Srpski narod

м; V,*/ ж

НОВЕ КЊИГЕ И ЛИСТОВИ

ж ж ^

ПРАВО ЛИЦЕ АМЕРИКЕ

Ерих Линклејтер: Жуан у Америци, Просветна заједница а. д., Београд, стр. 284. Писац ове књиге није Немац. Линклејтер .је Енглез — Шкотланђанин. И њега, као и многе у свету интересу.је проблем: Америка. У аутобиографско.1 фор ми без неких литерарних претензија, искрено и добронамерно улази он у решавање те несумњиво занимљиве загонетке о и рају на земљи" — о Америци. У једном присном .сатиричном тону приказано Је овде наличје Америке у правој својо.ј боли. Жуан Мастреј, главни јунак књиге, одлази у Америку жељан сазнања и авантура. Сједињене Америчке Државе пружа.ју овом младом и добро ситуираном Енглезу много занимљивости и незгода. При првом кораку у Аме рици сусреће он гангстере, и у кћер вође једне банде заљубљује се на први поглед. Љубав Жуана и гангстерове ћерке про Лепоте летњег распуста Светолик Р. Милосављевић: Утакмица у планини, дечјд роман, илустровао Ђука Јан ковић. Издање „Југоисток' (Добар друг, св. 11), Београд 1943, стр. 168. Тема летовања у планини можда је најпривлачнија за Једног дечјег писца, па ипак је врло мало обрађена у нашој литератури. Утолико пре нас је пријатно изненадио роман Светолика Р. Милосављевића, чија се радња одиграва у планини за време лета. Свежина описа при..роде и занимљивих догађаја одише са сваке странице овог романа. Писац тако испуњава своју улогу, да код деце побуди жељу за летњим распустом у планини, за спортским такмичењима, узбудљивим авантурама и корисним сазнањима која се стичу у разговору са сељацима младим и старим. Радња романа је једноставна. Мали Жарко полази из Београда на одмор у околину Ужица. Ту, изнад Ђетиње, на једном брду, у оквиру борове шуме, бистрих извора, пашњака и паметних сељака, Жарко организује футбалски клуб „Скакавац", састављен од дечака на летовању и сељачића. Али један клуб сам за себе није довољан да развије конкурентску борбу. Организује се и клуб „Тара", па се тако одигравају утакмице на чистом планинском ваздуху. Кроз роман се провлаче и други, занимљиви догађаји, као што је гашење једног пожара, авантуре кроз планину по киши и олуји, логорска ватра, и најзад све се крунише једном великом футбалском утакмицом. Летовање & завршава и другови се растаЈУ- Пријатним, лаким стилом, са познавањем дечје психологије, крајева које описује, вештом композицијом догађаја роман Светолика Р. Милосављевића чита се без предаха, занима и нас старе, као што, без сумње, далеко више занима децу. Илустрације Ђуке Јанковића дочаравају на моменте планинске пеизаже и ширину хоризоната. Фигуре у овом оквиру имају покрета и живота.

