Srpski narod

Страна 4

СРПСКИ НАРОД .Г„ ;

16 октобра 1943

ДОГАЂАЈИ НА РАТИШТИМА

Стаљинова нестрпљивост

Хопкинс је овнх дана изјавио да ће рат трајати још две године. На ту његову изјаву оштро је реагирао московски лист „Нат и радничка класа", који је сада најутицајнији совјетски орган, јер претставља синдикалну интернационалу. У том листу изишао је чланак у коме се нотпуно јасно и бескомпромисно поставља захтев да коалација Британоамериканаца спречи одуговлачење завршетка рата. Бољшевички лист, без и најмањег увијања, каже дг, је потребно да се рат неодложно заврши. На завршетку овога значајног чланка совјетски орган тражи „позитивне одлуке", које би могле да скрате рат. То је опет совјетски захтев за успостављање једног правог „другог фронта" у Европи. То је опет једна совјетска „нетактичнобт": Британоамериканци већ су толико труда уложили да образложе Совјетима зашто не могу да проливају британску и америчку крв, а ти бољшевици никако неће да прихвате господску логику Лондона и Вашингтона. Као пандан овоме чланку у часопису „Рат и радничка класа", ових дана у америчком часопису „Њу уик" изишао је чланак амепичког адмирала Прата, који се бави ситуацијом на Пацифику. Овај амерички стратег предвића да ће рат трајати до 1949 године.У том погледу Прат није најспорији стратег коалације. Има таквих који мисле да је потребно 14 година док Британоамериканци оборе Јапан. Таква прорицања (то су више прорицања него озбиљна зналачка предвиђања) не воде рачуна ни о психичким, ни о економским чењеницама које утичу на интензивност и на трајање рата. Према америчким подацима о коштању ваздухопловних напада на Немачки Рајх, излази да еваки амерички грађанин мора да буде оптерећен свотом од по 9 долара дневно само за похриће трошкова око извођења" аепо-тепора. Код Енглеза прстоји друга незгода. Код њих иије у реду ратни мооал. Просечзн Енглез све више и више осећа да се Британија бори за америчке иди оовЈетске интересе, а жртвује своје интепесе без и најмањег обзира поема садатњој и бу•лУћим генепдцијама. Не може се још говорити о некој кризи психе у Британији, али се може тврдити да се психа британског народа налаЗи пред тешкОм кризом. У Совјетској Унији, и поред територијалних успеха .постигнутих у току последње офанзиве. влзда таква ситуација у којој се даје назрети и психичка и економска криза. Психичка кпиза најбоље се види у томе што Стаљин на унутрашњо-политичком Лоонту мопа да попут"+а какл би 6^0 поидобио наоодне масе за своју страну. Комедија са патријархом, која је углавном одиграна ради спољно-политичке употребе, ипак има и унутрашњо-политичке сврхе, јер има за циљ да прикаже совјетском народу да је бао неколицини попова у Москви дозвољено да се моле Богу. Иароду то остаје и даље недозвољено, и зато народ не верује у Стаљинову еволуцију, зато се народ и буни у Совјетској Униш и зато у многим деловима земље има многобројних одреда који се наоружани боре против Стаљинове власти. Паралелно са пооштрењем пси хичке кризе у Совјетској Унији. пооштрава се и еколомска криза: Стаљин је сада морао да нареди да се 20%> радништва у индустрији пребаци у црвену војску. Наравно, да при таквим окол-

