Srpski narod

Страна 12

СРПСКИ НАРОД

20 новембра 1943

КЊИГЕ и листови ИЗ ИСТОРИЈЕ АТААНТИКА

Е. Ф. Бориес: Атлантик. Фронт на коме се одлучује судбина Европе. О поморским ратовима у Току пет столећа. Издање Просветна заједница а. д. Стр. 59. Мије познато из којих је разЛгга човек први пут напустио кјгшо и отиснуо се на пучину. Можда је нагнан на та.ј корак оскудицом у храни, или је може бити бежао од непријатеља који је надирао. Вероватно је да се у њему разбуктала чежња за непг знатим и далеким кра.јевима, за новим световима и хоризонтима, 'чежња која обузима човека када први пут угледа море, и када га занеее ритмични ход тадаса. Али једно је познато. водени пут је много практичнији, бржи, јефтинији и сигурнији од кбпненог пута. Развој европскИх земаља у прошлости је у ствари развој морепловства. Почев од Грка и Римљана људи су флоти обратили највећу пажЉу. И човек је пловио, тражиб, испитивао нове земље, освајао нобе терИтсрије, преносио чшгава блага, и борио се. Временом сУ стваране велике флоте. Значад мора почео је да се увиђа. На југу Евроне Ђенова' је иред^ачила у флоти. На северу „Немачка Ханза" претстављала је моћан савез помораца и трговаца, који су се у времену највеће правне несигурности удружили да би својој трговИни осигурали право и сигурност. Ђеновски бродови преносили су зачине из Мале Азије ко.ји су доношени копненим караванима из Индије. Када, се транспорт ро бе из Инди.је сувим путем показао немогућим, о«да су европски поморци покушавали да наћу други, тј. морски пут за Инди.ју. Тада је Европом завладало начело: пловити је потребно. живети иије потребно. У западним земљама покрећу се замашне акције на стварању флоте.. Први темељ морнарици Атлантика ударили су Португалци. Португалски принц Ха.јнрих сматра се за творца поморства у Атлантику, и само њему има да захвале његови земљаци што им Ј 'је отаџбина, иако мала и незнатна почела да води једчу од пр/вих улога у животу културних 1 народа. Овај генијални Португалац спремио је читаве експедиције бродова који су имали да оплове око нај.јужнијег рта Африке. Успевши да пронађу водени пут до Индије, Португалци су видно почели да се формирају као једна од најбогатијих нанида. Али Португалија ни.је могла дуго остати без конкуренције. Суседна Шпанија развила се у велику помореку силу и озбиљно је угроиовала престиж Португалије. На северу де Холанди.ја почела да се истиче вредношћу сво.је флоте. Холанди.ја се у ствари иставила као борац противу Шпаније и Португалије. Холандија се убрзо развила у по . морску силу првога реда. Она осваја >најбогатије колониде света. Почеткб,М седамнаестог века Холандија .је заузела Маладски архипелаг. Холанћани су први схва тили море. Они су знали да ниде важно само освојити прекоморске зем,ље, већ да ваља осигурати и путеве. Из рата са Шпанијом Холандија де иако поседнута непријатељским трупама изашла као победник, дер де имала слободну флоту, и дер де владала морем. Ова борба Холанћана и Шпа&аца пјзужила де Енглезима могућност да већим снагама ступе на море. Почетак енглеске борбе био де у знаку гусарства. Два надчувендиа енглеска поморца су „привилеговани краљевски пирати" Џон Ховкинс и Фоенсис Дредк. Они су са сводим бродовкма пљачкали шпанске бродове и лако долазили до на^богатијег плена. Шпанија је примила бор-

бу и 1588 послала де против Енглеза своду „непобедиву армаду", која се састојала од 100 бродова. БлаГодарећи оклевању свога адмирала, и несрећним околностима, бури, невремену, ова дотле наддача флота на свету страдала депотпуно. Пропаст армаде изазвала је у Енглескод велики пораст самопоуздања. Енглеска под владом Јелисавете отпочела је безобзирну борбу о превласт над морима. После нестанка Пор тугали.је и Шпаније као поморских сила, остала де једино Холандида. Њу де је требало уклонити са мора. То Енглеска постиже више дипломатидом него силом. Ту се први пут показао енглески начин ратовања. Енглеска де обезбедила копненог савезника, Француску Луја XIV. Контннентални савезник туче противника на копну, а ЕнгЛеска жање успехе на мору, без добидених битака. А, ако се противник жилаво брани, онда Енглези помоћу новца организу.ју побуне како би раздединили народно воћство. После уклањања Холандије, требало де уништити француску флоту, кода се у мећувремену изградила. Енглеска отворено иступа против Француске и узима дедну За другом француску колониду у Америци и Азиди. У ратовима против Француске Енглеска де изачгдл као победрик . Она се надвите користила падом Наполеона. Енглези су из бнтака на Атлантику видели већу корист него све кбпнене з р мље из борби на континенту. Победа на Атлантику пружила 1 'е Енглезима могућност владавине читавим контицентима. Одбрана овог неизмерног богатства уништавањем сваког могућег конкурента у трговини и поморству постала де „вдеруду" енглеске политике од Кромвела наовамо. Увидевши снажење немачке

