Srpski narod

М/ м/ м/ ж ж $К

ДОГАЂАЈИ НА РАТИШТИМА

ж ж ж ж

РАНА КОЈА КРВАРИ

Пре 15 дана бољшевици су хтели да приграбе иницијативу борбе на Источном фронту и прешли су у напад на курском сектору, широком око 400 километара. БољшевичкЈа офанзива трајала је свега један дан. Под дејством новог немачког оружја, пешадиског и артилериског, бољшевици су били уз огромне губитке одбачени и Немци, гонећи непријатеља у стопу, продрли су на више места у непријатељске положаје. Искоришћујући тај успех они су развили своју противнападну акцију и то на' два места: северно од Вјелгорода и јужно од Орела, Гренадири, јуришни пионирии специјална одељења за отклањање мина са потпуно новим справама за брзо и сигурно уништеЛе мииских поља, продрли су кроз препреку створену бољшевичком ватром и минама и рас■ крчили пут огромној маси тенкова. Према совјетским подацима, око- 4000 немачких тенкова нршло је у напад, а од њих нре* ко једне трећине, тј. око 1500 машина припадају, веле бољшевици. класи „Тигар" и једној још бољој класи. Бољшевици су бацили у сусрет том јуршш!ом челику, све своје расположиве тенковске снаге, али се брзо показало да се ни најсавршени.ји, најмодериији совјетски тенк ,,Клим Ворошилов" не може да такмичи са „Тигром", БољШевици су испочетКа давали фантастичне цифре немачких губитака, али. су затим морали признати да су у те податке убрајали не само стварно уништене тенкове, већ и све оне који су услед квара, моментално застали на бојишту. Немачки подаци о уништењу совјетских тенкова су тачни из тог разлога што се поље битке налази у немачким рукама, па зато им није ни тешко да тачао преброје колико је непријатељских борних кола пало као жртва немачких тенкова, прОтивтенковског оружја и противтенковских авиона. Број уништених совјетских борних кола у овој курској битци прешао је већ преко 2000. Тако се створила једна у историји још невиђена покретна битка материјала. То је отворена рана на телу совјетског фронта, која страшно крвари, јер бољшевици имају тешких губитака у борби против савршенијег немачког бружја и боље немачке тактике: сасвим нове немачке тактике конструисане специјално за летњу битку ове године, узевши у обзир нове тактичке могућности створене новим врсТама немачког нападног и одбранбеног оружја. Захваљујући овој новој тактици, немачки контранапад је постигао велики успех: побијено је неколико клинова у совјетске лИније који угрожавају најелитније совјетске армије у окуци Курска, створени су нови мостобрани на Горњем Доњецу и на Псјолу: заробљене су десетине хиљада црвеноармејаца, потучене су многобројне дивизије совјетске армије и, створена је таква ситуација да Совјети контракцијама северно и јужно од Курска, нису више могли да спасавају положај код Курска, већ су морали да почну са операцијама растерећења, источно и северно од Орела, све до места Сухинићи. У ово.ј тешкој битци материјала стављена је на карту сва снага совјетског фронта, и зато је Стаљин морао од својих 'пријатеља ултимативно да захтева да му притекну у помоћ. Тако ,је настала сицили.јанска експеДиција за коју Енглези изричито кажу да је она започета само на захтев Москве, а то значи мимо воље Лондона. ЈеДан борбени подухват који је учињен .без одушевљења оних који га пред 1 воде не може бити победоносан.

