њихов полазак у Немачку, где ће се усавршити у свом послу

Београд, иако моментано погреши, брзо се поправља и часно врши своју улогу престоног града Србије. Тако ое показао и у прихваћању средњошколске омладине, која је дошла из Ниша у Београд, да буди српску националну свест преко народне уметности. Прави триумф, одавно »евиђен у Беогрвду, који је доживела у току недеље фолклориа омладинска група из Ииша, најбоље сведочи о националној свести града Београда, која се прене и ина време схвати значај сваке манифестације националног духа. Не само средњошколска омладина из Београда, него сви редови грађанства прихватили су са одушевљењем ове веснике нове српске омладине, схватајући значај овог њихОвог подухвата и повдрављајући са одушевљењем и на.јвећим симпатијама њихову појаву у Београду. Национални елан, младалачка вера ове омладинске групе победила је снобизам и уображену префињеност београђана и они су, дирнути у најосетљивије жице, разумели значај и лепоту њихове кореографије. И мало је било ока, које није засузило гледајући ову омладину, која долази као свежа и чила смена да понесе терет обнове Србије. Неуморно из дана у дан, неки пут давајући по три преставе за дан чланови фолклорне трупе освајали су младе и старе београђане, који су хтели да виде игру омладинаца са Морав«. Гимназија за гимназијом посећивала је ове приредбе на Кола.рчевом универзитету, напуштајући дворану са жељом да и они остваре њихову замисао и да и они са своје стране овим начином испуне своју вационалну дужност. Узимали су обавештења од својих другова из Ниша да би користили њихово искуство и може се очекивати да ће ускоро и престоница добити своје омладинске фолклорне групе, као што ће и други градови у унутрашњости следовати примеру нишких средњошколаца. Врхунац овог, ове триумфалне пбсете била је претстава у На-

родном позоришту на којој је присуствовао и сам претседник Српске владе, генерал Недић, као и министар просвете г. Велибор Јонић и други високи функционери, поред елите београдске публике. Омладинци су бе|з икакве треме, са великом сигурношћу и еланом изводил« поједине тачке свога програма пред овако одабраном публиком. Ни виооки положаји, ни присуство мајстора балета и позоришних критичара ни.је их ни мало збунило и они су на опште задовољство свију показали шта умеју и знају. И успех, велики, незапамћен дошао је. Свака тачка, почев од „Призренке" па до завршне „Србијанке" била је бурно поздрављена. Лепота младости, живописност ношње, ритам игре и музике, као вађен из саме српске душе, неодољиво су изазивали одушевљење. !. У знак признања ва њихов рад на делу буђења српске националне свегти претседник владе, генерал Недић примио је у среду чланове фолклорне групе у Претседништву владе. У ведром расположењу, ез пуно очинске љубави генгуал Недић је пригрлио и ове најмлађе пргтставнике нове српске омладин*., која му је у току пр ;шле недеље причинила толико задовољства, дајући му доказа своје здргве националне оријентаније. Генерал Недић у сзом говору, поздрављајући срелњошкс.лцс, истакао је општи нациснални значај њихове инитиативе следећим речима: „Драга децо моја, ја вас поздрављам а у исто време ја у вама поздрављам и сву средњошколску омладину гордог града Ниша. Ваш долазак овде у Беооград, као ■ ;то сте и сами могли да осетите, претстављао је велики успех, који сте ви постигли својим понашашем, својом песмом, своЈом игром и народном ношњом. Заиста је било потребно да ви из Ниша дођете у Београд да би он осетио ново време. Ваш наступ у Београду је ]е-

дан историски наступ, јер све што сте ви дали то је најбоље што ми Срби имамо. Београд види да струји један нов живот баш преко вашег наступа, јер оно што сте ви донели то је оно што ми Срби најлепше имамо, а нико нема што Србин имаде. Београд је видео да тешка тама која је притисла мајку Србију лако може да се растури и да ново сунце опет гране и зато је мајка Србија срећна и поносна с вамз, новом омладином, националном омладином. Када се вратите дому своме, однесите поздраве моје вашим родитељима у Нишу и реците им да о вама не брину, да сте ви сјајно извршили свој задатак, да сте постигли такве резулгате који ће бити записании подвучени, да сте осветлали образ Нишу и целој Србији. Зато вам ја захваљујем и поздрављам са: Живели, драга децо моја!" Омладинци су на то одушевљено поздравили претседника владе узвицима: Живео! После тога г. претседник Владе одао је признање и иницијатору и органџзатору ових приредби, директору Моравског народног позорицЈта, г. К. Атенасијевићу. СМРТ ДР АЛБЕРТА

Љубљанска штампа доноси вест да је у Љубљани умро, го> сле дуге и тешке болести,. др Алберт Крамер. Покојни др Крамер био је директор љубљанског листа Јутро од самога оснивања листа па до сада. Био је више пута министар, сенатор и народни посланик. Умро је у 60-тој години живота и сахрањен на љубљанском гробљу. Љубљанска штампа посвећује опширне некрологе покојном др Крамеру, износећи особине које ће др Крамера задржати у незаборавној успомени. Његовој сахрани присуствовали су сви редови грађанства у Љхбљани.