Srpski narod

ГУрвад }

смски плгод

22 јануар Ј944

ЈЕВРЕЈИ И НАСОНЕРИЈА ПРЕМА ДАНАШЊЕМ РАТУ I Прогалог светског рата морао сам ја, по сили прилика, много занимати се Јевре.шма и јеврејским питањем, па како сам и раније заузимао оиозициони став према Јеврејима и био прононсиран антисемит. природно је да од њих нисам могао очекивати пријатељство. Један је Јеврејин у нас за вре*е рата био врло моћан; он је заузимао важан положај у министарству финансија и од њега је зависило одобравање војних набавки. Ја сам тражио да се тад ЈевреЈи« смени с тога положа.ја. Како министар финансила није био расположен да то учини, ја сам и и>ега узимао на нишан. Како Народна скупштина није хтела дезавуисати министра, ,'а сам и Народну скупштину узимао на мин драс. Народни посланик Алекса Жујовић рече ми тада (у пријатељском тону): „Тебе ће, Крста, отерати на фронт". Ја сам већ дедном био отеран на фронт због критике па сам лако могао бити отеран и по други пут, али шта ћу, ја морам савесно вршити своју дужиост ш>литичког публицисте (по ошлтеад признању. најтежа. најнезахвалнија професија). Међутим, други уставни факТор, с којим сам за време рата био у додиру, одобравао је ову моју кампању и ободравао ие је да у њој истрајем, као и у неким другим кампањама (нпр. у кампањи против спекуланата и против несавесних војних лифераната). Један немачки новинар, који је ■ сам антисемит и који мг је за време овога рата посетио у Београду. питао ме је зашто еам антисемит. Мо.је је образложење кратко: Ја сам антисемит. зато што су Јевр«.ји штеточине. Они кваре све: привреду, морал, расу. То је довољно познато н свакоме јасно. Али ја сам гнтисемит .10111 из нарочитих, филоеофских разлога. Европски народи акцептовали су јеврејску истори.ју света, мећутим та историја то је један фалсификат. Све је неистина што сто.ји V тзв. старом завету. Лаж је да су Јевреји изабрани народ, страшна .је бласфемија истине тврђење да су Јевреји „свети народ" (као што стоји у књизи једног нашег доктора теологије, бившег министра). Лаж је да се Бог јавио Мојсију и да му де рекао: „Само кроз вас, Јевре.је, могу ме познати други народи". Далеко од тога да буду „свети народ". Јевреји су у старом свету сматрани као најгори народ, н реч „Хебреи" постала је од речи „хабири". што значи раз бојници. Нешго цивилиз'ацијв Јевреји су добили у вавилонском ропству, када су, по тврћењу једног физиолога, добили и данашњу релативно белу боју коже (инаве били су црни као и Арапи). Растурени по свету, после ра»орења Јерусалима. добили су још нешто цивилизаци.је у додиру с европским народима. Резиме мога суда о .Јеврејима: Све што су постигли Јевре.ји дугују другим народима, човечанСтво ништа ие дугује Јевре.шма. Према данашњем рату Јевреји ?као и масонерија) има.ју други став. Они су у француској. енглеској и америчкој јавности харангирали за рат. тојест. за рат против Немачке. То је разумљиво: немачки националисти. кад су дошли на власт, објавили су крсташки рат Јевре.шма. Овај поступак немачких националиста такоће је разумљив: националисти у свакод земљи морају бити против Јевре.ја, а разлог за ово назначен је у оној Наполеоновој изјави: „Јевре.ш су народ у народу". Јевреш су дедан затворен круг, в сваки други народ за њих је само објекат за експдоатацију.