Наравно, масовна акција британоамеричке поморске, ваздухопловне и сувоземне снаге против ,гоисточног дела Сицилије морала је да има почетног успеха, јер таква је природа онерација за искрцавање. Бриганоамериканци су изабрали југоисточни део Сицилије зато што се он налази.на најмањем одстојању од Малте где се налази ваздухопловство које помаже искрцавање. Затим код ,југоисточне обале Сицилије није се могла очекивати нека реакција италијанске тешке морнарице, ко.ја не би смела рескирати дебуширање кроз узани Месински мореуз. И, најзад, југоисточни део Сицилије има најслаби.ју мре жу путева и, према томе, одбранбена армија Сицили.је не би могла да се брзо концентрише на овом терену. Зато су Американци и Енглези имали посла само са стражарском лини.јом на обали коју је држала једна италијанска дивизија, а идућих дана борили су се само са малим истуреним одредима о.совинских покретних резерви. Тој обалско.ј стражи и тим малим истуреним одредима пошло је за руком да униште скоро сва оделзења падобранострелаца која је А.јзенхауер бацио као претходнице, да потуку неколико америчких одреда и да их баце у море и да ометају искрцавање непријатељСких трупа. После те прве фазе борбе на Сицилији наступила је у брдској области друга фаза у којој ће се сукобити главне снаге двеју страна. До сада осовинске снаге имале су сасвим незнатних губитака, али британоамеричке су претрпеле огромне, може се рећи, готово катастрофалне губитке. Њихова морнарица за искрцавање изгубнла је коначно или делимично стотиие хиљада тона бродовља. Ово искуство стекли су поново и Американци који су сада извршили неколико мањих искрцавања на Саломонским острвима, као и у источном делу Нове Гвинеје. Ова искрцавања су пропраћена огромном рекламом у чисто америчком духу. На пример, писано је да је циљ искрцавања на Новој Гвинеји — заузеће „велике и веома значајне луке Саламауа". Међутим, Саламауа је урођеничко место од неколико кућа и са таквим пристаништем какво имају само најмања рибарска местанца на Јадранском нриморју. У стилу највеће лажи приказују Американци те борбе у Западном Пацифику, измишљавају јапанске губигке, али не могу измислити никакве усиехе, јер је јапанска оружана снага чврста у одбрани где хоће да се брани и енергична у нападу када напада. У тим борбама код Саломонских острва и Нове Гвинеје опет су америчке поморске снаге доживеле низ осетних неуспеха, изгубивши већи бро.ј ратних бродова. Јапанска надмоћност у ваздуху је неоспорна, и то даје Јапанцима могућност да непријатељску флоту бију такорећи без употребе за борбу сопствене флоте. Док Американци, прогласивши циновску офанзиву у југозападном Пацифику, тапкају на месту и сами долазе до закључка да ће офанзива у томе темпу тра! ати деценијама док се приближи јапанској метрополи, дотле Јапанци стављају у покрет .једну нову снагу: снагу националне Индије. Пошто су увидели колосалан резултат њихове политике према национално.ј Кини којој су дали суверенитет, пошто су искрено створили услове за независност и самосталност других народа Источне Азије и тиме придобили симпати.је тих народа, Јапанци су у сагласности са ОсОвином

дали сада нациоиалнОм вођи Индије Субхаз Чандра Бозеу могућност да се бори не само речју, већ и оружјем, Још пре годину дана основана индиска армија, као иомоћни корпус за одбрану источноазиских области, данас је претворена у во.јску ко,ја има за циљ ослобођење ИнДије од Британаца. До сада још никад ни.је била испољена .јапанска намера упада у Индију. Међутим, савезник Јапана Субхаз Чанд.ра Бозе наговеСтио је ових дана упад индуске националне војске на индуску територију. Такав један поход значио би улазак са буктињом у барутану. Индија је већ сазрела за борбу и то не само за борбу у Гандијевом стилу грађанске непослушности, већ и за оружани сукоб са својим британским угњетачима. У предвиђању те борбе Бритаици повећавају број штабова У Ази.ји. Уместо једном Вавелу, ситуација ће бити предата у руке три генерала. Генерал Очинлек замењује Вавела каО командант фронта за одбрану Индије. Генерал Вавел, у својству енглеског вицекраља у Индији, постаће главни заповедник на индуском унутрашњем фронту, и још неки трећи генерал (он још није наиманован) мора да постане главнокомандујући за координацију операција на простору од Иидије до Аустралије. Ово поВећање умних снага на том ратишту не иде паралелно с повећањем оружаних снага. Британија и даље оскудева у војницима, ваздухопловству и морнарици и зато не може да стави на расноложење тим генералима потребне снаге за борбу против Јапана. Нарочите тешкоће за РЗританију ствара иитање тонаже, јер се операције против Бурме или евентуално против неких других области које су Јапанци заузели, могу замислити једино као оиерације искрцавања; копненим путем Бриганци не могу постићи ништа. Док су жилави Јапанци могли са својим дивизијама да превале хиљадукилометарска отстојања преко џунгли, брда и мочвара, Еиглези су већ на 1^5вим километрима маршовања пре ма Акијабу увидели да нису способни за рат у примитивном поДРУчју (питање да ли су иначе способни за рат у модерном подручју?). Међутим, за операције искрцавања Бричанци не располалсу бродовима. Питање бродског простора и даље сачињава на.јвећу бригу Ј1ондона и Вашингтона. Свега неколико недеља трајала је њихова радост у вези смањења потапања. Та радост није била живахна. Баш напротив, она је више личила на осећај човека који се користи одушком него на ликовање онога који се ослободио опасности. Паметнији Британоамериканци били су начисто с тим да ће потапања опеТ започети. И заиста, делатност немачких подморница поново је започела. Иако та делатност није још достигла неке веће размере, ипак је она знача.јна зато што се у последње време појавила код Британоамериканаца нова опасност за пловни парк: назадот вање бродоградње. М. Војновић

Г. МИХ. АВРАМОВИЋ, ЧЛАН ЖИРИА ЗА КОНКУРС „СРПСКОГ НАРОДА" Приликом објављивања услова конкурса за најбољу студију о Сељачко-задруж ној организацији српске државе омашком је изостављено да ,је г. Мих. Аврамовић претседник Главног задружног савеза члан жири-а за додељивање награде. Зеврејски програм уништења Евроое

