Srpski narod

Српски народ, 31 Јула 1943

СМРТ СРПСКОГ ДОМАЋИНА Воловао чича Вујадин осам дана, а де- када ме буде жалосно опевао... Кад умрем љам, да се не заборави! А сада пожури, и лепотом, с том младошћу ових светих поветога дана устаде из постеље као сваки велику свећу да ми запалите; а она је та- све ради као што ти наредих, а ја идем да ља, с том милошћу Божјом?! Како да уздрав човек, позва најстарију снаху, која мо у долапу у соби за госте. Њу да за- обиђем стаје и стоку и остало... Укуђани мреш, чика Вујадине, и оставиш ту дивну је те седмице била редуша, па јој рече: палите са божићне свеће, коју ти ево пре- сви да буду на окупу мало раније... кажи момчад, наоружану храном и сваком сна— Ти си прва и најбоља међу свима сна- дајем; а 'ову божићну свећу запали-Ке ми и зашто: хоће, реци, бабо наш да умре!.. гом, зрном златним?! Како да заборавиш хамл, и баш се радујем што си ти редуша твој муж, мој најстарији син, баш кад бу- Ако стигнете, позовите и најближе наше поносне своје хранитеље, лепе и високе, ове седмице. Теби смем нешто да пове- дем издисао. Узми свећу, јер можда не- суседе и пријатеље... и њима реците за- чедне и благе као девојачка доброта? рим као своме детету. Ходи, кћери, бли- ћу имати снаге да је сам запалим. А ако што их позивам! Није, снахо, ако стигнете з а то старац корачаше журно да што пре же: ходи слободно. имаднем... али узми је, па ћемо видети... да их позовете, ве* да их позовете! Је- изи ђ е из ових зеЛ ених батаљона наоружаСнаха узе пружену свећу и остаде још сте, то наређујем, и хо*у тако да буде! них сваким обиљем, да скине тугу са срТо рече, па одмах изиНаписао & илиА-Јер

%е хитро напоље

ца и радост и милину са душе, јер га одпозвс ј едном обујмише и жалост и радост. најмлађег сина Станоја да К у К уру 3а уђ оше у пшенично класје, пође са њим. Дечак при- валовито и далеко ка о валовито и далеко ђе оцу и зачуди се

Снаха приђе старцу чије лице беше бледо од болести, која не беше дуга, али ко- зачуђенија и још ја беше тешка, опора и опака. Изломила престраши, али мирно све му тело, удове искомадала, а осушила жи- подносише и слушаше што вот у грлу, те сви укућани већ видеше да јој старац говораше. А он , старац мора да умре. Оплакиваху га тај- настави даље и ово: ђе оцу и зачуди се и о* море _ недогледно и таласасто, пуно мира, но. Морали су да крију сузе, јер када би — Огледала по ку^и окрените зиду, а откуда старац на ногама. Вујадин помило- благослова, благостања и санка слаткога. их он видео такве, било би покора. Он сат мој зауставите, јер кад умре неко у ва дечка по глави, благо му рече да је беше један од оних дома^ина пред којим кући, време се брише, и настаје глувило момче и по, и крете право у шталу. Два се стоји мирно као у војсци пред старе- и мрак. Али, Богу хвала, то траје само док добра коња гризли су суво мирисно сено шином према коме се, иако је строг, о- мртваца не изнесу, а кад га изнесу живот за јаслима, ударали копитама о под и фрксећа љубав, и то баш зато што је тако наставља опет своје послове и све тече ка тали кроз ноздрве. Вујадин помилова де- но ПОД р Жава1 челичи те и казује ти да нистрог и правичан. Бојиш га се, а видиш да да ниЦита није ни било. Младе и девојке шњака по глави, па га затим потапша по ги ниии ; и пп б и „л то на можеш постати је пријатељ зато што тражи да га се црне мараме да не ме^у, јер моје је вре- сапима и рече: бојиш због његове неумитне правичности. ме дошло, и нема младост иЈта да жали. — Зекане, добро моје! Добар да будеш Ама, личи ли то као на страх Господњи! Гроб је гробу потребан, раван један дру- и Слушаш ове што остају ка' мене

Не бојиш се, бајо мој, никога кад сагледаш увлатало житно поље које је твоје: даје ти оно снагу и храбри те да слободно живиш и да се никога не бојиш, јер те о-

си ничији роб и да то не можеш постати. Кроз пшенично поље нога не сме да гази свуда, ве^ само стазом и унаоколо,

Ппико ' „ о1.та]у ка мене што си . . Се не сме прљати ногом ЧО вечјом: р ђе снаха старцу и мало се зачуди шта гом и браћа су!.. Кад умрем прозоре о- слушао. И ти, делијо, добар да будеш, — „ „ илп го гд „ л прР ; пи ! -ч дтп ли то има он њојзи тако важно да каже, творите, да ми душа може хитро обилази- добаци и

да повери.

