Srpski narod

Д АН

шшч

Био је то велики празник вере и наде прошле иедеље, када је средњошколска радна омладина са ашовима и мотикама у сенци српске тробо.јке одлучним кораком, уздигнутог чела маршовала пред оцем Србије, који највећу своју бригу даноноћно посвећује младој Србији. Била је то не само смотра .нових генерација српског народа, које пером и књигом, ашовом и мотиком, уче се служби српској отаџбини, већ и незаборавна визија Нбве Србије, радне и поштене, правичније и светлије, коју ће они сутра претворити у стварност. Спасилац Србије, окружен чуварима опстанка и будућности српског народа, и родитељима забринутим за физички и духовни развој свога порода, доживели су час неописиве радости и среће. Својим очима гледали су како на српском историском путу, са кога су стари нараштаји били залутали, нова поколења корачају са самопоузданошћу, као весници новог доба „које се ничим у своме ходу не да зауставити", како је рекао духовни вођа нових нараштаја, просветни реформатор, који непОбиТним примером доказује да треба стварати ново и здраво не губећи ни часа у пасивноСти и чСкању, како многи предлажу. Одлучан корак, чврсте мишице, уздигнута чела и ведре очи, из којих је избијала воља за животом, за радом и стварањем, доказивале су да народ, који има такву омладину не може пропасти, да ће преболети све болести, да ће савладати све тешкОће и постићи своју обнову и нову величину у раду и стварању. Пред овим призором снаге и дисциплине, нарочито је био задовољан генерал Недић, који је своју веру у Србију и своју наду у обнову положиО у чистоту душе и снагу мишица нових српских поколења. Да млада Србадија не показује овакав смисао за нов дух рада и дисциплине, самопрегора и љубави за отаџбину, он не би имао снаге да истраје у својим напорима за изграђивањем нове српске отАџбине, борећи се са заблудама и навикама старих поколења, које ј€ време прегазило. При сваком додиру са новом српском омл&дином, напојеном обновљеним националним духом, мо• рају да ишчезну код њега сва колебања и све депресије, које му могу изазвати неразумевање и злонамерност старијих генерација, непоправимих у њиховом непојимању и несвесном сабОтирању нОвог доба. Речи генерала Недића, надахнуте његовом безграничном љубављу за српски народ и неуморном бригом за будућност његовог подмлатка, ишле су право у душу и срца нових српских генерација. Оне су их схватале као аманет, који им он упућује да буду „Срби, само Срби, велики Срби", да буду дОстојни потомци „Милоша и Марка, и Косовке девојке и Мајке Југовића". И гледајући га право у очи, они су му се заветовали да ће наставити непоколебљиво његово дело изграђивања Нове Србије, да ће изнад свега волети мајку Србију и живети за њу у љубави и слози. Одиста, био је то велики дан вере и наде у „срећнију будућност српског народа", који данашњим чуварима Србије даје моралне снаге да истрају на своме делу. Никаква жртва није скупа, никакав напор није тежак, све клевете и погрде лако се подносе, кад се погледа на ову дивну омладину коју треба физички сачувати а духовно оспособити, да одржи континуитет Србије кроз векове и поерати њен углед у свету.

БРЕ

' „Ббг чувЗ' Србију и воли Српску омладину", мбже се рећи после смо-тре од прошле недеље, када је после толи+ ко кишнкгх дана, осванула недеља са плавим небом и жарким сунцем на шеговом своду. На игралишту Београдског спорт клуба, искићеном српским тробојницама, одиграла се ова јединствена свечзност у* присуству претсед ника владе, генерала М. Недића свију чланова владе, Претседник владе, генерал М. Недић и министар просвете ВАибор Јонић, обишли су сврстане омладинце и омладинке на игралишту, па су затим баузели места на трибини. Тада је министар г. Јонић одржао следећи говор: Гооподине претседниче, Пред вама се по други пут налази сврстана средњошколска омладина нашег дичног Београда. Она је дошла да би вам на видан начин показала да је разумела речи које вц упућујете српском народу у циљу његовог оздрављења. Док се наше старије генерације под тешкоћама да нашњег времеца махом придржавају начела „остати жив" одбацујући реформе као новотарије, којима данас није време, дотле је омладииа српска јасно схватила вашу ч мисао да је настало ново доба, које се у своме ходу ничим не да зауставити. Она то доказује не речима, већ делом. Не занемарујући школски рад и учење, она се латила ашова и мотике, како би прво и са своје стране допринела извршењу ваше заповести да свака стопа српске земље буде обрађена, и друго ,како би својим сиромашним друговима обезбедила исхрану. Тиме средњошколска омладина Србије доказује да је како национална, тако и сОцијална. По ставу и држању омладинаца и омладинки можете се уверити да српска омлади»а одлучно корача путем реда и самодисциплине. Више од тога: она са поуздањем и вером гледа у будућност, како своју, тако и свога нарона. Народ, који има овакву омладину та.ј народ не може пропасти. (Бурно пљескање). Није само београдска омла дина пошла овим путем. Сред ње школе широм целе земље српске имају ове године своје вртове. Са љубављу и пре даношћу ти су вртови обрађени, и нека би се драги Бог смиловао и овај труд наградио до(?ром жетвом, како би српски иарод преживео ово најтеже поглавље своје историје. > I Живео српски народ! ( ј