Послбдњих недеља бавила се европска јавност више пута књигом Иље Еренбурга, бољшевичког јеврејина — плаћеника Кремља. Наслов књиге, који нам открива циљеве бољшевизма, каже нам ноВо, зОВе се: Труст Д. Е. ликвидира Европу. У овој књизи се отворенО прокламује не само уништење Немачке, већ и Италије, Шпаније, Холандије, Француске, народа на Балкану, Пољске, па чак и Енглеске. Пустошење ових земаља и исгребљење њиховог становништва, приказује се са бруталном искреношћу. Главни јунак ове књиге, написане у облику романа, јесте мелез „без држављанства" — Јенс Бут, у коме је оличен лик једног пустолова и злочинца, који својим карактерним особинама потпуно одговара једном бољшевику. У својој седамнаестој години отровао је једну 58-годишњу „мис", која је гшстала жртва његовог болесног нагона. Када се доцније безобразно прибли жио једној хришћанки — девојци, доживљава разочарење, што га доводи — према приказима Еренбурга — до једне неутољиве мржње према својој околини. Чисто јеврејски менталитет долази до израза у следећем приказу: „Мора се узети у обзир, да је Јонс Бут био човек без држављанства. Сматрао је, д а се пасош — приликом путовања — може мењати као и одело. Поред колекције свилених кравата, носио је у своме пртљагу читаву колекцију разнИх пасоша. Како га је избијање рата затекло у Паризу, добио је одмах позив у војску". Као што се могло рачунати код овог јеврејског мелеза, постао је војни бегунац, и освануо у окторбу 1917 — у Москви. Тамо је био у својој околини. Он врши „ликвидацију", четири године припадао је душом и телом црвеним теро ристима. Дошавши у Њујорк, где је затекао збориште свих ратних богаташа и шпекулаиата оружјем, дошла му је помисао, да створи један Труст за уништење Европе, са једним капиталом од двадесет милијарди долара. Задатак је био временски ограничен: „Почетак године 1927, завршетак 1940", што је стварно значило, да је требало у току од неколико година подјармити све европске народе. На страницама овог рОмЗна, могло се прочитати и следеће пророчанство, путнику који жели да посети Европу: „Кроз пет година путоваћете кроз једну пустињу, која обухвата од прилике 500.000 квадратних километара, без свих хотела и остало. Спремите се да у години 1940, коју вам предлажем, да путујете кроз једну огромну европску пустињу". Затим долази до откровења немилосрдне талмудске јеврејске мржње, као доба Натана Кауфмана, ЖабоТинСКог, Вајцмана, Визеа и других јеврејеких „величина": „Кад будемо претворили Европу у једну пустош, то ће бити

дело високог човекољубља. Преко три стотине милиона људи биће благодарно, што је последњи пут очитало Оченаш. Открићемо вам тек тада Европу. Населићемо је колонијалцима, што се нас тиче, оним из Африке". Основица спровођења овог јеврејског плана уништавања, треба да буду — по угледу на слободиозидарске ложе ~~ тајне органиЗације, којима треба да припадају „краљеви, претседници репу^лика, банкари, претседници политичких странака". Ове организације треба да буду камуфлиране, као лига за демОкратско ослобођење итд. Врхунац ових излива мржње, које се налазе у овој перверзној књизи, јесте поглавље Смртна пресуда Берлину. У овом делу књиге, описан је напад из ваздуха, као и напад три стотине огромних тенкова на главни град Рајха, са животињском пожудом једног јеврејског садисте. Он оставља обезоружану Немачку, на милост и немилост уништењу јевреја. Јеврејин Еренбург опширно описује све грозоте уништења, и нескривено показује циљеве његових жеља: уништење Немачке и Европе. Ни једно му сретство није довољно уништавајуће, ни једна метода уништења довољно свирепа. Шта је желео овај јеврејски перверзитет? Књиге нам нескривено показују на битности јеврејског програма: „Немачка мора коначпо да престане да постоји. Од педесет пет милиона Немаца, треба највише сто хиљада да остане у животу. Од Рајне до Одре створити једну пустињу, у којој царују разбојничке банде". То је ратни циљ светскоГ јеврејства у погледу Немачке. Али та мржња није само противу Немачке, она је против свих народа Европе. Еренбург уништава снагу европских народа са намерно створеним епидемијама, изумирањем од болештина, а слави своје успехе на јеврејски начин, као у јеврејским пуримским празницима. Сви ови наводи из романа И.фе Еренбурга, данашњег Стаљиновог „дворског" књижевника и новинара, показују на јеврејски Дух и на њихову паклену жељу За уништењем свега онога што није јеврејин. Овај „роман будућности" фризиран од Иље Еренбурга, претставља далеко више него један безобзирни литерарни излив. Он Пружа, слиЧно књигама Данас и за увек — издатој у Њујорку 1926, као и књига јеврејина Натана Кауфмана Немачка мора да буде уништена — такође у Њујорку 1942, једно недВосмисленО јеврејско вјерују са планом уништења целог европског континента. Једини одГовор на све овО, диктован законом самоодржања, на ове сатанске планове мржње, јесге уклањање свих јевреја из Европе, као и залагање свих снага на бојиштима овога рата —« за крајњу победу, ,