Srpski narod

Српски нароп 2 дктовра 1943

Аванси Француске банне

Сто година организованог поштанског саобраћаја у Србији

Поштански саобраћај је данас један од битних и саставних делова' јавног, привредног, па и приватног животз: Ми се сви још добро сећа^о оног кратког раздобља после рата 1941 године, кад је настао кратак застој у нашем поштанском саобраћа.ју. Он |е повукао за собом и огроман ззстој у нормалном функционисан>у јавних и привр.едних установа, а поред тога велику пометњу, • бриге и непријатне последице у приватном животу. Могли смо другим. речнма извести закључак, да би престанак поштанског саобраћаја уназадио целокуппно функционисаље нашег живота за Бог ана колико векова. • .Међутим,. установа поштанског саобраћа.ја у Ср.бији у модернијем смислу, односно у .организаваном, редовном и правилном одвијању, : није баш тако стародревног датума. Прв» темељи ударени су пре сто година,. 15 окт.обра 1843, .кад .је објављен пр.ви српски поштански' закон: Ус.тројенијс поштанскдг заведенија.

да су „татари" 1839 године постали државни службеници и потпали под надлбжност Попечитељства иностраних послова. Поред тога организована је 1836 године у Србији аустријска конзуларна поштанска експозитура у Београду са филијалом* у Алексинцу. Преко ове поштанске установе био је становништву Србије омогућен цоштански саобраћај са иностранством. ПРВИ ПОШТАНСКИ ЗАКОН Први српски поштански закон од 15 октобра 1843 године увео је огромне и далеко.сеж.не реформе у организацији поштанског саобраћаја. Установљено је Управитељство поштанско. Главне поште налазиле су се у Београ' ду и Алексинцу, а остале су се налазиле у Гроцкој, Смедереву, Пожаревц^ Доњем Милановцу, Неготину, Раду.јевцу, Кладову, Коларима, Паланци, Баточини, Јагодини, Ћуприји, Параћину, Јовановцу, Крагујевцу, Горњем Милаиовцу, Чачку, Пожези, Ужи-

политика будућности

Аграрна Европа се налази на прекретници двају периода. Ми се полако враћамо себи, јер до 16 века је Европа живела без осталих континената п ипак састављала крај с крајем. Са открићем Новог света Европа је заборавила да претставља јединсгвен континент и сваки на род је за себе управљао поглед преко мора, заборављајући при томе, да простор у коме жив.и треба да му буде ближи него све остало ш\то је удаљено. Сваки народ у Европи живио је на тај начин својим засебним животом, не, в.одећи тако рећи рачуна о другим народима. Простор, који нас везује, који нам је био заједЋички, заборавили смо у потпуности. Тешке последице првОг светског рат-а, као и последице привредне кризе које су дошле после тога, показале су да везе у оквиру светске привреде не могу да ступе на место нзграђенс националне привреде. То горко искуство показало је свима у Европи да систем ме')ународне слободне размене не нружа ' довољно безбедности у времену опште нужде и да зато треба зидати на идеји европске привредне заједнице. Другим ренима, европски народи су моралп да увиде да треба да се у пр■ еом реду уздају „у се и у свс]е кљусе", како то лепо вели наш народ. Рад европских народа и могућ ности. европс.ког простора, два су стуба на којима почива отпорност европске привредне зајеДнице против блОкаде за време рата и кризе у времгну оиц.'Тих привр^днкх поремсћаја у свету, изазвани фактбрима на ко је се не може утицати из европског простора. Пољопривреда појединих наро да у Европи основа је живота на континењту. Из тог сазнања проистичу за европску пољопривреду нови задаци и нове могућности, као и потпуно одређени закључци. Извозна трговина појединих европских земаља заснивала се у толикој мери на готовости неких ваневропских земаља да извоз из Европе продуже у бесконачност, да су престанак те размене или немогућноот транспорта довели у опасност целу привреду те европске земље. Тај и такав развој осетила је на својој кожи као прва по реду Немачка. Имајући пред очима то искуство појединих земаља, Европа мора да настоји да своју аграрну производњу интензивира у то ликој мери, да буде способна да се сама- прехрани својом производњом у свим секторима у којима то буде било потребно. Оно што буде претставл>алд вишак производње који остаје после по крића минимума за егзистепцију и последњ&г европског становника, појавиће се у оквнру размене добара са. препгоморским зем'љама. Ако се тако буде радило ие морамо се плашити да ће Ев:ропа играти подређсну улогу у Чразмени добара између поједииих коитинената, већ да ће у тдј размени заузети место равноправ ног партнера.

