Srpski narod

ж ж ш

НОВЕКЊИГЕИ Л И С Т О В И

ж

У4 ж

Ж

ПРОСВЕТНИ ПРОБЛЕМИ

I Доносимо кратку садржину Чланака овог озбиљног научног гласила. Др Дим. Најдановић: 'Основи културно-просветне проблематике ( Сваки народ има своју „кул1гурно просветну вољ>у", која се испољава у његовом систему школства. Помоћу школства народ хоће да буде свесно, умно и ефикасно вођен. Писац затим поставља Основне ставове просвете: „Просвета мора органски да 1е припоји народном духу". „Карактер наше културе мора одговарати карактеру нашег народа". — У том смислу наша школа мора се понародити". Наставно градиво мора одговарати народном духу. У истом смислу има да се преобрази омладина и наставнички кадар. Из школске грађе као и школског тела има да се отстрани све што је анти и интер-национглно. Исто тако има да се уклони материјализам, рационализам, либерализам а атеизам. — Радикална борба против комунизма. >— Школа треба да васпитава ученика према народном духовном лику. — Школа треба да Да и политичко васпитање. „Национална школа не може се замислити без једног политичког уџбеника". — Национално обравовање и васпитање мора да обухвати и екоиомски моменат, да навикне ученике на мануелни, физички рад, Др Р. В. Ђисаловић: Поезија Светислава Стефановића Чланак је написан поводом прославе 50-годишњице књижевног рада нашег познатог књижбвника Свет. Стефановића. У првом делу своје расправе, писац је подвргао критичкој ревизији Сва досадашња мишљења и судове о Стефановићевој поезији, а нарочито неправичан, тенденциозан и малициозан суд Јована Скерлића и његових епи гона и сателита. У другоме делу своје расправе ,др Ђисаловић даје исцрпну . естетичку анализу Стефановићеве лирске, рефлексивне, филозофске и религиозне поезије, са дубоким улажењем V њене књижевне лепоте и уметничке вредности. У трећем делу писац анализира и коментарише Стефановићеву родољубиву и социјалну поезију ,и долази до занимљивог закључка да је он, у ствари, први започео обнову српске родољубиве поезије. У четвртом и последњем делу, писац се осврће на мишљења савремених наших и страних критичара и на преводиоце Сгефановићевих песама на стртне језике, гадржавајући се највише на препевима Ота Хаузеоа, о којима је садашњи министао просвете, г. Велибод Јонић из рекао повољан суд V Летопису Матице Српске (1912). 1 Никола Радојчић: 'Да ли ]е Стефан Првовенчани ;! био у Хиландару? Стефан Првовенчани дао је Једну повељу манастиру Хиландару коју је с коментаром издао А. Соловјев 1925 г. Тумачећи једно место у тој повељи, А. Соловјев налази да је Стефан Првовенчани био у Хиландару, где се поклонио очеву гробу и видео са братом Савом. — Г. Радојчић налази да пажљиво читање текста, као и филолошко разлагање г. Костића. не дозвољава тврђење да је Стефан био на Светој Гори и да се на Хиландару поклонио очеву гробу. Др Радиша Митровић: 'Филозофија и политички живот „0 значају филозофије за по}1'итички живот каже Мусолини: „Не постоји идеја о држави ко-

