Srpski narod

Поводом првих резултата књижевног нонкурса „Српсног народа"

Обнавл»ан>е књижевног живота у Србији после трагичних догађаја априла месепа 1941 неоспорно је везано за покретање недел>ног листа СРПСКИ НАРОД. У недостатку правог кн>и жевног часописа СРГГСКИ НАРОД попуњује ту празнину у нашем културном животу колико је то могуће, објављујући књижевне радове познатих и но вих књижевних ствараоца, као што посвећује редсвно најмање пет страница свима манифестацијама уметничког, књижевног научног и у опште културног карактера код нас и у Европи. Лист је извршио до сада, за годину дана излажења .ревизију многих литерарних вредност, поетављајући сваког на своје место, сводећи на праву меру значај извесних надуваних вели чина или пак откривајући прави значз.ј дру гих запостављених вредности иод утицајем политипе или страни* идеологија. У свом позитивном настојавању СРПСКИ НАРОД тежи да сриску књижевност и у опшге српску уметност врати своме животодавном извору, правом народном духу, живој традицији српског стварал^чког генија, да их врати роаној груди, српској земљи, да не лутају по туђим странпутикама, угледајући се и подржавајући туђинско од негативног утицаја по здрав национална д\х. У циљу што интензивнијег об нављања књижевног живота и ради афирмације новог духа, ослобођеног негативних страних утицаја. СРПСКИ НАРОД благодарећи моралној и материјалвој помоћи претседника Српске владе генерала Недића и министра просвете г. Велибора Јонића расписао је велики књижевни конкурс за три најбоља романа или драме из српске историје, за три најбоље приповетке и за три најбоље лирске песме. I Суме одређене за награде пре ма даиашњим приликама нису црноберзијанске, али иако скром не ,могу дати извесну материјалну помоћ књижевницима, који живе данас под тешким условима. СРПСКИ НАРОД желео је да дЗ потстрека и другим уставовама и појединцима да се сете ових посленика на стварању српске културе и афирмирању српске индивидуалности на духовном пољу. Сада су објављени резултати конкурса у погледу песама. Жири под претседништвом познатог песника др Свет. Стефановића, доделио је награде за три најбоље лирске песме. По броју учесника на овој утакмици, 250 учесника са 500 песама, по одзиву познатих и непознатих писаца, по учествовању свију крајева, људи из свију сталежа и разних доба старости слободно се може рећи — конкурс је пре шао уске границе професионализма и био је у ствари велики народни конкурс у коме су кушали срећу и знани и незнани песници. Већ по томе само овај конкурс значи датум у обележавању новог књижевног правца,

СТОГОДИШЊИЦА РОЂЕЊА ВЕЛИКОГ НОРВЕШКОГ МУЗИЧАРА

који почиње да преовлађује. Књижевност, уметност у опште не смеју бити привилегија, монопол једне групе, негО опште националнО добро ка^ко по њеним ствараоцима тако и по броју оних, који уживају у њо.ј. Она не сме бити цвет који се не гује у вештачким баштама, већ кроз њу мора да струју дах род не груде, душа целог народа, величина националне заједнице у патњи и у радости. I Може се слободно рећи да је књижевни конкурс СРПСКОГ НАРОДА у потпуности постигао свој циљ. У најтежим данима у свОјбј историји српски народ не клону већ његови вредни, надах нути и талентовани синови дају сведочанства наше националне виталности, непресушивости српског стваралачког генија. Песници, књижевници који данас стварају, испуњавајући свој унутрашњи императив, врше и свету националну дужност, доказујући да смо народ способан за културна стварања, која ће моћи да обогате европску културу. Књижевни конкурс СРПСКОГ НАРОДА по учествовању и по резултатима свакако претставља датум, јер његов позив на стваралаштво пробудио је нове снаге, које ће доцније доћи до афирмације, као што је потврдио извесне вредности мање по-

знате, које су чекале да дођу до изражаја и признања. Све три награђене песме имају готово исту уметничко-естетску вреднОст, али пОшто се морао одређивати известан ред, водило се рачуна и о другим обзирима, да се на пр. истакне на прво место један мање познат песник, док је други добитник већ пре рата добио награду на једном књижевнОм конкурсу. Жири СРПСКОГ НА* РОДА није схватио себе као неки академски форум, чије награ де треба да крунишу једну књи жевну делатност, већ је хтео више да буде обележавање вред ности ствараоца на путу ка успеху, охрабрење у њиховим напорима за савршенством. Уредништво СРПСКОГ НАРОДА објављиваће и друге песме послате на конкурс, да би се дала прилика заинтересованим и широј публици да проконтролише објективност суда жириа. Поред тога објављене песме посведочиће колико је нови дух обнове и љубави према српској отаџбини и родној груди захватио широко и дубоко у српским душама. „С.—Н."

