Srpski narod
Страиа 2
СРПСКИ НАРОД
25 децембра 1943
Од генерала Симовића до маршала Досипа Броза
ј (Наставак са 1-ве страие) али опасан лакташ, поласкгло му је поверење Енглеске и он се стгвио душом и срцем у службу енглеских интереса. Ђене рал Симовић увртео је себи у главу да је велики и способан политичар* па да је судбином преодређен дз у животу своје земље одигра и велику улогу. Комунистичка пропаганда добро је дошла ђенералу Симови ћу. Она је још пре н>ега успела да све партијске и политичке невадовољнике чисто локалног каржтера сабије у један фронт, стави на исту политичку линију под именом Народни популарни фронт. ПотпОмогнут агентима 9 Интелиџенс Сервиса у Београду и десетинама својих интимних другова и заведених људи, ђенерал Симовић је успео да изврши пуч, да узме власт у своје руке и да искорцшћујући младост Краља Петра под његовим окриљем престави се народу као спасилац. Од тог момента, преузимањем целокупне власти у бившој Југославији, филмском брзином ра таијају се ствари на политичком, а одмах за тим и на војничком пољу. Политичким радом ђенерал Симовић увлачи земљу * један непотребан и нераван јт, а војнички за неколико да"на упропашћује југословенску војску и доводи је до капитулације. Тада тај амбициозан чове*А бега као последњи дезертер из своје земље, носећи собом државно злато и падз у загрљај свога господара у Лондону Черчила, верујући да га је бог вна колико својим радом задужио. Са његовим доласком у Лондон, продужава се још бешње гголитичка игра са српским народом. Све дотле поднете жртве српског народа, Енглеској су мале; она тражи све више и више. И заиста ми чујемо тог ђенералског бегунца на Лондонском радиу где позивз^разоружан српски народ на дела саботаже и отпора према окупаторској сили. Па ипак овај амбициозни човек и поред свих тих услуга које је учинио Енглеској, није дуго уживао њену милост. Кад рише није био потребан Енглеској и г. Черчилу, једноставно је свргнут и бачен као исцеђен лимун на буњиште, где му је остављено времена да размишља е својим оулудим поступцима н великом греху кога је учинио према свом рођеном народу. Њега је сменио на претседничком месту Слободан Јовановић, један .стари изнемогао госпддин, који је, као историк и научењак нешто значио у свом народу, али као цолитичар, дубоко верујемо, ни сам*себи није смео поласкати, да нешто значи. Од тог момента појачала се хушкачка банда преко Радиа-Лондон код српског народа, мада су се свако вече ређали хушкачи несрпског порекла а ређе Срби, али увек и једино хушкајући
српски народ за отпор противу окупаторске силе у земљи. Тај период скупо је стао српски нгрод, јер се у њему видно истицала активност пуковника Драже Михајловића са његовим 'четнииима, док га је Радио-Лондон прехоредно унзпређизао за генергла, војводу и напослетку ставио га и као министра војске емигрантске владе у Лондону. Све се то догађало онда, кад је с друге стране јачала комунистичка гкција у шумпма и претила да н >м уништи најбољи српеки живаљ на селу Али, паралелно са том енглегком акци јом из Лондона, развијала се и контра-акција из средипе српског народа у земљи, која је мудрим држањем и по;мирљивом политиком полако треенила заблудели део српског народа, те се акција стишавола и губила сву оштрину коју је емглеск". пропаганда била постигла. Благотворни рад српских родољуба у земљи уродио ,је добрим плодом. Срби су се отре зниЛИ потпуно, снашли су се и показали жељу, дз не служе више Енглескрј и њеним циљевима, већ само себи и својој зелљи. Тај је преокрет з:«пажен у Лондсну и према њему окренулг се и енглеска политика. Видећи да више не може да рачуна стопроцентно на непромишљеност Срба, па чак ни на четиике
Драже Михајловића, које је дотле протежирала, Еиглеска је променила из основа свој курс и напустила готово потпуно Србе. Сад су зз енглеску политику били важнији комунигги и њихове партизанске хорде у Србији, које су немилостиво убијале и клале Србе и вршиле акте сабртаже, него отреЖњени патриотски део по шумама заблуделих Срба. И Енглеска је једним потезом, без сентименталности одгурнула Краља Петра емигрантску владу и Др:.жу Михајловића и јјјзно признала комунистичког вођу Јосипа Броза за врховног есђу „југословен^ског ослободилачког покрета", а сладу Тито—Рибар—Пиј >де за легалну. Теко је Енглегка предала СрСц.'у иа килост и немилост бОљшезизму. Тгхо се Енглес.{ ? сдужила лудим Србима* к п су јој слепо вероаали и у њу се поуздали. Али је Енглоскз у исто врсме, отзорила счи СсиМа Србима да сагледг.ју сву њену , перфидиу игру и д~ла за прзво генсра-| лу Иедићу у вођен.у к.егозг ј сп?.секосне пСлитике, коју је • објавпо српсксм нзроду пре | две и по године. Тако ,!е ен- ; глсско изд";јств0 бпло, у ствкри, псбсда полптине генерала Медића.
