Srpski narod

Српски па-род, 31 ']ула 1943

Мично га дочека старац на вратима м повика: — Е, добро стиже, Јакове, и баш у прави час! Све је готово, и сад ето да се свршава! Само сам још тебе чекао. Јакову беше мило што је чича Вујадин устао, али право да кажемо изненадио се кад га виде, те се мало као трже и брзо погледа по народу као да је тражио одговор како је дошло до овога чуда. Међутим, мир остаде непомућен, те Јаков повика: — 'Вала Богу, Вујадине, кад си само устао! — Јесте, устао сам, Јакове, али сад ћу поново да легнем, и више се нећу дизати! Уђи, брате, уђи, па седи као човек. Јаков уђе. Тресну мало штапом о опанак, па седе. — Јавнуше ми да дођем одмах, па ето велим да се пожурим и извршим наређен»е, јер знам, Вујадине, да код тебе нема шале! — насмехну се Јаков. — Нема! А сада ни помислити, јер ово је сада веће него све досад! Деца донеше Јакову ракију, и он наздрави. Синови чича Вујадинови стојаху крај огњишта, њих шесторица, а жене пристизаху једна по једна. Кад се већ сви искупише по оном ранијем Вујадиновом наређењу ре^и &е најстарији син: — Бабо и родитељу, ево ми се окупикако си заповедио. Вујадин је био на собним вратима, па нареди да улазе у собу, а они који не могу да стану да стоје ту, у ку^и, и слушају шта ће се говорити. Тако и беше, а када се напуни соба чича Вујадин Прво ^е ре&и Јакову: — Е па, Јакове, брате, време је да се поздравимо, јер ја сад хоћу да умрем! Само сам још тебе чекао, а ваљало ми је умрети још пре два сата. Али стрпио сам се и сачекао сам те! Прође лак поремећај кроз дотадашњи тајац и осети се како сви присутни начинише покрет као једна нога. Неко као да испусти мали хук, али брзо одујми^ јер ту није приличило ни да се дише. Старац рече одмах затим: — Јесте, Јакове, и ви, децо моја, све је свршено. Ја мрем, па хову да вам издам наређења. Тебе, Јакове, молим да ме о.<у-

паш и обучеш, а вае, децо моЈа, Молмм да ме много не жалите и не оплак/јете. Кад нечему дође време, време му је. Не питајте небеса зашго једна година није родила, зашто је друга преродила, зашто су ратови и сузе, или песма и кукњава: све је то у вишјој руци и у вишјој памети, а она све то зна шта сиужи и зашто што мора да буде тако како је. Па и ово моје данашње мора тако да буде, и не чудите се, јер ја нисам изгубио памет, већ сам је добио и постао видовит, па видим своју смрт, и видим закон који ме уклања са овога света! Све је то по закону и чишјем наређењу, и зато све мора тако да буде. Ту чича Вујадин приђе Јакову, пољуби га у чело и заврши: — Е, сад збогом, Јакеве, па ти све овако да урадиш као што сам те замолио, а најстарија моја снаха помоћи ће ти у свему и све ти додати што покојнику т|Јебује! Сад ме ви послушајта, децо моја, и ти, домаћицв „моја, и сци »и, синови, кћери, унучићи и снахе моје! Старешину сам вам оставио, па ,сви да га слушате као мене што сте слушали; а он вас да чува и заповеда вам као што сам ја то чинио. Шест синова и четири кћери, четири снахе и то-

лики унучићи!.. Ко то, море, има данас осим мене?! Па зато сам увек био срећан и срећан умирем. Толики мој народ, еј хеј, па то имају само они што су и од царева ве^и! Ето, то је сре^а, ако још нисте знали шта је она!.. Њиве и поља да радите и поштено живите. Мотика никада није глад, а го штап и залудница јесу. Са суседима живите у слози и љубави и све их поздравите. А ви, суседи л бра&о, што се искуписте чим дознадосте да бих и вас желео да видим на умрлом часу, будите с мојима у љубави: мобу им чиниге и на мобу их позиваЈте. У несрећним л гладним годинама нека су вам амбари заједнички и уста иста: нека су као једна уста за једно тело, и нека вам свако трпљење, свака мука, а и свака радост буду заједнички и једно и као један Бог! Цркве посећујте и Бога се сећајте; и оних се сећајте који немају и који траже и који моле; џ и оних који не моле, већ услугу своју треба ,да наплате! Уздрааље, Петре, и ти Благоје, и ти Живане, и ти Анђелко, и ти Драгославе, и ти Мирјана, и ти Полексија, и ти Анђелија, и ти баба Иконија! Поздравите све моје укућане и све наше сељаке из близа и из даља! Збогом сви и

