Srpski narod

Српски народ 11 септембра 1943

Н О В Е Рат, трговина и гусарство I Вг 0((о Еск: ЈЈпЈге/ћеН дег ГАееге, К. ОМеп&игв — Уег1а§, Мппсћеп—ВегПп, 5. 336, КМ 3.80. „Тамне странице у историји поморских ратова", назива писац ову своју књигу, која је продужетак његовог ранијег дела „Гусарење у Саедоземном мору". Ова књига .је без пишчеве намере, јер то тежи у самој ствари, један оштар обрачун са начином вођења поморског рата од стра не Британаца. Под лозинком „слобода мора" | Велика Британија читава тои и по века врши највећа насиља и угушује и најмању слободу на : морима. Овом страницом енглеске „праведности" упогпуњује се општа слика Велике Британије, чија себичност и безобзирност нема себи равне у историји човечанства. Богатим материјалом и великим бројем убедљивих до каза, ова књига скида маску са лица Енглеске и показује нам сву дрскост и гусарске методе. којима су Енглези владали морима. Чак и сами енглески писци потврђују нечовечност метода којима Велика Британи.ја влада мо рима. Поред Шпанаца, Поргугалаца, Холанђана, Француза, Ланаца и других поморских народа и немачко поморство трии од тирдније енглеске владавине м> рима. Али, „све што постоји мора да доживи свој крај", па се и енглеском господств.у ближи завршетак. Данас је дошла до свога остварења позната Нелзонова реченица: „Пошто је Енглеска као савезник готово целе Европе отпбчела рат, доживеће да скоро целу Европу има против себе", Књига о Емилу Јанингсу НеЊегГ /Лег;'л§7 ЕтП ЈапП1П§5, ВаитеЈ8(ег зе/пез 1ећепз ипд ве'тег РИте. Уег1а&ап&аН НЦШз & Со., НеШе1ћсгз 1941, КМ 7,80. Херберт Ихеринг, познати публициста и дугогодишњи сарадник Емила Јанингса, објавио је дело о животу и раду највећег немачког драмског уметника и једног од пионира немачког филма. Име Емила Јанингса постало је појам. Оно достојно репрезентује не само немачку већ и светску филмску уметност. Писац нас топло и непосредно уводи у почетак уметникове каријере, као младог позоришног глумца, кроз све његове животне борбе до коначног успона на престо филмске славе, који с правом припада „првом међу првима". Већ од самог почетка ушао је Емил Јанингс у ред неопходних снага немачког филма, који је тада био у почетној фази. Стекао је у Америци славу и признање за свој уметнички рад, да би се у почетку тонфилма вратио у своју отаџбину. По повратку из иностранства снимио је цео низ филмова, у којима ће нам, као носилац карактерних рола, остати још дуго у сећању. Својим делом доказао је Ихеринг да је могуће избећи стереотипан и сухопаран тон уобичајених филмско-позоришних биографија и дао је озбиљно, тако рећи научно протумачено дело о једној од највећих драмских снага европског филма и позорнице. Тумачећи Јанингсове улоге, приказао је писац и наличје филмског и позоришног живота, који обилује богатим темама за многа књижевна и филмска дела. Заслугом издавача украшено је ово дело са 75 изванредних репродукција из живота Емила Јанингса. Ова књига заузима видно место у филмској литера[ГУРИ, КЊИГЕ ИЛИС ИЗА КУЛИСА Џемс Берглинд: Иза кулиса „Беле куће". Издање Просветне заједнице а. д. Београд. Стр. 96. У низ књига које приказују „Рај Америку", америчке догађаје, водеће личности и политичаре, спада и ова занимљива књига Цемс Бердлингова. Интересаитно .је да се све више и више новинара и то баш неутралаца у овом сукобу," интересују за развој ствари које су се одиграле око уласка Америке у ова.ј други светски рат. Џемс Бердлинг је био ту, на лицу места Посматрао је догађаје из непосредне близине. Он прича. Живо. Сугестивно. Пред нама дефилују као на каледеископу личности обавијене ичаче велом та.јанства. То су вешти мајстори политике. Људи ко.ш у све ту виде само биг-бизнис. Послови и само послови. Идеје нису важне. Оне су само плашт иза ко га ће се скрити велике комбинације у привредном поробљавању целога света, у стварању „века Америке". Немачка, уједињена, снажна, са једним у историји невиђеним привредним замахом претставља за испиранте На светску превласт опасност. Треба Немачку спречити у њеном подизању. Треба је онемогућити да преузме духовно и привредно воћство Европе. Не, то се не сме дозволити. Људи око Рузвелта су узнемирени. Рузвелт највише. Тај отац и покровитељ четири слободе, тај рекламирани првоборац демократије и мира, свечаио обећава америчким мајкама да њихова деца неће бити послата у борбу нигде, да се неће тући ни за кога, док истовремено окупља своје интимусе и расправља могућностн распиривања светског пожара. Заједно са Бердлингом учествујемо у посматрању ових закулисних операција и махинација са политиком балансирања рат — мир. Поред Рузвелта ту су Самујел Розенман, кога претседник зове Сами — „Ружа", главни махер труста мозгова и стручњак за стварање ратне психозе, Џонс од 100 центи —иначе министар трговине Џеси Џонс, чувени букач Лагвардија, елегантни Самнер Велс, Бујлит, г-ђа Елеонора и други, приказани онакви какве их нисмо познавали. Онако кад се нађу међу собом, на конференцијама, баровима, пријемима. Писац Берглинд је вешт козер. Познаје технику причања. У облику дијалога репортаже, развијају се догађа.