Нпсј6<Л>Ш пџплеџ џашЏаџх Брмшф на гашдњш месту
Српски иарод у Тигаззј за^едквцк
На састанку у Техерану капитулирали су пред Стаљином претставници Америке и Енглеске. На том састанку Енглеска се одрекла својих малих савезника, и Балкан и Источну Европу препустила као нов посед бољшевичкоЈ" немгни. Српски народ ушао је у заједницу са осталим народом, ишчеречен на ситне комадиће. Као последица тога споразума обргзоваћа је нова совЈ'етска влада у Јајцу под претседништвом др. Ивана Рибара, покрштеног Јеврејина, док су у њу ушле нгјвеће српске крвопије као што су Моша ПиЈ 'аде и Суља Филиповић, усташки пуковник. Успостављањем бољшевичке владе-у Јајцу др. Ивана Рибара и замењивањем на врховном командном месту генерала Драже Михајловића са светском проту* вом и бившим робијашем из Хрватске Јосипом Брозом, Енглеска је потпуно открила своје карте и жестоко прилепила морадни шамар свима својим навијачима у бившој Југославији, нарочито Србима у Ср6иј'и . Велика Британија, некад велика сила и господарица свију мора, земља плутократа и лордова, спала ј 'е толико ниско,, да се солидарисала са једним обичним зликовцем као што је Јосип Броз и његовом разбојничком околином. Пре Москве, она ј 'е хитала да јавно призна владу Тито—Рибар препоручуЈ'ући мла дом југословенском Краљу Петру II у Каиру, да се непосредно споразуме са овом разбојничком бандом и са своје стране је призна као једину владу у бившој
Југославији. Овим актом, Енглеска је уједно и отказала даљу подршку посл^едњој министарској комбинацији, југословенској влади Божидара Пурића. Главе наших Англофила рас хлађене су овим енглеским ту шом и на свима странамг., наста лО је опште раЗочарење, да од мах за тим пређе у хорску грд њу противу енглеског издајсгва Али успостављање комунистич ке владе у 6 ившој " ЈугославиЈ'и и проглгшење Јосипа Броза за врховног заповедника свих партизанских „ослободилачких" банди није био завршан акт енглеског издајства према Србима. План израђен на састанцима у Москви и Техерану далекосежнији је и он се има тек сада, постепено изводити уз дволичну игру енглеске дипломације. Отуда, ми час чујемо енглескупропаганду како нам сервира из Каира и Лондона да је влада Тито—Рибар теренска влада у бившој ЈутославиЈ'и, док Пурићева влада и даље остаје у Каиру као епзилска владз Краља Петра. За нас Србе шце важна ова конфузна и подла политичка игра енглеске дипломатвде, која сваки час од црног прави бело и обратно. За нас ј *е важна суштина споразума који су постигли Рузвелт—Черчил с ј 'едне стране и Стаљин, с друге стране о судбини Србије и српског народа. То ј "е главна поентз у целој ствари, све остало је спо,редно. ј Међутим, судбина Србије и српског народа запечаћена Је за свагда и то нц >,адо сатан-,
Британски дипломати труднли су се да на свим међународним актима име њихове државе, односно потгтис претставника те државе, буде на првом месту. Или бар на 'једном од првих. Зато су употребљавали или азбучни ред, или неки други критериум који би 6 ир у сваком датом случају најподеснији. На техеранском састанку пот пис' Черчила, је дошао на последњем меету. Сједињене Америчке Државе, Совјетски Савез.и Британија. То је ред установљен у Техерану. Дакле, „... и Британија" изгубила је своје водеће место у политици коалиције. Изгубила је своју водећу улогу у светској политици. Из учтивости дипломати се и даље цонашају према Британији, као према в.