Srpski narod

ј&Ј У4, ж ж ж

НЕДЕЉНИ ПРЕГЛЕД МЕЂУНАРОДНИХ ДОГАЂАЈА

Ј«Ј ?4Ч Ж Ж.

ИГНАЛ: СИКОРСКИ

Смрт генерала Сикорског поново је у пуној јасноћи показала свету сву опасност са којом је скопчана политика малих сила, које стоје између два велика политичка блока. Сем тога, она даје повода светској јавности да се поново позабави питањем еми грације и питањем оних седам комитета у Лондону, који се назива.ју владама оних земаља, из којих су шихови чланови у своје време побегли. ЛОНДОН И ПОЉСКА Ми смо на овоме месту бећ 'једном "третирали питање пољске емиграције у вези са прекидом совјетско-пољских односа, односно односа између владе у Москви и емигрантског одбора Пољака у Лондону. Том приликом смо указали на чишбницу да је пољска емиграција послужила у више махова Великој Британији као пробни балон против Совјета. Свакога пута је ударац, којим су Совјети одговорили на убоде пољском иглом, пао и на британску руку, која је ту иглу водила. Но много теже је СваКОга пута била погођена сама игла, сама пољска емиграција. За Велику Британију су совјетске реакције на експериментисаше са Пољацима биле мале епизоде, анализе за кОје је плаћена Врло мала цена, а које су за британско политичко оријентисање биле од важности. За пољску емиграцију и шене жеље и планове је, међутим, сваки такав удар био тежак пораз, Тешко обесхрабреше и незалечива рана. Није потребно нарочито потсетити на чињеницу, да је формални разлог за улазак Енглеске у рат и за пуштање с ланца ужасне ратне иемани била обавеза Велике Британије да свим\ сретствима и по сваку цену заштити и одбрани Пољску. Није потребно указати и на то, како је данас Пољска остављена на цедилу од те исте Велике Британије, која је, својом политиком гурања варшавских одговорних кругова у рат, још 1939 године првипут искористила Пољаке за своје циље ве. Све су то познате ствари и чудно је само, како се свет који је доживео и могао да прати целу игру упропашћавања Пољске и докусуривања њене емиграције, могао са. тим титрањем са судбином једне државе и једнога народа да се помири и да преко ове трагедије некако пређе као преко ствари, о којој више не вреди ни мислити ни разговарати. Нарочито за мале народе треба пример Пољске да буде вечита, неизбрисива опоме на и вечита поука. Прича о Пољској и њеним пријатељима тре6а да уђе у све букваре малих народа, јер она претставља основу са које политика тих народа у будућности, у погледу оцењивања вредности веза са великим сшгама, треба да пође. Од наше последње анализе ситуације, у којој се налази пољска емиграција као пример свију емигрантских покрета у англосаксонским земљама, догађаји су се развијали даље, правцем којим су већ тада били кренуЛи. Велика Британија је била тада, одмах после открића у Катину, покренула Сикорског да упути Међународном Црвеном крсту по знати захтев за анкету. Тада је још Лондон тражио под&тке и инДикације о плановима и 0 пСихичном стању совјетске владе. Совјети су, међутим, ту прилику ис.користили да отпочну, пој ^азећи од прекида односа са Сикорсковим комитетом, одлучну политичку офанзиву у Великој Британији. Не само што се та офанзива односила на пољско пи тање и на питање евентуалних будућих совјетских граница на европском Североистоку. Она је прешла та.ј оквир и бацила је у дискусију у Лондону па,и у Вашинпону много замашније и

важније проблеме. Који су то проблеми види се само по симптомима. Они су, међутим, довоЉт но јасни да се закључци могу извлачити са сигурношћу. МОСКВА ПОКРЕЂЕ ОФАНЗИВУ — У ЛОНДОНУ Москва, која се увила у ћуташе све до Катинског случаја, изашла је тада из своје резерве и мером са прекидом односа Подигла ,је по први пут Један крајичак вела, којим је њена полиТичка игра дотле била обавијена. УскорО иза тога долази до формалног укидања Коминтеј^не, које претставља директан атак против англосаксонских земаља у области шихове унутрашње по литике. Затим почише СССР да се меша веома активно и у поЛитичка питања европСког ЈуГоиСтока, где изазива кризу у Југословенском емигрантском Одбору, која је данас, упркос владе Мише ТрифуноВића, још увек у на.јвишем степену акутна. На.јзад долази, баш у последњим данима, до написа у совјетској штампи, у којима се при-

