Srpski narod

ж ж

'ДОГАЂАЈИ Н А РАТИШТИМА

^ Ж 5К Ж

ИА ИСТОКУ СЕВА

Сваком етаром Еојнику позиата је слика из рововског живота на опасним сеКторима, где се, нарочито ноћу, живци стражара напрежу до крајности: један од вбјника на мртвој стражи припуца јер му се нешто причини, непријатељ одговори, пОчиње пуцњава са суседних стражарских места, противник стави у дејство митраљезе и ватрена се паљба проширује на читаве километре и протеже се читаве сате. То је неминовна последица презатегнутости живаца. Нешто слично се одиграло на отсеку Источног фронта измећу Бјелгорода и Орела. Познато 1е да су бољшевици нагомилали велике снаге у курском испупчењу фронта, намеравајући, по свој прилици, да ударе у бок немачком испупчењу фронта код Орела. Обе војске стајале су недељама у будном Очекизању или нбпријаатељске акције, или наредбе одозгО о ступању у борбу. Услед такВе напрегнутости живаца, немачки локални по духват код Бјелгорода имао је за последицу оживљавање фрон та на ширини од 200 километара. Цело курско испупчење совјетског фрОнта претворило се за неколикО сати у сектор тешких борби, јер је пуцњава кбд Бјелгорода изазивала ширење ватре на област јужно од Курска, па источно од Курска и нај зад севернб од Курска. Бољшевици су одмах јавили да се ради о великој немачкој офанзиви. Међутим, можемо са извесном сигурношћу претпоставити да је та вест била пуштена зато да би се после некблико дана широм света могло Саопштити да је та немачка офан зива пропала. Изгледа дз су Со вјети имали наређење да одмах пређу у противнапад ако се испољи немачки напад и зато су, схвативши локалну немачку акцију код Бјелгорода као почбтак немачког велцког напада, сами започели акције на широком простбру. Да ли ће се из овога радвити једна велика бит ка или ће се борба стишати то се не би могло рећи на основу првих извешта.ја са фронта. Али евакако ти извешта.ји су дали разлога да се каже: на Истоку сева... # Кели — ваздушнч Деннерк Док се на Истоку стбари развијају, на Западу се нбпријатељ ска акција такорећи савија. Замах британоамеричких ваздухоплбвних акција постаје мањи. Непријатељи Европи нзилазе на све већи отпор ваЗдушН^ и зе : маљске одбране и трпе губитке које не могу надокнадити. К^д говоримо о губицима, оцда мислимо не само на матеоијалну штету коју доживљује тербристичко ваздухопловство већ и.а моралну коју доживљује протиВевропка коалиција. Дејство аеротерора је поразно, али не за Немачку већ за престиж Британије и Амбрике, чија злОчиначка акпија изазива гнушање ј це.лом свету. Напад на келнску кате.'ралу имао је у свету ништа мањег ..одјека од оног денкгрског пораза Боитанаца. Рушељем ра.јвећег уметничког дел-з Ееропе Британпи нису постигли ,чикак?в мат :Ои;а лан успех. \ли рално су изгу били много: конз№о су И Јгубили право да се зову вјјници и у очима целога света постали су најодвратнији дивљаии. Испољавајући психч ше последице овог одвратног злочина према европској култури, не треба у исто време заборављати и на то да је британоамеричка ави.јација изгубила у последње време знатно више ваздухоплова него што је могла да губи без смањења свОг потенцијала. Генерал Џонсон (Американац - ) је пре десетак дана рекао: „Ако бу-

демо губили у ваздухоплОвним акцијама преко 10°/о авиона послатих у напад, онда ће наши губици постати неподношљиви". У последње време Британоамериканци губе 15 па чак и 20°/о апарата стављених у дејсТво против појединих циљева. Значи да су губитци постали не само неподношљиви. већ и катастрофални. И зато се може питати: колико ће дуго моћи да издржи та ваздушна терористичка офанзива? Енглесии песимизам Ти тешки губици британоамеричког ваздухопловства нису карактериСтични само за западно ратно подручје: и над Јужном Итали.јОм јачина одбране такоће је порасла у таквој мери да се може говорити о истребљавању

лиција моћи икада постићи такву надмоћност у Европи. Он претпоставља да ће момент изненађења приликом искрцавања допустити један локалан успех, али против те локалне концентрације непријатељ ће моћи да концентрише надмоћне оружане снаге. Простор за искрцавање Британоамериканаца није толико широк као што је европска граница, .јер су места за искрцавање која долазе у питање вебма ограничена у размери са величиноч европске границе. Ова стручна разлагања војних ауторитета. која доказују Енглезима и Американцима немогућност успеха инвазије, делују веома нелагодно на бјзитаноамерички морал. Али тај морал је тешко погођен чињеницом да је

