Srpski narod

ж ж ж

ПОДЕЛД РКДД У ОКВИРУ ИСХРАНЕ ЕВРОПЕ

Ако се заотупа гледиште да је решење проблема исхране Европе само онда могућно ако се посматра као континентални задатак, онда се мора такође признати да постоји потреба, да се то решење оствари путем далекосежне поделе рада, која ће, већ према тоце о којем је делу Европе реч, имати мањи или већи замах, односно мање или више засецати у досадашњу оријентацију аграрне привреде поједине земље. На тај начин долази питање могућности сарадње појединих европских аграрних привреда у оквиру покривања потреба исхране, као и њихово примање у будући склоп привреде исхране целога континента, у први план. А да би се омогућила плодна сарадња у том смислу, биће потребне веће или мање измене у досадашњем плану обраде и коришћења земљишта. Ако је досадашња аграрна структура једне земље одговарала њеном плану исхране, то стварно тежиште сарадње те земље у континенталној исхрани не лежи у њеној структури већ у њеним могућностима да прилагоди своју аграрну структуру у сагласности са котиненталним плаиом исхране. Ово прилагођавање у оквиру аграрних привреда моћиће да добије свој коначан облик тек постепено, на основу практичног искуства, док садашњи начин коришћења земљишта, које је дошло као резултат дугогодишњег искуства на основу привредних услова и привредних могућноати искоришћавања приноса, претставља путоказ за могућност измене у коришћењу земљишта. Преоријемтација аграрне привреде у духу континенталне исхране мораће такође временом да претрпи извесну измену, јер ће на основу стеченог искуства доћи до нових сазнања која ће диктовати коректуре у циљу икго јаче изградње система европског сиабдевања у сектору исхране. Моменти који ће бити од пресудног значаја код доношења одлуке по тој ствари биће с једне стране географско-климатски и аграрно-хемиски, а с друге психолошки. Наиме, климатске прилике у појединим појасевима нису константне већ показују извесну периодичност која се не сме изгубити из вида, а затим састав земљишта се мења у вези са културом која је на њему посејана. А сем тога и несналажење земљорадника при одгајива-г и>У ДРУгих биљки није мало, поготово ако у почетку претрпи извесну штету ако је година услед временских прилика и његове невештине подбацила у приносу. " Једном речи, изшена структуре аграрне привреде једне земље иије самим тим остварена што је дошло до сазнања о могућнОстима те преоријентације и ако се оиа рачунски уврсти у континеитални план са одговарајућом резервом с обзиром на ризик који свако увођење новине носи са собом. Та преоријентација је тек онда остварена ако

одбаци очекивани принос у новој култури и, што, је Још важније, ако она као корисна уђе у свест земљорадника, тако: ■да он њу у пуној мери пре>тпоставља старом коришћењу земљишта, које је преузео од својих прег дака. Земљорадник, који је стално у природи, у непосредпом додирУ са природним закоиима које не може да мења и на крје не може да утиче, али чијем је утицају изложен његов труд и од којих з.ависи принос његовога рада, који је уложио у обраду земљишта, дубоко верује. у добро и зло, као и у божију казну или награду већ на овом свету, тако да ће тешко ,бити уздрман у своме веровању у корисноот новога рада ако му нова култура на самоме почетку подбаци. Зато ће бити оџ огромног значаја рад надлежних при указивању на узроке оваквог неуспеха у почетку, како би се земљорадник одвратио од тога да гледа унатраг, а навикао да гледа предасе и унапред, управљајући свој поглед на будућиост коју може да изгради само ако буде радио оно што му се са надлежног места као корисно одреди, па макар у почвтку и тешко ишло. Планска пољопривреда једне земље, која ће по континенталном плану спроводити преоријентацију пољоцривреде не сме заборавити или пренебрегну.ти психолошке моменте и тешкоће, ослањајући се само на планске могућности и потребе које Су условљене дотадашњом агруктуром и искуством. Баш код нас ће тај моменат бити од огромне важности с о'бзиром на екстензивни рад наше земљорадње и конзервативног става нашега земљорадника. Задатак свих теренских органа Министарства пољопривреде биће да земљорадника упуте и поуче, уколико се код њега у прво време укаже сумња у успех извршене преоријентације у коришћењу земљишта, или да у противном случају о својим запажањима извести надлежне да они изврше коректуру у своме плану. Влада је у духу плана о увођењу планске пољоТтривреде код нас још прошле године саобразила наше могућности ситуацији која је ратом створена, и извршила преоријентацију наше аграрне производње у духу данашњег отремљења Европе које се састоји у томе да свака земља тежи аутархијској исхрани свога становништва. Напори које смо уложили прве године нису могли донети жељени резултат у целости. Ова година, међутим, богатија је искуством и родом, те обећаје резултате који ће задовољити све нас. С обзиром на то, а у вбзи са оним што смо раније изнели, ова година пружа надлежнима пуно могућности да укажу земљораднику на корисност досада извршене преоријентације, која мора да се врши постепено, и да га учврсте у његовом досадашг њем раду, који је први кбрак ка уврштењу наше пољопривре-

