Srpski narod

Српски парод 11 септембра 1943

Стваралаштво Националне службе за обнову Србије

Национална служба за обнову Србије, која код нас постоји ит ради већ скоро две гју«ше, дала је досада много позитивних резултата. Поред тога што је окупила српску омладину на једном заједничком послу од опште користи, извела је из запарложености и националног мрака, Национална 7 служба предузела је читав 1шз % великих јавних радова широм целе наше земље. На све стране срећу се вредни омла динци, окупљени у разним четама, како прокопавају канале, граде' друмове, крче шуме, приводе бескрајне баруштине култури. Тамо где треба да се изврше велики мелиорациони радови,

где се граде велики друмови, Национална служба је формирала своје радне групе, од којих свака броји по четири или пет чета, по пет-шест стотина младића. У осталим местима, где су се нојавиле потребе за радовима мањег обима и чисто локалног зиачаја, створене су самосталне чете Националне службе. Таквих чета има скоро у сваком нашем већем месту. Трећа радна Група Националне службе, са своје четири чете, формирана је још прошле године и она се данас налази на извођењу великих мелиорационих радова у Мачви. Прва чета смештена је у Слепчевићу, док су остале три у Дубљу. I

Исушење Мачве

Група обвезника

шШ Ика и 1 111 11 просеца један канал (Фото: приватна својина)

Велике и катастрофалн^ поплаве, које су биле врло честе, каткад и с пролећа и с јесени, наносиле су Мачви огромне штете. Наша целокупна нривреда трпела је много због тога, јер је Мачва наша најбогатија житница. Жетвени принос Мачве увек је подбацивао. Тим непрестаним поплавама био је изложен један огроман комнлекс најплоднијег земљишта у величини око 42.000 хектара. Кад би се све то земљиште оспособило за обрађивање и привело култури, жетвени принос би се повећао у Мачви за 42 милиона килограма пшенице, ако узмемо да један хектар мачванске земље донесе са једне жетве свега 1.000 килограма. Да се све то земљиште оспособи за обрађивање, потребно је да се изврше велики радови у Мачви. Један део тих радова већ је обављен још неколико година пре рата, док се остали радови спроводе сада. Пре рата изграђени су велики насигш дуж Дрине и Саве, на подручју Босутске и Мачванске водне задруге. Овим одбранбеним насипима Мачва ,је већ била обезбеђена од преливања Саве и Дрине. Али, после овога, почеле су се појављивати подземне воде. У мочварно мачванско земљи ште вода је подвирала чим је ниво Саве или Дрине био виши од нивоа земљишта у Мачви. Да би се одстраниле и ове под земне воде. почело се са израдом одводних и гравитационих канала,а усто саграђена ,је и једна пумпна станица у јачини од 340 коњских снага. Како је ова водоцрпка слабог капацитета, то се на.јвећи део земљишта, поплављеног подземним водама, мора

Националац на раду у Мачви

исушивати путем одводних канала. Прошле године почело се са изградњом једног гравитационог канала, у дужини око 16,5 километара, који има сврху да растерети оно подручје које је на"јближе церском подножју и надвише изложено, због ниског нивоа. поплавама услед изливања церских река. Канал је углавном завршен још прошле године. Гра витациони канал скупља све воде из Великог и Малог језера, Беле оеке Мутника и спроводи их у Саву. Тако се овим каналом заштићава.ју села Штитар, Мајур, Слепчевић, Богосавац, Змињак и друга. У исто време почело се и са просецањем битванског канала за исушење Северне Мачве. Једним делом, овај канал је просечен на старом кориту реке Битве, па се тако променио ток реке у супротном правцу. Битвански канал скупља воду са овог дела Мачве и спроводи је кроз гравитациони канал у Саву. То су главни радови у Мачви, који изискују доста времена и радне снаге. Али, у целој Мачви врше се и многи други, доста мањи мелиорациони радови. Ту долазе регулације мањих река, израда мање важних канала итд. РАДОВЕ ИЗВОДЕ ОБВЕЗНИЦИ НАЦИОНАЛНЕ СЛУЖБЕ Све радове у Мачви данас обавља.ју обвезници Националне службе за обнову Србије. Око 400 младића, регрутованих V Трећој радној групи и око 600 сеоских омладинаца, сврстаних у разним сеоским радним четама,

