Srpski narod

<*

Српски карод, 7 августа 1943

Оред новим искушењима

Приближазање рата Балкану доводи српски народ пред нова искушења, која ћемо пребродити ако само покажемо велику мудрост и велику дисциплину. Како ћемо савладати ову ситуацију, све зависи од нас самих. Узрок овакве ситуације лежи једино у, нама.. Ми смо је компликовали нашим специјалним менталитетом и нашим пеобузданим страстима. Ако не задржимо нашу судбину у нашим рукама, може се десити да кренемо сасвим негативним правцем. Наша прошлост и наша историја Нружају нам више примера како нашу земљу погађа велика несрећа кад превагну неодговорни елементи. То се може и данас поновити. Тиме би почетак обнове Србије био доведен у опасност од шаке одрођених типова из шуме и њихових потстрекача и јатака из вароши, пропалих политичара. Зато је насгупио час да

се отворено говори, ]ер после мол^е бити доцкан. Рушилачки посао орих неодговорних чинилаца креће се у два правца: акција и политика. Носиоци првога су пропали каријеристи, полу - интелигенти, удружени са криминалним типовима, сеоским ђилкошима и другим друштвеним шљамом. Носиоци другог правца су пропали партиски политичари, масони, ратне шићарџије и зеленаши. Они у исто време финансирају предузеће, воде партиску пропаганду и баве се црном берзом. Овај свој фаталан посао и једни и други обављају на тај иачин што злоупотребљавају стање, које је данашња Влада сталним напорима и истрајним радом осигурала српском народу, спасавајући га од пропасти. Зато се не сме допустити да данас њихов злочиначки рад поново доведе у питање опстанак српског народа.

потребне су рад икалне мере ДА СЕ несрећа спречи. хируршким п0те30м ВАЉА отсећи оболели део, да зараза не БИ УНИштила цео организам. другог ИЗЛАЗА НЕма. Иоказало се да су позиви добронамерних људи да се окану тога сатанског посла, који водн у пропаст српски народ, без дејства, јер они тврдоглаво и истрајно гурају у провалију за туђ рачун и по туђим наредбама. Ако се допусти да учине јбШ који непромишљени прг тез,- могу навући . српски народ у тешку Ксктастрофу. Шумско весеље је отпочело проливањем братске крви. У српским брдима и шумама сакупљен је друштвени талог срдског народа. Злочинци и робијаши, нерадници и плзачкаши, полудивљи људи и безбо?кници скриаве светињу српске тробојке, јер под тим срп

ским знамењем чине на]тежи злочин противу земље и народа, радећи на његовом уништењу. Ако међу њима има и заблуделих Срба, они ту само носе фирму, иза које вршља гомила бескућника и криминалних типова, којима су интереси Србије и Српства девета рупа на свирали. Ето, од те гамади Запретила је данас поново опасност да изгубимо све оно што смо са толиком муком стекли, доводећи у питање и сам наш опстанак. Сбојим плаћеничким злочиначким радом, без душе, лака срца они бацају српски народ у нова тешка искушења.

бол српских родољуба је велики гле•дајући вршљање ових друштвених отпадака, од којих ?0% . никада се више неће вратити дому и редовном занимању и кад се сврши рат. Они ће оСтатИ и тада по Шу-

М-ама оДаклђ ће угрожавати живот и имовину српских домаћина, јер им је хајдуковање једини занат за који су способни. За такве злочиначке типове, који су већ пролили крв, наш народ каже да су се острвили, а такви људи не могу се никад више вратитц љ)?дском друштву, нити од њих може неко постати чбвек. Кад се то ЗНа, зар се може поеумњати да ће у данашњој Србији у данашњим приликама нексЈ трпети вршљање ових банди и имати неких нарочитих обзира приликом њиховог истребље&а? Крајеви, ко.је. су ови шумски усрећили, најбоље показују каква опасност прети српском иароду. За две године ми смо успели да уништимо комунистичке бандите и зато не смемо сада допустити да овај други шумски олош изазове нове несреће. Не смемо допустити да ти шумски безумници изазову самоубиство српског иарода. Не смемо допустити да због њи-

ја прескочи једну белу страницу столећа, на којој Срби неће Имати шта да запишу, Ако се то деси, то ће бити једини њихов успех и једина њихова заслуга. А шта да се каже за мање и веће сукривце и јатаке из тог врзиног кола? Често пута обраћали смо им се, опомињући их и саветујући их. Указивали смо им на пут истине да би их сачували од пропасти, а они су нам добро злим враћали. Исмејавали су нашу добронамерност, клеветали су нас и вређали, остајући у дослуху са онима из шуме и радећи сви заједно за туђ рачун. А од њих се једино тражилр да буду мирни и да се посвете своме редовном занимању. Ништа више од тога. Њима је лакше било да својим злочиначким радом припреме сами себи омчу око врата. Зато ту и Бог и људи не могу ништа помоћи. Наћи ћемо се у великој опасности, ако допустимо да преовлада безумни рад нагомила-

