Srpski narod

Страпа 2

СРПСКИ НАРОД

20 новембра 1943

ДКПЛОМАТИ КОМИНТЕРНЕ

ГГрема писању Њујорк Тајмса, Совјетској Унији су после распуштања Коминтерне, остале још две везе са осталим светом, веза преко реорганизоване дипломатску службе, и путем установа цркве. Сада се ствара и трећа веза, и то помоћу енглеских син диката, који су по налогу Москве позвани на међународни синдикалистички понгрес, који ће се одржати у идућој години. Поновно истицање Кузинена и Димитрова, као и одликовање Мануилског, показују, да је распуштање Коминтерне само једна успела превара, намењена савезницима Совјета.

Лондонски часопис Најнетинд Сенчери енд Ефтер, уочио је да је сав посао Комингерне пребачен на партизанске покрете у свима земл*ама. Коминтерна је поново васкрсла у облику једног перманентног заседања, који је оличен у комунистичким и проруским покретима у свима земљама. „Тако смо, пише овај лондонски часопис, доживели Стаљи љина, прво у улози покретача панславизма, затим као побожног заштитниИа православне цркве." Дипломатска тројка

Уколико бољшевизам употребљава заобилазне путеве, да би дошао до светске владавине, утолико је очигледније за свакога, тактика са којом се бољгаевизам служи. Јасно је, да совјетске емисије радио Каира, нису на мењене за Русе насељене у Егип ту. Димитров се налази на Нилу, не само да даје инструкције овој радио станици. Исто тако није случајно, да је друг Димитров био ранији претседавајући Коминтерне. Истовремено се налази друг Богомилов, као опуномоћени амбасадор код де Гола у Алжиру, где води пропагандну централу са француским комунистима, чији се рад ових дана испољио, у удаљивању конзервативног генерала Жироа из одбора француског националног ослободилачког комитета. И у такозвану савезничку комисију Средоземља, послао је

Наша судбина и част су у питању (Наставак са 1-ве стране) хвате и све напоре да српски народ потчини остварењу својих планова. I Тим је још више шојачао мржн>у бољшевизма према свему што је српско, али се тиме трајво и одлучно определио за непоштедну борбу против бољшевизма све док он не буде дефинитивно уииштен. Српски је народ схватио бољшевизам као највећу опасност за. одржање свог националног бића и за оетварање својих националних идеала а продубљење својих исконских основа живота. Отуда антибољшевички став српског иарода није ствар политике момента, него дубоки органски израз његових најинтимнијих схва тања. То је ства.р његове судбине и, давас, питање његове части. Нз овом плану већ се данас код вас врши процес груписања и повевнгаан>а свих националних д»удн иред опасношћу која лебди иад авима као коса смрти. Све опасиости које постоје и које се ис смеју превиђати не изазивају к»л нашег човека ни страх ш ревигнацију, него напротнв војачавају борбену одлучност и веру у крајњу победу добра над злом, конструктивног начела под разаралачком стихијом бољшевизмз. М. С

Стаљин свог повереника Вишинског, док су Енглеска и Сједињене Америчке Државе биле заступљене, до сада, са диплома тима треће гарнитуре. Вишински је већ као врховни државни тужилац Совјетске Уније, показао своју свирепост и немилосрдност, које су стале небројених жртава. Овај масовни убица сигурно није одређен у Алжир, да би тамо као парадни претставник, бриљирао на једној конференцији амбасадора. Још 55 диплсшата Заједно са Богомиловим, који је стари познаник емигрантских влада у Лондону, код којих је био општи претставник Совјета, са шефом Коминтерне Димитровим, који је родом Бугарин, и че сто употребљаван за комунистич ке акције на Балкану, он има два задатка: Да претходно припреми бољшевички преврат у Северној Африци, која је нарочито за то погодна услед социјалне неурав-

нотежености, и политичког склопа. Даље, да сву пажњу обрати на Италију и Балканске земље. За тај цил?, Совјети су послали још 55 дипломата, пошто досадашњих 25 помоћника Богомилова, нису били довољни. Поновиће се стара игра, која је чак и раније у демократским земљама, довела до отказа гостопримства т.зв. бољшевичким „трговачким претставништвима", и делимично доводила до прекида дипломатских веза са једном државом, која се увек показала ћелијом светске револуције. Данас уживају совјетски агенти предност, да им Енглези и Американци не чине никакве сметње, чак шта више камуфлирају их и иду на руку њиховој делатности. У Алжиру је дошло до уједињења тридесет комунистичких посланика бивгае француске народне скупштине да би примили упуте од Стаљиновог опуномпћника. Совјети имају и удела у савезничкој управи окупираних земаља („Малт-у") у јужној Италији и на окупираним острвима ,где су већ створили агитационе ћелије. Тамо наилази бољгаевизам на плодно тле, услед опште беде и окрутног поступања англо-амери чких окупационих трупа. Поред краља и Бадоља, Совјети давно проповедају преко својих тајних емисионих станица, да је циљ Италије диктатура пролетаријата. Коминтерна је развила своју делатност и у другим земљама. У Шведској узимају маха присталице Москве у синдикатима, стварају своју гатампу и издају нове листове. Осећа се свуда котрљање совјетског новца. Енглези су натерали и изгнане краљеве, да обуставе борбу против партизана, и да их приме под своје окриље. Они су пребачени у Каиро, прекоравани од енглеске и нападани од совјетске штампе.

