Srpski narod

Српски народ 11 септембра 1943

УједињвнаЕвропа на Источном фронту

Једка од највећих политичких патки која је омогућила улазак Енглеске у рат на страни Француске била је: рат демократије противу нацизма. Ту политичку патку измислили су француски и енглески Јевреји и гурнули обе земље у рат противу Немачке. Улазак ове две земље као и доцнији улазак Северноамеричких држава у светски рат, мајсторско је дело кога су исценирали и извели Јевреји из Париза, Лондона и Вашингтона. Под истакнутом паролом рат демократије противу нацизма, извршена је и једна грандиозна превара према хриш■ћанским народима поменутих држава какву светска повесница није забележила од постанка света. Да би превара што боље у-

Овај сатански план створен је у Москви, а његови припремни радови отпочети су још у Женеви, у Друштву народа под диригентством Литвинова, као министра спољних послова совјетије и њеног првог делегата. Не може се прећутати, да је и сама Енглеска у почетку не само оклевала, него и озбиљно радила да се рат локализује. На том послу радио је и енглески премијер покојни Чемберлен, који је ради тога одлазио у два маха у Немачку на састанак са вођом Рајха Хитлером. Али и Чемберлен био је слаб према моћној јеврејско-плутократској клици у Енглеској, која је као свога експонента гурала на површину Черчила. Совјетија је у овом човеку нашла енглеског политичара кога је дуго тражила. Черчил је имао две особине које су га истакле за јунака дана: био је претерано амбициозан и садистички расположен према Немцима и Немачкој. Долазак његов на власт, била је и победа сатански замишљеног плана уз сарадњу светског јеврејства од стране Совјетије: гурнути хришћанске државе у међусобно клање, а кад се истроше у рату, извеети светску револуцију пролетаријата. Ето где лежи клица и узрок овом хришћанском истребљивању. Све друго је само детаљ у том пакленом плану, који утиче на његово реализовање, те и мање спомен вредности. Слобода пољског народа и самосталност пољске државе, то је енглески параван иза кога се крије сатанско лице Стаљина и његових јеврејских сатрапа. Требало је преварити енглески народ, па је измишљена сладуњава пољска пилула, коју је он, заиста прогутао и не трепнувши. Иа ту трулу бољшевичку даску стала је и Француска и — пропала. Када је Фрзнцуска у рату капитулирала а Енглеска била истерана из Европе, постојала је опасност за енглеску плутократију да доживи потпуну катастрофу. Тада је америчким Јеврејима већ било лакше, да преко свога експонента Рузвелта, увуку у ратни светски окршај и емерикански народ. Довољно је да повежемо догађаје, да следимо само Литвинова, прво као министра спољних послова Совјетије, друго као првог делегата у Друштву народа и треће, као посланика у Вашинг-

спела, није се одмах појавила на ратној сцени и Совјетска Русија. Она ће доћи доцније, кад превара потпуно успе, кад се заврши други чин ратне комедије, после уласка Америке у рат. Духовни творци ове мајсторски изведене преваре јесу Мајски у Лондону и Литвинов у Вашингтону, дипломатски претставници Совјетије, где је превара замишљена и чијом је моћном потпором и изведена. Све је тако глатко ишло без запрека, без муке и великог труда. Једина, која се дуго опирала, била је ипак Француска. Не Француска Леона Блума и Делбоса, него национална Француска, која је већ водила подземни унутарњи рат противу комуниста и Јевреја.