де у општи европски план за исхрану континента. Неоспррно је да ће по завршетку рага дрћи до нове преоријентације у пољопривредној структури свих континенталних земаља,.па и наше, јер ће аутархијско настојање бити замењено сарадњом у духу поделе рада и међусобно допуњавања континенталних пољопривреда и привреда уопште, како би се пости-

гло што боље и рационалније снабдевање целокупног европског отановништва. Све искуство које сада скупљамо, олакшаће нам будућу преоријентацију, која ће се онда моћи много лакше и ефикасније спровести, тако да ћемо кратко време по њеном увођењу осетити благодети нашега рада и залагања, како данашњег тако и будућег. Лфт

БУГАРСКА УПИСУЈЕ ПРИНУДАН ЗАЈАМ

Обиље новца које је владало у. бугарској привреди угрожавало је врло озбиљно повећање производње које је влада плански спроводила. Цене и наднице заиграле су коло у коме су цене стално водиле и замарале потро шача толико ,да је изгледало да ће сасвим посустати. Земљорадник се све више повлачио са тржишта и задржавао робу у очекивању даљег скока цена. На тај начин је снабдевање домаћег тржишта потребним добрима постајало све слабије и доводило у опасност привредни живот земље у свим секторима. Новчанични оптицај Бугарске по већао се од 3,4 милијарде лева у 1939 год. на 19 милијарди. Сем тога штедни улози у банкама износе 30 милијарди Лева. У циљу да земљу оспособи против сваке евентуалности, вла да је почела да спроводи акцију повлачења сувишних новчаних средстава из привреде на најширој основи. Тако је још

Борба за Суецки канал „Друштво Суецког канала' 1 налази се данас саевим у рукама лсндонских чланова управе. Пошто у управно веће спадају Египћани, Французи и Холанђани, то се може веровати, да ови странци не врше надзор над радом друштва. Овом изјавом енглеског министра спољних послова Идна, достигла је британскофранцуска борба за управљањем Суецким каналом свој врхунац и крај. Већ од 1869 године покушава Енглеска да узме Канал под своју управу. Док је у политичком продирању и коначном запоседању подручја око Канала имала успеха, ипак јој није успело да привредно истисне Француску: 53°/о основне главнице од 200 милирна златних франака остало је дб 1939 године у француским рукама. Управно се веће састојало од 19 Француза, 10 Енглеза, 2 Египћана и једног Холанђанина. Данас Енглеска искоришћује неизвесност свог ранијег савезника, да једним ударцем дође и до финансиске управе Канала. И ово грабљење носи обележје Енглеске: план, који су Французи изградили на египатском тлу и који је од опште важности за три дела света, служиће и доцније, после војног и политичког заузећа у часу немоћи власника, искључиво у корист британских акционара. (ЕОС). "

пре неколико година, у циљу да спречи неосновано повећање оп тицаја, Бугарска приступила упису зајма за народну одбрану, издавала бонове министарства финансија, унапредила платни промет без употребе готовине и блокирала јеврејске рачуне. Међутим, све те мере нису биле до вољно ефикасне да спрече развој који је сада нашао свој израз у обиљу платних средстава о којима смо говорили. Зато је Собрању поднет закон о принудном зајму, који има за циљ да мобилише сва расположива средства у привреди која претстављају лутајући капитал, а који је сваког момента спреман да се ангажује тамо где очекује велику зараду за кратко време, и да та средства стави на расположење Мивистру финансија. [. Основа за упис принудног зај ма је имовина уписивача. Сваки појединац који има имовину од 100.001 лев подлеже упису принудног зајма. Проценат уписа је прогресиван и почиње са 2%. Притежаоци имовине од 50 милиона лева плаћају 8°/о. Малим земљорадницима без ликвидних средстава ставиће се кредити за упис на раеположење. Резултат уписа принудног зај ма процењује се са 6 милијарди лева, које претстављају скоро једну трећину предвиђеног буџета за 1943 год. Иако расходи за наоружање шносе у буџету 1943 год. 40,8% укупне буџетске суме, то ипак министар финансија располаже довољним средствима да покрије ове расходе, јер му само посредни порези доносе 42,8%> буџетске суме. На тај начин је циљ принУдног зајма у првом реду спречавање даљег инфлационирања бугарске привреде ,а тек у дру гом финансирање државних расхода који су све већи уколико рат дуже траје. Бугарска са принудним зајмом, Турска са одузимањем јед ног дела имовине, претстављају две земље које су приступиле решавању проблема очуваша вредности националне валуте ме рама које погађају сваког појединца у корист заједнице.

