Srpski narod

II децембра 1943

СРПСКИ ИАРОД

Страна 9

К У Л Т У Р А

ДОБИТНИК НАГРАДЕ ЗА ДРАМУ

Нз књижевиом коикурсу листа Српски народ, награду за драму добио је Властоје Д. Алексијевић, писац драме За добро н$рода, писац који спада у иаш ,мдађи кнаижевни нараштај. Награђеии писац води порекло из старе сриске ку!те Алексијевића из Србобрана и њен је последњи издаиак. По преда1ћу, његови нретцц дошли су из Јужне Срби^е за време сеобе под патријархом Арсенијем Јовановићем IV — Шакабентом, и то око 1740 године, па су онда сво.ју ппродицу разграњавали, а у напионалном смислу она је једна од првих у свом.е крају. Пишчев деда као и пишчев отац, некадашњи велики жупаи београд ске области, а пре тога уредник новоеадске Зас/аве, због свога нациопалног става билИ су прогањаии., Добигник иаграде свршио је правии факултет у Београду, пред рат 1941 бно је пристав Народпе скупшгине, *па је затим ишао даље у својој службеничЕО! каријери. Мада млад, рбћен 19 октобра 1911, г. АлексиЈевић ;ош као гим назиста почео је да се бави књи жевношћу и публиццетиком, сарајуђујући у часописима Српски тижевии гласник, Дело, Живот, и рад; као и у листовима Врсме и Правда, расправља.јући поиајвише теме националне пробдематике, као што су „У чему је снага пашег народа", „Нови нациоилизам"', „Народ и карактер", „Вредиост националрзма", Р јјд Валтлзара Богишића иа наштоналном закоиодавству", ,,'Ко су Буњевци" итд. Од запажених радова исто тако треба споменути „Појава илиризма у угарских Срба", „Покушај ирвог часопиСа у Срба", „Српска национална култура ире једног века", затим читав низ портрета: Ђорђа Красојевића, др Жарка Миладииовића, др Славка Милетића (отштампан и посебно), Милице Јаше Томића, др Лазе Пачуа, Ј1азе Панчића и др. з у посебној сдици.ји велика и систематски изграћена студија „Биографија Јаше Томића у развоју личне идеологије" (1938). Од досад публикованих радова из чисте књижевности ова.ј писац нам је пружио: збирку песама у прози „Војнички записи једног редова-ђака" (1936), књижевии есеј „Наша жена у књижевном стварању" (1941), а У лневној или повременој штампи поред осталих радова и запажене: „Феминизам Августа Стриндберга', „Друштво и Молијерпв тартифски тип", „Наша омладина осамдесетих година прошлогз века", „Јован Јовановиђ-Змај као политички песник", „Путопис као друштвена уметност", „Знача.ј политичке лепе књижевности" итд. да нам у најновије време пружи у листу Српски народ читлв низ књижевиих портрета наших заборављених књижевиика из XIX века (Дамњан Павловић. Јефтан Шантић, Стефан Н. Стефвновић, Коста Руварац. Владиицр Васић, Белуш Јакшић. Из области правне науке Алексијевић нам је пружио мање радова, али их ипак вреди поме-

Власшоје Д. А

нути: то су чланци „Нова скупштина и стари закоиски предлози", „Верифицирање маидата на-

драме. Преко јавности он нам је пружио до сада свега једну оригиналну драму, која је са усне-

родних носланика који нису под хом прешла позорнице нишКог и

нели пуномоћства", „Једно актуелно. питање (о корпоративизму), „Поводом Немачко-Италијанске арбитраже у Бечу", „Проблем Дуиава" и „Данашњи проблем Подунавља". Сви су ови чланци имали чисто информ!ативан карактер, те нису изгубили од своје актуелности.