елнкој сили. Међутим, новииари нису толико учтиви и пишу отвореније. Не говорећи о многим иаписима у амсричкоЈ" штам пи, чак и лондонски месечни часопис Уорд Ревју истиче да Ј"е крикицом Форењ Офиса дошло до положаја у коме практично постоје још две велике силе, наиме: Северна Америка и Совјетска Унија. Наравно, реч је о коалиционој групи сила. Заиста, Форењ Офис ј "е крив што је Британија изгубила положај велике силе. Он је престао да води сопствену политику (додуше тешко је водити сопствену политику у рагу, када оружана снага државе избегава да ратује), запловио ј 'е испочетка у воде Рузвелтове политике, а сада је у мутној води Стаљинове политике. За сада се, Форењ Офис ограничава на то да ствара утисак да посредује између емигрантских влада и Москве. Међутим, у ствари он није посредник, већ само агент. Тај утисак остављају сви последњи енглески кораци у правцу ликвидирања политичких тежњи емигрантских влада. Најсрамније је поступљено према „влади" Пурића. Један од наЈ 'угледнијих енглеских листова писао ј 'е ових дана да тре ба најзад рашчистити ситуацију на Балкану, где сваки официр у рангу већем од мајорског сматра себе за политичку чињеницу и прзви сопствене политичке ксмбинације. Ова алузија на Дражу Михаиловића је једна недостојна комедија. Ко ј 'е био таЈ* кој"и ј 'е испочетка у Грчко.1, а затим у Југославији, хушкао славољубиве и среброљубиве с-
ски иачин, да Је равна уништењу и нестанку целог народа. То је та издаја коју Је према српском народу учинила Енглеска уз асистирање другог светског најамника Јеврејства, претседника СевероАмеричких држава Рузвелта. Нисмо само ми продати црвеној Москви. То је исто учињено сз Балтичким државама, са Пољском, Словачком, Маџарском, Румунијом, Бугарском и другим мањим земљамаЈ које долазе под бољшевичко окриље и за које бољшевизам има иитереса.
фицнре? Ко је био тај кој'и јв стварао официрске завере на Балкану? — То је био Енглез. Енглезн су створили Симовића, Енглези су направили од Дра> же Михаиловића оно ипа им ј'о било потребно. А Када ј 'е та потреба црестала, сада га исмеЈ "а* вају као амбициозног официра, чија се амбиција испољава у политичкој ' сфери. Далеко од тога да бранимо Дражу Михаиловића. Али не можемо да не жигошемо овај начин писања енглеских листова, јер у њему видимо ђаволску перфидност енглеске нациЈ 'е, ен» глеске политике. Ту перфидност искувдла Јв већ грчка „влада", кој'а је отписана у енглеском конту заједно са екс-краљем Ђорђем. Ту пер' фидност поново осећа пољска емигрантска „влада", која се сада налази под деЈ'ством најјачег притиска од стране Иднз. По налогу Москве, Идн се залаже да пољска влада потпише у« говор са СовЈ'етима истога тнпа, као што је потписао Бенеш. Овај московски уговор је аморалан, могло би се рећи с& правног гледингга. Аморалаа ззто, што обавезује једну страну да изврши самоубиство у корист друге стране. У том московском уговору, у § 4 стоји: „Високе уговарајуће стране, увидевши ј 'асно интересе обостра не безбедности, одлучиле су дз после склапања мира пријатељски сарађују, у својим поступцима поштују обострани суверенитет и независност, као и немешање у унутрашње прилике друге стране". Ове лепе речи би могле да буду примљене у целом свету са задово^вством, да није било трагичног искуства са државама Естонаца, Литванаца и Летонаца. 1939 године (28 сеп тембра) Москва је склопила са Ревалом уговор о обостраној помоћи. § 5 овог совјетско-еетонског пакта гласи: „Спровођење овог споразума неће утицати на суверенитет страна уговорница, нити пак на њихов привредни систем и државно уређење." У совјетско-литванском пакту (11 октобра 1939 године) читамо у § 7: „Овај уговор не тангира суверена права страна уговорница. Обе стране ће поштовати принцип немешања у унутрашње прилике друге стране. § 4 совЈ "етско-летонског пакта истоветан ј 'е са § 5 совјетскоестонског уговора. (Наставак на 9-ој страни)
ПСК.И АРОА
ГЛАВНИ УРЕДНИК, одговоран за садржину листа: Велибор ЈониК ВЛАСНИК: Мих. Станкови* из Београда. РЕДАКЦИЈА И АДМИНИСТРАЦИЈА: Теразије 5 мецанин, I степениште (Палата Извозне банке). Тел. 20-383. ШТАМПАРИЈА »ЛУЧА«, Краљице Наталије 100. Тел. 21-772. Тромесечна претплата 36 динара шаље се преко »Пресе«, а. д. Влајковићева 8.