Srpski narod
3?
I ТЦебруар
СРПСКИ ПАРОД
Страпа *
НАЈНОВИЈИ БРОЈ ПРОСВЕТНОГ ГЛДСНИКЛ
НОЗЕРИЈА ШТД НАИ ПРИЧД ЧИЧА ИЗ ИАГЛИЧА Бадњи дан је највећи празник ром" до Авале и Топчидера него у годиии. Тако су веровали на- свих дванаест апостола. ши родитељи. Тог дана се уносио Једно време је претила опос- „ л . .... ,, бадњак у кућу и посипала сла- ност да ће ге нпви лух ппгмена нкх чланака ' ЧЈ " а садржина у културом тако да се нше могло Нз повом месту он инсистира на 0„ , ** " _ М ..у — /»о^тгчЈ.т* /*« • пвп«д* — — -■
Просветни гласник , један од оста .те, вере. Пошто је пак с друваших- на.јета[>и.јих културних ге стране политеистичка оелигигласила, у сво.јој последњо.ј свес. ја била у на јтешн.0) бези са дрци доноси низ врло интересант- жавом. друштвом. породииом и
Проблем нате средњс. школе. Др. Павел Стрмшек Писац износи две три сугести,је за побољшање средње школе.
ма. За свс време празника куНа ограничити само на младо поко се .није чистила пошто се та лење али хваЛа Богу вопустише слама није с.мела да изнесе. Чи- ц старији и пео Београд се моТав низ обреда и церемонија,, дернизова. Могао си Са задокоје нису лишене симболичког вољством да гледаш бабускере
главном састо.ш се у овоме:
радити против ње а ла се не минимуму знања ко.ји треба св<"
Национална политика кнез Ради против држабе и доуштва. ки ђак да постигие
Милоша Др Драг. Страњаковића За све време своје прве владе
Фридрих Хердерлин, од Рихарда Волфа
Поводом стогодитњице Хер-
из сваког предмета. Код нас тај миџимуч Уопшге није фиксиран; остављ( •( је субјективном нахрђењу и: * Ставника.
' 1, •' . Ј- за оваЈ дан у кратким сукњицама до коле- к не з Милош је показиваз живо ».Ј морали постити. на. намазане шминком са два пр- интересовање не само за српски дерлинове смрти Рихард Волф сл едњих двадесет и пет ста а утегнуте као шаргарепа народ под тућом влашћу, већ и говори о животу и песничком ..одина стасала зе модерна гене- како са одушевљењем причају о за бугарски народ. „Једнз од раду овог највећег и на!више чигенера ^ ИЈа КОЈа Ј е одба- Олафу Фенсу., Валентину и цадзначајнијих места у његов 1.ј таног немачког лиричаоа, за кО4 и тр<)дици]а, намионалитет и Клерк Геблу, док су реуматични н&ционално.ј политици заузимају. га каже да „у цблокупно! облаоо ича]е, говорећи да су то све старпи, са дрхтавим рукама че- његови срдачни и пријагељски сти немачког ^еЗика, пОдразумеглупости и суЈеверје. шљали карте при бриџу или и- односи са Бугарима." Порга кул- вајући ту и Гетеово лирско де- ничке вредности . ко.шма Ке уУведени су „журеви и прима- шли на партије голфа. туоних,. просветних и тргзвачких ло". не познаје ништа „што би век бити места у свима антолп-. ња, а слава Је одбачена или у- Ни најмлаћа генерација није веза кнез.Милош је, са Бугари- достизало усамљеничку висину гијама новије српске лиои.<е, ма кинута. Многа оеоградска дама могла да заостане. Јер ваљда не- ма одржавао и политичке везе. понеке Хердерлинове песме. •— коЈа ,/е и сама одрасда V со- _ће да остану слепи код очију. Исто тако Милош Је V спораби и кујни „из авлиЈе" — нама- Ученице петог и шестог разреда Зуму с Црном Гором ра.тио нј зана са четири пет боЈа, почупа- гимназије остајале су у другом ослобоћењу Босне и Хеоцеговиних оорва и „Т имелом обоЈених стању — наравно без поСледица Н е. Он |'е биО расан човек. Пратрепавица. блазирано је говори- јер зашто постоји Букцћ и то- БИ " Србин, и поред Карађ. рђа нела у своме ужем кругу: ликн друТи — а гимназисти ни- С у*н,иво један од најм-јћнидих Дали смо оглас да смо на жих разреда јавно су држали пр.етставника српског народа. Л И Л 1пш В п С п МеТресе - Покер је био »Флавни- Кад су били У Питању дожава и ском по глед^ су најсја.јнији и П ^ дмет . I а три- нација он не би познавао ника- најбогатији. Док еу доуги празмппам ла сР пЈањи га л™'» "ариЈе као Косовска битка. цар К ав компро.мис, Он никад ни.с ници СЛИ каоски поетстављени оморам дасе цмачем са свима. Душан и Немања нико ниЈе хтео мо гао изневерити националну и Друга Је опет „Југословенка , да учи. Да.се не брука. Али је државну мисао." иначе унука неког' папуџије из "зато сваки дечКо могао да ис- ' " жвата^пео" 1ела«Гниз"'на^узбудљи- линовића и Лазе Лазаревића кО Ниша или Лесковца. на повратку прича Детаљнн живот ' Ал Капо- Римска држава и чрква до »а.™ ^1®^.