панчевачког Народног позоришта, под називом „Поиоћна драма", а како се из дневне штзмпе види, у овим позориштима се припрема истовремеио и његова драматизанија приповетке Косте Руварца „Карловачки ђак". Драма „За добро марода", којом је писац и добио нагрзду, долази

Драмска стварагБа ' добитника као потврда једног већ утврђе-

награде дошла су као нека завршница у оквиру предњих ра-

ног правца у књижевности и става у друштву, а тај је изражен

дова, бар што се тиче награђене у чисто националном духу.

Писац

о своме делу

— Всћ се из моје кратке био- сломљеног матсријализма, па д-т графије види да сам поставио се у прспоррђену, очишкену и на као циљ живота само рад. 0 пово посвећену домају врати постварима у рукопису није време бедоносиа законита владарица: Л9 . се говори, јер подлеже још „Народна пјесма".

•к Влзстоје Д. Апексијевић, добитник награде за драму на конкурсу иСрп ског народа«

(Цртсж: П. Бешевић)

на ниво обичног журнализма, али мање или вишс ■ всрбализма огзахваљујући једном благом сеч- крипају свој дух и долазимо до

личном критинизму. Једна ствар То је некада рекао писац дра- чен-.у романтичннм идејаиа, то јс комике нарави, али истовремено пре публикације увек треба да ма „Лазарево васкрсссње" и извегнуто. и до трагедије друштва као цепроспава извесно време у фијоци „Смрт мајке Југовића", па и ја О лИчностима У драми могу лннс. Фабула о крађи говпра стола, па т'ек када доживи ко У самом народу се налази извор рећи да су оригиналне. Само, да који се имао тек орочитати пред зна коју коректуру, онда се пу- нашеГ живота, па и наше уметно- би се добио шго изразитији оп- Скупштином, служила је само шта у јавност. Тај је случај био сти. Једину праву вредност коју шти рељеф, пеке особипе поједи- као осовина око које се све окреи са драмом ,3а добро народа", ми можемо пружити јесте извор- наца приписивапе су другим ли- Ј,е, да се на крај.у ипак све запоџпо је написана још 1941 го- ни народни дух. Нимало нису цима, тако да се добила бизар- Ерши добро, само са јсдном црдине. симпатична лутања ч странство- ност свих драмских улога: сеља- тсм нашег урођеног, али и поПошто сам доста времена про- вања у литератури. ка, политичара, чиновника; моп- шт&ног примитиввзма.наслеђеног вео у својству чиновника у На- Али, сасвим је друго питање дена, песника, паучпика и ипду- још из врсмепа кнеза Милоша, родној скупштини, природно је на који ће се начин тај домаћи стријалца. Сви они раде ,,за до- бсггинама. Оило да и из оног милијеа уз-. дух изразити! Стога ја мислим, бро народа" и живе у свомС уве- / За српски пароД сви су се бомем који предмет у. расматрање. до сам у намери ипак донекле у- рењу да то раде,. а то је увере- рили, само пе о.п сам. Наше стваДрама „За добро народа" дошла спео. Драма „За добро народа" ње са личног гледишта до садг ри рсцтавала је судбина■ Али ако је као покушај давања једног је по обради теме сасвим ориги- 5ипо главно. Објективног крите- народ узме у своју руку уло/у пластичног приказа нашег дру- нална. Код пас се о сличној теми ријума није било. штва пред слом 1941 године, са још ни.је писало. На пример, цео Постепеним развојем драШе, ко

свима манама и у свима пресе - Један чин дешава се у сали скупцима. На један благо ироничан ш-инског пленума, који ми је по цачин ту видимо нашу политич- служио у приказу као критика ку средину, монденско друштво, оног што више никада не сме да све друштвене класе, однос чо- буде. У тим моментима постоја-

Ја има чсири чина или пет слнка, а од којих је први са најпнше недостатака, пошто је основ-

судбипе, пцставља се питање какав ће бити даљи ток развоја. Пошто сам ја само драмски писац, а ово је тема која долизи после драме „За добро народа",

