Srpski narod

НЕДЕЉНИ П Р ЕГ Л Е Д МЕЂУНАРОДНИХ ДОГАЂАЈА

ПСИп

ГЛАВНИ УРЕДНИК, одговоран за садржину листа: Велибор Јонић. ВЛАСНИК: Мих. Станковић из Београда. РЕДАКЦИЈА И АДМИНИСТРАЦИЈА: Теразије 5 мецанин, I степениште (Палата Извозне банке). Тел. 20-383. ШТАМПАРИЈА »ЛУЧА«, Краљице Наталије 100. Тел. 21-772. Тромесечна претплата 36 динара шаље се преко »Преса«, а. д. Влајковићева 3. Ј

Дан кад је био окренут точак истори ]е

У октобру 1918 године Лењин Је дошао на'власт у Русији. Затим он се две године борио против елемената контрареволуције и поб^дио је. Потом је почео изграђлвати политички и привредни систем Совјетске Уније као базу за даље ширење револуције. А сматрао је то ширење неопходним не само зато што се његова политичка амбИција могла задобољити само са обравовањем. светске комунистичке уни.је, већ и зато што је он веровао да је комунизам само у једној земљи немогућ. Немогуће је постојање комунистичког острва у капиталистичком мору. Зато је требало пресушити то море и од острва створити светски континент. Његов наследник Стаљин про 'дужио је V истом правцу. Савладавши опозицију у комунистичкој странци (Троцки, Бухарин и многи други) и у народним масама (сељачки устанак Антонова, побуна на Кубану, у Туркестану итд.), сов.јетска влада је прешла од оргаиизовања Совјетске Уније као привредног и политичког организма ка претварању те уније у оружану -снагу светске револуције. Фамозне пјатиљетке нису биле ништа друго већ само милитаризација совјетске државе. Није било ништа урађено за народ, а све је билб урађено за рат. Гра ђене су само стратегиске железнице, развијана је само непосредно или посредно рагна индустрија, колективизирана је пољопривреда на штету сељаштва али ради користи државе, која је тиме мислила да постигне већу продукцију са уштедом у радној снази!, а та уштеда је повећавала људски резервоар за моби$изацију. Све је-то било учињецо на штету руског народа. Милирни војника саих европских нација који су боравили на Источном фронту видели су управо фантастичну беду и примитивност совјетског живота. Не беду створену ратојм, већ ону коју је створио со%јетски режим. режим најстрашни.Ге експлоатације која је икад постојала у цивилизованом свету. Све за циљеве светске револуције— то је било основно начело сурове совјетске унутрашње политике. Исто начело је било и база сов.јетске спољне политике. Ка светској револуцији" Москва 1е ишла путем локалних револуци.ш и ратова. Од комунистичких интрига и роварења у свима земљама света, од помагања револуције у Мексику, у Кини и Шпанији, Совјети су прешли ка ратовима. После два неуспела оружана конфликта са Јапаном напали су Финску. Све је то била по?ди-оа. И.'ра .је почела 1939 године, када су Совјети искористили рат у Европи Кјко би почела своје надирање у Европу. 1о иије била импери.јалистичка ек.ппнзија, то је била револуционарча експанзија: у свакој земљи куда су ушли Совјети (у Естонији, Литванији, Летонији, у Пољској и у Бесарабији) спровођена је одмах комунистичка револуција, уведена ,је одмах Диктатура про летаријата. започета ,је одмах борба против најдрагоценије од свију .слобода, против слободе духа. . Што се даље разви.јао рат, тим Су веће бивале совјетске припре ме за напад на Европу. Из докумената која су пронађена у вишим совјетским штабовима, чије су канцеларије заплељене у првИм данима рата добија се потпуно тачна слика обимности тих припрема. Штавише, добија се непотибан доказ да су припреме биле доведене до кра.ја и да се само чекало на Стаљино-

Артиљерци извлаче топ на један истакнут положаЈ

ву заповест ва почетак инвазије у Европу. Припреме за светску револуцију То је била једна. појава којој иема равне, ни сличне у историји света. Све те револуције су дело групе људи који се боре против владе. Али у овом случају револуцију у Европи је требало да изврши совјетска влада, т.ј. поседник огромних мо гућности. Зато је та револуција могла да буде нгјвећа револуција свих времена. Европи је претила опасност да постане поприште комунизма, а чо би био почетак ширења комунизма, или боље речено победа комунизма над целим светом. Та припремљена снага била је толика да се могло говорити да историја човечанства иде правцем комунизма. Међутим, 22 јуна 1941 године точак истори.је се окренуо и сви планови комунистичке интернационале били су порушени. Адолф Хитлер је спа сао Европу од страшне комунистичке најезде, а немачка војска задала је Совјетима такве ударце да се већ може говорити да је комунизам противник Европе, а није .више опасност за Европу. Немачке победе имале су две последице. Прво, Европа је увидела опасност која јој је претила, притекла ј.е у помоћ трупама Ра.јха и створила једну духовну заједницу ради заштите европске културе, европског начина живота и независности европских народа. И друго, совјет ски режим ,је потучен споља и унутра, и зато је морао да изврши огромне концесије за јавно мнење таковваних демократскиХ; држава и -за поробљен совјетски народ. Привидно је укинуТа Трећа интернационала то је реверанса према спољном свету —, привидно је дозвољена религија — то је реверанса према руском народу. Кеуслела камуфлажа Али те концесије, та камуфлажа нису никога превариле. Индискрецијом чиновника совјетског посланства у Штокхолму сазнало се да је Дмитров издао наредбу свима комунистичким странкама да настављају рад у ранијем правцу, али само да престану да буду у отвореној вези са совјетским посланствима. И да није било овог брбљивог совјетског дипломате, свет не би веровао у то да је Дмитров као претседник ликвидационог одбора Коминтерне престао да буде руковалац светске револуције, на којој је радио као претседник Коминтерне. Енглеска радничка странка је одбила да прими енглеску комунистичку странку у своју унију и тиме је доказала да не верује у препород