ји који су довели до Пирл-Харбера. То је типично американски. Разметати се. Презирати Јапанце. Ниподаштавати Совјете. Касније удварати се Сов.јетима. Дизати их у звезде. И добијати батине од тог 0 ЕНГЛЕСКИМ МЕТОДАМА Нетгкћ Втдег: Иа$ РгаиепвсћШ, Саг1 БсћИпетапп Уег1а&, Вгетеп, 5. 544, КМ. 9.—. У доба Француске револуције, 1789, у пристаништу Лондона на лазила се велика једрилица „Леди Ђулиан", која је већ месецима чекала на свој товар — један чудан товар! Он се састојао од 300 жена и девојака које су из ма каквог разлога дошле у конфликт са законом те су требало да б;,ду депортоване у Аустралију где су тамо морале да се уда.ју за кажњенике. Ова једрилима са њеним товаром су тема Бидеровог романа, комс је успело не само да ванредно занимљивим стилом да авантуристички пут овога брода, већ да дубље уђе у ствдри и прикаже нам читаво једно доба и полуге које СУ њиме управљале. Он нам даје слику тадашњег енглеског друштва, од најнижег до највиших слојева, цинизам владајуће класе и њену похлепност — особине које су још и данас остале исте.

! Т О В И „БЕЛЕ КУЋЕ" Јапана кога је адмирал Стерлинг намеравао да туче за ништа мање од деведесет дана. Књига је иначе лепо опремљена. Има десетак врло успелих фо тографија које у многоме документују пишчева излагања. Како је пропала Француска Пол Мусе: Оптужује. Када је време за нас радило. Издање Просветне заједнице а. д. Београд. Стр. 220. Бити држављанин земље која у свету ужива углед прворазредне светске силе, поносити се војничким традицијама домовине славне и велике, и, доживети да та домовина буде прегажена у једном налету, за шест недеља, за сваког искреног родољуба претставља најтежи и најболнији удар. Стварност је ту, тешка и неумитна, ломи она многе снове и илузије, поставља ствари на своја места и одређује ток догађаја. Узалудно је протествовати. Слом је ту, неочиван и утолико страшнији што је дошао тако брзо. Да ли је слому Француске крив један човек? Да ли је крива једна група људи, или цео народ? Показало се да је крив читав систем. Увиђао је сваки добар Француз, још давно пре рата, да ће Француска у једном будућем сукобу страдати. Пол Мусе је добар Француз. Он је, чак одличан Француз. Он је патриота у идеалном смислу речи. Тај мали, скромни и надарени интелектуалац који тако жарко воли отаџбину похитао је са Далеког Истока да се Француској нађе на помоћи. Пол Мусе није видео да његовој земљи нема помоћи. То ,је његова греш ка Он је разочаран. Увређен. Он се као примеран војник теши: „Нисмо имали воћства". Истакнувши ову тезу у први план своје .књиге као аргументум примариум. виче он: „Оптужујем!" Добри Пол Мусе, узео је за предмет свога писања логађаје у разпобљу септембар 1939 — ма1 1940. У животу Француске то је кобно раздобље. Нашег читаоца не занима толико опис слома Француске, ко.ш .је тако сличан. слому Југославије, па нам је стога доста схватљив, већ питпчево излагање о учествовању Енглеза у заједничком рату. Од почетка овог највећег сукоба па до ДенКелка. пигач ,је био са Енглезима. Он је и Канал прешао заједно са њима. Он их је видео како се боре и како командују. Све лок су издржали Белгијании и Фпанцузи. они су били ту. Онла када ни'е имало кога ко би ср за њих бопио. Vтекли су са својих шест дивизија (ни више ни мање од шест!). Гурнули су Пољску у рат. Дали су гаранције свима, и. ко је тражио и ко их није тражио, увукли су Белгијанце, Холанђане и Французе у борбу, обећали тридесет дивизи.ја и послали само шест и на.јзад — побегли. Пол Мусе се овом својом књигом претставио као одличан литерата. У сваком његовом реду огледа се талентовани писац, који зна шта хоће и који тех-. нику писања одлично познаје. Књига је написана у облику модерног романа са живим темпом, којим се уосталом одликују све књиге правих репортера. Актуелношћу својом Мусеова књига спада у ред на.јзанимљивијих публикација данашњице. Овако писана, она је одлична ре портажа о кратком рату на Западу. Књига нема претензија да буде историска грађа за касније студије. Она је само збирка доживлЈаЈа и личних импресија пис ца, који је тешка срца учествовао у овом најкраћем рату у историш Француске, и као таква претставља драгоцену лектиру за све оне који о данашњим збивањима размишљају.