НЕДЕЉНИ ПРЕГЛЕД МЕЂУНАРОДНИХ ДОГАЂАЈА Свет у пуној активности

Велика политичка збивања наших дана, у којима се догађаји сустижу и згушњавају, обухватају читав низ сложених комплекса у којима се појединости, ради брзине одмотавања, још не могу јасно да разазнају. Што дубље улазимо у лето, утолико се више на разним странама Европе и све та појавЖују нови центри политичке активности или се појављују нови моменти, изненадни и карактеристични, у областима, у ко.јима је политичка лини.ја била месецима и годинама устаљена. Бурманска независност Једна од тема, којима се данас светска јавНост много бави, ,је враћање самосталности Бурми. Освојена од Јапана, Бурма је досада била под јапанском војном управом, мада је одмах са уласком Микадове војске у Рангун тамо образована и влада од домородаца на челу са истакнутим политичарем Ба-Мау-ом. која је била потчињена јап.анском војном гувернеру. Нешто преко годину дана трајало је у Бурми то стање, у чијем току су извршене припреме за оно што је сада дошло, — за објављивање бурманске независности. У п.ротлом веку је Бурма заузета од Енглеске и прво учлањена у британско колони.јално царство у Индији. Пре изв.есног бр.о.ја година она је, међутим, од Индије издвојена и непосредно подређена Лондону. Ово стога, што је стратегијска важност Бурме између Индије, Кине и Мала.је за целокуцни британски систем на Далеком Истоку од посебне, изузетне важности. Нарочито .је Бурма ушла у видокруг светске .политике од времеиа. откако је из Рангуна преко Мандала.ја и. Лашија ка кинеској провинцији СечуаН спроведен :чувени бурмански доум, ко.шм су Бпитанци снабдевали ЧангКај-Шека. Падом Бурме прекинута је та на.јважни.ја веза за одржавање Чунгкиншке Кине, што је са своје стране опет учинило да је Чунгкинг испао из реда четири велика савезника и ушао у гомилу малих сателита, који су објекти савезничке политике. За Јапан је важност Бурме баш са тога разлога утолико већа, јер од пуне изолације Чунгкинга зависи у многоме даљи успех мучног и дуготпајног јапанског ратовања у Кини. Овим је дата карактеристика Јапана и његове политике, која битно одудара од завојевачке политике у другом табору. Јапан ствара велику уједињену Источну Азију, у коју улазе све више поједине азијеке државе. Поред Нанкиншке Кине и Таја сада се ту придружила и самостална Бурма, а сутра ће у састав тога блока ући и исто тако независни Филипини.

хове лудости и издаје, истори-ног шумског олоша, који неће

да зна ни за Бога, ни за душу, ни за Србина и Србију. Они, који истински воле ову земљу, не смеју се заваравати иекаквим оптимизмом, него морају бити начисто са пакленим намерама ових српских изрода и са последицама рада ове покварене и користољубиве мањине српског народа. Ако њихови злочиначки инстинкти и њихова туђинска служба преовлада онда ће и огромна већина честитог и радног српског народа бити доведена у нова искушења и имаће да доживи нове патње у тешкој неизвесности за своју судбину. Б. Н.

