Srpski narod

Ј» !тутџ

€РПСКИ НАРОД

Страва 7

ЗА ЋИРИЛИЦУ! Поводом приказивања филма са натписима на чисто српском језику и ћирилиЦом помоћник мшшсгра просвете г. Велмар-Јан ковић одржао је следећи говор: »Звр је билр потребно да дође до свж овмзг наших сре^а па да ћирилица добије оно место које: јоЈ припада и које је она природно имала у срцу и уму српоког народа *иљаду година, све до 1918? То је писмо којим су писзни сви наши кљижевни, црквени, правни, историски споменици, читава наша стара и нова књижевност, писмо помоћу кога је уопште спасено од заборава сва оно што се очувало као срочено и исписано на Језику Срба за последњих осамстотина година, из којих еу нам сачувани споменици. То Је лисмо по коме се српски човен: дзнашњицв и на погпед може да осећа једнаким са српским човеком давнашњих векова, са његовим језиком, са његовим пмсмом, а то ће рећи с њаговом душом, За толико векова нисмо ее растали е тим писмом, очу* вали смо га и у најтежа времена, у време нашег бездржавног живота. Свуда куда смо на нашмм расним померањима стизали, ми смо и наша писмо носили собом; зато што смо били — како каже Херберштајн — заиста »искрено предани ХришКанству«. / Ми смо свуда носили о«о што Је било духовно наше. православље, српство, народни језик, српска предања, срп-. ско писмо. Српско писмо било је свагде куда су Срби сво» јим историским путевима стигли и прошли. Ми се тога писма никад одрекли ниемо, ма како да смо били у тешким при. ликама, еве до кобне југословенска ззблуде, све до страшне југо.словенске забуне, теже по сво-јим последицама од свих наших досадашњ>>х борби и напора. У некој непојмљивој широкогрудости која је била мзсумњив знак српска слабости. Несумњиви историски замор, ми смо, придржавају&и се Скерлићеве књижевне тезе, допустили латиницу. За вољу тога аближења напустили смо са беспримерном великодуш«ошћу и име оне српске држаае која је толике векове стварно постојала, напустили једну заиста победоносну заставу, најзад и писмо једне књижевности која је, без икаквог прекида грчког или латинског периода, трајала код Срба непрекидно од Светог Саве до данас, Велик-а наша страст државотворности ту је доспела на граиице самоубиства и претворила са у тежзк грех према себи самима. Свој грех према себи можемо да искупимо само токо ако опет с пуно љубави пригрлимо омо што су кхи:з крв, нашз поваст, нашм преци посветиди, очувалм м првд-л«« иам у аманет.

МАРКО МИЉАНОВ Витез мача и пера

ПРЕД 20-ГОДИШЊШУ СМРТИ ПЕСНИКА АЛЕКСЕ ШАНТИЋА

Почетком месеца фебруара навршиће се пуних 20 година ОД оне звездане фебруарске ноћи 1924 године, када је у свом камеиитом Мостару, заувек склопио своје благе очи родољубиви и човекољубиви Алекса Шантић. Прошло |е двадесет година од онога- дана када је, у кући своје еестре госпође Персе Св. Т»оровића, у момачкој соби једие угледне двокатнице, импозантие, некад наЈлепше куће на патријархалној Луци, измучен дугом болешћу, заувек напустио земаљ ски живот онај који је целог себе посветио свом народу чијн је био велики национални бард и певач свих његових националних узлета и прегнућа. О Шаитићу као песнику изреиао 1е Јован Скерлић један кн.ижевни суд који је до сад можда вдјбољи и који ће, изгледа, о» стати и дефинитиван. Године 1911, када је Српска кн.ижевна задруга указала почаст песиику Шантићу издавши избор н»егових песама, Јован Скерлић у Српском књижевном гласнику написао је тада, између осталог, следеће: „...Ова срдачна књига ће ииати нешто више од читалаца који ће је прелиставати: над њоме ће задрхтати много срце и засузиће много око. Јер, то је искрена књига једног искреног песника, једна честита и српска књига једног честитог човека и доброг Србина, једна од оних књига којих смо се давно заже« лели и какве нам увек требају"... „Шантић воли евоју земљу и свој народ дубоком и дискретном љубављу којом се воли породица. Он је Србин разумније,* стварниЈе, модерније, ио што се некад бшго у историјским Фикцрјама и у поетској магли, и он воли народ у садашњипи и у стварности, у његовом раду, у његовој беди, у његовој нади и вери у боље дане..." „Он има магијску способност да оживи оно што је дубоко закопано у нгма н што тајанствеио лежи запретано у нпшој уморној душн која се у грубостима и сту