моћи и пораст немачке морнарице, Енглеска је свим силама радила да Немачку .уклони са мора. Ов борба достигла је кулминаци.ју у Светскоме рату. Тада су се по.јавиле немачке подморнице које су стварале хаос у редовима енглеске флоте. На свим кутовима Атлантика подављивали су се ове подмориице, прђтив којих је флота била немоћна, стално слабећи енглеску превласт на мору. Што подморнице нису у прсшломе рату допри.челе Немач код дефинитивну победу, узрок де тај да су оне касно бачене против непријатеља. То де спасло Енглеску. Та победа била је !една од надтежих ко.је је Енглес^а у сво.јод борби за владавнну морима постигла. У последњем, прошлом рату необично су порасле аспирације Американаца за владавину над морима. Током историје они су се показали као достодни наслед ници Енглеза. За исто време коде де било Америци потребно да постане поморска сила и наследник британског царства, порастао ,је на Далеком истоку следећи такмац у борби за превласт над морем, Јапан, који де дош до пре 100 година био одво.јен од света, и који данас чврстим корацима иде ка успону светске -силе. У данашњод крадње оштрод борби кода се води на свима морима и океанима, европски народи су поучени искуством- досадашњих борбб 4 за владавину мооима, односно за „слободу мора", што у енглеском речнику значи слободу пловидбе свим мо рима само за енглеске бродове. Подморнице, коде у неморној и непосреднод борби постижу ванредне успехе, успеће да слобода мора припадне свима народима. Оне ће знатно допринети победи европске за.једнице народа. Та победа претстављаће крај бробе за Атлантик, и почетак дедног новог и правичнидег доба.

0 САВРЕМЕНОЈ РАТНОЈ ВЕШТИНИ

Вегециус: Приручник за кафанске стратеге. Издање Просветне заједнице а. д. Стр. 171. Да би човек схватио суштину и проблематику ратне вештине, да би схватио рат у његовод право.ј боди потребно де да располаже приличним знањем готово свих позитивних наука. Рекло би се да је данашња наука стављена у службу рата. Али дедно озбиљно знање математике, географије, статистике, физике, хемиде и других наука ниде приступачно просечном посматрачу данашњих битака, коде компликованошћу сводих елемената и замашним обимом операцида премашује све што де до сада виђено у историди човечанства. Историја света десте у ствари нсторија ратова. Рат де уопште један од надљудскидих феномена. Почев од прачовека ,коди де наоружан каменом секиром ишао у лов и бранио од суседа стечено добро, па до данашњег водника наоружаног ^јмодернидим и надсавршенидим оруждем, човечанство де ратовало. борило се, крварило. Па ипак човечанство је напредовало. и напредоваће. Од памтивека се ратовало. Од Ксенофона до Вегециуса имали смо много писаца о рату. И поред свега тога, и данас дош о рату се, бар у надширим масама, мало зна. Али та оскудица у знању не смета многима званима и незванима да о рату и ратним операцидама шире наднемогућниде претпоставке и тврдње. 0 рату се тако много говори, али надвише неосновано и без стварних чињеница и ни мало стручног образовања. За похвалу је замисао Вегециуса да просечном граћанину, новинских