ја не би била принципиелно и идеја о животу". Од наших схватања односа између индивидуе и друштва зависи и наша концепција државе.. „Ако је тежиште у индивидуалној сфери има се индивидуалистичко схгатање државе". Екстремни иддивидуализам значи анархију. У бившој Југославији била је државна партија, тј. апарат за стицање богатства оних људи који имају власт у својим рукама. Писац критикује индивидуалистичко гледиште и пледира за државу у којој би приватни и индивидуални интереси били подређени колективним, националним. — Захтева да се уз часове филозофије у 7 и 8 разреду даје и политичко образовање. ! Др Валтер Кунце: Идеја Фауста у немачком песништву Ханс Закс први говори о неком студенту луталици, званом др Јерх Фауст, који је веровао у своју везу с ђаволом и ко.ји је умро 1540 насилном смрћу која .је изгледала да потврђује његову везу с ђаволом. Један протестантски свештеник из 16 века написао .је после једну књи жицу Историја „Јохана Фауста извиканог чаробњака и мађиони чара". Ова је књижица имала огроман успех, доживела је више издања. Такву историју читао је и дечак Гете. У Енглеској је ову књигу о Фаусту највећи претходник Шекспиров Кр. Марлов прерадио у трагедију. Лесииг је први тему Фауста — која је била освојила немачке позорнице, придобио за немачко песништво. Код Лесинга Фауст „као носилац највишег људског нагона за сазнањем не може пропасти већ мора бити спасен". Лесинг је овде показао пут на коме је Гете касније доспео до циља. Фридрих Милер у својој недовршеној драми „Фаустов живот" 1778 износи такође једно посебно схватање идеје Фауста. „Гетеов Фауст .је човек стављен између Господа и ђавола. До Гетеа предочавано .је као пример за опомену, да се Фауст, као савезник с ђаволом и отпадник од Господа не може спасти, да мора у пакао. Гете својом новом обрадом предмета ударио је по корену морални поредак у свету, и уздрмао веру у неминовну пропаст Фауста. Изузетном снагом своје велике природе Фауст има право да пренебрегава све облике друштвеног разума, науку, морал, право, закон, да буде „пресапутник према Господу" и у исти мах да има „изузетно право према БОгу". Др Александар Соловјев Правни гтоложај српског земљорадника и занатлије у Средњем веку Кад су Јужни Словени дошли на Балканско полуострво код њих није постојала никаква сталешка диференцираност. Сви су били слободни сељаци и пастири, а према потреби и војници. Оснивањем државе у 9 веку издва.ја се владар, његов двор, угледнији радници и хришћанско свештенство. Доцни.је јачањем држабе јавља се све већа подела занимања. Сталеж који ратује (властела) сталеж који учи (свештенство) и који храни (сељаци). С приволом владара, властела и свештенство присвојили су себи већу власт која се испољавала у већем имању и извесним правима над сељацима, јер владар није имао новаца да их награђује. После пропасти Самуилове државе Срби долазе под утицај византиског правног реда. Сељачки сталеж се сада дифепенцира. Постоје и слободни сељаци,

али врло оптерећени великим дажбинама. Да би ове могле плаћати задужују се. Властела и манастири купују њихове земље. Ствара се сељачки пролетери.јат. Сељаци без поседа иду на имања властеле и црквена имања. То су тзв. „париоци" или „меропси". Описује се задругарски живот ових сељака. Драгутин Митриновић: Недостаци нашег уметничког прегалаштва Писац пледира за оснивање једног удружења једног круга љубитеља и поштовалаца уметности чија би се улога и рад састојали у чувању, снажењу и ширењу укуса и уметничког духа у свима гранама примењене и урбанистичке уметности. Досадашњи рад у овим областима, карактерише дилетантски и мер кантилни дух. Није се водило ра чуна о битним естетским захтевима, а нарочито о складу између материје и концепције. Др Коста Милутиновић: Први просветитељ Карађорђеве Србије У овој расправи, израђеној на основу нове и непознате архивске грађе и других изворних докумената, осветљени су новом светлошћу напори Карађорђеве Србије на просветном и национално-културном пољу. Први просветитељ Србије тога времена, Досите.ј Обрадовић, прво као надзорник свих школа у земљи, затим као оснивач Велике школе и Богословије у Бео граду, и најзад као први министар просвете, био је главни сарадник Карађорђа на национално-културном пољу. Милош Павловић: Васпитање школских заједница До доношења новог закона о средњим и сред. стручним школама, Мин. просвете издало је Правилник о дужностима сталних всспитача, који поред осталог имају да обавештавају школу о раду и владању ученика и ван школе. Поводом овог писац говори о задатку наставника васпитача. РОМАН ПАНАМСКОГ КАНАЛА Сћг151ор1 Ег\к Сап(ег: Рапата, Котап ит е'теп Капа1, КожоћН - Уег1а$, 406 БеНеп, РгеЈз &ећип4еп 4,80 КМ. Није ово прва књижевна обрада предмета који мора да мами перо многог књижевника. Јер историја Панамског канала везана је за> највећи финанСиски и корупциони скандал новије историје који ,је, више или мање у свим европским језицима родио израз „панамисте" за афе раше великог стила. Међутим, код ове књиге мбра нарочито да нас привлачи име писца. <Кад знамо како је Кристоф Ерик Гантер мајсторски успео у књижевној обради великог индиСког устанка од 1857 и његове даље и ближе предисторије, морамо унапред очекивати све на.јлепше и од ове књиге. Само прелиставање већ показује да вас то очекивање није преварило. Сасвим независно од чисто књижевно" успеха, Гантер ,је овом књигом стекао и историчаоских заслугач пошто је изнео чит:в низ до сап необ : ављених докумената (. Панамском капалу и огромн">м ски-халу за који су б-г.и веззни г»пи'и про јекти. Најзначајније одломке <"• вог романа претставља трагсдија Фернанда де Лесепса, ззслужног творца Суецког канала, кога је 1 'едан канал светске взж ности поославио за сва времена. док је други канал морално упоопастио и њега и његовог сина.

