Srpski narod

Стракж '2

СРПСКИ ПАРОД

19 }аиуар

БРИГЕ КОАЛИЦШЕ

Горњж мслоа м одговар* темн. Немз брига коалиције, јер не поотоји заједничка брига три парт,нера. Постоје бриге коалираца, три засебне бриге сваког од партнера. Зато, изговарајући речи „бриге коалици.је", шеба разумети сепаратне бриге ч#анова коалиције. Тешке су бриге Брнтаније. Не можемо у једном чланку да, ндбројимо еве бриге, З.ато. ћемо се ограничити еамо на вне бриге ко.је су се нарочито истакле у »оку последње недеље. У Ентлеској расте опозицнја нротив ратне политике Черчила к опозиција против рата непотребног за ЕнглескУ. Черчил на-. мерава да појача свој кабинет Бивербруком. То може само да повећа јаз измсђу владе која хоће да рату.је и јакноети која сумња у целисходност даљег раI Та. јавност сумла на првом *е,сту. в.ећ заго, што се плаши по РЗСТа крмунистичких врш.л>аи>а. ј Енглеској. И на другом месту »ато, што је индигнираиа совјетеким пондшањем прсиа Британијт То понашање је схваћено у Еџјглеској као шамар који је вла д? Н>еговог величанства. добила ириликом:. покушаја пооредрвања 7 сов,јетско-пол>ском питањУМного бриге задаје Енглезим^а к активност Вицјинског у Ита.лији, Тамо су ком.унисти прешли у офанзиву протв Бадоља и кра ља. Енглеск.а се нглази у чудноватои полож.ају: бори се заједво са комунистичком државом, а мора да. се брани од комуниста у свим облзстим.а своје пблитичке делатнооти. Чудновата је ситуација Бритаг није и, црема другом, па.ртнеру, САД. Жеља тог пгртнера да прогута британске доминионе је очигледна. Зато је ових дана био сазват .један конгрес претставника Лустралије и Новог Зеландд по питању одбране тих земаља ©д, евентуалних намера неке тре ће силе да оачува и после рата војне бззе на територији тих аемаља, Јасно је да је та седница расправљала питање америчке тен денције да се војничко туторство САД настави и после завршетка рата. Резолуција те седнице прет ставља један успех војводе од, Глочестера, који је зато и пошао ■у Аустралију, да чува два јужиа доминиона од америчког имЕеријализма. Алн, ни војвода од Глочестера, ни други, још вештији, политичари Британије не могу да заЛрже пр-оцес одвајања тих домивиона од Енглеске. Ових дана је Аустралија саопштила лондонској влади да неће послати у Ловдон своје претстзвнике на империјалну конференцију по питању привреде, јер не очекује кикакве користи од те конференције. Међутим, у исто време аустралиска вдада прихваћа по»ив Американаца да пошаље деаегате на вривредну конфере.ндију у фидаделфији. Дакле, поадаички Аустралија (а такође и Нови Зеланд) хоће да буде неззвисна од САД, а, привредно, хо. ће да буде независна од Британије. За Британију је то тежак у-дарац, јер само привредн.а повезаност (и донекле енглеока нациоцална свест) давала је могућност да се одржи комонвелт, Брига због распадања импери.је пов.ећала. с.е, у току ових даиа још једном чињеницом. Британскз јавност је сазнала да се ивдуске, трупе на. гран.ици Бурме замењују црнцима из Африке. Ово значи да је милионска војска Ивдуса која је стварана у току целога рата постала нецоуздана због политичког успе,ка акције Бозеа, ИНдија све више прелази из става Гандијеве Граћанске непослушности у став Бозеове борбе за потпуну незавнсност. Америчке бциге нису толшо али пп— (-V прилично веЛј.^ С-- " "Чакгш к.