чланака и слушаоцу радио емисија да основне подмове ратне вештине. Вегециус се сво.шм досадашњим радом испољио као несумњиви зналац који је ушао у све тадне вештине бога Марса. Овад ерудита, изванредни стилиста коди задивљуде богатством своје интуициде, стратег интерпретатор са дивним обртима и духовитошћу излагања знатно де допринео познавању и популарисању ратне науке. Подаливши своју књигу у' пет делова од кодих сааки за себе претставља засебну грану ратне науке, Вегециус де пружио лако и занимљиво сув комплекс основ них начела и идеда рата. Ова књига претставља у ствари увод у науку ратовања. Поткрепљена безбродним цитатима надпознатидих и надславнијих аутора и водсковођа, Вегециусов приручник десте не само актуелна и необично потребна књига свакоме појединцу кога интересуде како данашњи, тако и рат уопште, већ и врло занимљиву лектиру, јер је"аутор не само одличан научник чија је индуктивна метода у изучавању ратних феномена тако приступачна, већ и занимљиви козер који обилује духовитошћу свога причања. Вероватно де да ће Вегециуса цитирати ,исто као што и он цитира. старе и савремене ауторе. Вегециус је данас значадан учитељ ратне вештине и сваки његов чланак, сваки његов састав значи добит за ратну науку. Пре, фињеним смислом ^а популарисање вештине ратовања Вегециус не само у нас, већ и у страноме свет.у ужива међу стручњацима леп углед. Вегециусов приручник заслужуде да се свима читаоцима нашега листа надискреније препоручи. •4© / Шх ЗАХТЕВА1ТЕ ОД ВАШЕГ КЊИЖАРА ОВИХ ДАНА ИЗАШЛЕ АКТУЕЛНЕ ИЊИГЕ: Дин. 1 А. Е. Јохан Земља без срца . . . 80.2 Пол Мусе Оптужујем ..... 100.3 Свен Хедин Америка у борби континената ..... 70.4 Колин Рос Западна кемисфера . . 100.5 Линклејтер Ерик Жуан у Америци . . .100.6 Г. Вирзинг Тражи се непријатељ . 50.7 Тако |е дошпо до рата . 12.8 Секрет Сервис . . . 20.9 На живот и смрт . . . 12.10 Впадавина стараца . . 5.11 Џамс Берглинд Иза куписа Беле куће . 40.12 Ерлинг Бахе На падинама Атласа . . 60.13 Јпада у бекству . . . 12.14 Конрад Барч Видео сам Москву . ■ 30. 1 15 Јохан Лерс , Јев; ;ји иза Стаљина . . 6.1 6 Апбион полази у рат . 30.17 Мартин Пазе Стаљин у светлу штампе и карикатуре . . 50.18 Џон Емери Енглеска и Европа . . 20.10 Ф. Хартнагел Амазонке са Бродвеја . 70.20 Вегециус При*м«шик за кафанске стратеге 50.2 1 Трагикомедија Жоржа Мандела 6.*22 Георг. Павловић Под Шестокраком звездом ....... 40.23 Севастопољ . . « » . 36.24 А. Ф. Бориес Атлантик ...... 15.25 Винстон Черчил Мој савезник .... 30.26 Т. X. С. - Европа против Европе . 6.27 Весели алманах . . . 20.28 Вилхелм Шајдер Ко је убица! . . « . 40.29 Лудвиг Штрац Завера на Восфору . . 40.—■ 30 X. Г, фон Цо- Њена победа , . . , 50.белтиц I 31 Р. Кравченко Аљина љубав . * . . 25.32 Курт Криспиен Пуцан» на балу .... 30.33 Глас бољшевизма . . . 4.34 А. В. Кригер На трагу тнгра сабљаша 15.35 Ханс Михаел ЛОвци глава .... 15.3 6 Побуна на Фламингу . 12.37 Курт Ридл Сусрет са Маорима . . 12.38 Др. В. Хофман Животни простор ипи империјализам . . . 12.3 9 Преображај европске х привреде 15.40 Ханс Дитмер Упога немачких сеоских зздруга у , пољопривреди ...... 8.41 , , Шта је националсоцијалистичко угледно предузслс ..... 10.42 X. X. Болер Старање о немачком занатству 10.43 Лидија Рајмер Породица у Новој Немачкој 10.44 Херман фриш Стање немачке исхране 10.45 Др. X. Бенте Немачка сељачка политика ...... 10.4 6 Како путује немачки радник 10.4 7 Полсжај немачког раднкка . 10.48 Валтер Херберт Револуција европског сељака 12.49 Е. Моравац Рат на Истоку .... 4.5 0 .... Био сам заг»обљеник у Офлаг ХШБ .... 5.51 Алманах српске омладине 20.5 2 Наши у заробљеништву 10.5 3 Исток у Новој Европи . 8.5 4 Лепота рада у Немачкој 15.55 Ханс Стен Јунаци под заставом сунца ...... 50.Ако Ваша књижара жељену књигу нема, можете исту набавити непосредно од издавача: „ПРВСВЕШ ЗАЈЕДНИЦА" Београд, Косовска 39/Ш — Тел. 24-822. ВРЛО АКТУЕЛНО ИНТЕРЕСАНТНО