Srpski narod

Ва повећање омладинска лектира производње хмеља ТРГОВИНА РОБЉЕМ У АФРИЦИ

Инж. агр. Драг. Арсић: Хмељ, издање ИПРОЗ (Пољопривредпа библиогека, св. 40), Веоград 1943, стр. 40, цин. 15. Да наш сељак доста нерационално обрађује своје имање, опште је позната ствар. И баш ова библиотека, која је до сада издала преко 40 свезака, стара се да га научи како ће боље и уносније да искористи овако плодну земљу. Једна од бИЉака која код нас лепо успева и за то има све климатске услове ,је хмељ. Није нов за наше поднебље, јер га доиесоше из своје прапостојбине Словени на Балкан. У старим средњевековним нашим хроникама помиње се да су Срби волели да пију пиво, исто као и остали Словени, као и Германи, код којих је хмељ такође познат и донесен са истока Европе. Хмељ је дугогодишња биљка, може да се гаји на целој територији Србије, (не воли само исувише хладне ни исувише топле крајеве), не бира нарочито земљу, воли падиие брежуљака, према земљишту нлје тако осетљив. Али уколико има све ове идеалне услове за развијање захтева такође и спремног пољопривредника. Познато је да биљ ку треба подупирати нарочитим приткама зз њих па повезивати жицама. Сем тога, по берби хмеља потребно га је зналачки сушити и паковати. Хмељ треба бранити од великог броја болести и инсеката, треба знати ђубрити његово тло. Али' после свег тог доста напорног посла хмељ даје одличан допринос. Код раног хмеља по хектару добија се 400 до 700 кгр., а код позног 500 до 1.000 кгр. сувог хмеља. Цене су колебљиве: од 5.000 цау до 20.000 за 100 кгр. сувог хмеља. Како је код нас развијена пиварска индустрија а земљиште има све услове за добар развој хмеља, требало би обратити на њега већу пажњу и унапредити модерним начином његово одгајивање. Писац ове књижице трудио се, и у томе је успео, да прикаже све фазе одгајивања хмеља, да изнесе све његове позитивне и негативне стране, да пружи корисне савете одгајивачима.

Карл Мај: Караван робова, превео Славко Д. Марјано• вић, илустровао И. Шеншин. Издање „Југоисток" (Плава птица, св. 32—33), Ббоград 1943, стр. 1 (352), II (322), динара 300. Карл Мај је свакако један од најбољих писаца за децу. Поред своје бујне фантазије која нема граница у изналажењу интересантних предела и људи, Карл Мај је, што иначе није случај са свим писцима овог рода, изванредан познавалац географије, историје, етнографије. Он пише фантастично и живо, али на основу тачних чињеница. Утолико пре је Карл Мај писац за школску децу, јер у једној занимљивој форми, причајући какав узбудљиви догађај, истовремено упознаје дечаке са далеким пределима и људима. Једна таква књига је Караван робова. Деца се кроз ову књигу упознају с одвратним трговањем робовима у Африци. Познато је како су читаве банде нарочито организованих трговаца робовима путовале по Африци и за рачун белаца неколико стОлећа набављали робље. То су данашњи црни становници Северне Америке, многобројних острва Средње Америке, а има их разбацаних на свим деловима земљине кугле. Трговина робовима једна је од најцрњих мрља беле расе. Али да сви белци нису били истог мишљења као и трговци робљем, прича се у овој књизи на врло леп начин. Ту је један немачки научник који путује по Африци у циљу проучавања и случајно наилази на трговце робљем. Он се ставља на страну црнаца и штити их од бескрупулозних трговаца.

