Srpski narod

Страпа 4

СРПСКИ НАРОД

20 новгмбра 1943

Нгремш п^џлеу. ллеЏрнараршнс %о1аћа{а КеапкцнЈа иитриганата

Стари борац за српску идеју др. Мирослав Спалајковић Је ових дана, говорећи на радиу, спо менуо стару народну поеловицу: „Ко са ђаволом тикве сади, о главу му се лупају". Штета што Инд и Хал не знају српски. Они би сада схватили значај те изреке српске иародне мудрости. Ни.је прошло много времена кад је на московској конференцији био израђен статут алжир, ског комитета, где господари Ви шински, Богомилов, Марти и други комунисти, а већ су почеле бољшевичке комбинације. Прво .је комунистичка група отворила паљбу на америчког штићеника Жироа 1 и извршила је „де зинфекцију" дисидентског комитета, (узгред речено, ■ врши се истовремено и дезинфекци.ја Ба(дољеве владе). Жиро 1е био оп1 тужен да је експонент фашистич ких кругова, једва је избегао хапшење ц морао ,је да напусти гголожај претседника француског дисидентског одбора. Де Гол, који ни.је могао да победи Жироа и Американце, иако ,је био увек помогнут од стране Енглеза, победио ,је сада свог супарника ,пошто је почео да свира по сов.јетским нотама. Ослонивши се на Сов.јете, деголистичка група .је морала да се захвали бољшевицима на .њиуховој- помоћи. Та захвалност ,је била скопчана са незахвалношћу према Енглезима, али шта то зна чи за емигрантске владе, одборе, министре, политичке личности које живе од интрига и изда.ја, Деголисти су изазвали побуиу у Либанону, ухапсивши либанонску владу. Ова побуна је веома незгодна за Британоамерикаице, јер ствара несигурност за целу њихову стратегиску ситуацвду на Блиском Истоку и југоисточном делу Медитерана. 50 милиона Арабљана и .још већи број мухамеданаца, почев од Турака па до Индуса, прати развој либанон ске трагедије са највећом нервозом и тиме се ствара атмосфера несигурности за британоамеричку стратегиску ствар. Специјално за Енглезе ова либанонска афера је нарочито незгодна, јер су се баш сада води*ли преговори са арабљанским све том о стварању неке уније која би задовољавала арабљанске жеље. Ти преговори нису се завршили повољно по Британшу, а ; либанонски догађај повећава неповерење и огорчење Арабљана према Енглезима. Осим тога, он је дао повод Американцима да се директно умешају у поли1.тичке ствари у Либанону, тј. у зони у којој до сада амерички министар спољних послова није Имао шта да ради. Једини корисник целе те интриге је главни интригант — совјетска влада која чини све могуће напоре како би придобила симпати.је арабљанског света. Зато су отишли у земље Блиског Истока и такозвани патри.јарх Сергије, и совјетски велики муф лги.ја Абду-рахман Расулев. РасуЛев, као муслимански великодостојник, треба да врши директну пропаганду совјетске ствари, а митрополит Сергије треба да пот сети Арабљане у Палестини колико је царска Русија чинила до брота за арабљански свет. Совјети улажу све напоре да се увуку у британску зону Блиског Истока и поред тога што ту зону чува.ју три армије генерала Вилакзна. * Конференција у 'Москви није Иимало успела- Идн није имао куражи да то призна пред Дон >нм домом, али Хал ,је био отворени.ји и издавио овако: конФеренДија је морала да избегне катастрофу, морала је да избегне све шта би онемогућићо настављање р.ата, морала је зато да би оставила нерешена 30 до 40 граВичних питања. Осим ове Халове изјаве, има и других доказа једне тешке депресије кода.је наступила у редовима коалиције. И британска, и америчка штампа кроз чланке

својих стручњака дезавуишу та.|не московске конференције и дају слику британоамеричког пораза. Три интриганта нису могли у Москви да се говоре. Један од њих ,је 1 приграбио све шта је хтео, друга два су морала да направе осмех уместо злобне гримасе, и зато се сада наставља интрига на свнма пољима. британоамеричке и совјетске светске политике. Прелазећи' од ових крупних међународних догаћаја ка једном малом аутомобилском инциденту, оста.јемо и даље у оквиру теме. Ових дана се десила аутомобилска несрећа краљу Фаруку. Десила се одмах иза тога кад је тај краљ уложио протест против незаконите делатности у Либанону. Од свих политичких интрига енглеска }е најстрашнија, јер де она пропраћена отровом, метком, саботажом. Једина интрига која се може са њоме такмичити то је совјетска. Ово сада осећа.ју Британоамериканци'када виде ко мунистичкб нереде у Алжиру, у Италији итд. Ко са ђаволом тикзе сади... МЕС.