ностима Стаљин мора да се жури са завршетком рата. Међутим, сав ток догађаја на европским ратиштима доказује да Ееропа ни на пролеће неће бити озбилчно нападнута од стране неппијатеља. Немачка одбрана на Истоку пружа могућност задржавања источног непријатеља на Великом олстојању од граница западне Европе. А немачка снага и коалициона тоомост на медитеранском ратигпту чини илузорном свчку н"ду коалани'е да ће ее на пооле^е стпопити један фоонт који би зпгрозио ?ап ^^ ну Е роопу са ита. Британоамериканци у Италиш и даље воде оперзције под воћством „генерала Полако". Ни у области Р1апуљ.а, ни с друге стране Апенина они не смеју да пређу у енергичну офанзиву, јер свуда наилазе на веома вешту тактику Немаца. Британоамеричко напредовање мепи се метрима, и зато пела та Ајзенхауеоова ..инвазипа" поста'е конфузна. Британоаме^иканци и сами вите да итали! гс^и тсп«н не пружа могућности за стварање „другог фронТа". Зато се на површини јавног интересовања опет по.Гавило питање искрцавања на западној обали. Утицајни енглееки лист „Обсервер" одређено и недвосмислено пише да у току идуће зиме Британоамеоиканци не могу и?вршити иекрцавање у Западној Европи. У вези с тим питањем претстоји, изгледа, велика битка на московској конференцији. Американци намеравају да у Москви бију још једну битку. Они су се потпуно разочарали у своју стратегију постепеног освајања острва на Пацифику .и зато од Совјета захтевају пристанак за успост.ављање амеоичких бпза у Сибипу а за ратне потребе против Јапана. Говорећи о том захтеву ко.ји поставља генерал Мек Артуо, амерички коментатоо Карел Биндер у ча■сопису „Разон" пише да Стаљин нимало није заинтересован да ивазове рат против Јапана. Зато нема изгледа да ће Мек Артуров захтев бити испуњен. У овом захтеву видимо разочарење америчког стратега у могућности рата на океану. Артур има право, Америчка морнарица је изгубила у борби против Јапана 690 јединица (већином потопљених), док су Јапанци имали у току рата штете само на 96 оатних бродова, (од ко.шх је један део потопљен). Може се рећи да је америчка предратна морнарица цела отишла на дно океана. Пошто је доживела такве губитке, америчка оружана снага не може да се нада већим успесима амфибијалне стратегије, и зато сада мисли да треба добити базе у Совјетској Унији за ваздушне нападе на Јапан. Апстрахујући то да Совјетска Унија нема рачуна да се завади са Јапаном јер би изгубила поморски пут којим добија оружје и храну из Америке), треба имати у виду то да Сједињене Америчке Држа.ве уопште имају тешкоћа са даљим развојем ваздухопловне стратегије. У току јула, августа и септембра америчко ваздухопловство над Европом је изгубиило 28.000 авиатичара. У последње време просечни губипи постају сваким даном све већи, ,јер је Немачка ставила у дејство ново организовану противваздушну одбрану. Када се могло за 72 сата оборити 208 авиона, већином четворомоторних, онда значи да је немачка ловачка авијација добила нове и савршене авионе са новим и савршеним оружјем. То значи, такође, да је немачка противавионска артилерија добила сада нову тактику, којз

претставља сигурну гаранцију против ефикасних непријатељских напада. Британоамериканци су се разочарали у своју стратегију на ГТапифику, у своју инвазију преко Италије, и у своју аеро-терористичку делатност. Сов.јети нису постигли успех који су очекив"ли. нису сломили снагу и л\'х немачке војске. Међутим. њихова војска толико је искрвавила да мора да се попуњује на рачун раднишгва неопходног за ратну индустрију. Један шпански лист, „Сур", који излази у Малаги. пише о ситуацији на Источном гћоонГу и износи чињеницу да су Совјети изгубили до сада 20 милиона људи, а да немачки г.убитци нису још достигли 1 милион војника. У рату је тешко опеоисати са потпуно т".чним подацима. Али, свакако >'е несумњиво да су совјетски губи»и многоструко већи од не»•1ЧКИХ. То се види из многобротих изчештаја о детаљима П"''»1И"ЧХ бопби. Ових је дана у једном таквом извештају јављено о борби на обали Дњепра, где је већи одред бољшевика н-пао једну чету СС-дивизи.је „Мртвачка глава". Ова чета после борбе, која је трајала целу ноћ, и у којој је она прешла у противнапад, отепала је непоијатеља, наневши Му тешке губитке. Идућег дан ти губици су могли да буду пребројени: на бојишту је нађено 420 мртвих бољшевика, 20 топова, 39 митраљеза и други рат-

ни материјал. Поменута чета имала је свега 12 мртвих. Ова епизода, као и стотине и хиљаде других, доказује да се Стаљину тешко свети његова тактика масовних напада. Са том тактиком он иде у сусрет неминовном тешком поразу.

У перспективи је малаксање Совјета због губитака, малаксање САД због неподношљивог економског терета рата, малаксање Британије из психичких разлога. У перспективи Тројнога пакта је победа. М. Војновић

Словачка „Брза дивизија"

> 4

* ■ ла

• * - 4 • --е?