другом зеленку, па и њега по-

ти наше стаје; а за четрдесет дана кадите тапша по сапима. — Приђи, к^ери, приђи и не бој се. Ни- ову собу у којој ћу да умрем. На њиве не У истој штали, у дну, била је кобила

у њему се и над њим се само лебди! Зато је и чича Вујадин сада лебдео над својим рајем, благо га душом миловао и сузама

сам ја тако опак, знаш ти то, већ тако р илитр пд » ло е ■ < т н Ј радосним обасјавао као благим сунцем колок «»• < кукате као што Је оби- својим малим ждребетом. Приђе и њима, .

то, док бејах у животу, био сам строг, али чај, тако је морало да буде... Снаха се зачуди шта треба да му значи ова напомена »док бејах у животу«, па ће реки: -- Бабо, Бог с тобом, па ти си и сада у животу! Старац се осмехну и рече тихо, уморно и тешко:. — Е нисам, кћери, нисам; није вајде крити. Живот мој већ је истекао, и данас ето морам да умрем! — Бабо! ,м " - Не плаши се, кћери. Није то ништа етрашно умрети. То се мора, и то је ред! Снаха претрну и гледаше га погледом зачуђеним и страшљивим. Он то примети и брзо додаде: — Немој сад да мислиш да сам вантазирао и памет изгубио или да сам се прометнуо у каквог вилењака и анатемњака, далеко био од наше куће! Јок, кћери, ве^ хоћу да умрем данас после подне, и то у време када сви уку&ани буду били на окупу, свих мојих шест синова, све моје снахе, сви ви што сте моји и Божји. Зато, кћери, брзо све да урадиш што ти будем наредио, а знај да су ове моје наредбе последње. Жена већ и засузи, јер се необично чудила старчевом поступку, те је он прекоре: — Мируј, дете, па слушај што ти казујем: Одмах шаљи дете по пријатеља Јакова. Нека

|ер њиве морају и даље остати весе- и када помилова ждргбе рећи Ке Станоју: ле и срећне. Оне не смеју да чују плач, — Е њега теби поклс-њ--«.!

је залази. Гледао је тако дуго пољем житним, гледао и Кутао. Па одједном рашири руке, суве већ као суви босиљак, које су на њега и мирисале, рашири их као да хтеде да загрли сву ту лепоту, и заплака, заплака тешко. Поље житно беше таласасто, али се таласи уставили, укочили; не крећу се. Само се над њима играју лептири као птичија над сињим морем и игром својом казују да је живот леп, весео, радостан; да је сре^а живети и да свак може на свету да буде срећан. Само кад људи тако хоКе; само кад су људи умни; само кад су једни за друге као ти мали бели лептири! Ну старац брзо сакри сузе од дечка и нагло се врати натраг, опет кроз кукурузе. У дворишту пилеж кљуца и бушка тамо амо. Патке гегају око свињца и траже зрневље што је просуто нехотично кад је кукуруз даван вепровима. Чича Вујадин погледа живину љупко, па помилова Зељова, који му беше пружио шапу као да хоће да се рукује. Викну најмлађу кћер да му донесе воде да опере руке. Кћи га одмах послуша, а када са тим беше готов, уђе у ку^у, па у своју собу, те отвори сандук што је био под постељом. Сандук старински, војнички, чији је поклопац изнутра сав облепљен сликама са вашарских колача. Ту је залепљена и његова војничка слика, у ставу мирно, са рукама припијеним уз тело и тесак; са погледом упртим у онај кружић на фотографском апарату; а око благо, мило и пуно чежње за селом, ку-