НОВА ТДКТИКД ЦРВЕНЕ МОСК

Интересантна је нова тактнка дрвене Москве. Она више не руши. не пали и силом ае \»има ни 1едну државу, не сили ни један народ да постане бољшевик или да уђе у Савез совјетских република са централном владом у Москви. Совјетија прегставља носиоца нове културе, новог доба, нове слободе и пилатски пере руке од счега. Али за то њени пи.јони раде на „слободном" опредељењу народа и „доброј вољи" да уђу у бољшевички рај по сопственој иницијативи. То нас потсећа на један сл^чај из бољшевичке окупације Пољске кош се догодио у једном мањем среском месту, а кога морЗмО детаљно описати. како би се те бољшевичке методе јасно илустоовале пред неупознатим и наивним светом. Када је црвена арми1 'а отпочела са окупаци.јом дедног дела Пољске, Врховна команда пољске во.јске нареди да се све трупе које су се налазиле у повлачењу према Немпима (ћорсиоаним маошем упуте V борбу против бољшевика. Један улански пук прође кроз дедно среско место у мапшу, али 1'едан ђенералгатабни мајор тешко се разболе и остане V том месту на лечењу. Он нам је испричао. невероватне ства г>и које ?е"Дбживео у том месту. По њему догађаЈи су се одиграли на следећи начин: После пет дана лежања. толико се опоравио да је болницу напустио и кретао се по вароши спремајуђи се за пут како би сти-ао срој пук у маршу. Али »едног јутра појаве се на самом улазу V варош пет бољшевичких течкова са једним ескадроном цовеноармедаца. Напавно, да се ми'ор одмах преобукао и камуфлирао у

(11 ЈђГ 88 № (Наставак са 1-ве сгране) Енглези, међутим, по захтеву Москве, врше невероватан притисак на Краља Петра II. У својим хладним прорачунима Енгле. зи овде желе као и увек да жртву.јући друге народе, изравњају своје обрачуне са Москвом, па јој баца.ју у чељуст и овога пута несрећни српски народ. Али комунистичка влада БрозРибар и не чека резултат те сов.јетско-енглеске акције. Она по начелима демократи.је каква влада у сов.јетској сатрапији невероватном брзином доноси судбоносне одлуке. Прва њена мера била је негирање Краља Петра и краљевске југословенске владе у Каиру. Затим је октроисала устав Југославије наравно по московском узору. А одмах потом донела је одлуку о новом уређењу земље и подели на федеративне јединице. Ту нову бољшевичку Југославију треба да сачињавају следеће федеративне државе: Србија, Хрватска, Словенија, Босна, Херцеговина, Црна Гора, Санџак и Македони.ја! И овога пута дакле иста тех<ња за окупљање и с.једињавање Хрвата а разби.јање Срба! Притом, и пре и сада истоветно безочно раскидање не само српског националног тела већ и самог срца Сргсског народа. Од Рашке, колевке Српства и српске Немањићске државе хоће се да створи препона, која у раздвајању Црне горе од Шумадије треба да замени некадашње стране гарнизоне Новопазарског Санџака! И зато се тешко окрвављени Српски народ у дубокој сумњи пита: одакле се то инспиришу Јосип Броз и Рибар у овој новој акцији на разбијању и истребљењу Срба?

! одрпанка — просдака. На самом ; улазу дочекао је бољшевике месни комунистички комитет. Док ( су тенкови и. ескадрон ста.јали | изпан града, одјахали су шест ■ црвеноармејаца и пешке ушли у ' прву кућу заједно са месним комитетом. ј Остали су свега четврт часа. зп 1 тим су изашли, прј/хали коње, придружили се осталим бољшевицима и сви за.једно, одјахали натраг V непознатом правцу. Нико од мештана није знао о чему се ради, па ни пољски официр који је то прерушен у просјака видео. Те исте ноћи, месни комитет бољшевика побијо је око 150 највиђенијих људи V граду. довлачећи појединце позивима у градску кућу. Сутрадан. месни комитет саопштио је становништву, да ће тога дана ући бољшевици у град и како предвиђа клање мушког становнигатва. позвао ово, да сви мушкарци од 15—60 г.одчна напусте град и крену одређеним путем за шумУ у близини града, како би се спасли сигур.не смпти. Грађанство нигита не сумњајући, потпуно необпвештено, крене од општинске куће право ка одређено.ј шуми у бли--