влачи се као црвена нит кроз добар део ове књиге. Писаиа лако, проживљена, Писана лако, проживљена, књига има сва својства једног доброг филма. Линкла.јтер има све добре особине .једног великог новинара. Он уме да гледа ствари, а код ове врсте књига то Ј е на.јважније. Амерички уни верзитет, татко стран по.јмовима Европљанина, са својом педантеријом која смета правој науци, са студентима и играчима рагбија који су најважни.је личности, славни.ји од научника, тај универзитет центар америчке златне младежи — Линкла.јтер је сја.јно приказао. Због неуспеха у спорту Жуан мора да напусти студије — .јер лош играч рагбиа не може остати на универзитету. Одлазећи са универзитета, по краден и без сретстава, Жуан се прихваћа физичког рада и упозна.је праву Америку. Читава галерија типова од бутлегера до јавних радиика, уметника, филм ских глумаца и ексцентричних милијардера дефилује пред читаоцем. Пратећи главну личност, Жуана, читаоц сазна.је да је V АмеРици знак вредности неког човека величина суме долара кој.у он зарађу.је. Колико зарађ.у.јеш толико вредиш. А како зарађујеш, то није на.јмање важно, и никоме не пада на памет да вас о томе пита. Схватања младих Американки, њихови погледи на н<ивот и свет, за Европљанке су врло чудна. Закон у сваком погледу штити лепши пол, коме допушта да неодговорно чини и највеће глупости. Нивност најширих америчких маса, њихов политички дилетантизам и примитивна схватања функција државних одговорних чиновника, политичара и безскру пулозних агитатора — прстстављају Американце, у поређењу са Европљанима, у веома бсдној боји. У осталом, опште је позна то да је Америка далеко испод културног нивоа Еврпе. Овде не треба мешати појам културе и цивилизације. Жуан Мастреј је више пута у току свога крстарења Америком Јурећи за послом и зарадом, долазио у новчану неприлику. Увек га .је спасавала мајка. која М У је од куће, из Енглеске, слала новац на његов текући рачун У банци. И нехотице нам пада на памет: шта би радио наш пе чалбар, који о Америци нема изграђено мишљење, за кога је °на далека, непозната, тајанстве на и богата, и где се преко ноћи може постати богат и славан, шта би радио тај наивни Балканац кад би се без пет пара нашао у землли неограничених могућности. Наш човек не би, као Линклејтеров Жуан, могао постати бутлегер (кри.јумЧар алкохола), нити би могао певати висећи о жице с главом надоле, уосталом, ни Жуан се на томе није могао привикнути, не, он би се једноставно придружио леглји од 12 милиона незапослених, који лутају из места V место, које хапсе и протерују, и ко .ји данас чине гро америчких армија коЈе тпеба да освоје свет, и пруже Европи „бољи живот". У сваком случају, Амепика гледана очима Енглеза Линклејтера, приказује се нашем чи таоцу онако каква је она у ства ри: земља пословног света, ганг стера, рекетира, киднапера. Нема у њој љубави ни романтике. све се прода^е и купује. Тамо се гаигстерском вођи у великим листовима пишу славопојке, при ређују свечани дочеци. са поворкама деце, са цвећем и декламацијама, са неизбежним фо торепортерима. Зашто и не? Зар он не одваја један део своје зз раде V хумане Рврхе. помаже до мове сироте деце. То је лепо и човечно, и треба тако да ради. јер ко зна, можда ће из те деце

коју он помаже изаћи .једном његов наеледник. Онда новац ни је бачен узалуд. Направљен је добар посао. Шароликост слика, жив темпо Линклејтеровог писања чине да се књига чита без предаха. ДРУГО ИЗДАЊЕ РОМАМА КАРЛА МАЈА „ОИН ЛОВЦА НА МЕДВЕДЕ" Предузеће „Југоисток", пошто је распродало цело прво издање овог романа Карла Маја, штампало је сада друго издање у истој колекцији (Плава птица). То показује колико је Карл Мај код наше омладине читан писац и колико би се још нових његових романа могло продати. Син ловца на медведе има све дражи рс.мана Карла Маја који се ,дешавају у Северној Америци, међу Индијанцима. Превео га је течно Илија Кецмановић а илустровао са нагласком личног стила Ђура Теодоровић. Насловну страну за ново издање нацртао је Ђука Јанковић. Књига има 385 страница. ДА ЛИ ЈЕ ПОСТОЈАО РОБИНЗОН НРУСЕ Дуго се веровало да Ј'е Робинзон Крусе, легендарни јунак писца Даниела Дефоа, уствари био само једна пишчева фикција. Међутим поморски музеј у Сантјаго де Чили сада се обогатио новим документима из којих се види да су заиста на појединим острвима живели усамљени појединци. Ти док.ументи нађени су на острву Мас Т.јера, које са острвом Мас Фуера и још неким мањим острвима сачињава архипелаг Фернаидез, удаљен 670 километара од чилеанске обале. Острво Мас Тјера има један угашени вулкан, Корео дел Јунк, који је у ствари нека врста опсерваторије високе 983 метра, а са које је Робинзои свакако гледао у морску пучину и очекивао да наиђе неки брод. Као што .је познато Даниел Дефо написао је роман о Робинзону на основу авантура које му је 1704. године испричао шкотски поморац АЛексанл.ар Селкирк. Тај поморац дуго је био једини житељ острва Мас Т.јера. па према томе његова причања била су уистину проживљена. Као што је познато. према причањима Александра Селкирка, острво Мас Тјера посетили су европски морнари и на њему се дуго задржавали. На томе острву сада има око 60 житеља. ИЗ 10РНАРСНЕ КЊИЖЕВНОСТИ Француска поморска академија одредила је пет књижевних награда, које имају за циљ да пробуде љубав према мору и да се публика што више заинтересује за поморски живот. Ово се чини првенствено из разлога како би се одмах после рата имало на расположењу спремних људи ко.ји ће се одати поморском животу. па је стога још сада потребно да се путем пропаганда што више развије смисао за пдморски живот.