БАЛАЦА 0 ТЕЖАКОВОМ ПРЕТПРОЛЕТЊЕМ ВЕЧЕРЊЕМ БЛАГОСЛОВУ Иаа далеких гора лагано увиру златни потоци. Пастири журе на лог. На небу бледе облаци, румени вечерњи отоци, а травке милује Бог. Село се примирује са својим незнатним л>удима. Девојке хватају за вез. Приче су стараца утехе и молитве тешким трџдима. од њих је, на челу, онај рез. Ватра са огњишта и дим из лула једина је промена за овај Ситни свет. Роде се, незнано као биљке, живе, помру, без имена, један, двојица, тројица, пет. Прљава деца можда су једина радост ових сељака; утеха — шареног телета мук: Кроз годину, заораке с њиме од Дании,е до мрака за онај златни божји струк. Лебди над кровом месец, и небо, огромно, без међе, већ ко зна коју ноћ и дан. Домаћица, у празним рукама, већ осећа клупко златне п*'!)', и чује пут чуна кроз стан. И мотику, где разбија родну мајку црницу; пчеле, где сакупљају мед. Пролеће, сочно и неуморно, ради, одвија зелену с; и паше пол>е, пед по пед. У куту, колевка пева драго мушко рођење: снаге и љубави плод. Ноћ, у горама и долинама, прославља пролетње бдеН • а човек обилат род. Касни син мрака затвара очи овог вечног и заједничког умора, и живот дарива дуг. Дан који се врати, пробудиће их сутра свеже и без сумора, с очима у којим је заблистао плуг. БРАНКО ЋУКИЋ (Из збирке Светковина боја и мириса, Ђорђе Ћелап, 1939).

Године 1843 рођен је највећи норвешки композиТбр, познат и прослављен широм целога света, Едвард Григ. Његов веома плодни живот протекао је у непрекидном и стваралччком рдду, који је донео велике уметничке резултгле и тиме обогатио музичку културу пр.во норвешког народа па затим и осталог културног света. Умро је 1907 год. у Бергену, вароши у којој се и роЈИО. Григ је био од оних срећних избраника, који су .јОш као мг>ли дечаци могли да стекну прво музичко образовање у кући од своје рођене мајке. То у осталом и није први случа .1 да се генијални композитори рађаду баш од музикалних родитеља. од ко,|их затим биваду упућивани у основне тајне музичке уметности Мајка Едварда Грига била ,!е музички врло обдарена жгна, а уз то још и врло добра клавиристкиња, па је сасвим природно што је она такође врло обдареног Едварда тако рано почела учити музичкој. вештини, са тако лепим успехом, да је он већ у својо.ј деветој години почео да компонује. У својој петнаестој години Григ настави музичке студије на конзерваториуму у Лајпцигу код професора Мошелеса, Хаупт мана, Рихтера, Рајнекеа и Венцела, а после пет година врати се у Копенхаген, где су на његов стваралачки талент доста утицали тада већ познати композитори Гаде и Хартман. Али ова два веома способна и спремна музичара нису могли у толикој мери да у младоме Григу упале свету ватру, као што је то могао учинити млади и рано преминули генијални норвешки композитор Рихард Нордрак (18421866). Он је био тај, којн је-извршио пресудан. утицај на Едварда Грига, јер га је упутио на лепоте и чудну и мистичну садржајност народних норвешких мелодија. То је пут норвешког музичког национализма, који је тако генијално могао остварити само човек, таквих музичких способности, песничких надахнућа и ства галачке че'ститости, какав је био Едвард Григ. Вредност Григове музике Године 1871, Григ оснива у Христијанији Музичко друштво у коме лично диригује до 1880 године. А његова путовања у Италију 1865 и 1870 године омо- . гућују му познанство са Фран-' цом Листом, који је са нарочитом пажњоМ и разумевањем ценио и волео Григову музику. Григ је често пута одилазио и у Немачку, нарочито у Лајпииг. где је изводио своје композшшје, мећу којима 1879 године и свој клавирски концеот, који је сам свиоао у „Гевандхаусу". После 1880 године Григ се поново враћа V Берген. али и даље пподужује путовања у иностранство. у Француску, Енглеску, Белгију и Швајцарску, ради пропагирања и извођења својих композиција. Познато је да 1е Григова жена Нина, роћрна Хагеруп, била одличан извођач његових соло -песама. Вредонст Григове музике и да® нас је врло велика и значајна, иако је она мало потиснута у страну извештаченом и наметљивом музиком извесних данашњих музичких праваца и њихових комлозитора претставника. Али је и то пролазне приооде. јер ће се и у музици ускоро дОгодити сталожавање и коистализирање као што се то већ догађа и у књижевности и у сликарству, па и у осталим гранама уметности. •Тедно сигурно остаје. да Ј'е Едвард Григ ,био велики богода-