Што дуже траје рат у Европи, утолико боље и свестраније Јапан учвршћује своју политику на Далеком Истоку, не само војнички, него — што је још важније —< и политички. Та.ј огромни блоЈС, који ће једнога дана на сваки начин обухватити и целу Кину, а самим тим углавном целу жуту расу, претстављаће у будућој светској политици једног од. најважнијих чинилаца. Прво зато, што геополитички држи под контролом Тихи океан с једне а Индијски океан с друге стране и што пресеца источну везу између Велике Британије и Америке. Друго, што је свој.им неисцрпним богатством у сировинама, својим неисцрпним тржиштима ,и сво.јим радним становништвом од много стотина милиона глава један привредни блок, који у себи самом садржава неслућене могућности просиеритета. Алжир, Марохо, Туние Док је тако на Далеком Истоку, дотле је у. Есропи и Африци слика друкчија. Настрану, што Англоамериканци траже и.даље безусловну капитуллцију Италије ради тоталне окупације и стварања база за настављање рата против Немачке. У односима између Британаца и Американаца с једне, и француских емигрантских комитета с друге стране излазе на видело сасвим друкчије концепције од оних, и које су биле меродЗвне за поступке Јапана. У француском Мароку који је уствари, саставни део метрополе, у Алжиру и у Тунису француска управа потпуно је подређена америчкој и британској окупацији. Француски Комитет у Алжиру нема никаквих прерогатива. А односи између Велике Британије и А^ерике према некадашњој савезници, Француској, су такви као да је француске афричке поседе англоамеричка војска покорила и освојила у борби против Француске. Капитал Ситија и Уол Стрита сматра француску Северну Африку својим колонијалним доменом и игра се генералима де Голом и Жироом на начин који показује да нека озбиљна намера за враћањем тих поседа Француској не постоји. Веома карактеристична је чињеница да се алжирском француском Одбору не признају својства француске владе, мада та.ј Одбор теоријски управља огромним пространством француске Северне Африке и — исто тако теоријски — претставља владу за много милиона француских Држављана, који на тој територији живе. Ово утолико више пада у очи, што Лондон и Вашингтон призна.ју својство легалне владе емигрантским одборима, који не управљају ни једним квадратним метром земље, а састоје се од свега неколико десетина људи. Који су разлози за такву политику није потпуно јасно. За Америку свакако важну улогу игра злато . Француске банке на Мартинику, које би, да посто.ш француска влада, свакако морадо да јој буде стављено на ра-

сположење. А то би опет претстављало ,ради обимности француске златне резерве. угрожење америчког монополистичког положаја у погледу злата. Мајски на новом полОжају Један даљи занимљиви симптом наших дана је одлазак Мајског из Лондона и његово постављење за заменика Наркомин дела са специјалним задатком да се стара за сарадњу Москве са емигрантским одборима, који по чињу да се образују у претсобљима Кремља. Мајски је у Лондону стекао искуство о начину на који треба третирати емигранте, а свакако и дубоко познавање ен.глеске политике према њима. То искуство ће он применити и на одборе у Москви, који у пуном опсегу претстављају усавошавање наводно распуштене Коминтерне. Поверавање оврга задатка Мај ском доказ, је да .је Москва решена да у европско.Г полвтици коначно крене својим путевима, не обазирући се виш-е на. Лондон који је досада био центар емиграци.је. Према назови-влада ма у Лондону Москва сада почиње да успбставља конкурентпа предузећа својим емигрантским одборима. Тиме јасно да.је до знања сво.јим савезншшма да сматра себе надлежном за контролу над целим европским континентом, а да Никакве политичке комбинаци.је, које Лондон прави са разним емигрантским одборима, не -мисли аа п ! ризна. У британској штампи, по.јавило се, као одраз нервозе политичких кругова, неприкривено незадовољство Са овим' новим обртом московске политике. У односима између Лондона и Москве. који су и досада били веома, сложени и. .праблем.атични,, по јавио се нови чкнилац који ствара иове распрлве. = *'' V | Турска на својој пинији Најзад, вреди регистровати да се у току прошле недеље у британској штампи по.јавило неколико напада на Турску. Напоредно са последњим догађа.јима на југу Европе, ЛонДон је почео са новом цолитичком офанзивом у Анкари. А турски одговор је на то био ново наглашавање стриктне неутралности, зашта је дало згоднога повода путовање заменика начелника Главног генералштаба Турске, генарала О.јдемира, са великом пратњом по Источном фронту. Британска штампа почела ]е ових дана отворено да критикује турски став, је постаје све очигледније да се Турска решила да и даље сачува сво.ју досадашњу политичку линију, линију ко.јом је пошла од догађаја који су довели до слома Ју гослави.је. У бујици политичких догађаја овога лета, који у себи садржавају клипе за непредвиђена изненађења, Турска је земља од ко.је се најмање има надати изненадним обртима. Од малог броја чврстих чинилаца у данашњем европском политичком рачуну, Турска је један од готово најстабилнијих. УЕКЦ5

ИСЖН А РОА

ГЛАВНИ УРЕДНИК, одговоран за садржину листа: Велибор Јонић. ВЛАСНИК: Мих. Станковић из Београда. РЕДАКЦИЈА И АДМИНИСТРАЦИЈА: Теразије 5 мецанин, I степениште (Палата Извозне банке) Тел 20-383 ШТАМПАРИЈА »ЛУЧА«, Краљице Наталије '00 Тел 21-772. Тромесечна претплате 36 динара шаље се преко »Пресв« а. д Влајковићева 8.