на проблецатика захтевала да се, дозволите ми да на ово питање, на сцену ставе сви проблеми у ко.је сам сам себи поставио, не

3А ДОБРО НАРОДА Фрп

века према жени, јаловост сен- ла јс опасносг да се не спустим исто време, све ове личности, са одговорим. тиментализма у односу .на сирови реализам и на крају, а та се теза провлачи кроз'' цео комад, ла на крају дође до израза у пуном замаху, питање ко је ,прчви претставник српског народа, како' се са тим претставником сељаком, поступало, и како ће он доћи до свога права у односу на оно друштво. Већ сам нагласио да је у питању једна са^ира, а сатира никако није далеко од памфлета. ■ Да ли . сам у потпуности и у свему успео друго је питање, ту је оцена самог жириа конкурса, али нерујем исто тако у оцену и јавног мнења, које очекујсм са великим интересовањем. Од прцих дапа рада па драми увек сам се држао једне одличне мисли нашег домаћег књижевника Ива Војновића Подвлачим узгредно, да сам га увек сматрао за нашег најјачег позоришног човека. Та мисар била је изнета 1917, можда у истој ситуацији у којој се и ми данас налазимо, у чланку „Савремена драма": „Латићемо се здрава посла, тј. вобром метлом помесги ћемо сва ки кутић куће и дворишта сумњивих осгатака и ценржииа ЗНк.

ЧИН ТРЕЋИ Драган Симић, Први, други и трећи сељак ДРАГАН СИМИЋ — Сада ћу ја људи написати вама једно мало писамце за господина министоа. да ће сае бити. данас или сутра готоВо. ДРУГИ СЕЛ>АК — Само ти нама напиши, не жали хартше... Одужићемо се ми теби. само нека буде још данас готово... Ја бих ти зч то. ка брату рођеном, био захвалан... ДРАГАН СИМИЋ т-- Е, пријатељу. да си ти мени јуче дошао са Тим. \а бих ти то данас сигурно свршио, па би прошао и без казне. Јер знаш, велика је то ствар — држ.ава! Она исто тако живи и тоажи да живи баш као и човек. Па пошто она живи за ваше добро. њој треба пуно новаиа... ДРУГИ СЕЉАК — Добро. дела онда гледај за сутра... Нека то сутра буде готово. А кажеш, да сигурно нећу. морати баш ништа да платим? Ако, ако, сигуран си у нама и за друго бирање. ДРА.ГАН СИМИЋ — (Сео да пише. али се на ове печи подигне са столи•е) — Пријатељу, па ја ти нисам

рекао да нећеш 'Морати ништа да платиш. Јн сам рекао да |»у те ослободити да платиш дуж Ц у ис оезу. а не да ћу те уонште ослободити да платиш.' Знаш ка т што држава живи зз ва':. тјко Жив.е и чиновнЈЈии само рзјч з а^. Треба и њих мало нахрпн'':,и. Није то, штета, вер\'ј; они сиоотиња баш као и ти... ТРЕЋИ СЕЉАК Знам !а то. им?м и !а синовца неког вајног чиворника. Са оном ситном дец-ч^ »»Vчи се као нечастиви... Сав ми е дошао некако сив .и потамн. ■ !... ДРУГИ СРЉАК — Када се мора. мора.. Богат сам 1а. господкн? Спе ја м.огу да купим ... Сви тп"г ''а жизе... Ако. ако. даће и мени,Б пг . па ће бити и њима... ДРАГАН СИМИЋ — Како ти то пг>ичаш пријдтрљу' Ја раднм за твоју корист Ехеј. знаџт ли ти шта значи ваоати државу! А ми варамо државУ... Крадемо. од ње. да дамо теби... Држава ните нартиЈа, она је изнад партије... ПРВИ СЕљАК — Јес. и изнад задруге... ДРАГАН СИМИЋ — Ти да ћутиш ти си безобразнн Са.мо сеља« \ ; ме (наставак на следећој страни)