ИаџиоСВАКОДНЕВНЕ ЕМИСИЈЕ БЕОГРАДСКЕ РАДИО СТАНИЦЕ 5.00— 6.15 Другарски поздрави 6.15— 7.00 Емисија за српске сељаке и вести на српском језику 7.00— 7.10 Вести на немачком језику 7.10— 9.00 „Добро јутро, драги слушаоци!" 9.00— 9.20 Вести 9.20—12.00 Пауза :,•// 12.00—13.00 Подневни концерт 13.00—13.10 Вести на српском језику 13.10—13.50 Подневна музика 13.50—14.00 Вести на немачком језику 14.00—14.50 Нешто за тебе 14.50—15.00 Извештај о водостању 15.00—15.30 Извештај Врховне команде с лаганим понављањем и кратке вести за војску 15.30—16 00 Пауза 16.00—18.20 Српске емисије 18.20—18.40 Час немачке народне групе 18.40—19.00 Музика за тебе 19.00—20.00 „Из савремених догађаја" на немачком језику и вести на страним језицима — бугарски, мађарски. француски и румунски. 20.00—20.20 Вечерње вести 21.40—22.00 Поздрави младог београдског стражара 22.00—22.15 Последње вести 00.00—02.00 Поноћне мелодије. НЕДЕЉА, 12 септембра 16.05—17.00 Београд поздравља Бор. Суделују Народни оркестар Обреновић, Даринка Томић, Божидар Грујић, Петар Старчевић, Љубиша Спасић, секстет Симић, Војин Поповић и Рада Перић. ПОНЕДЕЉАК, 13 септембра 16.00—18.20 Српске емисије. 10.00—16.30 Оркестар под управом Фрање Седлачека изводи забавну музику. 16.30—16.35 Извештај Врховне команде. 16.35—17.00 Концерт радио хора под управом Богдана Цвејића. 17.00—17.30 Дечје бајке — за одрасле (плоче). 17.30—17.40 Предавање. 17.40—18.00 Савета Судар и Александар Гавриловић певаЈу народне песме уз пратњу народног оркестра Милановић. 18.00—19.00 Симфонијски концерт великог радио орквстра под управом Освалда Бухолца. Солиста Лоре Фишер (алт). (Пренос из дворане Коларчевог Народног универзитета). УТОРАК, 14 септембра 16.00—18.20 Српске емисије. 16,00—16.30 Музика из тонфилмова. Претстављамо Марго Хилшер и Маргит Симо. 16.30—16.35 Извештај Врховне команде. 16.35—17.00 Српске мелодије свира квинтет Николић. 17.00—17.30 Гласови са позорнице. 17.40—18.10 Народне песме певају Милица Дунђерс-и ' " Милосављевић. 18.10—18.20 Из савремених догађаја. СРЕДА, 15 септембра 16.00—18.20 Српске емисије. 16.00—16.30 Концерт београдског гудачког квартета Немечек Слатин. 16.30—16.35 Извештај Врховне команде. 16.35—16.50 Концерт женског октета под управом Богдана Цвејића. 17.00—18.20 Забавни час. ЧЕТВРТАК, 16 септембра 16.00—18.20 Српске емисије. 16.00—16.30 Забавна музика. Изводи забавни оркестар под управом Фрање Седлачека. Солисти Дивна Радић и Вујица Брковић. 16.30—16.35 Извештај Врховне команде. 16.35—17.30 Народна музика. Изводе: Народни оркестар Обреновић, тамбурашки оркестар Араницки и солисти Рад. Маринковић, Љ. Васић, Бр. Филиповић и В. Савић. 17.40—18.10 Дечји час 18.10—18.20 Из савремених догађаја. ПЕТАК, 17 септембра 16.00—16.30 Аудиција Радио Београда 16.30—16.35 Извештај Врховне команде. 16.35—17.00 Народне песме и музика. Изводе народни оркестар под управом проф. Петра Крстића. Солисти: Милица Бошњаковић и Теодора Арсеновић. 17.00—17.30 Шлагери Изводе секстет Симић, Војкн Поповнћ, квартет Ђорђевић и сестре Перић. 17.40—18.10 Народне песме певају Лела Лештарић и Предраг Буташ уз пратњу народног оркестра Милановић. 18.10—18.20 Из савремених догађаја. СУБОТА, 18 септембра 16.00—16.05 Извештај Врховне команде иа српском језику. 18.00—18.20 Српска емисија: Добровољачки час. 18.20—18.40 Час немачке народне групе. 18.40—19.00 Музика за тебе (Београдски гудачки квартет Немелек — Слатин).