раде на исушењу Мачве несебично и предано. Прва чета Треће радне групе, у Слепчевићу, ради на регулацији Беле реке и прокопавању ка нала. Само у току овога лета прва чета успела је да ископа око 14.000 кубних метара.земље. регулишући. Белу реку, иако броји свега око 100 обвезника. За неколико'1месеци рада у овој години Бела река .је регулисана у дужини око 1.300 метара. Друга, трећа и четврта чета Треће радне групе, које се налазе у Дубљу, раде на прокопавању и спајању битвапског канала са гравитационим. Ове чете ископале су досада 31.000 кубних метара земље, што значи 2.200 метара канала у дужини. Све остале мелиорационе радове у Мачви обављају обвезници сеоских радних чета. Обвезнике је регрутовало свако сгло које се налази на плавном подручју. Свака сеоска радна чета ради сако на територији своје општине Захваљујући обвезницима Наиионалне службе за обнову Ср бије, који су и прошле године радили у Мачви, а ове године исушују Мачву искључиво они, дд краја ове године треба да се обезбеди од поплава више од половине плавног земљишта. Ка-,

да се заврше ова два главна канала у Мачви, и регулација Великог језера и Беле реке, биће завршено око 60°/о целокупног мелиорационог посла. То значи, на крају ове године биће оспособљено а обрађивање око 24.000

хектара плодног земљишта, које је досада пропадало у баруштинама и мочварима. То а.емљи ште биће ослобођено поплава за сва времена. Дакле, можемо се надати да ће још у току идућег пролећа м.'ћи да се почне са га.(ењем разних култура у оном дел^ Мачве који ,]е досада пропадао п^д вод-.м. Један део земљишта окс Штитара, који је исушен још прогале године, засејан је овог пролећа сојом. Ту је соја ввћ приспела. Из првих резултата види се да је на овом земљлшту со.ја доиел -ј одличан принос, па се верује да је мачванско земљиште, паричито оно 1дто је било непрестано плав љ.ено, најподесније за гајење соје. НА РАДИЛИШТИМА У МАЧВИ Обвезници Националне службе у Мачви раде непрестано и марљиво, јер имају пуне руке посла. На сваком кораку треба да се уради понеш.то, а све то за опште добро и за заједнички интерес. Док је највећи део обвезника са села, било да су у сеоским радним четама или у групи, који су већ навикнути доста на Фи-

зички рад и то им не пада тешко, онај мањи део градске деце имао је доста муке у првим данима отслужења свога рока. Тре бало је да прође десетину дана, па да се привикну ти обвезници на лбгорски живот у једно.ј но-