тону. По његовој универзалној делатности види се, да су сви конци ове јеврејско-бољшевичке завере били у његовим рукама. Доцније ћемо видети зашто он, у јеку највеће ратне интензивности, напушта Америку и коначно се вра&а у Совјетску Русију. Као енглески и француски, тако и амерички народ није био расположен за рат. Паралелно са дипломатском и политичко-пропагандистичком акцијом, духовни комбинатор овог хришћанског крвопролкка, Совјетска Русија, бацила се још за време мира на фантастичну производњу ратног материјала и од руске земље створила ратни арсенал. Сва добра простране Русије, сво људство ове многољудне земље, све је то бачено од јеврејских управљача у Москви за спремање за рат и дизање светске револуције. Па ипак и ако су сва та спремања била најопсежнија, и ако су трајала пуних десет година, опет Совјетија није била сигурна у своЈу снагу, у себе саму, него је приступила извођењу пакленог плана да европске државе међусобно завади, гурне их у рат и тек онда, кад се буду истрошиле у међусобном клању, да она ступи на ратну позорницу и сопственом снагом дочара извођење овог сатанског плана, завођењем диктатуре пролетаријата. Вара се сваки онај ко мисли, да је Совјетија искрено и помислила да спасава француску демократију, још мање енглеску плутократију и енглески империјализам, као што се и данас вара ако мисли, да бољшевици желе добра Америци и америчком народу. Све је то паклена игра светских Јевреја да изнуре хришћанске народе, како би себи извојевали господарство у светском комунистичком рају. Први који је (ош у миру запазио опасност која прети хришћанским народима од јеврејске завере, био је Адолф Хитлер. Отуда његова не-

помирљива борба противу Јевреја у Немачкој а затим противу светског јеврејства. Први који је прозро бољшевичку игру Москве и раскринкао план Совјетије за светском превлашћу, био је опет, Адолф Хитлер. Јер, да Немачка није 22 јуна 1941 године свом жестином своје војничке снаге ударила на Совјетску Русију, тек данас 1943 године, појавила би се у једној страховитој војничкој снази Совјетија, смрвила Немачку и прегазила остале европске државе, заводећи свуда комунистички режим. Тада би и Енглеска, земља лордова и плутократа пала под истим околностима као гњила крушка у бољшевичко крило. Овом сумраку цивилизоване Европе, убрзо би следовао и пад Америке. На овај начин, бољшевички сатански план био би у потпуности изведен а сан пролетаријата остварен: комунистичко господарење света. Немачкој и Адолфу Хитлеру има да се захвали што је судбина европских држава спасена и што комунистички сан није остварен. Тек данас кад се јасније уочава на Источном фронту та страховита ратна спрема Совјетије, многима се отварају очи ко]е већ назиру огромну опасност пред којом се налазила Европа и са њом остали цивилизовани свет. Часове које данас преживљујемо од судбоносног су значаја. То су часови пуни стрепње и забринутости, јер се ради о бити или не бити. У таквим часовима само л УДаци и слепи могу се заносити симпатијама и антипатијама према једној или према другој зара&еној страни. Паметни љуДи морају дубље загледати истини у очи и објективно без икакве сентименталности извести закључак. А према данашњој ситуацији закључак се сам по себи намеће: сви на источни фронт. Без изузетка, не само зараћене стране које припадају хриш&анским народима, него и неутрални народи, па и сви остали који се данас сматрају привремено покореним треба да помажу борбу на источном фронту, јер отуда прети црна комунистичка авет! Излажући све напред наведено, ми тврдимо, да никад у историји народа није био један тако опречан, тако неприродан савез код ратних странака, него што је савез америчко-енглески у заједници са бољшевичком Русијом. Никаквих, апсолутно никаквих заједничких интереса немају Енглеска и Америка са Совјетијом, шта више њихови су интереси толико дивергентни, да је право чудо, како се тај савез могао одржати и до данас. Отуда су и могуће, међу таквим савезницима, комичне ствари које се с времена на време одигравају, као што је био случај приликом конференције у Казабланци, сада у Квебеку, сутра пројектовани са-

станак на трећем мес.ту, али редовно без трећег партнера, без Стаљина. Оно није искључено да се на некој будућој конференцији или састанку појави и претставник Стаљина, али то само зато, да би трик потпуније успео. Ми се зна суштина овог светског рата: устао је антихрист против Бога, нечастиви против крста, тиранија против права, звер против човека, Јеврејин против Хришћанина, Зар немамо сада права кад питамо, па зашто су у том ђаволском колу Енглеска и Америка? Једини логичан одговор био би: под притиском Јевреја. А рат је изменуо свој првобитни облик. О демократији се више не говори, она припада прошлости. Нацизам није више разлог претпостављамо, да из овакве комедије и неприродног савеза резултира и успостава другога фронта. Све је то разумљиво кад због кога се крваве амерички грађани. Немачки народ није више узрок енглеском страховању за њено колонијално царство. А рат и даље траје? Шта је онда по среди? Притисак јеврејског капитала у Лондону и Вашингтону, где је он свемоћни господар. Међутим и поред његовог огромног

