Srpski narod
30 октобпа 1943
СРПСКИ НАРОД
Страпа 13
КЊИГЕ и листови
о
ион ЕМЕРИ судбини Енглеске
Џон Емери: Енглеска и Ев- би у будуће ратови били онеморопа. Издање Просветне за- гућени. једнице а. д. Стр. 96. Емери наводи да су пристали№>н Емери }е син данашњег це ° в ° г ® и Г ? вакв0г мишљењз г, Р . око 150.000 Енглеза. који данас Министра Велике Британије за чаме у К онцентрационим логориИнди.ју Емерија. ма Енглеске. Сваки од ових заМишљење сина данашњег ак- творених има најмање пО десег тивног британског министра о присталииа. Укупан број опози, . ци.је. износии. дакле, 1.500.000 љу проолемима пред ко.шма стош ди _ х 0 д ИК0 ист0 има владајућег данас Енглеска у одбрани своје слоја јеврејске плутократије Оимперије од највеће је важно- сталих 39,000,000 остају по страсти. Несумњиво је да Џон Емери ни во1 ^ни тамо-амо по путу ко.ји води у сигурну пропаст, коју су
Одлично познаје своју отаџбину и њене интересе. И стога сваки његов став делује убедљиво. И зато је његов суд о крајњеч исходу овога рата и судбини Империје која се налази измгђу два наследиика, који свој плен нестрпљиво чекају, Америке и Русије, необично актуелан. Емериу се не може пребацити пристрасност у третирању проблема који стоје пред Енглеск^м.
им спремили Јевре .ш. Емери предлаже да се јевреји
дефинитивно истерају из Европе, да им се одреди једна земља коју ће населити и у којој ће живети како сами знају и уме^у. Тиме би ова нација бадаеаџија и превараната имала довољнј времена да се међусобно вара, пљачка и цепа, и ако би Је у томе једном заувек нестало. никс не би зажалио. Књига овога поштеног Ешлеза, који је, за време рата, мушки и отворено рекао истину о судбоносним питањима Велике Британије, о проблему јеврејства и светске опасности бољшевизма остаће као докуменат времена. Нашег читаоца ће ова књига занимати и стога што је писао човек који је одлични ПЈЗнавалац наших прилика, и који супротно од свога оца, поздравља нови пут Србије, и њено укључење у европску заједницу, где јој и лежи право место.
ДАНУНЦИЈЕВЕ ПРИПОВЕТКЕ
За избегличке девојке Ма да Комесаријат за избегли- али су остале готово без икаквих це ула»<е све налоре да би избе- сретстава за издржавањс, док гли';ама, а нарочито избегличкој Комесаријат, услед претрпаности.
деци омогућио егзистенцију, а псред тога дао и могућност да развију своју радну и-ичтелек-
није у могућности да их смести у избегличке домове . Обезбеђење ових девојчица не би било нимало тешко, кад би нгше имућније београдске родо-
Његов храбри и одлучни став да гуалну способност. ипак су заистину каже у очи не само своме датци који се постављају Коменароду, већ и целоме свету за с&ријату и сувише велики. да би ... се све могло постићи његовим л-убиве породице хтеле да им иу се тва " редовним сретствима. Због тога заћу У сусоет. Девојчице би биле ри наставе онако како су пошле, ј е Комесаршат приморан да апе- спремне да У сво.јим слоб >дним Енглеска је осућена на неми.чов- лу'је на наше родољубиво и ху- часовцма помогну дотичним пону пропаст. За то су криви јев- мзно граћанство* да га што је родицама у домаћинству с тим реји, којима су увек били аречи
интерееи међународног јеврејства од шггсрсса ове или оне земље Нерчил .је, упркос своје одлучности запливао врдама светског јеврејства, које се налази какЈ у самој Енглеској, тако у Л.м«риии и Совјетској Унији. Рузвелт, .Черчил, и Стаљин су само фигуре у рукама вечног јеврејства. Емери пребацује Черчилу многе грешке, многа тактазирања, и многе заблуде у раду овог одговорног британског државника. Он се задржава на из.јавама Чер .чиловим датим кроз дуги низ гоДина о бољшевизму. Черчил је .1919 г. из.јавио у Доњем д(;му: „Од свих тиранија које је икада забележила историја, бољшевмзам је најстрашнија, ко.т пајвише разара и уништава" У 192(Ј: .Теорије бољшевизма су у двадесетом веку довеле до једног доба које је горе него камено доба". Черчил је то св 'ј .',е мишЉење о бољшевизму истакао чак и у моменту закључивања енглеско-сов.