зини града, али га близу шуме дочекају већ раније нрипремљени митрал>ези и покосе све до ,једног. Идућег дана појавили су се цј»веноармети у пратњи тенкова, чигава дивизија и ушла у варош. После њеног уласка одмах излеп] љенн су огромни раније епремљени плакати, којим се бољшевици обраћају пољском грађан1 ству и веледа они долазе да оглЈбљени и поробљени пол>ски народ ослободе од даљег капиталистичког угњетаваља. Да тра;ке само мир. ред и послушносТ. Под нактрожијом казном смрћу, забрањују сваку личну освету, иарочито својим присталицама јер, како проглас каже, они долазе као н.осиоци нове културе, једнакости и братства. Најиитересантније у прогласу ]е оно место, где бољшевици наређују школама, црквама. судовима да има.ју продужити рад по пољским законима и прописима, док су већ пре њих побијени свештеници, професори, учитељи, судије и остала интелигенција. Та.ј посао обавили су претходно пољски комунисти и санкилоти и стварно црвеноармејци и њихове

полити'ше власти нису просуле ни једну кап пољске крви. Ето нове тактике коју спроводе бољшевици из Москве. Може се мислити. шта нама предстоји од ове бољшевичке званичне тројке и њихових сателита. пре него што т наше кра.јеве уђе редовна бољшевичка војска? Због ге тактике има.ју мали народи ко.ји су у питању да се изјасне слободним гласањем какав систем владавине желе себи да изаберу, као и евентуално коме има да се присаједИне. Техничку страну тога посла има да припреме и изведу Тито код нас. Карољи у Маиарској. Бенеш у Чешко-Моравско.ј. Димитров у Бугарско ј, а Ви шински и гроф Сфорца у Итали1и. Високо цивилизовани бољшезицн и њихова вотска из Москве чмају ући по свршеном послу чао „ослободиоци" и носиоци чултуре и новог доба братства и једнакости. али онако. како су го учинили у оном дадном пол>ском граду, чији смо случај горе описали. То де задатак Тнто—БенешКарољи. Очекује се само благослов заинтересованих народа! Б. Ђ. П.

ИДН ЈЕ НОНАУТИРАН

Треба једном учинити крај тој експлоатацији: жртве овога рата не би биле довољно оправдане ако би Јевреш опет постали господари европског привредног живота. КРСТА ЦИЦВАРИЂ

Бенеш је у Москвн преговарао не само о продаји чешког народа Совјетима, већ је нудио Стаљину и другу европску робу. Па првом месту он .је, наравно, нудио Подзску, јер .је познат као непријатељ Пољака. И као такав он, ван сваке сумње, мисли да пољска судбина не сме да буде боља од судбине чешког народа, коју је заложио у совјетској залагаоници. Московска влада је после консултовања са Бенешом понудила пољским емигрантидш једну ромпромисну формулу, према којо.ј би источна граница Пољске могла да буде установљена према познатом Керзоновом нацрту. У Москви су, без сумње, рачунали с тим да ће пољски одговор бити уздржљив, и зато су се много обрадовали када су добили одговор „владе" Миколајчика. Та.ј одговор де дао Москви могућност да коначно елимниише пољске емигранте и да без и најмањих обзира почне да спроводи политику припреме совјетизације Пољске, за случај совјетске победе. Овај оштар одговор Москве није ударац у лице Миколадчикове „владе", већ де прави нокаут за британског министра спољ них послова Идна. Овад министар, изгубивши на московскод. а затим иа техеранскод конференцији сваку могућност да се утицајно меша у питања источног дела Европе, покушао де да спасе престиж свод лични и свод'е земље на тад начин, што де хтео играти улогу неког посредника између народа Источне Европе и совјетске владе. Та влада де већ неколико пута преко своде штампе ставила до знања Идну да се посредници искључуду. али Енглез де и даља покушавао да посредуде. Он је учествовао у редиговању Миколадчикове изјаве, кода де изазвала ову оштру реакциду Москве. И зато је та реакцида тежак ударац за Идна. Прави нокаут. Британски министар спољних послова де избачен из ринга. Москва жели да остане на рингу насамо са народима Источне Европе. И на другом отсеку британска политика де доживела неуспех. Черчил де покушао у Марокешу да наговори краља Петра на дедан компромис са Титом. Успео ниде. Изгледа, да Черчил ниде успео ни у преговорима са де Голом, од кога де захтевао да д9 дисидентске трупе у састав енглеске ннвазионе водске. По сво! прилици . де Гол 1> поставио услов да се његовом одбору | ирнзаају ирава вдаде. Адш је та-»