Финансиске и привредне тешкоће Шпден Задаци који се намећу једној земљи у вези са њеном одбраном и раТном привредом, не вр-. ши свој огроМни утицај са.мо у зараћеним земљама, већ и у иеутралним. Привредни жввот Шведске .је услед овога рата т.алико бртерећен, да ће ов.а неу-. трална земља после р.ата мора- : ти приступити привредној об-. нбви за чије, иЗвођење, ће бити. потребна огромна радна снага и финансиска средства. У нормалним временима имала је Шведска годишње повећање националног дохотка у износу. од 1,5 милијарди круна. -У. с.адашње време ,је то повећање на-. ционалног дохотка престалО ипретвОрНло се у губитак исте висине. Ако тај развој потра.је још извесно време, Шведска ће иагубити од свога н^ционадног до-. хотка 7—8 милијарди круна, џпо одговара једној" шестинИ њеног националног дохотка. Губитак'националног дохотка досада нису осетили шведски притежаоци капитала, већ једино држава. Тај губитак дошао је. до изражаја у задужењу државе. Приватна својина по.једива-. ца не само да ,је Остада на истој, висини, већ се и несразмерно повећала. Тај неосновани пораштај имовине биће у најмању руку преполовљен увођењем разних опорезивања. И поред тога што је Шведска данас неутрална, она мора приступити јакој штедњи, и то не зато што у њој вЛада несташица добара, већ зато што Она себи не Сме дозволити да троши 1 колико троши. Да би се ова земља вратила на сво.ј високи предратни стандард живота, бић« потребно после рата огромно залагање радне:- снаГе и свесж штедња У 'циљу ств : аран>а новЛ' капитала,. ко<ј.и Ке-6могу1шти прјк*вредну обнову Земље. 1 : ШВАЈЦАРСКА НА ПУТУ АУТАРХИЈЕ У СЕКТОРУ ИСХРАНЕ Све земље настоје данас свим својим привредним снагама да остваре аутархију у што већем сбиму. У првом реду свакако стоји тежња за аутархијом у сектору исхране, односно да'з'емља сама прОизведе све оно' што јој је потребно да обезбеди исхрану свога становништва, У том циљу су све земље почеле са . обрадом и, онога земљишта које је до сада било на' грани-. ци аграрног рентабилитета. Шв.ај царска ј.е успела да обезбеди своје снабдевање млеком, млечним производима и месом, свс-. јом земаљском производљсм, иако је имала огромне тешкоће око обезбеђења сточне хране. 0на је у тоад циљу смањила од 1939 год. број своје крупне стоке и свиња за једну трећику, док је на терет паша и ливада повећала оранице од- 180 хиљада на 500 хиљада хектара, ради снабдевања хлебним житарицама. УвоДећи те мере, Швајцарска је узела за базу своје калкула-' циЈе следеће снабдевање за одрасло лице, водећи при одређивању количина рачуна о тешком времену у коме се налази цела Европа. Тако је за одрасло лице одређено дневно 550 гр. кромпира, 250 гр. хлеба, 37 гр. шећера, 20 гр. масти и бутера, пОла литра млека, 20 гр. сира, 50 гр. меса, по 150 гр. воћа и поврћа, 50 гр/ тестенина и брашна и 10 гр. махунастог биља. . . После четири године напорног рада око организације своје привреде, Швајцарска ћ'е у то-'. ку ове јесени, а најдоцније на пролеће идуће године, својом производњом достићи све количине које су предвиђене за исхрану становништва и на тај. начин остварити сво.ј четиригодишњи план о аутархији : у исхваин .