добно Ловдов: Мосхва је одбнла америчко прсредовање у по'љ ском питању. Шамар је тако деловао на Рузвелта, да је он опозвао Бидла, америчког. посланика код пољске емигрантске „владе" и претворивши њега у, потпуковника онемогућио овом Једином активном пријзтељу емигрантских Пољака даље учеш ће у политичком животу. Уз, спољно-политичке бриге САД спада и афера са непризнавањем нове боливијанске владе. Ова.ј дипломатски инцидент има и великог привредног знача.ја, јер је Боливи.ја једини лифершт рлова за САД. Вашингтонска влада је н.авикла да призна.је легитимност свих преврата који се дешавају у централно.ј јужној Америци, уколико су ти преврати инсценирани од стране Американаца. Али, Вашингтон не мо же да се помири са бовилијанским превратом који није инсцениран од стране Американаца.

Унутрашњо -полнтнчхс брнге САД су много теже од ове мале бриге због Боливије. Републикгнска стршка тврди да ће победити на претстојећим изборима за Конгрес и на изборима претседника државе. У демократ ској странци појављује се сумња у могућност поновне победе Рузвелта на изборима, .јер његов империјализзм застр .шу.је овбиљ не људе у САД. Они схватају да проширење империјадистичке зо не САД значи у исто време и проширење америчке гаранције благостања народа у тој зони. Амеоиканци осећају да ту гаранцију не би смели да даду. У вези с тим, као и у вези са страхом од претстојећих крвавих жр тава у случају инвазије у Европу, појавио се у Америци покрет који тпажи склап"ље мира одм~х. То је једна велика брига Рузвелта и његове владе. МЕС.

ЦРНОГОРОСЛАВЉЕ

„Југослозенска срамота није српска срамота' 4

Народба 0роЈ е>

Претседника министарског савета и министра унутрншњих послова, врховног комапданта оружане снаге Србије за 20 јануар 1944 г. Црвена комунистнчка аждаја којој сте ви сломили кичму 1941, поново је заурлала. Сад бежи од мегдана, а служи се потворама. Баца се блатом на ваш српски образ, до сад ничим неука љан. Вама су сдужбу великим српским идеалима у прошлости при знали и пријатељи и непријатељи. Вашем легендзрном јунаштву дивили су се сви они са којима сте се борили, а били су јунаци као ви. Сви вам то признају, само вам не признаје штаб партизанскекомунистичке ослободилачке вој ске, штаб Хрвата Јосипа Броза из Клањца Загорског. Он вас у једном памфлету. ко ји је раширен по српским земљама, најперфидније напада како сте ви виновници и кривци, што југословенска војска није одговорила свом задатку на бојном пољу, кад су Југославију водили и издалн плаћеници и потркуше енглеске, амерчке и бољшевичке. [ Ви знате ко потписује тај памфлет, главом генералштабни мајор југословенске војске Арса Ћ. Јовановић, несрбин, српско га млеко огубало! Њега су „Солунски официри" направили човеком, довели до завидног положаја, товнли и пустили у прве редове, за то, „што су србијански официри фаворизирали само своје рођаке и пријатеље". Комунистички бесомучан напад срачуиат је паклено, али узалудно, да пољуља веру вас српских подофицира и официра у данашњим српским оружаним једницама у наше воћство, У наш Србизам, у будућност српског народа. Ја као ваш ратни друг уверавам вас да југословенски пораз и југословенска срамота није српска срамота и иеће никада бити. Српски офидири и подофицири часно су вршили своју дужност према великим народним идеалима. Они су биди в оиаш аосшош вародае чшил