'■■Џу' '

ШШШШШ

шш

Немачки греиадир у акцији

„Словачки војник зна што ск бсри, зна да се у овом рату — са словачког становиш<га гледано — бори за част и будућност словачког народа и словачке државе. Словачка армија стала је у ред ратујућих народа Европе да би показала да се и словачки народ осећа обавезним, као и остали народи Европе, да заштити Европу од бољшевичке опасности." Тако је гласила армиска заповест словачке војске, поводом четворогодишњице самосталности словачке државе, показујући став једне од на.јмлађих европских држава у борби против бољшевизма. Већ на дан напада немачких армија против Совјбтске Уније, 22 јуна 1941, ставила се Словачка на страну Немачке, и послала на фронт 64.000 бораца, њене мале армије. „Брза бригада" ■словачке војске, водила је 25 јуна борбе на Сану, у Галицији, и знатно олакшала напредовање суседних немачких јединица, у простору јужно од Лавова. Неколико дана доцније, 30 јуна и 1 јула прешле су даље словачке пешадиске дивизије словачку границу, у северном и североисточном правцу, следујући „брзој бригади", ломећи утврђене положаје противника на Сану, и чистећи простор југозападно и јужно од Лавова. За то време продрла је „брза бригада" готово 1.000 километара преко Самбора, Лавова, Злочова, Тарноноља и Винице до Липовеца, водећи најтеже борбе са надмоћнијим непријатељем. После смењивања из прве бор бене линије, претворена је ова бригада у једну „брзу дивизију", која јс попуњена кадровцима обеју словачких пешадиских диви0ија, и стављена под команду пуковника Туранеца- Остатак ових пешадиских дивизија попуњен је резервистима у једну дивизију, под командом пуковника Малара. Средином августа 1941, кренула се „брза дивизија" из својих полазних положаја код Хирова и Лубнена, и узела удела, у саставу немачких армија, у напредовању од Кијева до Ростова. Дивизија је издржала ратно крштење код Василков-Олсанке, јужно од Кијева, и одликовала се у сукобима са повлачећим непријатељем, док није стигла почетком новембра на обалу Азовског мора. Пошто су Совјета, у другој половини новембра, извршили јак притиоак у правцу запада, смењена је „брза дивизија" са обале, и заузела одбранбене положаје код Зелодока, којом је

ковник Малар. У напредовању до Таранрога, прелазећи у операцијама преко 1.500 километара, под најтежим условима, моторизирана дивизија била је јако ослабљена, тако да су словачке јединице повучене у одбранбене положаје. Операције приликом одбране, биле Су у свакрдневним огорченим борбама, сукобима са једним врло ак* тивним противником, који је био бројно надмоћан- стављали су отпорну снагу словачког војника пред тежак задатак. Била је потребна јака рука И јуначки дух, да би се одбацио противнападима непријатељ, ко* ји је готово свакодневно продирао у борбене линије, тако да су и стално долазеће резерве биле истрошене. Почетком децембра 1941, добила је „брза дивизија" наређење, да се повуче на десну обалу Миуса, и да брани простор Голодајевке. Овде.је издржала дивија, добрсУ укопана и благодарећи старању словачких војних установа, без већих штета, зиму 1941/42. У тим данима су Совјети водили непрекидне нападе, који су за Божићне празнике довели до врхунца. То су биле зимске борбе, са хладноћом од 30 и више степени испод нуле. Број мртвих и рањених дали су доказа за пожртвованост словачких војника. Одбранбене борбе на Миусу продужиле су се, са променљивом оштрином, до јуна 1942. У то време дивизија је попуњавана људством и материјалом. Команду дивизије преузео је опет генерал Туранец, и са њом узео учешћа у напредовању на Кавказ. Словачке формације нарочито су се одликовале у нападу на Генералскоје, и приликом освајања Ростова и Батајска, својим енергичним надирањем условили повољан развитак опште ситуације, у јесен 1942 достигнути су северни обронци Западног Кавказа. Доцније је ова дивизија под командом ђенералштабног пуковника и доцнијег генерала Јуреха, наново заузела одбранбене положаје, и верна својој традицији, одбила све покушаје продора непријатеља. 1 Тешке са губитцима скопчане борбе, у зиму 1942/43 и у прси леће 1943, ставиле су опет тешке задатке овој храброј дивизији. Њени официри, подофицири и војници проолавили су словачку оружану силу. Витешки крст гвозденог крста обојице команданата словачке „брве дивизије", видни су зиак пдизаа* к^;, 33 '