Под црвеном заштитом

Постоји тражење Стаљина, а тиме и Коминтерне, за стварањем нових „националних влада", у окупираним земљама, а то је иста она народно -фронтовска тактика, са којом је Коминтерна својим разорним радом, дошла до успеха у Шпанији и Француској. У Балтичким државама доживело се, да се је за цигло неколико месеци извршила промена, од владе реда преко народног фронта до бољшевизма, која се завршила са класичном формулом „спонтане жеље за прикључењем Совјетској Унији." Совјети мисле да своју „зону сигурности", која би се пружила од Финске до Јегејског мора, употребе као предпоље за скок у западни део Европе. То каже и Најнетинд Сенчери енд Ефтер, закључком, да господар тих земаља, може да влада и целом Европом. Ко би могао тамо да задржи Стаљина кад би Немачка доживела судбину, коју су јој наменили Енглеска и Сједињене Америчке Државе? Било би врло површно мишљење, кад би се веровало да бољшевизам жели да савлада Европу само путем оружја, да би Со-

слаби, да би постигли тај задатак, и када не би било Источног фронта. Коминтерна има за главни за[ датак, да прокрчи пут оовјетској војсци. То се одиграва данас јасније него икад, и у оним областима где агенти Москве нису имали никада приступа. Они врбују делове становништва за бољшевизам, да би совјетске армије нашле већ отворене капије, па чак шта више и борце за њихове циљеве. Никада није Коминтерна успешније радила него данас, пошто се њихови опуномоћеници, после привидног распуштања по јављују свуда као дипломате код савезника, имају приступа свуда и наилазе на потпору за побуну народа. Код овакве збрке појмова, не треба се чудити, да радио Москва напада чак и Чанг-Кај-Шека, ради његове акције против комунистичких банди, и прети му грађанским ратом. Прети једном од великих „савезника", који му изгледа најзрелији за укључивање у бољшевички светски систем. А Кина је била увек главно

»ЕНГЛЕСКА ОБЕћАЊА«

— Прошао |е N десетн већ а Немачка још кије капитулн;>ала као што објависмо.

Што бар не гукну

вјети можда ипак били сувише поље рада Кожгатсрнс!

О нашим политичарима и неполитичарима из пучистичке владе, која је српски народ гурнула у несрећу, какву он у својој историји не памти, већ од дужег времена нема ни трага, не чује им се ни гласа. Исти је случај и са осталим политичким људима у емиграцији, које су пучисти милостиво собом повели. Сви ћуте, као заливени. Бар да дигоше свој глас поводом бомбардовања невиног нишког становништва! Можда сматрају да за њих оно неколико стотина мртвих претставља само губитак пеколико стотина гласачких куглица, које ће они лаж ним гласачким списковима ипак надокнадити! Што бар онда нешто пе кажу о љубазном позиву да се „југословенска влада" пресели у Москву? Или: што не реагирају на изјаву Димитрова о будућем уређењу Балкана? Хтели бисмо да знамо: слажу ли се опи с тим, или не? Исто тако интересује нас пита ли њих уопште неко за њихово мишљење? Можда су се од сфинга са египатских пирамида научили да о политичким питањима мудро ћуте. О чему онда ћаскају, испијајући шприцере пред каирским кафанама? Последња вест која Је о њима допрла до иас била је о њиховој свађи око соба у лондонском хотелу. Да ли су бар у Каиру боље смештени? Али док они ћуте и нас оставља]у да пагађамо како су и шта раде, дотле спикери аопдонског радпа говоре ли, говоре■» Недав-

но су хвалили као јединог југословепског ослободиоца „младог, јуначког Хрвата Ти.та, односпо Броза". За те лондонске спнкере џажу да не умеју српски пи да говоре. Јесте то неки језик налик па српски, али је нагласак туђински и ни мало књижеван, као у полуписмених људи. И ти предавачи на лондонском радиу све нека непозната имена, сем чувеног Пе пића, енглеског поданика и чиновника бив. енглеског посланства у Београду, . и злогласног Харисона, јеврејина, комунисте и агента Интелиџенс-сервиса. А глас онога што каже: „чулк. сте глас Америке" пишти, Боже ме прости, као глас неког ушкопљеника. И на позив тога и таквог гласа треба Срби да гину к губе главе! Зар ће тај са његовим „вијестима" да донесе Србима спасење? Што бар не гукну: Пера, Божа, Бошко! Ако ни због чега другог, оно бар ради тога да им глас не заборавимо,

ГЛАВНИ УРЕДНИК, одговоран са задржину листа: Велибор Јонић. ВЛАСНИК: Мих. Станковић из Београда. РЕДАКЦИЈА И АДМИНИСТРАЦИЈА: Теразије 5 мецанин, I степениште (Палата Извозне банке). Тел. 20-383. ШТАМПАРИЈА »ЛУЧА«, Краљице Наталије 100. Тел. 21-772. Тромесечна претплата 36 динара шаље се преко »Пресе«, а. д. Влајковићевв 8.