Srpski narod

20 повембра 1943

СРПСКИ НАРОД

Страна 3

основи НОВЕ СР5ИЈЕ Приликом пуијема сеоских о младинаца по повратку из Немачке, претседник српске владе генерал Милан Недић у своме говору пред омладинцима изнео је основе, на којима мисли да изгради Нову Србију. Претседник владе рекао је између осталог* „Ви треба да створите ту Нову Србију и та Нова Србија треба да буде на овим основама: У њој неће господарити груба сила него ће њоме господарити пре свега правда, друго, закон, и треће племенита свест њених грађана. У њој неће више да прашти пушка и бомба, — не дам ]а то — нити кама и некакво слово „3". него у њој мора да дође до изражаја онај наш хранитељ и бранитељ, плуг, да у њој оживи утакмица у раду, у даноноћном раду. Ту је срећа нашег варода, а не да у нашој земљи влада смрт и да то буде идеал нашега нар»да, него у њој мора да влада живот и да тај живот буде градитељ наше срећне будућности. Ето такву Србију ја хоћу да изградим са вама и зато вас и шаљем да будете моји помоћници и неимари нове Србије. Само у томе је срећа, у томе је спас нашег народа, па не само нашега народа него и целога човечанства. А није срећа у рушењу, у паљешу и клању у „шумцими". Нема тамо среће! Него срећа је у мирном животу, у раду, у даноноћном раду, ту је здравље, ту је срећа овога света. Зато ја непрестано и говорим српскоме народу да живи мирно, да ради своју земљу и да у раду тражи бољу будућност. Тако му непрестано носим гранчицу мира и идем за речима нашега Господа Исуса Христа који је казао да доноси мир. Наш Господ Исус Христос казао је тиме да је срећа човечанства у миру и раду, а не у крви, паљењу в убијањуи некаквоме слову „3", као што непријатељи нашега народа раде. У слози и братству Је спас наш. Ето децо моја, такву ја Србију хоћу да изградим заједно са вама, Затим ћу да продужим да једнако шаљем сеоске омладинце који су нам осветлали образ* Ја сам вам већ казао, ви сте моји амбасадори. Ви сте учинили да је српско име честито и здраво, учинили сте то својим радом, својим понашањем, својом чедношћу. Таква Србија треба да се роди, да буде старо поштено српство а не партизанство, неке пијандуре по кафанама и карташи иего све што је српско да буде честито и поштеио. Тако је било, тако мора и да остане. Ето децо моја то сам хтео да вам кажем као моју поздравну реч, да се са тим мислима вратите својим домовима и кажете их својим милима и драгима да и они тако мисле и раде целога свог живота јер само у томе је срећа српског народа и његов спас. Иначе ако удари Другим путем, он ће пропасти, нестаће га. У будућој утакмици рад је ва првом месту, па затим правда, социјална правда."

ПОТРЕБА РЕОРГАНИЗАЦИЗЕ СРПСКОГ ЗАДРУГАРСТВА Написао инж. Радослав Веселиновић министар пољопривреде и исхране

Као и у већини европских држава и код нас је, до наше државне пропасти, у привредном погледу владао такозвани либералистички систем. Скоро сваки привредник је радио што је мислио да је за њега добро т. ј. што је хтео. Нико се није обазирао на праве потребе народа и земље. Гледајући само своје интересе привредници нису водили много рачуна о стварним поТребама народа и земље. Отуда се и могло десити да једно велико привредно подручје као што је Србија буде без многих потребних привредних предузећа. Отуда се могло десити да је интерес појединаца био изнад општих потреба и интереса народа и његове целине. Српско централно подручје иако је својим огромним жртвама највише допринело стварању велике државе, није скоро ни у једном погледу било помагано од те државе, коју је народ српског подручја крвљу и костима свсЗјих најбољих синова створио. Ова држава није помагала много ни оне народне подухвате и организације, које је народ био још раније створио и које су му биле, или бар требало да буду његове праве народне организације, помоћу којих је требало да се помогне. Настојан^а државе нису ни мало била наклоњена тим народним привредним организацијама.