БОЛНО СТОЛЕЋЕ ГРЧКЕ ПОЛИТИКЕ

Нап5-Непп1п§ Рап1е1: Сгјесћеп!апс1 Хшњсћеп Наттег ипп Атћо$з, )УНће1т СоМ• тапп Уег1а§, 1е1рг1§ 1943, Рге1$ 2,50 КМ. Није први пут Енглеска гурнула Грчку у положај између чекића и наковња. Само што је овога пута перфидна британска политика ШЈСледницу старе Јеладе, као и нас, гурнула у страховиту катастрофу, из које она тражи излаза у сарадњи са силама Осовине. Г. Ханс-Хенинг Пантел у овој својој изванредно поучној, а за све нас на Југоистоку регко актуелној књизи, живо слика судбину овог нама ^једноверног и по многоме блиског народа од првих времена по ослобођењу од Турака до данас. Са много познавања ствари приказује стално осцилирање и превијање између утицаја „либерализма" староенглеског кова, француског радикализма и руског конзерватизма који некако треба помирити са духом друге две „силе заштитнице". А свим тим доминира основна „државна фикс-идеја" Јеладе

Веома занимљива и истовреме-илустровао га И. Шеншин. Да ио поучна лектира Караван ро- овде препричамо. укратко Карабова је за препоруку. Дело јеван робова немогуће је. Карла превео Славко Д. Марјановић аМаја треба читати.

Један од многих! Негтап 5(геп&ег: 5(гот аи$ (1ег Егс1е, Оеи($сће Уег1а§$ат$(а1(, $(и((§аг( — ВегИп 1943, 585 5еНеп, Рге1$ §еђип(1еп 8,50 КМ.

ИСТОЧЊАЧНЕ БАЈКЕ

Вилхелм Хауф: Караван, бајке са Истока, преведено с немачког, илустровао Ђ. Јанковић. Издање „Југоисток" (Добар друг, књ. 10), Београд 1943, стр. 142, дин. 60. Поред „Плаве птице", која је намењена одраслијим дечацима, у издању „Југоистока" излази и колекција „Добар друг", намењена деци. У овој колекцији изашло је већ 10 књига прича, бајки и малих романа врло добро изабраних и опремљених. „Добар друг" постаје тако позната колекција нашој деци и све се чешће виђа у њиховим библиотекама. Превод Хауфових бајки са Истока допуњују већ запОчету серију књига бајки и скаски. Бајке из ове књиге, као што су Калиф рода и Мали Мук, које знамо још из нашег детињства побуђују интерес вечитог детета. Оне никад не старе, за њих увек има читалаца, оне увек побуђују иста осећања. Пред нама Се открива исток тајанствен и необичан, са свОјим магичним формулама које стварају чуда,

Овај је роман књижевни првенац Хермана Штренгера, ак.о узмемо у обзир дела објављена у виду књиге. Али је првенац писса својим јунацима који обилазе ца у З релим годинама, у такомноге земље и доживљавају још званим „иајбољим годинама". чудније ствари, са својом пое- Тцме се објашњава контраст иззијом нестварности — све што међу појма „књижевни првенац" годи нашим скривеним жељама, и високог С тупња овог романа. све што је годило скривеним же- Заслуга Штренгера је утолико љама деце од пре више деценија, већа што је изабрао тему која и што ће, вероватно, бити исто и ј е ванредно често обрађивана у с децом после неколико децени- немачкој књижевности. Судбина, ја.

кариЈера, успеси и слава младих Немаца у САД; њихова битна улога готово на свим пољима јавнога живота у току развоја велике прекоатлантске државне творевине чији данашњи управокупљени око ватре, путници Љ ачи сикћу на све што је немачпричају приче да би се разоно- ко, док су већ и њихови претдили. Тада они пуштају своју Х °Д НИ ЦИ ретко и нерадо призна. вали огромне заслуге Немаца за машту на вољу и испредају нај- све оно што још ваља (или

У овој књизи Вилхелм Хауф описује један караван који прелази пустињу. Пут је заморан и досадан, и у вече, кад се нађу

невероваТније ствари. Када знамо како је самотно у пустињи и како је велика фантазија источњака онда разумемо откуд тако лепих и чисто песничких инспи-

Је раније ваљало) од Саване до Сан Франциска, од Лонг Ајленда до Лос Анђелеса. Свој роман, Штренгер Је посветио животу, доживљајима и огромним успесима Хермана Фра

рација у обичних људи. Вилхелм ша ' к °Ји је некад као младиН, жељан далеког, пространог све-

Хауф ушао је у тајну Истока, он познаје земљу и људе, и прича течно, лако и са свим одликама источњачких бајки. То је дивна лектира за децу, међу најбољим што се могу наћи.