Они нису никад у кукавичлуку савили главу и отишли да служе комунисте и -Хрвата Јосипа Броза, но су са њима поделили мегдан јуначки и уништили их, и Брозове армије и његову комунистичку републику Ужичку, и семе им затрли. Они су и данас на бранику своје драге и миле Мајке Србије. Они то и данас чине и чиниће. За све који нису вршили дужност, као и за Арсу Јовановића, биће суда: Арса се одрекао и породице и вере православне и свога народа и постао је измећар комунистички. Да би оправдао свој издајнички поступак, пи ше памфлете противу браће своје, хвали Хрвата Јосипа Броза, чувеног зликовца и убицу милиона Срба. Овај памфлет Јосипа Броза, то је ћор-фишек. Он неће и не може поколебати српске официре и подофицире у њиховој фанатичној љубави према српском, народу и Мајци Србији. Он неће смањити ни страховиту мржњу према комунизму, Арси издајнику и Хрвату Јосипу Брозу србождеру. Традиција српске војске није ни тако ваздушаста, да је могу поколебати комунистички памфлети, а чија је намера скроз провидна. Мржња наша према свему што је комунистичко јача је од свега н ми стојимо опет један уз другог као некада 1941 године да црвеној аждаји одрубимо главу и спасемо Србију и Српство. За то продужујемо ми нашим путем српским. Уништићемо вас, комунисте, и семе вам затрти. Нема другога: ви или ми, до истраге у борби. За нас је врховни закон да ЖИВИ СРБИЈА И СРПСКИ НАРОД! Само напред, моји ратни другови, са нама је Бог и српски народ! Жнвели српски официри и подофицири! Славно ћемо у гроб да легнемо, а не као потркуше комунистичке да живимо. Претседник српске владе и Министар унутрашњих послова г——"ги ђенерал, »> аЈЕЛИ'Ја, «. ». *.

Од иесрећиога шрила 1941 године ми смо овде. на овом несрећном парчету црногорске српске земље, збегу искомаданог и окрвављеног српства. живи сведоци многих чудних збитија ко.ја превазилазе и најбу.Гнију људску фантазију. Људи и читаве средине и крајеви мев>али су не само св.оја држ.авна, национална и политичка уверења и спроводили их ножем и огњем. него су напуштали и сво.ју ра-сну припадност бирајући н.ову. ковалн су из основа нове .језике, изналазили нове националне индивидуалитете и нове народе. Сад ето изнађоше и једну нову религију: црногорославл,е. Недавно смо имали прилике да у новинама једне суседне земље прочитамо теори.ју о новоствореним динарским народима који су, по „савременој" науци о европским расама, потомци Илира. По тој теори.ји произведени су Црногорци у Илире, ко.ји су, примивши .језик других раса, напусти,ди сво.је илир.ско име. Намгштена је и религија. Црногорци су, истина, православни, али то није то православље, каже се, већ 1е.у питању само српска ујдурма, јер црногорска и српска црква не могу никада постати једна црква. И ако су Црногорци хришћани и то углавном православни, они исповедаду религи.ју „Горског вијенца". Због тога је црногорско православље — црногорославље. То каже у низу чланака један црногорски ђетић, целом Српсгву добро познаги Секула Дрљевић. Други ђетић, најоданили сарадник и узданица прзога. Сава Штедимлија, објашњава нам у танчине теорију првога. Ево откуда ствари тако сто.је: Црногорци су у своју данашњу земљу дошли као Хрвати и под гим именом живели у њо.ј неколико векова. Њихова земља звала се Црвена Хрватска и они су били подложни западном утицају и католичко.ј цркви до новијих времена. Данашња Црна гора, стара Зета, била је „строго католичка држава". Посматрајући перипети.је кроз које је прошло настодање за променом имена од Црвена Хрватска у Црна гора, видимо да су пресудну улогу играли политички догађаји и односи Црне горе према Србиди. Тако се Црна гора прећутно одавала србизирању из чистог опортунизма. А знате ли ко де највише крив за то србизирање? — Јадни Његош! То српско-име он де у народу надвише посветио из сасвим државно-политичких разлога. Због те лудости Његошеве Илиро-хрвато-црногорци морали су да се бар по спољнод форми држе православља, те су, ето тако. своду прадедовску католичку веру напустили због Срба. А к.ако су их Срби угњетавали, то сав њихов државни и народни л<ивот нити де био угодан нити заслужан величања и слављења. То де био црн живог у црним зетским горама. Ето тако је постао и назив Црна гора. Док се процес црногорског кул турног национализма, обдашњава он даље, вршио упоредо са хрватским због истоветности порекла, цркве, језика и опште културне оридентациде и цивилизациде, дотле се процес развитка политичког надионалчзма развидао упоредо са српским због сличне историске судбине и накнадно створеног задедничког имена и задедничког непријател,а. Србовање у „Горском вијенцу" де последица чисто политичких разлога. с предумишљадем, због Турака. Због свега тога црногорска православна црква ниде била носилац и чувар српске, него црногорске државне мисли, али под српским именом. Ипак. закључуде писац. поред свих тих накалемљивања, посрбљивања, православљивања итд.. дезгро је остало нетакнуто, јер су основа. темељ и подлога били сасвим солидни. Име хрватско, крв хрватска. не значи само 'НаХпватска крв ту значи пи—^ју. Хв.ватста.о 1с хж. са-