Уместо једног јаког и нглредног српског задругарства стварани су разни савези који уместо да се упућују у правцу с^нажења и јачања они су упућивани у правцу борења једног против другог. Уместо да раде на племенитој утакмици они су највећи део своје енергије и снаге траћили у бескорисним дискусијама и свађама. Уместо д:« је. здрава задружнг- свест продрла у цео српски народ створено је много политиканства и котеријаштва у овим установама. Због тога је резултат њиховог рада као нг.родних оргаиизација, које су имале да народу помогну дао доста мале резултате и поред чИсте и исправне идеологије задругарства. Овакво стање у правим народним привредним организацијама у задругарству су могли желети непри.јате љи не само задругарства већ 'и самог нашег народа па и државе. Ово су желели сви они, који су хтели ол&ко да живе од зноја и рада нашег народа а нарочито од њеног нг.јмногобројнијег сталежа-земљорадника. Државна власт уместо да је помагала нашег пољопривредника да се ојача и економски подигне, она је свесно или не, више помагала оне, који нису хтели јако и организовано задругарство. Због свега т«га се и могло десити, да је у једном одлучном моменту за опстг«ак наше државе, она заиста и пропала и то на начин какав српски народ у целој својој дугој историји ни је дочекао. Шта је српском сељаку та држава дала, за његове жртве које је за њено стварање платио? Ништа или скоро ништа! Он је био принуђен да своје производе продаје по тако ниској цени да од ње није могао подмирити ни трошкове свога рада За новац добијен од продаје својих производа он није могао да набави ни најосновније своје потребе, а камоли што друго. Стандард живота српског сељака је у већини остао на врло ниском ступњу. Тртовинска и финг.нсиска политика наше бивше државе вођена је тако као да о тој држави земљорадник и пољопривреда нису значили ништа. Оваква политика се осветила не сгмо во ђама исте већ и самој држави па и целом народу.

Да тако не сме и не треба даље да се ради, то је без сваке сумње јасно. дангс сваком лаику. Нарочито је то јасно данацјњим управљачима мале Србије. Зато они и хоће а и морају да учине што им је дужност да стање нашег целог српског наг рода а нарочито земљорадника упуте једним правим путем. А тај прави пут јесте: поштеним рг.дом кроз опште народно задругг.рство у задружну државу. Вође српског народа у дан".ш њим тешким временима не смеју ла устукну ни пред каквим теш.коћама, кад се тиче напретка српског сељака а то ће рећи српског народа. Слабићи и сумњала нису никгд и ником ништа добро учинили. Они не могу данас да владају. Место њих срп-

ском народу требају праве народне, вође-хероји. Претседник .Српске владе г. Милан Недић је у својим говорима нагласио да хоће „задружну државу" т. ј. „задружну и напредну Србију". То је нешто што највише одговара психи и осећању српског народа. Српски народ ће то. сигурно примити добро. То ће ојачати српски народ, а Србију створити снажном и великом. Сви Срби, који својим радом допринесу стварању Србије, као задружне државе чиниће своју дужност према сдпском народу и мајци Србији. Земљорадничко задругарство су привредне организације српског сељаштва. Највећи део државних настојања на унапређењу пољопривреде и зимљорадника имаће са помоћима и повластицама да се пренесе са државе на земљорадничко задругарство да га оно спроводи. На овај начин држава преко задругарства спроводи своју политику пољопривредног подизања земљорадника и пољопривреде. По угледу на земљорадничко задругарство градско становништво може изградити своје задружне организациЈе према сзојим потребама. На овај начин ће се потпуно изградити српска држава на задружним основама. Овако изграђена Србија биће у стг.њу да издржи све захтеве будућег уређења света.