кво Једно признање скопчано са претресањем питања управе у северо-афричким француским по седнма. као и у свим француским колонијама. коде су запосели Енглези и Американци. Говорило се у току последњих дана да су Енглези ипак постигли дедан успех у својод спољнод полигици. Говорило се о извесном ниансирању турског држања. Међутим, скоро цела турска давност и даље оста.је код убеђења да Турска треба да буде не ур ална. да се држм ван рата. Греше они кот површно схватаду подаве у политичком животу Турске. Греше они ко.ш мисле да турско-британск^и савез обавезуде Анкару да иступи против Немачке. Веома де вероватно да мању грешку праве они кош мисле да де савез са Турском зато нарочито драгоцен за Британиду, што Анкара може да буде зиачајан фактор за чување Блиског Истока од Совдетске Уније. Никад се не сме изгубити из вида да де Британи.ја опредила за то чување од „придатеља" читаве три армиде, док де за борбу про-

тив непри.1атеља у ИталиЗу по-

I

слала свега дедну армиду. Проблеми Блиског Истока ни» су тако дедноставни. Када се подављуде Вашингтон као понуђгч да узме под закуп мореузе Дарданеле и Босфор, онда Лондон може да буде веома забринут, јер де за његово око пругаста застава на мореузима исто толико неподношљива као и црвена. На европске проблеме Енглеска гледа са маа>е нервозе. Она се готово помиРИда с тиме, да Совхеца '^Це, да прогутаду _с«еренитет в^ше европских земаља, • Код Енглеза де већ усвојена формула, према кодод за мале народе суверенитет је „немогући луксуз". У тод формули видимо ремекдело софистике. а истовремено н један покушад да се британска издада малих народа прикриде измишљањем неког тако рећи мо дерног начела. Наравно, да се то начело односи само на мале народе. без обзира на то да ли им д'е у своде доба Британида натурила своде фамозне гарантије. МЕС.

ПРЕТСТАВНИЦИ НАШЕГ СЕЛИ КОД Др НОЈБАХЕРА

Важност и значај српског села и српског сељака нарочито су подвучени пријемом претставника нашег села и нашег задругарства код Изванредног опуномоћеника Немачког Рајха за Југоисток г. др Нојбахера, који је хтео да лично дође у додир са српским сељацима и да се од њих непосредно обавести о приликама и потребама њиховим. Министар пољопривреде ннж. Веселиновић, који је на пријему предводио сељаке, поздравио је у њихово име др Нојбахера, истакавши сељачку структуру Србије и предану сарадњу сељака на извођењу планске пољопривредне производње. Др. Нојбахер је нзразио своје задовол ?тво с1то иу сг пружила врилика да стуш« у нглосредии

додир са претставницнма српског сељаштва. Затим је између осталога подвукао— Немачка војска налази м данас у Србијн због потреба во ђења рата, па ће доћи време када ће ову земљу опет напустити, остављајући српском народу да себи уреди живот сагласно са својим схватањима. Комунистички противник никада се не би повукао одавде, већ би у духу Москве на рушевинама нацио налног живота под црвеном заставом засновао господарство олоша. Немачка војска неће никада дозволити да стање за којим црвена хорда подземља тежи буде васпостављено. Другн непријатељ српског сељака је западнн капитализам против кога се са истом одлучношћу, а Евроау, борн Немачки Рајж,