СВАКОДНЕВНЕ ЕМИСИЈЕ БЕОГРАДСКЕ РАДИО СТАНИЦЕ

5.00— 6.15 6.15— 7.00 7.00— 7.10 7.10— 9.00 9.00— 9.20 9.20—12.00 12.00—13.00 13.00—13.10 13.10—13.50 13.50—14.00 14.00—14.50 14.50—15.00 15.00—15.30 15.30—16.00 16.00—18.20 18.20—18.40 18.40—19.00 19.00—20.00 20.00-20.20 21.40—22.00 22.00—22.15 00.00—02.00

Другарски поздрави Емисија за српске сељаке и вести на сј & ском језику Вести на немачком ј.езику „Добро јутро, драги слушаоци!" Вести Пауза Подневни концерт Вести на српском језику Подневна музика Вести на немачком језику Нешто за тебе Извештај о водостању Извештај Врховне команде с лаганим понављањем и кратке вести за војску Пауза Српске емиси.је Час немачке народне групе Музика за тебе „Из савремених догађаја" на немачком језику и ве> сти на страним јез&цима —бугарски, мађарски. француски и румунски. Вечерње вести Поздрави младог београдског стражара Последње вести Поноћне мелодије. НЕДЕЉА, 18ЈУЛИ 16.00—16.05 Извештај Врховне команде на српском језику 16.05—17.00 Београд поздравља Бор. Суделују Народни оркестар Обреновић, дует Буташ, квартет Савобић, дует Пе| , рић и Мирослав Баџевић ПОНЕДЕЉАК, 19 ЈУЛИ 16.00—18.20 Српске емисије 16.00—16.30 Камерна музика. Изводи гудачки квартет НемечекСлатин 16.30—16.35 Извештај Врховне команде 16.35—17.00 Живот је само роман 17.00—17.30 Народна музика. Изводе народни оркестар Жарка Милановића и солисти: Наталија Катинска и Симеон Ћесаровић 17.30—17.40 Предавање 17.40—18.00 Књижевни час 18.00—18.10 Из савремених догађаЈ'а 18.10—18.20 Заробљенички поздрави УТОРАК, 20 ЈУЛИ 16.00—18.20 Српске емиси.је ~ 1 16.00—17.30 „Златна петорка" свира мелодије из тонфилмова 16.30—16.35 Извештај Врховне команде 17.00—17.30 Српска музика. Свира квинтет Ђорђа Николића ! -17.40 Предавање -18.00 Народна музика. Изводи оркестар Обреновић, Ката-' рина Лилић, Павле Радошевић 18.10 Из савремених догађаја -18.20 Наставак народне музике

17.3017.40- 18.0018.10 СРЕДА, 21 ЈУЛИ

16.00—18.20 Српске емисије 16.00—16.30 Мпли концерт. Изводе Нада Бранкозић (клавир) и проф. Петар Стојановић (виолина) 16 30—16.35 Извештај Врховне команде 16 35—16.50 Оперске арије са плоча 16 50—17.00 Предавање 17.00—18.20 Забавни час

ЧЕТВРТАК, 22 ЈУЛИ

16 0016.00- -18.20 Сппске емисије -16.30 Забарна музика. Изводи забавни оркестар под упрввом Фрање Седлачека. Солисти: Бранислава Ђорђеч вић-Рутко и Јован Стефановић-Курсула 16.30—16.35 Иввештај Врховне команде 16.35—17.00 Народне песме и м\'.зика. Изводи народни оркестар под управом проф. Петоа Крстића и солисти 17.00—17.30 Квинтет Ђорђа Николића изводи српску музику 17 30—17.40 Предавање 17.40—18.10 Дечји час 18.10—18.20 Из савремених догађаја

16.00—18.20 16.00—16.30 16.30—16 35 16 35—17.00 17.00—17.30

17.3017.40- -17 40 -18.20

V паузи 18.00—18.10

ПЕТАК, 23 ЈУЛИ Српске емисије Ојзбиљна музика Извештај Врховне команде Шлагери. Изводе: квартет Симић и Војин Поповић Народне песме и музика. Изводе: народни оркестар под управом проф. Петра Крстића и солисти Предавање Народна музика Изводе:народни оркестар Милановић, Ната Павловић и Добривоје Јовић Из савремених догађаја