ноним за све што је лепо а добро сгворио европски запад. Биће можда много занимљивије да у неколико речи изнесемо кратке биографиде оба ова историска проналазача. Секула Дрљевић је већ од раниде доста познат у нашем политичком животу. Родом де из Колашина, где су Титови „ослободиоци" у т.зв. „пасјем гробљу" закопали неколико сготнна мученика за свод народ и за свој светао српско-црноторски образ. Заузимао де положад некадашњег министра на Цетињу. а године 1910, са балкона хотела „Империдала" у Београду први је .јавно пледирао за удедињење Срби.је и Црне горе, док су још 1 биле самосталне државе, као два дела дедног недељивог народа, коде де зла историс&а судбина била раставила. Кад му ни.је уепело да седне и у Београду на министарску столицу, одао се ваљда науци о расама, народима и верама. поставши становник града Земуна. Одмах после слома Југославије 1941 године отишао је. на Цетиње и са 30 и неколико сводих присталица одржао „Црногорски сабор" на Цетињу 12 јула, те де под окриљем италиданског водног гувернера осиовао нову владу, расписао коцкурс за црнбгорског краља и после прве седнице. спремао. делегдциду кода ће поћи до Виктора Емануела с мол бом да именуде лице коде би би,ло регент црногорског краљевског престола, пошто у том часу сабор ниде имао свог кандидата за тад положај. Међутим, друга седнипа ове владе није се могла ни одржати, дер де два даиа касниде букнуо устанак и противу Секулине владе и противу будућег краља. Тај несрећни устанак угушен де у крви и паљевини, а пометњу н лабавост италиданске окупациде искористили су партизани и приредили Црној гори касапницу. какву свет дош ниде видео. Преко педесет хиљада живота и десетинама хиљада разрушених домова пали су као жртве тог доброг почетка Дрљевићеве политике и изграђивања „црногорског националног индивидуалитета и хиљадугодишње културе". Његов надближи сарадник и гласноговорник Сава Штедимлија је по племену Пипер, марксиста и анархиста у Београду, ултранационалиста и усташа у Загре* бу. Међу његова „зиачадна исторчска дела" спада н једно обдављено на немачком дезику под насловом „Ауф дем Балкан", са предговором Секуле Дрљевића, с очигледном намером да утиче на ново формирање Југоистока, нарочито на положад Срба нз Срч биде и оних из Црне горе. Сваком Србину довољно де позната српска историда да би ови нови историски проналасци могли да имаду ма каквог утицада. Што се пак тиче књиге на немачком дезику, треба нагласити да де међу Германима било много надугледнидих научника коди су исто тако са пуно знања, познавања и прецизности опширно писали о историди Срба и осталшг; балканских народа. Р. М.

ГЛАВНИ УРЕДНИК, одговоран за садржину листа: Белибор Јонић. ВЛАСНИК: Мих. Станковкћ из Београда. РЕДАКЦИЈА И АДМИНИСТРАЦИЈА: Теразије 5 мецанин, I степениште {Палата Извозне банке). Тел. 20-383. ШТАМПАРИЈА »ЛУЧА«, Краљице Наталије 100. Тел. 21-772. Тромесечна претплата 48 динаро шаље се преко »Пресб«, а. д. Влајковићева &