Као и Рузвелту, тако и Черчилу је било тешко да увери енглески народ у потребу, да и његови синови гину за бољшевичку ствар. Бољшевички емисар и посланик МајСки у Лондону имао је главну бригу отварања другог фронта у Европи. Како Черчил није успео да склони енглески народ на огромне жртве, које тако предузеће изискује, то је Совјетија учинила и последњи притисак у Лондону и опозвала свога посланика Мајског натраг. И тако је Мајски следовао свог колегу Литвинова |1а путу за Совјетију. Како је други фронт у Европи постао насушна потреба Бољшевицима, услед њихове истрошености на Источном фронту, ево где се данас по други пут појављује Мајски у Лондону да изнуди код Черчила отварање другог фронтз, према његовом ранијем обећању. Надамо се да ће и овог пута лроћи као и први пут. Све ово, што смо до сад изиепи, наводи нас иа слободне и смеле закључке. Светски рат који се данас води између Немачке и Итапије с једне стране и Енглеске, Америке и Совјетије с друге странс, неприродан је. И као таказ неће се моћи привести жељеном крају. Према овој констатацији нису искључена изненађења, којја би рат упутила сасвим другим правцем. Такав слободан закључак изводимо и из тога, што има знакова да је Енглески народ дугим ратовањем заморен,

утицаја, рат малаксава и ближи св свом природном крају. Енглески и амерички здрави део народа почиње да се трезни ч отуда су настале огромне тешкоће за Черчила и Рузвелта. Амерички народ данас је дун боко уверен да му од стране Европе не прети никаква опасност и не може да схвати зашто тамо гину амерички грађани? Опасност по Америку налази с® на сасвим другој страни и Литвинов је гу Ј био драгоцено време у Вашингтону, мада је био потпомогнут од стране моћних јеврејских банкара и водећих Јевреја у Америци. Амерички народ отпочео је да увиђа своју грешку и жели да са извуче из неприродне спреге са бољшевичком Русијом. Рузвелту је тешко с једне стра-» не да напусти јеврејске савезнике, своје протекторе, али му је С друге стране још теже, да изневери амерички народ чије пове« рење пред претседничке изборе, поново тражи. Зато је мисија бољшевичког емисара Литвинова! претрпела фиаско. Њему је по« стало тесно у Америци и он Ја морао да напусти америчко тло, пошто га је Москва и званичној опозвала.

а нарочито што је досадањим начином ратовања незадовољан. > Да отворено искажемо своЈу мисго: енглески народ неће да се бије да _ би допринео бољше-1' вичко-светској реаопуцији, јер сматра да би тиме извршио и своје национално самоубиство. С друге стране, америчко надирање у енглеске интересне сфере, доводи Енглеску у опасност да чак и као евентуапнн победник у рату, изгуби све. Да би се Енглеска извукла из овог шкрипца, потребно је да са врха оде јеврејски штићеник и прави кривац европске трагедије претседник Черчил. Кад он оде, Енглеска ће г.сћ погодити своЈ једини приро-< дни пут, прикључењем уз европске народе у борби против светске опаскости руског бољшевизма. Одлазак Литвинова из Вашингтона и Мајског нз Лондона добар Је знак. ј Само на овај начин, рат ће у будуђности бити упућен јединим својим природним путем и брзо ће се привести крају. ј 6. Н.

БРАЋО СРБИ, Не поводите се за непромишљеним проронанствима, која вам доносе несрећу.

ГЛАВНИ УРЕДНИК, одговоран за садржину листа: Велибор ЈониК ВЛАСНИК: Мих. Станковић из Београда. РЕДАКЦИЈА И АДМИНИСТРАЦИЈА: Теразије 5 мецанин, I степениште (Палата Извозне банке) Тел. 20-383. ШТАМПАРИЈА »ЛУЧА«, Краљице Наталије 100. Тел. 21-772. Тромесечна прегплата 36 динара шаље се преко »Пресе«. а. д. Влајковићева 8.

Екглески и анерички народ освешћују се

Еиглеска без Чернила против нсприродног савеза са Совјетина