Srpski narod

%

Ивдаајрииа ппаћена * готову -

РПСКИ

НЕДЕЗБНИ ЛИСТ Бр. 36. Год. II. Београд, 2 октобра 1943 ПРИМЕРАК 3.— ДИНАРА

ПРЕД НОВИМ ЗАДАЦИМА

Посета генерала Недића Вођи Рајха у Главном стану схваћена је као историска прекретница у српскај јавности, а њена важност и зна чај за буду^ност српског народа и" Балкана подвучена у јавности и у политичким круговима свију европских земаља. Она је потврдила раније коментаре немачке штампе и званичних немачких претставника, који су бележили са симпатијдма напоре генералл Неди^а да обезбеди ред и мир у српском простору, доприносећи тиме општој европској ствари у време најотсуднија борбе Европе противу завојевача са Истока и са Запада. Посета је дошла као логична и природна последица конструктивног става српског народа, који је нашао у себи снаге да поправи погрешке својих лакомислених управљача и да савлада рушилачке елементе у својој средини, задобијају+*и тиме услове за примање у чланство европска заједнице. Овакво држање Немачког Рајха према српском народу има се првенствено приписати државничким врлинама генерала Недића, које су се нарочито испољиле У његовом реалистичком посматрању ситуације, у његовој хладнокрвности и конструктивности у решавању постављених питања. А особито се подвлачи у-стр'аним коментарима његов одлучан и непоколебљив антикомунистики став, који је прихватио и цео српски народ, дајући му најпотпунију подршку у савлађивању комунистичких банди, које су по наређењу из Москве хтеле да упале варницу револуције у Србији и у овом делу света. Приликом своје посете и разговора, које је водио са Вођом Рајха у Главном стану и Са Министром спољних послова г. фон Рибентропом, генерал Неди^ својим личним квалитетима потврдио је све ово. Његово схватање части војника, који никад не гази дату реч, и по цену смрти, његова лојалност и витештво, његова мудрост у процењивању догађаја и његов реализам у схватању положаја Србије у данашњим приликама избијале су из сваке његове речи и неодољивом убедљивошћу јемчиле су за постојаност нове српске политике у правом европском смислу, који није код њега производ конјуктуре. Код њега је то аксиома, које се српски народ мора трајно придржавати, ако хоће да обезбеди себи место које му припада на Балкану и у Европи, као и да осигура себи напредак и просперитет,

Генерал Недић, претстављају^и у највећој мери све најбоље расне српске особине, допринео је својим личним ауторитетом да отпадну многе заблуде у погледу српског народа, које су грешке једне мањине створиле. Тако је српски народ задобио изгубљено поверење, што ће му много допринети да поправи свој положај у данашњици и да по-

степено припреми услове за бољу будућност у својој држави, као господар своје судбине, ако буде имао стрпљења и мудрости до краја. Иста или слична схватања могу се на^и и у штампи других европских земаља, у француској или у неутралној штампи, у вези са посетом генерала Неди&а у Главном стану Вође Рајха.

Нови положај Србије

Углавном сви ови коментари подвлаче конструктивност српског народа, која се поново испољила после једног негативног периода, н која данас добија своју награду у афирмирању српске аутономије, у моралном признавању српске државе као чиниоца мира и реда на Балкану, која тиме стичесве већа права као држава у уиутрашњем и у спољном погледу. Такав је по оцени иностранства нови положај Србије са новим великмм могу^ностима за његово побољшање и утврђивање коначног статута српско државе у сваком погледу. До јуче, због вероломне и пустоловне анти-европске политике једне клике управљача, стављена ван

европске солидарности, данас, Србија генерала Недића на путу је да поврати своје старо место поштеног и часног члана европске заједнице, који лојално и искрено испуњава све своје обавезе. Али тиме и наше дужности данас према нама самима јесу још веће. Ова морална тековина, коју смо задобили нарочито бла^одаре^и ставу генерала Неди^а, у коме нема ни трунке двосмислености или камуфлаже, јесте темељ на коме имамо да изградимо нашу нову будућност, у којој ^е бити испуњене наше оправдане жеље и удовољене основне потребе за несметан национални развој и слободно културно стварање.

ЗАТО ОВУ НОВУ ЕПОХУ КОЈА НАСТАЈЕ У ЖИВОТУ СРПСКОГА НАРОДА ТРЕБА СХВАТИТИ КАО ДОБА НАЈВЕЋЕ СТРОГОСТИ И НАЈЧВРШЋЕ ДИСЦИПЛИНЕ ДА БИСМО ОПРАВДАЛИ ЗАДОБИЈЕНО ПОВЕРЕЊЕ И ДА БИСМО МОГЛИ ОСТВАРИТИ СВЕ МОГУЋНО СТИ, КОЈЕ СЕ НАЛАЗЕ У ТОМЕ ЧИНУ.