Роман са немачког села

да она мора да тражи главни наслон код сила далеке Западне Европе, а не код чинилаца који су јој и просторно и по интересима много ближи. Требало је да наиђе страшни ударац из пролећа 1941, падагро народа увиди шта су толике мудре јелинске главе већ деценијама проповедале, не успевајући да их чује и разуме који треба. То столеће јелинске политике проткано ,је уз то борбом сразмерно уских породично-кумовско-клупских клика које су претендовале на назив „странака" а чије је појмове, методе и видике пре две деценије онако мајсторски у многозапаженој студији приказао један наш публициста и дипломата сјајнога пера, без обзира на то што је то перо последњих година играло фаталну улогу у животу и судбини нашег народа.

Маг1е 01ег$: 0;е Бог1$сћи1гт, Саг1 Зсћипетапп Уег1а&, Вгетеп, Рге1$ 4,80 РМ. За нас, за које су село и сељак „аз и ижица" нашег националног и социалног опстанка, наше будућности, мора бити од нарочитог интересовања све што је у вези са животом немачког сељака, о коме имамо тОлико неизвесних појмова. Многи наши људи мисле да у Немачкој правог сељака више и нема. Код високбг ступња рационалне пољопривреде те земље, радо замишљају да тамо постоје само још нека врста пољопривредних предузимача или управника предузећа с једне, и пољопривредних радника и радница с друге стране. Заблуда! Немачког сељака, не само што има, него је он, (нарочито од доласка на власт националсоциалиста, који су му дали почасни назив „сталежа који храни народ" и обезбедили му опста) нак) и даље кичма народа. Ако је он, по стандарду живота и по стручној пољопривредној и сточарској спреми, на несравњено вишем ступњу од нашег сељака, њега ипак красе све оне дивне особине које желимо својим сеоским домаћинима. Са тога гледишта, особито се радујемо што нам се дала прилика да својим читаоцима препо- ј ручимо роман који нам пластично приказује живот и појмове немачког села. Ова „сеоска кметовица", главна јунакиња у роману Марије Дирс, верно је оличење најздравијег дела великог народа који је у овим годинама

и опет дао цблом свету опипљиве доказе своје вредности и сво-

та. напустио своју домовину, убаву, питому и честиту Виртембершку и отишао у Америку, где је после многих мена пред крај прошлог столећа избио у прве редове великих индустријалаца, као „краљ сумпора", а да никад није изгубцА- ни душевну ни материјалну везу са правом домовином. Роман има местимичних драмских ефеката који потсећају на Емила Золу. Као књижевник-сликар, Штренгер је у овом необичном „књижевном првенцу"

је чврстине. Радница, домаћица, под.,еднако јзк на целој линији, подЈеднако маЈСтор, без обзира Свесна грађанка, ова се кметови- да ли слика милу и чедн у тескоца Одликује управо мушком чвр- бу виртембершког градића са лестином и поимањем дужности, а пим кућама обраслим у лозу и да под тОм чврстом као оклоп милим људима, или петролејска поља далеке Луизиане са разнољуском ипак потпуно не пориче родшш људима који тамо живе своје женско срце. Као позадина и раде, од неуморног правог гшовом мајсторски исклесаном Јкен- онира до најгорих пустахија и ском лику одвија се живот не- пробисвета. мачког села који нам показује да смо у неким стварима, у не- ф При универзитету у Цариким боловима и јадима, свуда и- граду ос нован је Завод за мести, без обзира на географску ђународно право који је пре не-

ширину и просветни ступањ.

© ОвогОдишња књижевна награда Лајпцига досуђена је приповедачици Маргарете цур Бентлаге и романсијеру Максу Де• нерту (који се истакао и као композцтор). колико дана свечано отворен у присуству огромног броја почасних гостију, виђених личности из свих кругова јавног живота. Том приликом одржао је говор турски министар спољних послова, г. Нури Менемеиџоглу.

ако у њој нема о«о што одмах и често човек треба. Глааобоља, назеб, реума наилазе већином сасаим неочекиваио^

Л8Р1КШ