праштајте! Сад &у да легнем иа ову посте* љу и да умрем. Али прво дед ти, снахо, дај овамо ону божићну свећу да је упалимо. Синови, снахе, домаћица Вујадинова, кућани, суседи и сви пријатељи повикацЈЗ скоро из истога гласа: . аб I — О, о, ој... А најстарији син чича Вујадинов рвчеј гласно и тешко: — Ама, бабо, не говори тако и не сти овај народ! Каква смрт?! Нема од то-> га ништа! Здрав си ти, и са нама остајеш! Али Вујадин већ прими од снахе евећу, укреса палидрвце и припали је. -гд . — Сад узми, сине, ову свећицу, па да будем испустио душу, да њом приг злиш ону што ће ти дати твоја жена... Дс'1, снахо, спреми и ту велику сваКу што јс у долапу... А ви, браКо, сви сада да ка«"м те: »Бог да прости Вујадина КовачевиИа!« Нико ништа. не изусти. Нико се не гкм маче. Све беше зачуђено и збуњеио; у л лику сви бледи и изгубљени. . , -УЗ) — Онда ја да кажем за себе, браћо, И ево да кажем: Бог да прости мене Вуја-» дина Ковачевића! Али с великом Ку )ца-« лошћу ући у свој гроб ако и ви то исто на поновите. Браћо, учините ми ту љубовцу и кажите сви одједном: »Бог да прости Вујадина Ковачеви^а!« Народ одједном испуни рву жељу скру-> шено, али гласовито, топло, и чу се: — Бог да прости Вујадина КовачевиКв! — Е хвала вам, браћо, и пријатељи;" т И сви моји, и праштајте! Одмах се спусти на постељу, прекрсти руке и упре очи у таваницу, али |<оје са одједном помутише, а доњи капци заиграше. Усне се почеше грчити, а лицем сиНу светло-модра светлост, која се понови брзином трептаја још неколико пута, па са одједном изгуби и наместо ње лице обли тамнило пепељаво као туч и прекри ледбна сета и укоченост. И појавише се по две сузе под модрим склопљеним капцима од којих једн«,^*и1Изну низ само лице до седог старчев.ог брка. Већ упаљена свећа обасја старчев светитељски лик и чудесно још јаче поср^ебри његове дуге власи.

ођемо. ли од најдакших кућевних и пољских радова па до оних најтежих исте врсте, било Да их раде људи, било жене, увек ћемо чути и опазити да се ти радови обављају уз певаше или певушење, појединачно, или заједнички, у хору. Наш народ је сав прожет музикалношћу и музиком — песмом. Музика је саставни д'ео његове душе и његовог духа. Она је главни потстрекач и најважнија изражајна могућност за све његове болове и радости од овога света. Музика је за њега тако потребна а у исто време тако природна духовна изражајност, као вдто је крвоток природан и важан у физичком животу човечијег организма. Српски народ је обујмљен и прожет музиком, као највећом духовном снагом и потребом, као највећим даром божијим, да кроз њу сагледава и саосећа недокучиве ствари овога и онога света, да у својој души овом најплеменитијом и најдубљом уметношћу ствара потребан мир и хармонију и да другима кроз њу саопштава своје најскривеније болове и патње и своје највеће радости. Наш човек са села не стоји пред музиком као пред неком та.јном, он је сав у њој и за њу. Треба само посматрати нашег сељака када на вашару или пред каквом трговином бира звонца за своје волове, који ће са њим тегобно на њиви или у рабаџилуку радити. Тај рад треба прожети музиком са тих малих звона, да би био пријатиији и лакши: да се створи илузија блаженства и животне бескрајности. Све што се ради и све што тече око њега слива ее у те тонове и иде у бесконачност. Још кад се "»%^аЈ8Јовима тих звона помеша и

Пес

ма у раду нашег народа

његова песма дубока, питома, широка и мека, онда се з.аборавља на напор и зној и душа се спаја са ведрим плаветнилом у небеским висинама. Са истом озбиљношћу и пијететом он одабира за своју употребу и друге инструменте: двојнице, свирале, гусле, гајде, дромбуље и друге ненародне инструменте, хармонике, виолине, кларинете, јер му ти инструменти омогућују да даде одушка свОјој души, да му олакшају тежак џ напоран рад и да ојачају вољу за нове напоре. А он се и кроз инстру^ент и кроз песму подједнаком снагом изражава и прожима цео свој рад и све друге животне догађаје. Ако иде за стадом он пева или свира. Песма му је лака, радосна, пасторална. Разлеже се по пољима, луговима. и дубравама ка.о радосна жртва Богу, као искрена песма захвалности за све примљене природне дарове. Ако се оре, копа, бере, жање, опе,т се ради уз песму. изразиту, звонку и снажну. Сваки рад има свој одређеци циљ, рво.ј одређени облик и своју технику, па према томе општем карактеру, проналази се и ствара песма која одговара и хадржином и изразом: Главно. је да рад буде прожет песмом, јер песма је блаженство, а кроз блаженство се тегобе лакше подносе. Има још једна чињеница која до сада нјјјв запажена и истакнута, а која исто такр има великог значаја у песми при раду код нашег народа. Све ове песме Лоје се певају за време пољских радова, који зависе од плодне