Она се не сме никако схватити као време попуштања и лаког живота, када је најтеже преброђено и када опет сваки може да ради по своме 'ћефу и да гледа само своје интересе. Најпогрешније би било схватити нову ситуацију, не водећи рачуна да је рат за будућност Европе ушао у најсудбоноснију фазу, која захтева од свију европских народа велике жртве, било у крви или у материјалним добрима. Одбрана Европе од нападача са Истока и Запада остаје врховни закон данашњице, коме се имају повиновати како народи тако и појединци који живе на европском тлу. Потребе ове одбране долазе на прво место и сваки треба да буде свестан да се оне на првом месту имају задовољити. Ми смо склони да брзо заборавимо и најтежа искушења и да се вратимо старим навикама и слабостима; ми смо склони да слободу схватимо као распусништво, да попуштање схватимо као нечију слабост. И баш због тога у данашњ.ој новој ситуауији

прете нам велике опасности да лакомисленошћу упропастимо велике могукности, које нам се сада указују. Зато би било потребно да данас на прагу нове епохе сваки Србин учини испит савести и положи самом себи рачуна колико је допринео према својим могућностима да се српски народ спасе. Исто тако у светлости нових догађаја треба да одреди шта треба да ради у новом раздобљу, да би извршио своју српску дужност према себи, према своме потомству и према својој Отаџбини. Ако је јуче било неверице и сумње у намере Немачког Рајха према српском народу, данас свакоме Србину, мора да буде јасно да Немачки Рајх не жели уништење српског народа. Напротив, он му даје могу^ности и срет ства да кроз своју државу и својом властитом снагом чува себе у данашњој светској бури и припрема себи своју будуКност.

Мислимо да је дошао час када сваки српски родољуб, коме родољубље није у кићанци и не манифестује се на црквеним саборима, треба дубоко да се размисли како се у данашњим приликама најбоље служи Мајци Србији и на који начин може се најсигурније обезбедити опстанак и будућност српског народа. Ако могу да мисле својом српском главом и да без пристрасности процењују и упоређују поступке и догађаје, онм Ке морати да извуку извесне закључке и да се по њима управљају. Тако ^е они моћи да повуку паралелу између држања Берлина и Лондона према српском

народу. У моменту када Берлин прима генерала Недића, као претставника српског народа и носиоца српске државне мисли, иако смо побеђени, дотле Лондон, тобожњи савезник, са беспримерним цинизмом шегачи се са српском емиграцијом, са људима који су због енглеских рачуна упропастили свој народ и које су »шумски« сматрали као своје претставнике у Лондону. Зар су немоћни да својим разумом увиде да Берлин бране&и Европу од црвене немани, спасава и српски народ од уништеч ња под црвеним терором, дајући му поред тога сретства да се у својој средини бори противу екчспонената црвене Москве?

Куда ће сад »шумци«?

А шта ради дотле Лондон! Пошто је на захтев Москве дао сургун пасош српским политичарима, пошто је предао на милост и немилост Балкан и Југоисток Стаљину, као цену за његове војничке напоре, Лондон је и »шумске« ставио под команду Стаљиновог генерала Тита. Мислимо да и сами »шумски«, ма колико им шумска перспектива мутила здрав разум и логику, морају једном да схвате ствар ност и фаталну улогу Лондона у судбини српскога народа. И ко није малоумник или плаћеник, мораће да се одазове позиву Мајке Србије и да Је више својим непромишљеним поступцима за рачун Лондона не гађа у срце јер неки од куршума може бити и смртоносан. Ако имају у себи још трунке поштења и родољубља, ако се нису острвили или нису неизлечиви властољупци, они морају примити нову ситуацију и допринети својим држањем да се ред и мир у Србији сачувају, да би српски домаћини могли да се посвете само раду, да би народ могао да живи у слози и братству, јер то је право српско родољубље које исповеда генерал Неди^. Оно је до сада спасло српски народ и оно једино може да га сачува у новим критичним моментима, да му олакша положај у данашњици и обезбеди боље дане сутрашњице. Данас још сваки има могу^ности да без зазора и без страха од санкција исправи своје гледиште и приступи генералу Недићу, који на челу правих српских родољуба врши велику историску мисију да одржи српски народ у вртлогу најве-Це светске буре и да га сачува за будукност. Сви треба да смо свесни

да данас и као појединци и као целина полажемо испит зрелоети, испит мудрости, од чега зависи наш опстанак и наша будућност. Сваки нов погрешан корак бацио би нас у амбис без дна, из кога нема повратка, јер »мртвој глави нема лека«. То треба сваки да зна и да се не вара слушајући пропаганду Лондона и Москве, јер се рат неће завршити ни у време и на начин како они протурају. Зато опасно ве се опећи било појединац било народ који своје поступке прилагођава блефовима и прогнозама пропаганде непријатеља Европе. Исто тако треба сви да знају и они који по буџацима роваре и они који по шумама лудују и играју се војске, да неће моћи и даље да се играју судбином српског народа, који је данас у стању да поправи свој положај и да са што мање жртава сачека крај рата, јер је до сада дао толико жртава колико до краја рата никада неве дати Енглеска, После постигнутих резултата и пред новим могуЈшостима васкрса и обнове Србнје, генерал НедиЉ има данас јои веће право, неограничено праео да наЈстрожије и без милости поступи са оним остатком, који неЋе да прмступи у велико национално коло слоге и једкиства, ве-ћ било заклоњен у граду или у шуми, спроводи у својој земљи политику туђих интереса. И нека знају сви да ^е генерал Недић поуздано победити, јер он данас располаже свима потребним сретствима да постигне успех у борби противу рушилаца реда и мира, док пре две године имао је незнатна сретства, па је ипак победив и спасао Србију. м' ; »С.тН.«