Догађаји на ратиштима

Нови чинсовјетске трагедије

После извесног засто.ја на фронту, започела је нова серија совјетских напада. Двадесет ди визија јуришају код Кривог Рогг> 14 западно од Смоленска, више дивизија нападају код Гомеља и Рјежице, већи број дивизија воде борбу код Житомира. У овим биткама совјетска оператика карактерисана ,је страшним нап^рима да се постигне одлука стратегиске размере. Немачка оператика карактерише се тиме да се избегава одлука. Совјети желе да убрзају рат. Немци немају потребе да се журр са постигнућем коначног резултата, коначне победе, и зато воде борбу замарања, а не борбу решавања. Ако упоредимо садашњу борбу са оном у октобру, онда. видимо да су Немци појачали одбранбену енергију. У немачким иовештајима ВрховИе команде све се чешће појављу.ју речи „огорчени отпор наших дивизија" и речи „успешии противнапади наиих трупа". Али ипак, добија ое утисак да је главни-

Припремање иемачких апарата за борбу

Потреба реорганизације српског задругарстза

(Наставак са 3-&е стране)

»' М ш

старости, а у случају болести и несрећних случајева да добијају помоћ? На ово питаше одговорено је са „да" %611, са „не" 343. 8. Сма<трате ли за потребно и добро да се осигурање усева и плодова од града које сада врши држава пренесе на задругарство? На ово питање одговорено је са „да" 2216, са „не" 738. 9. Сматрате ли' Да би било потребно и корисно да се организују задруге за осигурање стоке. у случају болести и угинућа, у којој би били чланови сви земљорадници који стоку имају? На ово питан»е одговорено је еаа „да" 2781, са „не" 173. 10. Да ли сматрате да је боље ако би у сваком селу постојале машинске задруге и само оне могле да држе ведике машине и оруђа као вршалице, трије-

ре, тракторе итд.? На ово пита ње одговорево је са „д а " 2398, са «ие" 55). I 11. Да ли сматрате за добро, корисно и потребно да се на сваких 4.000 сеоског становни штва оснује по једна „здравствена задруга" са обавезним чланством свих сеоских домаћинстава доггичног реона ове задруге? На ово питање одговорено је са „да" 2790, са „не" 164. 12. Да ли сте за то да се Аграрна привилегована банка прет вори у српску задружну банку, као главну кредитну установу целог српског задругарства? На ово питање одговорено је са „да" 2872, са „не" 82. Као што се из одговора задруга и општина. види огромна већина (99.2°/о) се изјаснила за реорганизацију српског задругарства. Сада је дужност задружнаг вођства као и државних одговорних фактора да на основу изнетих резултата учине оно што је потребно и што им је дужност а све то у интересу Србије и српског народа. Зато ако хоћемо заиста да помогнемо српском народу а нарочито земљорадницима, ми смо дужни да га организујемо и припремимо да би свршетак рата дочекао срособан, да издржи све навале разних шпекулација и разне социјалне буре и да удружен и организован ствара благостање своје, а тиме г отаџбине наше.

на немачке иеТочне војске ван борбе, да се она налази у дубоко.ј позаДини, Тај утисак има и енглеска штампа, која тврди да Совјетима није.успело да- по туку немачке армије. Иста штампа, као што .је, на пример, радикални левичарски лист Трибјун, испОљава бојазан да ће се СовЈети Исцрпети'због своје непрекидне офгнЗиве. Та.ј лист пише да Енглези губе из вида чињеницу, да четворомесечиа офанзива стаје Стаљина изваЖредно много крви и материјзда. Лист поставља питање: колико дуго може један нг.род, ма колико је био одлучно вођен у рату, да издржи овакве напОре без икакве помоћи споља. У Енлеској сваки Енглез зца какве огромне захтеве стављају Англоамериканцима сразмерно маг ле операције у областима Медитерана. Захтеве у погледу процзводње, бродске запремине и људства, (лист . се вара: становништво Британије и САД не зна тачно колико је изгубљено војника у тим Ајзенхауеровим операцијама на афр'ичком, а сада н а ит ал иј а н ск о м тда у). Три бјун упоређује сразмерно мале операције Британоаадериканацз са огромним офаизивама Совјета и зато каже да није тешко пр^орачунати шта те операције стају совјетску земљу у погледу резерви. I. То је једна интересантна констатација. Али ,је још интересантнији закључак тог енглеског листа. Он пита, да ли су у Енглеској и Сједињеним Америчким Државама начисто са последицама, ако би настојања Совјета при крајњем резултату ипак била узалудна. Узалудна услед- недостатка довољно британоамеричке помоћи. Дакле, у Енглеској се појављују мишљења, прво, да. ће се Совјети, можда у догледном вре мену, истрошити. Друго, да ће то жртвовање Совјета бити узалудно, јер се немачки отпор неће сломити. И треће, у самим тим питањима листа Трибјун о сећа се мишљење да Енглези немају наМере да стварно, реално помогну Совјеге. Да неће да створе такав други фронт, који би олакшао Стал>инове ратне на поре. Поновно оживљење делатно сти на Иоточном фронту поду дара се са оживљењем делатности Медитерана. Али овде енер:ги ; ју испољавају немачке трупе. Оне одузимају непријатељу острво по острво. ОдУзели су Крк и још неколико острва у Север ном Јадрану; освајају острва у Додоканеској групи, где су се утврдили Енглези, захваљујући Бадољевој издаји. Било је разумљиво да су се Енглези годинама уздржавали од офанзивних акција у Егејском и Јадранскрм мору. Прилике нису за то биле подесне. Могло би да буде разумљиво да Енглези не воде ни сада активне акције са оних острва, које им је поклонио издајник Бадољо. Али да губе ова острва, да остављају ,без икакве помоћи посаду тих оотрва —- то.је неразумљиво за људе који су веровали у ггостојање .британских планова инвазије на Балкан. Кад су изгубили далматинска острва, полуостово Пељешац, Крф и Ке,фалони.ју, Кос, Лерос, онда значи да немају стратегиског инт.ересовања за области Егејског, Јонског и Јадранског мора. На италијанском ратишту Британоамериканци су ааишли на веома жилав отпор иемачких трупа и са великим тешкоћама напреду.ју уз веома малу брзину. Час јављају о кшпама које ометају операције, час говоре о снегу, који смета борбама у брдима. Али да су , искрени, онда би требало да јавл.ају о нерас-