Цртежи: Н. Бешевић му каже, да сам му поручио век само песму и здрав смех нашег лепог — Их! — зачуди се деран не верујући да одмах дође. Да каже нужно је. Јеси ли народа!« својим ушима да су чулв тако лепу но- * |ОМ ' чеља Д има > стоком, пашњацима, њ то разумела? — Сузе не, к*>ери! Плач, никако, кћери! вост. — Али брато ми га неће дати, не&е, вама и лива Д ама - - томе сандуку мир | вгд4 . т с , ред и мирис на дуњу, на босиљак, на ли— Јесам, оабо. То памти и то свима реци када будем у- знам јз то! г " •» г ' ' I/ __ . _ , , , пов цвет и на чисте руоине. — кад то урадиш, да ми ти спремиш мро! То нећу да им сада свима говорим, — Ко њега пита, море?! Ја то наређурубине у коЈ 'е ће ме обући Јаков; и ново да их не жалостим и да не помисле да ј *ем1 — Мирјана, — повика одједном. ■ моје одело да спремиш, и ј'ош копоран, сам шенуо и с пута памети скренуо... Њи- Затим одоше свињама, па у тор, али ту Нико да не улази у собу. фермен, нове тозлуке и чарапе, и подве- ве нас хране; оне су сређа наша и бого- не беху овце; још су биле на паши са го- — Неће улазити нико, бабо. зице, и то оне црвене са киканчицама што моља наша, и живот наш! И наш рај!.. По- ведима. Вујадин затим изи-ђе с дечком у Ваљало му је да пребр'оји неки новац, сам их као младић носио. Е па ред је, и душја ми дајите како ваља и требује, — вође, па се попе на плот и погледа низ да среди неке хартије, квите, облигације и право Је, јер је последње! Тако да ме о- то већ знате како закон наређу)'е и Ри- зелено далеко поље метнувши руку из- друга којекаква документа и писанија. На бучете, у то одело, а на главу шајкачу, да стова вера!.. Малој деци по кући по ко- над чела. Гледао ј *е свој мал на паши и томе послу остаде дуго, и када опет стуми метнете... ону војничку, знаш! Јес' по- мад хлеба дајте да једу за мојим санду- подрхтавао од радости, али и од жалости, П и у кућу затече сву чељад окупљену. Сви дерана, али ако: много она казује, кћери, ком, ј 'ер кад тако испрате свога деду ни- што се растаје са својим благом. Чула се беху ћутљиви, забринути и само би тек попа ето њу хођу! То добро памти, јер ј 'а и када неђе бити без хлеба. Али мотику не звонцад чиј'и је звук ронио у само срце и неко шапнуо нешто, док би му они остакада умрем, могу да видим шта се ради смеју никада испуштати из руку. То сам нагонио га да јаче куца. У оку му се ука- ли давали знак да ћути, да не миче са свопо куђи и ко слуша а ко не слуша!.. И ја веђ учио све вас још док сам био жив, заше сузе, и он твда сиђе са ограде, јер га места. Укуђани веђ беху дознали шта киту босиљка у руке да ми метнете, и а то сада само онако узгред кажем: глади није могао да издржи тугу што га поче се дешавало са старцем. Јест, био је босвећу вошт&ницу, и то од жутог воска, нема за мотику!.. Кад се с гробља врати- хватати за само грло. Врати се затим о- лестан, али шта му би одједном да се друвијену у мараму од нашег српског платна. те поставите совру за све вас и за све на- пет кроз воке кући, па онда изиђе на пут жи тако чудно? И откуд му та снага да та« Хрштавао сам, знаш, па свећа мора да до- ше пријатеље, а моје место на зачељу не- пред кућом, а са овога пређе у своју њи- ко одједном напусти постељу, па да чак и ђе у руке, да се имам са чим Богу похва- ка буде празно, али постављено, јер и моја ву засађену кукурузом, који беше висо- шврљка по целом имању? Сусетка баба лити: ла сам крштавао, венчавао, спа<*о, ^е душа дођи на вечеру и биђе с вама! ко израстао али ј'ош није био почео да Илинка на све то вртела стално главом, јер а никада раздвајао!.. Поп Љубисаву ти да Пијте ми и за покој душе, али паметно ка- отсеца плодове и пушта свилу. Кукурузи )'е знала из искуства да није добро кад се кажеш и оставиш му у аманет да ми чита жи да пиј'у , јер у првој и другој чаши је стадоше шуштати за његовим и дечаковим болесник нагло осети добро и кад чак и велике молитве и све како иде по закону срећа, у трећој песма, у четвртој свађа, у корацима. Старац рашири груди, дисаше постељу напусти одједном. Али је ђутала, од ксрица. Плач Јеремијин да ми чита!.. петој крв и болест, а у шестој смрт! И пуном снагом И гуташе милину што јо леб- да но би плашила укућане. Знаш, и попа бих звао, али стар је мно- то сам веђ често говорио нашим укуђа- дела у свежини кукурузове шуме. Их, до- ОдЈ *едном се чуше вратнице. То беше го, па неку да га крпам и сада и после нима, и они то знају, али и сада то понав- бра кукуруза! Та како се растати са том стигао пријатељ Јаков.