земље, од добре засејаности, од кише, сунца итд., једном речи од природе, од Бога, имају у себи један веома архаичан обредни тон, па и један чисто мистично религирзни призвук. Све то није тако јасно и упадљиво,. али се присуство тих виших елемеиата у овим песмама осећа. Свакако да су се ти елементи и та.ј тон, штимунг, задржали у овим песмама још и.з. оних време-. на када су наши прастари певали химне и оде шумским и пољским божанствима за добру кишу, за добре плодове, за лепо време. Зато готово све ове песме имају у себи нечега веома озбиљнога, а озбиљно се и певају. Зато ваљда стари људи и жене говоре увек младежи: пева.јте за време рада, ваља се. И одиста т.е песме као да су саставни део тих поља и шума и тих снажних људи: природа, човек, рад и песма. Та песма као да је духовни врхунац заметка оног плодног семена баченог у з^мљу. Све што се ради, ради се по једном. вишем императиву, ради се уз песму због једне више духовне потребе. да се на.јзад завршено дело опет крунише игром и песмом. Ништа се лепше не да.ни видети ни чути,.него када девојке, сеоске жетелИце, у лепим и живописним народним ношњама жању жуту и зрелу пшеницу уз дивну жетелачку песму, пуну сањиве чежње и чедне чулне топлине. Обично их певају у један или два гласа, али врло звоико и изразито, иако се оне крећу у врло уским тонским интервалима. Та песма им : даје снаге да по

цео дан раде врло тежак посао на ерелом сунцу, а после рада да готово целу ноћ играју у колу испод неког сеновитОг храста окупаног плаво-бледом месечином. Или треба чути снажне глдсове мушкараца копача, чија се песма победнички ори преко црних њива и зелених поља као херојски поклич, као унапред сигуран знак у победу: плода мора бити. Песма је та проста, снажна и изразита, као да природа говори кроз њихова уста: ја сам господар, али ако истрајно радиш победићеш ме. И они се боре радОм кроз песму и побеђују. Добро је и угодно чути сетну, чежњиву и сањиву песму жена предиља и везиља. Уз пуцкарање ватре и зврјање вретена изливају се кроз ове п^сме све мисли, све чежње. све недокучиве тајне, али се не сме застати док се посао не сврши. Песма .је та К0.1а ће нас одржати у будном стању. А песма је та стара, истинска и убедљива. Пева се V један, два. па и у три гласа. Народски просто, али чисто у интонапији и са необично јасном дикцијом. У хармони.ш на.јчешће се чу.ју секунде и квинте, често пута на .једном лежећем басовском тону. Ранија тврћења да наш народ пева само јбдногласно, врло су произвољна и нетачна. Битно је за тај народ да при раду неуморно пева, битно ,!е и то да је .та .песма исконска и произишла из на!'дублзе потребе човека који се бори са поиродним елементима и стихијама. а битно је, а можда и наЈважни(е, да се. та песма не заборавља и не

одбацује, већ се преноси са-кол, лена на колено. И кад тај и такав човек народа дође у град на посао, непосредно из природе и са та^ 1 квим схватањима о раду и ња« говом спровођењу уз органску везу са песмом, не трудећи се да, се њеног магијског дејства ослободи, он ће сваки и најтежи '0$ најнеугоднији рад изводити са песмом. Чућете његову радну, песму и када туца камен за пуе теве и када носи циглу и малтер на грађевинама и. када по чудном и необично дејствујуће^ ритму са својим сарадницима на-» бија у хору шипове за мостове; Ако вам та песма и та музи« калност понекипут изгледају. чудни, несавршени и не израђени до краја, верујте да се љуто варате, јер то је и песма и му^ зикакалност и то од великог смисла и снажног дејства. Одба? ците површна опажања и закључке о немузикалности поје« диних покрајина нашег народаЈ Јер су и ти људи врло музикал™ ни, а њихове песме носе у себи један виши и дубљи исконски смисао и потребу, као што је и њихова музикалност подешеиа према тим песмама и шиховим ду^овним потребама. Те и све друге песме које пева наш народ треба поштовати, вр.7 лети и гашти у себи, као што их сваки појединдц из народа пени и нбгује и носи у својој ДушИ кроз цео свој живот, па и кад У граду доспе као интелектуалац и до највећих друштвених пол«жа('а. он ће v самоћи са тугом у очима и чежњивим гласом тихб и сетно да запева: .■» Ој Мораво, моје село равно, -■ Кад си.равно што си водоплавпо?