јетског пакта, 22 јуна 1941 Г.. рекавши: „За последњик 25 година нико није успешније и енергичније иступао против бољ шевичке куге као ја. Не повлаџим ни једну једину реч од свега што сам рекао". Данас тај исти Черчил прича: „Ми смо сешени — он и Стаљин — да наставимо борбу раме уз раме, упркос свих патњи и тешкоћз које иас можда очекују. Ми ћемо се даље борити руку под руку, као другови и браћа..." По Емериу Черчил ,}е упропасТитељ Британског царствз. Спас Енглеске, тврди он, лежи једино у победи Немачке, и искреном споразуму ова два по кови блиска напрда. Хо своје тврћење документује он приказом Европе у случају да би победили савезници и бољшевици приспела на обалу Рајне. Канал не би онда претстављао никакву препреку за комунистичке идеје, које би пре плавиле свет. Америка би била заузета бригом око отимања {Јојединих делова колонијалног царства. тако да не би могла ни мало пажње посветити самој Енглеској и њеној судбини. По Емериу. Енглеска ,(е велика поморска сила. и она као таква може опстати само ако има у залећу једну јаку копнгну силу. каква [е Немачка. Он прелзића једну тесну сапачњу измећу ове две земље. Из те сарадње исходио би резултат, да
могуће обилније помогне у ње-. да им се омогући и посећ шање ггвим настојањима. школе. Породице ко.је желг да У тешком положа.гу нала.зи се се одазову овом апелу могу се дгнас известан број бистоих и обоатити Комесаријату за избетрудољубивих избегличких де- глице лично у соби бр. 45, или на во.1Чица које похаћају гимназију,' телефон 27-201 локал 212.
Државна
Хипотекарна банка
изложиће јавној продаји са почетном лицитационом ценом
ова имања:
3 НОВШБРА 1943 ГСГ,-
1) Плац у Краља Петра 74 2) Плац са зградом Цара Душана 3) Плац са зградама Херц. Степана 13—15 4) Плац са зградама Хаџи Мустафина 49
Дин. 1,100,000,Дин. 1,400.000.Ди'н. 1,400.000.Дин. 400.000.—
5 НОВЕМБРА 1943 ГОД.
1) Плац Прест. Петра 93—95 2) Плац Мих. Богићевића, површ. 333,60 м 2 3) Плац Краљевића Марка 18 4) Плац са зградама Цинцар Јанкова 2
Дмн. 450.000.Дин. 2,500.000.Дин. 1,600.000,Дин. 1,500.000.—
Продаја ће се одржати у банчиној згради Скадарска 33/И, где се могу добити сва даља обавештења.
1 794 1-1
Државна Хипотекарна банка изложиће јавној продаји са почетним лицитационим ценама ова имања: 9 НОВЕМБРА 1943 ГОД. 1) Плац са зградама Деспота Ђурђа бр. 1 Дин. 2.500,000.2) Плац са зградом Цара Душана бр. 9 Дин. 1,700.000.3) Плац са зградом угао Франше Депереа и Словеначка Дин. 1,100.000.11 НОВЕМБРА 1943 ГОД. 1) Плац са зградама Скендербегова бр. 15 Дин. 1,300.000.2) Плац Јеврејска бр. 3 Дин. 850.000,3) Плац Панчићева бр. 7 и 9 Дин. 2,000.000,Продаја ће се одржати у банчиној згради Скадарска 33-11, где се могу добити сва даља обавештења. 793 1—1
Габриел Данунцио: Деви:;а Орсола и друге приче. Колекција „Бисери". Издаље „Југоисток" а д. Стр. 76. Превео А. Б. Херенда. Великог писца познајемо по његовом сликању живота. Велики писац је анатом друштва. За њега нема тајни -у бићу човека јер сн улази лако и сигурно у најтананије и најскривеније кутеве људске душе. У рукама великлг пвсца човек \ч играчкз к-.\јгм се '•вз1 игра, пребирајући час по свести, у жељл да .зће осећиња и мисли које је хтео да нагласи. Р !сјјики писац је мајс1ор људгке психе. Габриел Данунцио је велики пшс>ц. Он је не само по св> јо.ј концепцији живота, већ и смелошћу ко.јсм прилази раскрин кавању проблема људских страсти. Овај изванредни познавалац унутарњег доживљавања познат је као један од најбољих песника женине душе. Габриел Данунцио је уз то лесник чија лепота стила опија. У њему су у ствари Индија рада и борбе Н. МатоогисИп АћтеЛ: 1псИеп оћпе \№игк1ег. 1е/р2/'&: №Исће1т СоМтапп Уег1а&. „Индија чуда и чаробњака, принчева из ба.