комунистичког интернационализма у национализам. А што се тиче увођења у Совјетској Унији слободе религије, довољно је прочитати вест да су у иранској провинцији Азарбејџан, где се налазе совјетске трупе, забрањене све верске светковине. Чак и рођендан Пророка био је ове године претворен у једну совјетску војну параду и зато је том великом верском празнику одузет верски карактер. Бољшевици остају борци против религије и поред тога што су из пропагандистичких сврха привремено укинули гоњење вере у СССР. Ово је очигледно за све, и зато се може сматрати пропалим трик са камуфлажом комунизма. Пошто је тај трик био учињен на молбу Рузвелта, то се Стаљинов неуспех може сматрати као и Рузвелтов неуспех. Иначе Рузвелт се не може похвалити успесима. Исто тако је и Черчил последњих дана имао прилично огорчења. У САД претставник рударских радника Левис напустио је конференцију, на којој се расправљало са послодавцима о побољшању стања радника који су привремено обуставили штрајк. Левис је са индигнацијом рекао да је та конференција једна фарса. У капи-

Пред старт једног нталијгнског ловца на источном фронту (Фото: В. В. А. — 3).

Немпчки војнкци изграђују склонхшта од бомби у првим борбеким рздовима на источном фронту 4 ,

талисгичким землЈама сваки покушај договора са експлоататорима је фарса. Сјајна фарса изводи се у Алжиру, где су се опет посвађали Де Гол са Жироом и где је миротворац генерал Катру морао да поједе три порције јела, јер је позвао на мировни доручак та два супарника од којих ниједан није дошао, Ииаче, тај Француски одбор је један музеј старих генерала, који никога не интересују. Кад се о њему говори, онда се мисли само на то да су све свађе у том одбору у ствари свађе између Британије и САД. Бриге Лондона Ма колико да су велике несугласице између Лондона и Ваг шингтона, ипак су несугласице између та два центра и Москве још веће. Сада се сазнаје да је Черчил на повратку у Европу отишао у Северну Африку, надајући се да ће се Стаљин одазвати позиву и доћи у Каиро ради преговора. Међутим, у Алжи©у Черчил је сазнао да московски партнер не жели да разговара са њим, и морао је са Идном и Клерком да настави пут за Лондон. Лондон има много брига у спољно.ј политици. Опет ,је пропао енглески покушај остварења Арапске уније под воћством бри танопослушних личности. Ибн Сауд чак је прешао и у офанзиву и изјавио аа не признаје јеврејска права на Палестину. Тиме је задат тежак ударац британоамеричкој политици.

Та политика Ј "е дожИвела ]едч но горко разочарење услед го^ вора турског министра спољних послова Сараџоглуа који је опет, недвосмислено изразио намеру Турске да остане неутрална и да буде лојална н у погледу тур^ ско-британског савеза и у по* гледу турско-немачког пакта. , НеуспеотнОст маневара Брита ноамериканаца у Турској Нате.« р&ла де светске интриганте да покушају са Шпанијом, која Је сада изложена притис^ од стра не британоамеричке проиагандг и дипломатије. Један д?таљ тог притиска* у Вашингтон је по»вг« генерал Хозе Асенсио, који је командовао црвепим трупама у шпанском грађанскои рату, Американци припремају формирање револуционарних трупа од преживелих чланова интернационалних бригада. Шпанија се не да заплашити и она наставља своју политику антикомунизма и за хвалности осовинским дожгвама које су ј« спасле од комунизма. Најзад као важан догађај про« текле недеље треба забележити говор јапанског претседника вла де Тоја, који је испољио непоч колебЉиву веру у победу Тројног пакта и решеност Нипона да помаже европске партнере тог пакта заједничким акцијама против заједничких непријатеља, Та,ј говор оставља снажан утисак ,,јер се из њега види да је Нипон постао моћан центар огромног блока Истзчне АзиЈе, блока слободних народа. Говио Тоја је триумф идеја новог по* ретка. А МЕС, I