ни таленат, музичар и композитор, мистичар и песник тонова, који је све своје снаге и све своје способности дао и истрошио за величину и изражајну моћ музике норвешког народа. Он је у свом уметничком ставу и у свом музичком изразу велики, дубок и искрен, а исто толико је норвешки, колико и општечовечански. Овај слабачки човек, необично нежног здравља, који никада Није тежио за почастима и наградама овог света. осетио је као надахнути . песник, да ће своме народу и човечанству највише и најбоље користити ако своју музику саобрази, саосети и сазвучи са музиком норвешког народа. Чудна природа његове домовине, снежних предела и фјордова и митолошке бајке његовог нарОда, а још чудније и тајанственије мелОДије тога народа, нашле су у Едварду Григу најбољег, најистинитијег и најдубљег тумача. Њбгова музика и данас живи и постоји и значи исто, што и кад је стварана, али од свих њених вредности и особина најважније су. дубина музичког изражавања, искреност и особеност музичког саопштавања и прожбтост народном мистиком и дахом родне земље. Снажан нови дух У музичку технику није Григ уносио много новитета, изузев неколико хармонских интересантности и ритмичких свежина, али је зато своју музику надахнуо једним новим снажним и свежим духом који је сасвим изузетан у целој светској музици. Поред чисто народног тона, у његовОј музици се јасно запажа и истиче једна чиста и снажна Мелодика, топла и заносна хармонија и необично покретљив и интересантан контоапункт. Ко је мало дубље студирао Григова дела, нарочито она народног духа, могао је приметити и осетити неке сличности и сазвучавања са нашим, српским призвуцима. Да смо ми у оно време имали једнога Грига у музици. као што смо имали Мокрањца искључиво за хорску музику, данас би наша остала уметничка музика сасвим друкчи'е стајала. Иако је Григова музика у напону своје највеће моћи извођена широм целога света, он је ипак умро као сиромашан човек, и поред тога, што је чак и по данашњим мерилима, био врло добар клавириста и врло окретан диригент. Григова дела Едвард Григ је написао следећа дела: 1) За соло, оркестар и хор: Пред клостерским двориштем, Захвалност земљи, Иег Вег&еп*гиск(е, Берглиот и сцене из Олафа Тчигвасона. 2) За оркестар: музика за Ибзеновог Пер Гинта, Елегичне мелодије, Норвешке игре, Сигурд Јорсалфар, Симфонијске игре, Нордијске песме, Лирска свита, У јесен, Концерт за клавир, Концерт за виолину. 3) Камерна музика: три сонате за виолину. једна соната зз чело и један гудачки квартет. Затим музика за клавир соло: Хумореске, сонате, Романсе и Баладе, Лирски комади, Романсе, Норвешке народне игре, Слике из народног живота, Баладе Записнички листићи, Импровизације, Каприциозни валцери, Норвешке мелодије, Игре норвешких сељака. Поред свега овога Григ ј 'е ко»»поновао и Ј*едан већи број соло песама са пратњом клавира. ка« и известан број хорских песама. Ђ. К.