јки, раскошних па лата и харема, нису проналазак писаца кошма ,је потребна сензација. Оваква Индија постоји и јсш дуго ће постојати. Свакако да је само по себи разумљиво да овај свет принчева и факира увек побуђује интересовање и љубопитство Европљана. Не дај Бо. же да ја то пребацу.!ем белим људима. Али је еамо жалосио. да цео културни свет неће да види и другу страну народа од четири стотине милиона становника... Није ли потребно да се свет више интересује за свакодневницу тих четири стотине милиона људи, који претставља.ју једну петцну човечанства, него за мали број баснословно богатих принчева?... У ово.ј књизи ми хоћемо да вам прикажемо другу Индију, Индију свакодневног живота, рада и борби четипи стотине милиона становника... С тога хоћу да покушам. да као један од тих четири стотине милиона опишем њихов живот... Ја хоћу само да испричам све оно што се стотинама и хиљадама пута дешава и што сам видео, оно што се још стотинама и хиљадама пута може видети." Овим речима .је писац ове књи ге Ахмад Манзррудин предао јавности своје дело. Манзорудин живи већ дуго времена у Европи, али он је ипак остао до сржи Индус и срастао са својом великом отаџбином. Живот у Европи му је помогао да ствари посматра са једне друге тачке, мн^ го правилније него што се то до сада чинило
дводе, песник и сликар друштва« Сш- се боре. Песник прсовлађује. Да би се наш :уд о Данунциу псгвилно схватчо наиом-шућемо да је он Орсочу и приче из ове с^еске „Бисера' нисао још дгк је био веомз млзт. Код Данунаиа се одмах примећује јако подвучеаа нота музикалности, ко.ју уосталом срећемо често код људи његовсг народа. Његова „Девица Орсола" је пре музичка' поема него новела. У свој кратко.ј самфони.ш разлику« јемо јасно четпрл става. болест,оздрављење, љубав, и страдање и смрт. Прелази из ,;едпог става у други дати су овде благс. Осећања се овде назиру као кроз танки вео. Нема оштрине, у потезима, тако ла нам цела слика изгледа примамљивиЈ"а. Јунакиња озе новеле Орсола и када болује. и када по оздрављењу страда у својој похоти, не оставља на нчс утисак живе и реалне особе. То долази отуда што нас је Дану.чцио занео мелодиком својег причања. Све личности овде претстазљене су мелодрамски. Не потреса нас Орсолина смрт, не жалимо је, не презиремо подлог заводника Лин дора, не усхићује нас ни љубавник Марчело. Орсолина смрт као финале дата је исУвише аргифицирано да би моглз да ос-ави дубљи утисак. Орсолз умире као што се умире на даскама, код ло ших глумаиа, за ко.|е знамо да ће устати пре него што се спусти завеса. Не можемо поредити Софку Боре Станковића са Данунцијевом Орсолом. То су два дијаметрално различита типа. Али у њиховима случајевима ипак има сличности. То је искушење, проистекло из похоте обеју. Орсола је слаба, бледа, реконвалесцент који не зна шта ће са здрављем »оје насТупа ,и које тражи одушке, зато она при првом искушењу страда. Софка је сва снага, сирова. бујна, оиа прижељкује искушење. сама га ствара. Али она остаје чврста. Софка нам изгледа стварнија. Орсола је пра производ богате пишчеве фантазије него личност узета из живота. Кратка прича „Хирург с мора" је скица из живота .јадранских оибара. Као слика то .је пастел, лепа и топла. Али психолошки није погођена. Рибари да би спа сли друга оперишу му оток на врату који је изненада избио и прети да га угуши. Жртвују се, али га после неуспеха операције бацају у море, стрпавши га претходно у џак, у жељи да сакрију своје дело. Овакав завршетак тре бало је Данунциу да би створио утис.ак, али баш он је промашио. Трећа прича „Дукати" дата је најпластичније и најубедљивије. То је занимљив кроки из земље сунца и љубави. То је слика робова љубавне страсти и новца. Данунцио се овом кратком причом испољио као ванредни уметник. што је каснијим својим делима још више доказао.
Сви у ку+1и иду иа прсгима. Оца Јв опвт спопала реума! А мајка св није побринула да набави АСПИРИН Она то није смела да заборави. Јер:
ГВАУЕт V ШЈ
А5Р1КШ
0» «•>. С. 6» 660 ОД 21419431