3», V. -Г. и

У првим борбеним линијама источног фронта Ро1о: Ве1§гас1ег ВИ^а^епШ

британоамеричког ваздухОпловства. У последње бреме Британоамериканци губе оКо. 100 аз«она дневно, од којих 80 припадају категбрији четворомоторних бом бардера, а ?0 категорији ловаца. Са ових 100 машина непријатељ губи најмање 500 људи ик ваздухопловног персонала. Нема сумње да ово не може да код Енглеза повећа одушевљење за планове иСкрцавЗња. Велики лондОнски лист Економист поновр се ових дана бави питањем искрцавања у југОиСточној Европи и пише да би такав покушај био тежак и скуп. Терен, вели лист, пружа за Немце много преимућстава, а немачки одбранбени планови сигурно су вешто разраћени. И Дејли Мејл је дао реч свом војном писцу Литл Харту, да би могао да исприча своје мишљење о тешкоћама инвазије. Тај познати стручњак каже да успех похода у Африку треба видети у надмоћности поморских снага и њиховој сарадњи са ваздухопловством. Међутим, исти услови неће остати ако Британоамериканци буду пребацивали своју војску гфеко мора у циљу искрцавања. У Африци Британоамериканци су могли да постигну надмоћност у тенковским снагама. ЈТитл Харт сумња да ће коа-

изиеверила највећа нада Лондона и Вашиагтона. иада, у поцуштање италијанСке борбености. Сбе ове више мање дрскб или лукаве понуде Италији да обустави борбу нису нимало утицале на дуХ италијанског народа. Говор Мусолини.М не оставља ни најмање сумње у то да је италијански народ чврсто решец да истраје до победе. То призн^ју и н^пријате^и. Док је све до скора британоам^ричка штампа говорила о ратујућој Италији у прошлом в0емену, отсада пише, у сасвим другом духу. На пример, „Дејли Мејл" каже да не треба потцењивати италијанско херо.јство и да треба правилно оценити напоре Италије у циљу одбране сопствене, зоне. У вези с тим. каже лист, треба сматрати да је одуговлачење искрцавања Британоамериканаца потпуно оправдано, јер то одуговлачење повећава кОД непршатеља осећа.ј опасности. Међутим, напад који је већ игЈведен ствара нову психичку ситуацију пошто је код непријатеља попустио моменат затегнутости. Дакле, опет она иста енглеска намерз да се ратује претњом а не борбом. Док Енглези ратују претњом. Американпи ратују трикОм. Сада се опет Рузвелт обрукао једном глупом комедијом. Пошто

му је биб потребан неки адут за политичку игру на дан националног празника Сједнњених Америчких Држава, он је наредио Мек Артуру да изврши искрцавање на једном малом острву у Саломонској групи и у једном малом заливу код места Саламауа на Новој Гвинеји. Ова два мала тактичка подухвата била су претстављена америчком народу као нека величанствена стратегиска акција. Говорилб се о стратегиским кљештима која су створена у Јужном Пацифику, а која ће сломити сав јапански^ стратегиски систем. Говорило се о томе да су америчке оружане снаге т.им искрцавањем одузели Тројном Пакту стратегиску иницијативу. Говорило се да је то искрцавање ефектна поСледица Рузвелт— 1 Черчилових саветОвања у Вашингтону на коме су биле изнете одлуке за глобалну стратегију. За амерички народ, који је невероватно глуп, цела та ларма мбгла је да има извесне привлачности. Али нико на свету, осим јен.киа, није озбиљно схватио ту Рузвелтбву рекламу. Из самих извештаја Мек Артуровбг штаба види се да та „стратегиска акција" не прелази оквир малих тактичких чарки. На једном месту је убијено 15 Јапанаца, на другом 33. а на трећем Гако Можемб ве^овати том штабу) пбгинулб је 300 Јапаваца. ГлобалНа стратегија се не мења од борбе у којој је непријатељ изгубио 348 војника. Азија пред догађајима РуЗвелтов блеф је можда имао јбш јелан циљ. Баш ових дана вратила се у Чунгкинг госпођа Чан Кај Шек пбшто је више недеља боравила у САД. мблећи за помоћ. Њо.ј нису обећали ништа конкретно. Једино чиме су јо.ј помогли да буде насмејана приликом излаза из авибна на чунгкиНшком аеродоому,. то је вест о амеоичком искрцавању на остову Рендова: ту вест ће Чан Ка.ј Шек уме.ти ђа искористи као пропаганлни Материјал за уверавање Кинеза да је његова жена издеЈствошала актПвну помоћ од стране Американаца. Али тч поопаганда не може да спасе Чунгкннг. Чан Кад Шек је већ нап\-ниО шесту готину ратовања против Јап.ана. За то време он је иЗгубиб око пола милиона мртвих, око трећину милиона заррбљених. неколико Милиона ос&каћених, н^коликб милиона умолих .• од .глади, 6и је изгубио 1.100 топова. преко 4.000 митраљеза и 16.000 тоНа .боолског поостора на оекама. Оч је изгубио најплолније облаети. индустриске области. он ј.е изгубио циљ борбе, јер не може да супротстави никакву идеју националној иде.ји нанкиншке владе. Ових дана опет јављају о великом неуспеху Чан Кај Шекз. Муслимани из поовинција Кансу (на граници Монголије) одвојили су се оџ чунгкиншке владе, њихова војска је иступила из Чан Кај Шекове апмије и ставила се под воћство Ма Фонга, који стоји на челу м^слиманског племена Тунгана. То племе је вековима познато као слободољ^биви напод. а и борбен. Дакле. Чан Кај Шек губи стално у сНази. ОвО расуло код Чан Кај Шека има великог знача.ја за даљи ток рата у Азији. Још већи значај треба дати новој фази борб«' за независну Индшу. Субхаз Чантоа Бозе поогласио је активну бообу и позвао де индуски наоод на отпор свима средствима пРотив британских угњетача. Започела је велика ппдитичкоетратс=>гиска а^ишз з.а <400 милиона Индуса. Успех Субхаз Чандоа Бозеа је осигуран. А тај успех ће мнот дпппинети коначној победи Тро ; чог пакта. М. Војновић