И & %• и>

СВАКОДНЕВНЕ ЕМИСИЈЕ БЕОГРАДСКЕ РАДИО СТАНИЦЕ ОД ПОНЕДЕОНИКА, 5 ЈУЛА ДО ПЕТКА, 9 ЈУЛА 1943

5.00— 6.15 6.15— 7.00 7.00— 7.10 7.10— 9.00 9.00— 9.20 9.20—12.00 12.00—13.00 13.00—13.10 13.10—13.50 13.50—14.00 14.00—14.50 14.50—15.00 15.00—15.30 15.30—16.00 16.00—18.20 18.20—18.40 18.40—19.00 19.00—20.00

20.00—20.20 21.40—22.00 22.00—22.15 00.00—02.00

Другарски поздрави Емисија за српске сељаке и вести на сршском језику Вести на немачком језику „Добро јутро драги слушаоци!" Вести Пауза Подневни концерт Вести на српском језику Подневна музика Вести на немачком језику Нешто за тебе Извештај о водостању Извештај Врховне команде с лаганим понавл:.ањем и кратке вести за војску Пауза Српске емисије Час немачке народне групе Музика за тебе „Из савремених догађаја" на немачком језику и вести на страним језицима бугарски, мађарскл, француски и румунски Вечерње вести Поздравви младог београдског стражара Последње вести Поноћне мелодије

ВИДОВДАНСКА ЕМИСИЈА У жељи да прошири свој српски програм Радио Београд посвећуја велику пажњу разним актуелним догађајима и темама нашег националног живота. Између осталих предавања, стручних емисија за сељаке, музичких емисија у којима се изводи наша народна и уметничка музика, Радио Београд посвећује понедељником пажњу нашој књижевности. Књижевна емисија постала је тако врло популарна, што је у ствари и њена права намена, јер стихови наших најбољих песника, које рецитују угледни чланови нашег позоришта, постају приступачни најширим круговима. Овог понедеоника књижевни час Радио Београда био је посвећен Косовској епопеји. Сећајући се на тај дан једне вековне годишњице, када су Срби стали у одбрану хришћанске Европе, изложени удару азијатских хорди, Радио Београд је избором песама из књиге Косовски божури од Драгољуба Филиповика, као и са неколико народних песама, одао достојну почаст косовским јунацима. Песме су рецитовали Дивна Радић и Милан Поповић уз пратњу нарочито одабране музи-

ФИЛМСКИ КОНКУРС Љубитељи филмске музике и филмски аматери могли су у уторак 29 о. м. лепо да „преслишају" сбоје филмско знање. Ра-; дио Београд, у жељи да што више популарише филм и филмску музику, приредио им је тог да-| на, у оквиру свог филмског ча* са, занимљив конкурс. Радио ор« кестар за игру, који води Фри* дрих Мајер, постављао им је ши тања а они сада треба да поша^ љу своје одговоре. За оне који су стални посети« оци биоскопских дворана, за оие који слушају филмске еми-| сије Радио Београда, као и његову музику за игру ,неће бити тешко да дају одговоре, па маколико они били тешки. Награде су следеће: једна карта за две особе у важности од годину дана за све биоско« пе, неколико годишњих бесплат-< них карата за разне премијерне биоскопе и затим више бесплат-1 них карата за премијеру великог, Уфиног филма у боји Минхаузен. 1 Ишчекивање овог конкурса би-| ло је врло велико међу филмо-1 филима. Биће исто тако интересантно сазнати какво је „знање" наших филмофила. дмимииаммиш

У присуству чланова Владе одржана је успела приредба Шарена среда Београдске радио станице намењена обвезницима радне спужбе у Бору. Најбољи наши оркестри и певачи, као и глумци београдских позоришта, учествовали су у извођењу програма. На слици; извођачи на позорници биоскопа »Београд« Снимак Државне пропагаиде