прређује својих 10 милиона изгубљених војника са 93.000 Енглеза, колико их је у овоме рату досада погинуло или неСТало, и из ове чињенице црпе одлучноСт да са господарима Даунинг Стри та разговара лупа.јући песиицом о Сто. Положа.ј Велике Британије пре ма овом све непријатнијем савез нику није нимало завидан. Чињеница је да Лрндон данас, доду-, ше, не зна праве намере Ссвјета. Али зато он од случаја до случа.ш сусреће по коНкреТним питашима једну Совјетску Унију која је неупоредиво одлучнија и дрскија но шго је била раније. И тако мора Велика Британија прво да дозволи да падне.њен фаворит у .југОсловенском емигрантском одбору Слободан Јовановић. Тако мбрају коментари Екшенџ Телеграфа и Јунајтед Преса да признају да нова личност мора да дође на чело југословенске емигрантске владе, „да би се консолидовалИ односи између Еовјетске и југосЛовенске владе, који Су последње време били веома затегнути". А у продужењу те линије лежи смрт ге-

од 4 милиона пољских гласача. На Блиском Истоку стоје оружане формације пољске војске. Сам Сикорски био ,је човек познат у свету и афирмиран као политичка личност. Скинути га једноставиг с власти значило би признати лред целим светом ТОтални пораа у загриженој, непрекидној, напрегнутој подземној игри против Москве око Европе. И зато је изабран други пут.'Сикорски је пао са авионом. Врло је сретан случај. за полиТику ко.ја га је скинула с дневноГ реДа, што је са њим у авијону био цели штаб његових најближих -сарадника. Не само што је, дакле, ликвидиран сам СикорСки на тај начин, него су уклоњени и Они који би могли бити евентуално извршиоци његовог полиТичкОг тестамента. Кзо штО је Отац краља Фаизала Од Ирака умро од неког чудног напитка у Шва.јцарској; као што је Фаизал погинуо у аутомобилској несрећи; као што је неколико'грчких генерала, који су били против успостављања англопослушне монархије у Грчкој, поумирало у кратким размацима П0Д за-

Жестоке борбе започеле су поновно на

сваја за СССР одлучујуће учешће у поратном уређењу читавог европског континента. Док је, дакле, пре извеснога времена могло још да изгледа да се совјетска политика ограничава на извесне заштитне сфере и на извесне мање области дуж запЗдних граНица Совјетске УниЈ"е, дотле је данас јасно да граница совјетском апетиту практично на нашем континенту уопште нема. Тврђење, које смо посТавили на овом месту пре недељу дана о томе, како је намера и план СССР да, ако то буде икако моГуће, зграби целу Европу, добила је неочекивано брзо своју потврду написима публицис+е Малињина у совјетском часОпису „Рат и радничка класа". У томе напису овај угледни московски Публициста тражи Да се Совјетска Унија припита не само за одлуку по свима питањима КОЈ "а се тичу Европе, него чак и за она питаша која стоје у вези са холандским, белгијским, француским, "португалским и другим колонијама. Данас је то јОш глас једнога новинара. Сутра тО мОже бити формални захтев совјет ске владе. СОВЈЕТСКА УЦЕНА Пред оваквом ситуацијом нашла се Велика Британија, према којој Москва употребљава све одлучни.ји тон. Према гласовима о трећем светском рату, према оклевању Англосаксонаца да се активно ангажују у борби на еврОпском континенту, према тактици убода иглом и толико разрађеним хипотезама о поратном уређењу Европе под британским вођством које данас испуњавају ступце британске штампе, Москва је прешла са тактике. молбе и дипломатских корака на тактику директне уцене. Она свакако у-

нерала Сикорског. Да је СлобоДан ЈОвановић млађи и одлучнији и да, према томе, чак и скинут са чела емигрантске владе остане опасност за Совјете и њихову политику, ок већ одавна не би више био међу живима. КОБНА ГРЕШКА У СИКОРСКОВОМ РАЧУНУ Сикорски је учинио једну погрешку у рачуну, као што су то Пољаци у сво.јој политичкој ист® рији чинили бебброј пута и тиме увек наново изазивали тешке катастрофе по свој нарОд. Он је веровао да ће у сеици спора и размимоилажења између Москве и Лондона, а као инструмент који је Лондону потребан, моћи да води и даЉе свој поЛитички чамац. Међутим, ЛонДон је одлучио друкчије. За британску ПолиТику раТа треба још тОповске хране. Није довољно оно, што је постигнуто жртвовашем низа европских држава, бацањем у смрт 10 милиона Руса. Још једном треба сву још преосталу велику снагу СССР искористити за напад на Немачку, — или макар за одржаше фронта на европском Истоку. Европа још није зрела. Да би се скупоцени животи Енглеза сачували до наЈ 'већег могућег степена, треба још једном ободрити партнера из Кремља. Сикорски је овде постао оЗбиљном сметшом^ Он је своју улогу извршио, и.Јпрема томе, није више био од користи. Али скинути га с власти, као што је то учињено једним малим мигом из Даунинг Стрита са Слободаном Јовановићем, ипак ни.је било могуће. Рузвелт има ништа мање