Ду:::кс1ти сеоске интелигениие Ббгатић. .јула У жељи да ради на обавештавању и просвећивању народа у Округу шабачком и дз да што позитивније и тра.јније резултате, начелник Округа шабачког Светислав Стевановић предузео .је живу и планску акцију. На првом месту, он жели да у овом послу мобилише све оне одговорне факторе, који су најближи народу. То су с једне стране учитељи и свештеници. као претставници ^ародног просвећивања, а с друге стране претседници сеоских општина и деловође, као извршиоци управне власти. Путем за.јгдничкич среских конф.еренција са овим чиниоцима, начелник Стевановић жели прво да формира њихово схватање дужности према пароду, а затим да повеже њихов рад и упути га у једчом пвавЦу. На конференцији одржано .1 У Богатићу, седишту Среза мачван ског, којо.ј су присуствовали како сви учитељи, тако и сви прет седници и деловође сеоских општина, начелник Стевановић одржао ,1г говор у коме је између осталог рекао: „Сваки рад, зкс хоћемо аа доведе до жељенос дилга, мооа имати своју осн јчу и свој прзвац. Налазећи се у сталном и директном додизу са нарЈТ •м, сеи ви и реч.ју и делима V положају сте да вршите утиц-и на народ. Нзма не м >же бити свеједно какав је таЈ ктииај у св.^10.1 целокупности и колики су и какви резултати ље-ови. Ви сте ти који дзјете тон народном животу. Нгрод свакт дана у вас гледа, прзти ваше по ступке и према љима се и :ам управља. Ваше речл а још зише ваша дела, влше сталну и пресудну пропаганду у народу. Кроз вае народ гледа највише свој-е претставнике. Ви сте спона између народа и врховне државне управе. Ако ви сво.јим по ступцима не оправдате оно што: се народу упућује са виших места, ако &и свуда и на сваком месту не тумачите и не рззрађујете оно што се. народу говори прилиКбм повремених зборова и предавања, онда акција обаве-, штавања губи свој смисао. Када говоримо о потреби брат ске слоге међу Србима, онда и ту нример треба да потиче од вас. Не мбже село бити сложно ако му свештеник. учитељ, опшТински Нретседник и деловођа. нису слОжни. Себични рачуни и обрачуни међу вама увек потискују у позадину интересе целине, и нарбд се на овај начин претвара у завађене. таборе и као што је то V ппошлости било: један део села је на страни учитеља, други на сТрани општинског ћате, а трећи на страни претседника општине итд. То. браћо. даНас не сме да буде. Интереси народа морају бити светиња за вас који наоод нз тер.ену водите. Ваша мисија у, народу је .вео-, ма знача.јна и деликатна и да би је могли спроводит.и са пбтпуним ауторитетом, потоебнО је да будете оличење. честитоСти и да се никада не огрешите. у основне принципе морала, да будбте најтрезвенији, најсавеснији и најправичнији. Старадте се дз ваш рад никада не буде тајна за нарбд. Народ мора да зна шта се и како се ради у његовој општини и у школи. Ви сте дужни да се интересу.јете за све оно што се догађа у вашем селу, да испитујете и да лечите узроке свих нездравих појава, али сте исто тако дужни да увек јавно положите рачуне и о своме раду. Прегните на посао и пОстарајте се да сеоске школе и општине постану кошнице слоге и стваралаштва. Нека и учитељи и свештеничи и претседннци општина унесу ви.ше светлости и топлине V сво 1* рад. Нека положе чврсту моралну подлогу. на путу нашег националног препорода којим нас води генерал Недић."