Одмах затим претседник владе генерал Недић обратиб се омладинцима. Он је рекао. »Драга децо моја, синови и кћери мајке Србмје, На данашњи велики празник школски дошао сам међу вас да вас поздравим прво, а друго, да вам честитам завршену школску годину и постигнути успех. (Хвала!) За овај успех вм имате да захвалите својим наставницима и наставницама, који су уложили труда и љубави око вас и ја им захвагиујем у име Отаџбине што су ми спремили нову генерацију, нову младу Србмју. (Буран аплауз). Многи ме питају где Је та Нова Србија. А ја им кажем, нека дођу овде ме-ђу вас, да вас виде, међу дивну средњошколску омладину, нашу дику и понос, па ће у њој видети Нову Срби|у, младу Србију (Буран аплауз). Ви сте, децо моја, вгсници новога доба, срећнијег српског доба, које се рађа из мука и кевоља српског народа, из његовнх страдања и његове патње. Кед вас гледам тако сврстане, све заједно, један поред другог, брат уз брата, сестра уз сестру, везани оном дивном племенитом и великом љубављу према мајци Срби|и, моја нада и вера у срећнију будућност српског народа и велика је и јака и бесконачна. Година је дана од нашег првог виђења. Ја видим да сте порасли, крупнији, јачи и снажнији. Ви сте убеђени сами у себе, у срећу нашу. Исто тако и мајка Србија за ову годину дана ојачала је, чувенија је, поштованија и виђенија. Поред осталог, она има томе да захвали и вашој велико] љубави према њој, што сте је носили на души и на срцу, а хвала вам што сте послушали и мој савет и глас ваших велмких дедова и прадедова, да будете и да останете Срби, само Срби, велики Срби. Гледајући вас тако, како сте заменили перо и књигу са ашовом и мотиком, ја видим у томе знак да ви са вашим младим рукама и са племенмтим и ватреним српским срцем хоћете да помогнете мајци Србији, да се исцели, да преболи дубоке и предубоке ране њене. Тако наоружани ашовима и мотикама, о, како велики изгледате у очима свих поштених и честитих људи, у очима свих поштених Срба, јер волите рад, јер волите мајку Србију. (Буран аплауз). Децо моја, један народ је јак, Један народ има будућности не само када има једну своју омладину духовно и интелектуално васпитану, него када има једну своју омладину физички здраву. Ви сви

А Д Е зиате ену стару римску посло•ицу која каже: »Само у здрввом тепу Је здрав дух«. Ви морате ммати и физичко васпитање поред духовног. Морвте у обмљу овога ваздуха, у светлости, у сјају сунца, у раду добити животну снагу, живот* ну енергију, веселост и радост да савладате све тешкоће данашњег живота за будући живот. Само кроз такав живот, кроз такву духовну снагу, кроз такву физичку снагу ви ћете наћи онај пут историски, српски, у служби народа и Отаџбине. Само ћете тако и онда бити достојни потомци и Милоша и Марка, и Косовке девојке и Мајке Југовића. (Буран аплауз). Децо моја, синови и кћерм Отаџбине, нека у вашим мпадмм грудима куца увек оно велико племенмто јуначко срце српског народа, ко|е нас |в очувало од памтивека до данашњег даиа. Волите ову несрећну и много напаћену земљу, мајку Србију, волите је и живите за њу. Нека у вашим грудима бди онај снажни отпорни дух српског народа, коЈи ће вам увек показати правм пут, народни пут, са кога нећете залутати. . Децо моја, ви ме гпедате вашим бмстрим и паметним очима и питате ме како ћемо да прежиаимо. ове тешка џзтне дане. Слушајте ме, наш јв спас једино у даноноћном раду, у узорном реду, у гвозденој дисциплини, у вољној поспушности, у самопрегоревању и самоодрицању, у ничим кепомућеној српскоЈ братскоЈ и сестринскоЈ љубави. Ето, ту Је наш спас. Ето, то је наша будућност. У томе не сме бити ни сумње ни двојбе, Децо моја, нека вам ове моје речи поспуже као путоказ за ваш будући живот и рад на добро српског народа и 0таџбине. У то име Ја вас поздрављам. Нека сте ми живи и здрави, нека будете ваљани, добри и срећни, на дику и понос мајке Србије и на част ваших двбрм* родитеља. Живели мо]а децо, живела мајка Србија. Затим је настао дефиле средњошколаца и средњошколки. Гимназија за гимназијом наилазиле су, поздрављајући погледом претседника владе, такмичећи се у реду и дисциплини. Претседник владе са министром просвете, окружен по* часним водом младића и девојака, са очевидним задовољством сав радостан и сретан, пра1-ио је овај изванредан дефиле, који је »спуњавао поносом његово срце ста рог војника и врховног заштитника српске омладине.

I