нсточном фронту Ро(о: Ве1§гас1ег ВИ<1а&еп1иг Гонетним околностима; као што је пао краљ Александар у тренутку када је био пред великим политичким преокретом; као што је погинуо адмирал Дарлан када је извршио своју дужност и постао препреком за планове о при свајању француског колонијал* ноГ царства; као што је безброј других великих и малих, чији су се путеви нашли у једном тренутку у опреци Са путевима енГлеске политике морао да Падне; — тако исто је генерал Сикорски, одигравши своју улогу до краја, а нарочито после свога смелог гОВОра пред пољским одредима и своје изјаве прбд штампом у Каиру, послат на дру ги свет, где више неће моћи да омета велике и замршене, прецизне и детаљно, филигрански ПројектОване планове бриТанске политике. | СУМРАК ЕМИГРАЦИЈЕ На страну случај поЉске емиграције. Сикорски је Данас сим бол и пОука за Све емигрантске Одборе, који примају своје субсидије из каса у Уајт Холу. Изгледа да претстоји уопште сумрак емигрантске политике. Бри танија можда још, ради своје игре око Европе, жбли да упбтреби и оне који са крунама или без ших шетају лондонским асфалтом. Можда су Даунинг Стриту још потребне фиктивне владе ради њених реалних рачуна. Вашингтону, међуТим, ти пиони више нису потребни. Вашингтон ј 'е приграбио оно што је хтео. Јбш га жуљи једино рана на Пацифику. Али да се он упусти сада у ситна- европска разрачунавање са читавим ни зом влада, о чијим земљама је-

два да мако од политичара у Белој кући ма шта зна (изузев да се ту рад.% о некаквим полудивљацима који говоре неким неразумљивим језицима и препиру се око неких села и области, чије се име уопште не може да изговори, а чија заједнич ка територија није ни толика, колико је једна од правоугаоних држава у Северној АмерицИ),"то је за Белу кућу ипак исувише досадно и зама.јно. Зато је велики Лист Американ Меркјури недавно написао, баш поводом Кризе у југОеловенској емигрантскоЈ' влади .некоЛико заним љивих реченица. Лист констату' је да је врло велико питаше, исплати ли се уопште капитал, кбји је инвестиран ради одржавања и пОмагања емигрантских вла да, јер су те владе састављене од љуДи, који су изгубили сваки контакт са земљама одакле су дошли, и никада више неће моћи, чак ни после победе „УјеДињенИх нација". да Дођу у својим земљама на власт и да Тако корисТе великој политици Вашингтона. Ти људи, иаставља лист, само се свађају између себе и изазивају неспоразуме између великих савезника. Износи, које они данас стају, нОвац који о«и данас добијају за своје циљеве могао би много паметније да се уложи у какво ко рисни''е предузеће. И тако се у Вашингтону Очигледно све више формира идеја о томе, да све те мале емигрант ске одборе и владе, кој'и потичу из Средње Европе, од Балтикума до ЦрнОг и Средоземнбг мора, Треба ликвидирати. Напоредно са тим расте тамо углед концепције, пО КОјОј би се у Средњој Европи извршила — све под претпОставком добвденог рата — реконструкција ХабСбуршке монархиЈ 'е на челу са Отоном, чији се млађи брат из далекоВиде предострожности ожениО једном блиском Рузвелтовом рођаком. Није случајно да је Шубашић у Америци и да оданде југословенску емигрантску владу у Лон дону напада као великосрпску. Није случајно ни то, што Јунајтед Прес у своме коментару о узроцима СТалне и ,још незавршене криЗе међу ј 'угословенским емигрантима у Лондону ставља на прво место основнд размимоилажење између њених српских и њених хрватских чланоВа пО Пи?ању „будућег уређења Југославије". Под овим уг1ом, и пОзнавајући ове нове тен денције које су се родиле у Америци, сматрамо да се та размимоилажења крећу баш у озна ченим границама и у овде излбженом правцу, а верујемо да се у томе нисмо Преварили.

УЕК115

ГЛАВНИ УРЕДНИК, одговоран за садржину листа: Велибор Јонић. ВЛАСНИК: Мих. Станковић из Београда. РЕДАКЦИЈА И АДМИНИСТРАЦИЈА: Теразије 5 мецанин, I степениште (Палата Извозне банке). Тел. 20-383. ШТАМПАРИЈА »ЛУЧА«, Краљице Наталије 100. Тел. 21-772. Тромесечна претплата 36 динара шаље се преко »Прееа«, а. д. Влајковићева 8.