положењу својих воЈника који прихвата.ју борбу само V. оним случајевима кад има.ју надмоћ-, ност 5:1. Пошто такве надмоћности, немају, на. целом фронту, то Британоамериканци концентришу веће групе час к,од једног, час код другог места или виса, и .тако залогај по залогај гута.ју камење јужног италијанског ратишта. Разочарење због тог спорог и неславног похода испољава се све чешће. Сада се већ говори да ће Ајзенхауер уступити своје место Александеру. Ова комбинација ј 'е била у вези са могућношћу доласка генерала Мар шала из Вашингтона у Лондон, где би он преузео вођство над пројектованом инвазијом. Али су Енглези на тај Рузвелтов предлог, или бол>е речено захтев, одговорили: „Ако на челу инвазионе војске буде стајао амерички генерал, онда и та вој,ска треба углавном да се састоји од америчких трупа. Следствено изволите, господо Американци, да пошаљете за инвазију више дивизија него вдто то можемо ми да одвојимо за ту сврХУ." • НарЗвно, Рузвелту се ово није допало, те су преговори о доласку генерала Маршала легли. Међутим, Рузвелт се надао да ће се ослободити туторства сгвог генерала, ако буде поставио на његово место „ј 'унака из Африке" Ајезенхауера, који му не би сметао да прави милијардерске позајмице из ратног буџета за буџет његове предизборне ага* тације. „Јунак из Африке" остаје у Алжиру. Други аШрички „.ју нак" Мек Артур кој'и је стекао славу абог свог бегства са Филшшна, доживео је сада веом^ тешку ратну авантуру. Он је мислио да ће моћи да Изврши напад на значајну јапанску базу Рабаул, на острву Нова Померанија. Зато је Извршио искрцавање на острву Бугенвил. Да се не би поновила мучна трагедија Гвадалканара, где су трупе ва острву остале без морнарице ко* ,{а је била потучена и побегла, адмирал Нимиц је концентрисао код Бугенвила најјачу флоту Коју су уопште САД могле да доведу у ,1 'угозападни, Пацифик. Та флота је потучена. У пет битака код Бугенвила Американци су изгубили 4 бојна брода, 5 носача авиона, 6 или 7 великих крстарица, 9 крстариЦа, 11 великих разарача или крстарица. ОСим тога код њих ј 'е оштећено 2 бо .1 'на брода, 3 носача авиона, 10 или 11 велнких крстарица, 1 крстарица и 11 великих разарача или крстарица. Пораз у биткама код Бугенвила који су доживели између 27 октобра и 14 новембра онемогућује амерџчку акци.ју директно од Саломонских острва према Рабаулу. Јапанци су мишљења да ће Мек Артур покушати напад на Рабаул заобилазним путем на коме неће требати помоћ морнарице (морнарице која .је потопљена). Претпоставља се да ће Американци превозити трупе из Аустрали.је за Нову Зеландију и' из Нове Зеландије поеко Дампјеровог мореуза на Нову Померанију. Кад се зна. да од западног краја Нове Помераније до Рабаула има 400 километара џуАг^и, онда се може замислити колико ће трајати америчка офанзива- којо.ј треба да претходи маргаевање трупа преко источног дела Нове Гвинеје, као и два поморска транопортпвања из Аустрздије за Нову Гвинеју и из Нове ГвинеЈе за Нову Помепанију, Цела та Мек Ар.турова акција има исто толико неозбил^ан карактер као и Ајзенхауреова акција у Итали.ји. Британоамерикгнци маркирају рат, а не ратуЈУ^ ( М. Војновик