дени ж.чвота као вкчерљи ккет затворнла за људе и свет: и наше чисто детињство, и нашу све ту матер, н весели сјај домаћег огњишта, н топлоту дажио раао»

Мвр«в Мнљаиов јв идеапна еиитеза и огледало вечног црногсрс-чог двојствгЈ-витештва срца и миели. Само што га је Предиђеи.в учинилр, срећнијим и уједно. трагичнијкм од осталих његових соплеменика, СреКнијим утолико што су и пре и после њега лхиљаде генијз умирале за козама«, а Марко Је од обичног чобанина постоо јунак и војвода, којег је нгирод сиековечио кроз песме и предања, и најзад књижевник, пиизнат од нвјиетакнутиЈи* претставиика наше књижевне критике. Трагичнији, јер је такав био цео његов живот: вечита жртва за друге. Једна случаЈност одвоЈила је Марка Миљанова од стада и угичова чактара и одвалз га у борбу за права њвговог потлач®ног народа. Када му је било петнвест година — тако прича народна легенда — Марко је рукама задавио једмог курјака, олчо гв и однео његову кожу у ГТодгорицу да Је прода. ПричајуКи Једном турском трговцу како је без оружЈа еаеледао вука, овај му рече да лаже. Увређен у свом поносу, Марко је плануо као »Маркова сабља« и убио Турчина. Повратка у миран чобаиски живот више му није било. Основао је једну осветничку дружину

и отпочео акциЈу против Турака, која је из даиа у дан бивала све шира м замашнија: »Брда тутње а Јрадови |уте, Зетска раја слути дане славне: Срдит Марко затворио путе Од Медуна до дна Зете равне,« ЈашуНи свог »Арнаутина« Марко сваки час пали кубурлије кроз турску Подгорицу. Срца ага и бе» гова дрхте од страха. Капије турских чардака тешко се ззбрављују кад наилази Марко Миљанов... Дух н®ка.дашњвг чобанина непрестано се развија и поетаје све дубљи. Он се не задовољава само борбом за своЈ родни Медун и за своје пл.еме Куче, већ сеоју ахцију поввзује са борбом Црне горе, што га доводи до врло присних односа са књазом Николом. Марко Миљанов ида Још м даље. Он наетоји да стремљења сзог племена и своје уже постојбине повеже са рсталим српским покра|инама, ј®р посебно ниједна није у стињу да поетигне неке значајније успвхе, док би заједничким . сложним радом пут ка вековном сцу нвродног ослобођвња и уједињења био много краћи,..

Алекса Шантић (снимак из млађих година) (Фото: Приватна својина) реног породичног гнезда, и жалост за младошћу која се губи у мзгли живота..." Половином фебруара месеца у Београду ће бити одржан свечани парастоо песнику Шантићу а потом, на Коларчевом универзитету, Комесаријат за избеглице и пресељенике приредиће академију са обилним програмом, уз учешће свкх уметннчких снага престонице. Као увод у ове претстојеће свечаности поводом 20-годишњи це Шантићеве смрти, одржао је на Београдском радиу, у оквиру српске емисије, Вељко Сушнћ, новннар, предавање о Алекси Ш -нтнћу као песнику нациоиалве вере и идеализма. С.