во .1 заједници, да се упозна-.у ме ђусобно сви нови другови и дз нестане болова од првих жуљева. Пошто .је све то преброђено, од обвезника Националне сл\ у >!сбе у Мачви створена је једна јака радна јединица, која је уложнла све своје младалачке снаге у један велики подухват који ће донети огромне користи нашој при вреди. На радилиштима у Мачви, обвезници Националне службе раде на акорд. Због тога ,је свака чета подељена још и на неколико мањих група, посебних радних јединица, којима се додељују заједничке деонице. Међу обвезницима створила се тако једна утакмица. Обвезници се такмиче ко ће више и пре да ископа. Али, не дозвољава се ипак претерани рад, јер би у том случају било сигурно и таквих обвезника који би своју деоницу за целу недељу свршили у времену од свега два или три дана. Националној служби није циљда од српских омладинаца пгшрави што већи бро.ј одличних кубикаша, него да преваспитавањем кроз рад створи иови тип бољег српског омладинца. Ј. Б. Апел Црвеног крста за нашу децу Београдски Окружии одбор Црвеног крста упутио је апел свима родољубивим београђанима и београђанкама да се одазову великој сабирној акцији ко Ј 'а ће се извршити у Београду до 21 о. м. Циљ акције је да прикупи што више сретстава, да би се помогло нашим најмлађима, нејакој београдскоЈ' деци. ј Десетине хиљада београдских малишана седају свЉодневно за столове школских кухиша да ио једу топљи оброк. Хиљаде н>их, чији су родитељи запослени,. про воде дан у обдаништима да би се сачували и отргли од штетног утицаја улице, а пред здравствеиим устаиовама читаве колоне чекају да приме следовање у млеку и млечним ироизводима за болесну децу и за одојчад. Све те малишане треба збрпнути, треба им обезбедити Оар један топли дневни оброк, а снима болеснима и најмањим који гутљај млека, да би тако сачували не само н>их, већ преко њих и наше будуће генерације, будућност и уздаиицу нашег парода. I. Дужност је сваког београђани на и сваког родољуба да се у времену сабирне акције сети своје обавезе коју има према тој нашој деци. Акција је уређена тако, да ће се поверениЦи и изаеланици Црвеног крста обраћати појединцима за помоћ у прилозима, а истовремено дужност је сваког оног ко има ма и најмању могућност, да одвОји свј прилог и да га преда Црвеном крсту. Високо схватање патриотских дужности и социјални смиеао који су београђани у свакој прилици показали, свакако да ће в овом приликом доћи до пуног изражаја.

„Остависмо те, мајко'

Заводски лист из Смед. Паланке у своме последњем б,роју доноси под горњим натписом следећи напис: Остависмо те, маЈ "ко, напустисмо твоје топле груди, одвојисмо се' из твог меког загрљаја, излетесмо из крила твога и пођосмо у свет да тражимо другу мајку. Заборависмо, мајко, на сва добра коЈ *а си нам учинила, рекоше нам да нам ниси пријатељ, да нам не желиш добра, да нас не водиш добрим путем, да ниси добра мати. Поверовасмо, мајко, клеветама коЈ "има те неприЈ "атељи твој'и и наши обасуше. Пљунусмо на часни лик твој и тога момента изгубисмо очни вид. Постасмо слепи и почесмо лутати по мраку вођени неким нечистим силама. Поведоше нас они преко смрадног кала, преко страшних баруштина. Идосмо та. ко даноноћно. И гле, наЈ 'едном сину муња и обасја нас савловска светлост;

о-творише нам се очи, видесмо где смо зашли, видесмо да није добар пут којим смо ишли, и зажелесмо се, мајко, твога нел-сног загрљаја, зажелесмо се твог материнског тепања и материнских осмеха, зажелесмо се цупкања на криоцу твоме, твога миловања и твојих прекора. И ево се данас враћамо теби, мајко. Падамо скрушено на колена и склапамо руке, којим се бацисмО на тебе и кличемо теби коју пљунусмо и одгурнусмо, кличемо са погруженошћу, са бо : лом због рана које ти ми, твоји синови, нанесмо, кличемо са истинским каЈ 'ањем: „Опрости нам, мајко!" Враћамо ти се са покајањем у срцу и молбом за опрошхај на уснама. Прими мајко, поклекле синове, који ти се заклињу на верност и кој"и те више неће остављати; прими нас јер смо ми деца твоја, опрости нам јер си добра мати. Враћамо се опет теби, да теби служимо и за тебе живимо Тиосав Велимировић

Оиладино,

НЕ СЛУШАЈ МАТОРЕ БЕСПОСЛИЧАРЕ, КОЈИ ТЕ ВОДЕ У ПРОПАСТ ЗА РАЧУН ЛОНДОНА И МОСКВЕ1