Руководећи се горњим принци пом при организацији континенталне аграрне производње, Европа мора тој организацији новог привредног система самодовољнооти у сектору исхране, дати ка рактер трајности а не — можда — само карактер пролазне мере из нужде. Европа мора стати на становиште да ће куповати све што се у Европи куповати може, н да ће продава~и у Европи тако дуго док још постоји неиско-

Ангажовзње Француске банке при финансирању државних потреба није се дало избећи ни у прошлом а ни у садашњем светском рату. Међутим, за дејство таквог финансир:ња на моменталну политику земље, као и на цео .привредни живот земље, важни су форма и опсег које такво ангажовање временом добија. Ан1гажов:ње Француске банке уследило је у прошлом светском рату, и у времену после тога, у таквој мери да .је то чнгажовање носило опасне инфлације. Та политика појач:ног ангажовања средстава Француске банке вођена је против воље саме банке. А то је потребно истаћи, да би се добила .јаснз слика о томе шта се дешавало иза затворених врата. До пред : прошли светски рат, а и у времену после тога, од 1926 до 1935, била ,је Француска банка заузела став конзервативне установе, која је у свим узбурканим моментима тога времена задржала хладно и одмерено држање, чувајући са успехом француски франак тога времена. ■■ :. -ЦЈ^..гг. Поаетком .1935. године затражила је влада Фландена аванс од Француске банке у висини од: 5 милијарди франака за санаЦију државних финансија. Како је тадашњи гувернер банке, Море, одбио тај захтев министра финансија као противан француској монетарно.ј политици и банчиним статутима, дошао је на његово место Танери, који је хтео да спроведе тај Фланденов план. МеђуТим, Танери ни.је успео да се афирмира у довољној мери у Управном одбору Француске банке, који је стајао под утицајем Ротшилда. На та.ј начин је Управни одбор Француске банке био јачи од парламента изабраног претседника министарског савета и од гувернера банке, кога је био наименовао претседник државе. Томе нзсупрот изашло се сличним жељама Лавалове владе 1935 године, када су благајнички записи министарства финансија есконтовани од банке, .јер ,је влада својим десничарским курсом и дефлационистичком привредном политиком уживала симпатије Управног одбора Француске банке. Блумова влада ,је 1936 године затекла 14 милијарди есконтованих благајничких ззписа у портфељу банчином и тражила аа се и њој изађе у сусрет на сл.ичан начин. Али, како се банка противила том захтеву, пдиосно није хтела да му изађе у сусрет, измењен је законом од 26. јула 19-6 банчин статут нз 18'13 и 1806 године. Закон од 2 ! 3 јула 19Д6 измењен је доцније законом од 24 нове.мбра 1940 год. На тај начин ,је спроведеном изд»еном извошена етатизација Француске банке, иако јој је V извесној форми остављена извесна независност. Практично је ствзр изгле ^пла тако, да ,је степен незчвисности Француске банке зависио од личности гувернера, односно мннистра финансија. Међутим, од: 1936 годвне су за гувернера

ришћена потреба за ту робу на нашем континенту. Планском поизводњом у сектору пољопривреде целог континен та постићиће се самодовољност у исхрани Европе, а организацијом извоза и увоза допуниће се животни отандард и благостање европског становништва које ће својим заједничким радом створити предуслове за срећнији живот на овоме делу земљине лопте. Француске банке, у већнни случајева, постављене личносги које су бИле по вољи министру финансија, тако да је Француска банка све више постајала одељеже министарсТва финансија; Као што смо раније поменули, ставила је Фрбнцуска банка још од 1935 године своја средства на расположење влади у циљу финансирања државних потреба. Блумова влада је у првовреме претворила затечених 14 милиарди есконтованих благајничких записа у бескаматан зајам у висини од 12,2 милијарде да би одмах затим сама подигла даљих 10 милиарди. Шотанова влада је 1937 године подигла. даљих 15 милијапди, тако да је у сличним оатама фпан"*.'СК1 бап ка до рата д^жззи аванс у нпносу од : 65 мили|рди фран ка. Р&валооизапи^ом златне подлоге Француске банке смањен је тај аванс за 38 милијарди, док је један део додпт „вечном дуговаг њу" ' а 0 'гтатак нзравнат уговором од 29 фебруара 1940 године. '■" За случа I рата предвидео је закон од 2!> ге.ЈЈТембра 1933 а ванс за државу ,код Француске банке у износу од 25 милијарди франака. Та.ј "изНос је' 19 фебруара 1940 повећан на 45 милијарди, а 9 јуна 1940 на 70 милијарди. Крајем августа 1940 године било је од тога искоришћено 65 милијарди, а од јесени 1940 кретала се та позиција у банчиним стањима на око 68 милијарди. Француска банка је морала својим авансима, такође, да омогући финансирање окупационих трошкова. На основу уговора од 25 маја 1.9.40 достиг.та су ти аванси суму од 61 мили.ја.рду фоанака. Од почетка 1941 године финансирани су окупациони трошкови и уписом благајничких записа, тако да је повремено банка отпала као извор средстава за финансирање тих трошкова. Од тог времена се "финансирање окупацибних трошкова врши већ према стању на новчаном тржишту и тржишту капитала, апелујући на средства Француске банке или остављајући ова по страни. , : Укупни аванси Француске банке држави, оп почетка рата, износе данас 321 милијарду франака, док се новчанични оптицај повећао од 174,5 на 426 милијарди франака. Развој ових. позиција, као и других у стању Француске банке, показује да ,}е Француска банка својим авансима држави заиста постала одељење министарства финансија и да уопште више не може да утиче на кредит ну политику земље. Ангажовање емисионе установе не показује само недовол .ност финансиске политике, већ и недовољност кредитне политике уонште. Покушај банке да нешто измени у тој ситуацији замро је у актима ;минист<арства финзнсија.