АЛЕКСА ШАНТИЋ

0

Ш ПЦ

Гдв сте?... Вааду песму 'нв чуЈем из луке, А то, децо, љуто боли ме м врађа... Сзе једнако мотрим, испод сухе руке, Нећет® ли доћи са далеких међа... Ооању Јв доба. У плввом« нобу Молитве се чују, лаетавица рани'. Сгарати се треба о насушнрм хлебу, А ја с<»м ороно... Ко ће да нае храни... Арсвнв, Гргурв, Мр17Дв, мој дивв, Хоћете ли скоро узорати њиве? ХоКет® пи жњети, ко што лани жњесте?... Еај, плугови ваши напуштени стоЈв._ С болом на темена унучади своје Суву руку спуштем... Моја децо, где ета?..

Међутим, нм Маркл Миљвнвва нијв мимоишво једаи трагичан удас. «.о|к јв првтио многе наш® великане. Упоредо са њвговоМ славом, која је из дана у дан свв више распа, та«о да је ве& у 29 години животв поетао пррсла®ље»и војвода м Једнв ад пуларнијих личностм у ЦрноЈ го» ри, расла !« на ДРуоЈ стрвни ,гавист. Цатиње јв глвдало у 8ојшв» ди Марку евог конкурента, шта <*« у ствари никвда нијв жлг.ев да будв, м евв вишв му ј® ®те»зизало своЈу гостопримн®вг» Али, баш у твм моМвЧТУ зује се Марко Миљанов надмашан родољуб и чрави нв« родни вожд, Д« не бм долвзио у сукоб са црногорским двором. што би неми«©вио шкодипо општенародној етвари, он са скромно повлачи у свој сиромашни Медун, да еа својим саплеменнцим* настааи започету борбу_ • Када ј® зуб времемв учинмо евоја, кад је осетио да су лрошла она стара добра времена када је услед бела дана упадао у турску Подгорицу џ делио с Турцима љутв мегданв, Марко се повукао у тишину свога Медуив. У педесетој години живота стичв писменост и почиње да лиш« књижевна дела, у којима Јв на иепосредак начин дошла до изража;а његова физичка и морална снага и природни самоииклм дух, какав могу дати само орлоаска црногррска гнезда, О Маркоким ПрммЈермма чвЈетва и Јунаштва изразила се књижев«а крлгуика н'з падитиван иф . чин. Прред ©вог значајног делв Марко Миљанов написао је још неколико ствари, међу којим« Жмвот и обичаји Арванас«. У црногорским ижолама Марко Ммљанов изучавао с® у историји ХЊ МЖ&ШЈНО ста, ввк * Једнв децениЈа прохуЈали су од ©ног# дана када је Марко Миљаное уда*нуо први ваздух са голог црногорског камена. Умро је 1901 годин« нв прекретници између два столе&а. Припадао је саг. деветнаестом столеку, које је, и код нас и у свету дало величине ерца и мисли, Али значај његовог животног дела зрачи м у двадесетм век, када }» национална борба српског народа достигла сврј врхунац. У нашој прошлости самониклм таленти, људи без школс, и диплома постали су народни ао^и, борци и крупцв историск« личности. Мзђу такве треба уброЈити н Мзрка Миљанова, ма Д9 историјв још није поставила ову грандиозну фигуру н« место које јој припада, Јер, Марко Миљанов )® био тако значајна и маркантн® појзвз, да Је још .33 живота, што Је код Н9С иначе редвк случај, постао неулоредиеа легендарна личност. Али зато јв сам народ одредио Војводи Марку Миљвнову масто у пантеону наших *ели«<«... на, »записао га у својој души, у својим традицијама, у пвсми, у предању и легенди као неупоре» див пример чојства и јумаштва, ■као једног од твораца народне слободе к човека којм чини част на само свом храбром племеиу, него и читавоЈ нациЈи«. У животу великих људм у које спада и Марко Миљзнов ™има нечег судбинсиог и »изионареког. »Та Је онр по чему они живе у врамену над временом м као неки осветљени путокази обасјввају еебе и евоју вколину«, Велики лик Марка Миљанрва зрачи дамае, у тешким данима хоје преживљава Српстзо, особитом светлошћу, која нам указује како и коЈим с® путем истинеки служи народу н народној заједницм, Ц, о.