Резултати референдума

У исто време овако организована Србија донеће највише корксти њеном становништву, а првгнствено њеном најмногобро 1 нијем сталежу-земљоргдницима. Да би се имало тачно гледиш: те и мишљење целокупног српског задрутарства и народа о реорганизацији српског задругарства која има дз се изрргаи да би се дошло до организовања задружне привреде а н^рочито пољопривреде а кроз ову до задружне државе Министаргтво је упутило свима задругама и општин^ма у земљи као и пољопривредним већншшма. питања траже.ћи одговор на њих. На постављена питања добијени гу јасни одговори и ја их овде износим: ,,У циљу снажења целокупног српског задругарства, и његовог оспособљ^вања за конструктивнију пољопривреду и снажнију националну и економску делатност пот^ребно је да дате своје мишљење на доле постављена питања: 1. Да ли сте за остварење нгг пред моменутих задатака па према томе и реорганизацију целокупног српског задругарства? На ово питање одговорено је са „да" 2926, са ,не" 28. 2. Да ли сте за уједињеЊе свег задругарства у један јединствен савез „Српски задружни савез" или да постоји више савеза? На овп питање п1г"»п"ено је са „да" 2864, са „не" 90.

3. Да ли сте зато да се расподела (дистрибуција) свих еко: номских и рациониранич артикала, потребних земљорадницима, врши преко набављаико- потрошачких задруга или преко трговаца? На ово питање одговорено је са „да" 2879, са „не" 75. 4. Ако сте зато да се расподела (дистрибуција) за земљораднике врши гфеко задруга, онда у свакој општини мора постојати по једна набављачко-потрошачка задруг.а. Да ли сте за<то да сва земљорадничка домаћинства треба да буду обавезно чла нови набављачко-потрошачких задруга да би могли добијати потребе које се дају преко задруга? На ово' питање одговорено је са „да" 2703, са „не" 251. 5. Да ли сте зато да се откуп свих производа Који се изузимају од земљорадника врши преко задругарс^ва или преко разних фирми? На ово питање одговорено је са „да" 2792, са ,не" 162. 6 Сматрате ли за корисно и добро да у свакој општини.буде по једна „задруга за народно просвећивање" и требали дз њени чланови буду сви земљорадници? На ово питање одговорено је са „да" 2806, са „не" 148. 7. Сматрате ли за корисно и потребно да земљорадници имају своје задруге за осигургње, за добијање пензије у случају' (Наставак на 4-тој страни)

ЈЕДИНО РЕШЕЊЕ У бившим партиским режимима сви су долазили до речи само не претставници организовшних сталежа и про фесија, иако ове чак ни слом државе није могао уништити. Није их ни могао уништити, јер они претстављају органске скупине, које је сам живот створио. Узалуд су претставници наше привреде подносили министрима исцрпне елаборате о овом или оном питању о'д опште -народног значаЈа. Њих је тешко ко и читао. Зашто? Јер то није имало везе са партиским интересом. Од тога није зависио ни долазак ни одлазак са власти, што је партиске политичаре у првом реду интересовало. Тако се дошло до тога да је на једној страни била држа ва, а на другој народ и на^ родни живот. Место да иду заједно, они су пошли у раскорак. То се морало трагичНо свршити по државу, јер је она, изгубивши оргаиску везу са народом и народним животом, морала ослабити. Таква, она је лако и пропала. Бивша партиска држава одбацивала је сваку сарадњу са приватном иницијативом. Ова пак, остављена самој себи, ишла је каткад путевима, који нису били у складу са општим интересом. То међутим није била њена кривица већ кривица државе, која је дужна да приватну икицијативу надзирава и упућује. Комунистичка држава не признаје уопште приватну иницијативу и узима Све у своје руке. У њој се цеб народни живот бирократизује. То пак доводи до пресушивања животних врела народних, што неминОвно повлачи за собом слабост народа, која кад тад мора погодити и саму државу. Отуда, ни либералистичкодемократски, ни комунистички пут нису исправми. Једино правилно решење је у томе да се створи хармонија између народа као суштине и државе као форме. Као што је хармонија између- духа и тела предуслов за здравл.е и опстанак бића човековог. Нова држава српска не одбацује приватну иницијативу у њеном организованом облику. Напротив! Она је готова да са њом сарађује, задржавајући нарквно за себе право да је контролише и упућује. И свуда где је то досад остварено показује одличне резултате.' То је случај са нашим задругарством, са скортом, са домом и школом. Кад се та сарадња и на политичком пољу буде остварила. онда ће се тек видети исправност. н гаег пута, који једиио може довести до снажења како џарода, тако и државе српске. ВЕЛИБОР ЈОНИТ.