. А година г; .5''' ':џ. >1(1;. 1V ?,' . .. • Зар, је могуће .-да пре, тог датума ниј.е уопште било поштанског саобраћаја? — поставиће се питање. ТАТАРИ И МЕЗУЛАНЕ Тачно је то, ,да организованог поштанског преноса, нарочито за Приватнике, заиста није било. Извесна организација „постојала је само у погледу преноса јавне, односно званичне "поште. Сгуб .тог нашег примитивног поштанског саобраћаја били су тзв. „татари", тј. коњаници, који су званичну пошту преносили до одређеног места на коњима. У колико су ти коњаници били брж,и и издржљивији, у толико су били више цењени и боље Плаћеии. У сваком случају њихова изДржљивост морала ,је да превазилази коњску," .јер су „татари" на већим растојањима мењали коње од станице до станице, тако званих „мезулана", које су истовремено служиле „татарима" за одмрр, и.ли преноћиште. На. такав начин поштк се преносила од Београда чак.до Царнграда. , Прве овакве по.штанске станице организоване су у Србији 1830 године, а дотле је функционисала турска весничка служба. ВЕСЦИЧКА СЛУЖБА Међутим, Карађорђе је још од 1804 год. био организовао и српску весничку службу, коју су обављали по потреби во.гни курири или приватне* киририје. Приватн-иии су пак своја писма и пошиљке сл.али. по приватним лицима, путницима' и намерницима. Чак се и сам Кнез Милош зб прен6с ; своје поште често обраћао приватним лицима или оним грађанима који су имали коње, да би обавили пренос до одредишта. Због одржавања редовније и сигурније везе са Портом, Кнез Милош је организовао прве српске „мезулане" у Баточини, ЈаГодини, Паланци, Коларима итд. Доцније се овај начин преноса попгте постепено развијао, тако

(Цртеж: К. Направпик) цу, Мокрој Грри, Обреновцу, Шапцу, Лозници, Свилајнцу, За■јечару, Књажевцу, Сокобањи, Крушевцу, Краљеву, Рашкој, Убу, Ваљеву, Љубовији и Рачи на Сави. Поште су тада добиле први пут жигове и остали потребан материјал. Пренос писама и пакета вршили су „суруџије" од поште до поште преко „мезу^ана", које су на линији Београд—Алексинац располагале са 20 коња, а на осталим линијама са 4 до 6 коња. Укупан број првих поштанских службеника изНосио је 177, од ко.јих 96 „суруџија". Пошта се преносила двапут недељно. Аманете су преносили само тзв. „постиљони", којих је било укупно 4, а који су саобраћали само на 4 главне линије. Пошто су овим ударени основни темељи поштанског саобраћаја у Србији, он се затим, пост.епено развијар, да би најзад достигао пун и модеран развој. Потпуна реорганизација извршена је Законом о поштама од 1866 године, ко.да је био.на снази све до 1918 године. Године 1886 заведене су и прве поштанске марке. Правитељствена печатница у Београду израдила је доста примитивно марке од 1 и 2 паре, а марке од 10, и 40 пара израђене су у државној штампарији у Бечу. Порто марке заведене Су први пут 1868 године од 5, 10, 20, 30 и 50 пара. Преко свог делегата Србија је 1874 године учествовала' на првом светском поштанском конгресу у Бечу, а идуће године приступила ,је дипломатским путем Међународном поштанском савезу. Да би обележило значајан датум стогодишњице организованог поштанског саобраћа.ја у Србији. Министарство пошта, телеграфа и телефона пустиће 15 октобра у јавну продају јубиларве марке „Стогодишњица поште у Србијн",