„ УЗОУД и из Париза, причала на своме на и борбу Џона Дилингера са Галеријева едикта о толежуру: ^ Џименима а већ биогррафије сва- ранцији (311 год.) — Баш је наш свет прост. Са- ког футбалера или холивудске Писац изноСи разне едикте рим тре се радећи за Божић. потро- звезде морао }е свако да се зна ских царева о сузбијању и гоњечи толке паре па се затвори у на памет. њу хришћана. На.јстрожи.ји били кућу и не види белог Бога. Кул- Шта би несррћници данас ра- су свакако Диоклецијанови едик. Турни народи не раде тако. До- дили да није 6ило тако. Ко би ти који су садржавали поред чекају Божић у кафани, пију тестерисао главе својих ближ- других мера рушење цркава и шампањ и играју уз звуке џаза. њих роћака и клао „издајнике" спаљивање светих књига. А овај мо ј Стева хоће још и ва се ни.1б васпитала. једна тако Нарочито су знача.ши разлози турама Балкана које су претхо полажајника и да му месим че- савремена генгпација. Гад.но би због кошх се римска држава диле дОласку СлОвена на Бал-
Иконографи.га Христове миСтериЈе од Ускрса до Духова, ОД Т. Манојловића: Празник Хпнстовог роћења, Спасовдан и Духови у сликар-
Стеван Бешевић као лиР-. ски пцсник од Др Костс Милутиновића АнЗлизирајући неколико пес ма од „трајне и несумњиве умст-
како се мерило буде примењивало. писац налази да је књижевна критика досад била необдективна према Бешевићу, ш 1 бише да ,је његов књижевни р: ;х остао довољно иезапажен. Сеоске припокетке Душана Радића од Др Р. В. Ћисаловића Душан Радић де типичан при-
бично дедним моментом. једном поведач саврсменог сп<;шаш.кпг композицијом. дотле Ускрс ..обу- села. За разлику оЛ -'Јанка Вес*-
вијих дешавања. сцена, једну величанствену мистичку епопеју."
Пресловенска уметнбст и култура Балкана. Др. МиоДраг Грбић Писац говори на основу архиолошких пбдатака 0 разним кул*
читаву 1и су -били романтичари и идеа,лизатори србијанског села, Радић је реалиста бгз натуралистичког сећања и без романтичарског улепшавања.
Самоодговорност у псмачкој омладипи Под овим насловом ироФесоо Петер Петерзен V часопису Лух временг обоазтаже углавном ове тободе нема
с ^п^УЈСЈча Јл р/п.а п а дплс ш г' _ „ _ сницу. Прошле године водио де- се обрукали! Овако. хвала Богу противила по.јави хоишћанске кан, и То 0 преантичко.ј култури идеје. прво. . гпобода није цу чак на Авалу па сва кола у- имамо са чим да се похвалимо религије. Хришћанство је било Илира и Трачана. затим о антич- одговорноси. .. пропастио од .неке бдауњаве гра- у „културНом" свету. Што но ка- тада нова религијска секта, уни- ко .Ј, грчко.ј и римско.ј култури и не. И то му је Бадњак. Не могу ху имамо сучим пред Милоша. верзалног карактера, надмашива- на .јз&д о култури појединих Сло
ид! 1 п. — • нешто што де од.једном ту. већ
нешто што се у
живо^у човека
ч - > Ј ^ 1»«... ШУ1 Ј . у М .М П Г'Т . С У *-/ Н Ш ЗЈЏСД IVI. р! Л\Ј Ш С1„ Е> V-^ О а •1ДШ1 Г\ а Ј_' а Г\ I СЛ 0 Г1 а ЈЛ, .VI С1 1X1 ЈГ.1 Г» Л гга.^а^Ј, «_> лх.у "1 I .у I" , — /^гг.Ј5 И Г) З' 1 ВИ 1 ЗТИ кућу да очистим по неДељу да- Зато само наставите са пивили- ло је напионални оквир и обу- венских и других народа ко.ш су мора мп ^"ла 'је. и на. Па још и хоће и сламу. А ја, зацијом.
ботами, не дам. Упропаст.и ми све „перзере" и „СмирнуЗато ћу. ове годлне .ЗјиЛојсиђ, ш . сјшј & г *«, ње а оп" нек се измотава._ако хоће... Такви и слични разговори су вођени првих година а после сви усвојише ове, модерне назоре. ■ Хоће све да се култивише. Јака-' ко! Џивилизација продире и разго.ни средњевековни мрак и сујеверје. А да човек буде модеран и цивилизован није с много тражило. Хен, кармин, руж, Римед, пинсета, гарсоњера, ауто и свилене пижаме. А то се све може купити ако човек има паре. Дакле, ко има паре тај је културан и савремен. Хајде, .дакле, у лов за Паре. И настаде један. крос-контри, 'једна трка и утакмица ко.ја изаће из Београда и прошиша цедом земљом. Сви ко}* бе-ху у. могућности полетеше да зараћу- , ју и ћелепире. Ко те пит.ч за српство, славу и бадњи дан. То су залуднице и празноверје. Српске заставе? Будалаштина! Историја и традиција!! Измишљотине и бапске приче. Сви су се утркивали ко ћ.е више и горе Да награди свој народ и његове традици.је. Све што је наше, српско, није ваљало а све.туђе ,је боље. лепше и модерније. Чак и имена почеше да мењају. хтео да се зове Милош'. Марко Никола или Живко, Стана и Рада, већ се појавише Жана. Буба, Беба, Бела, Роли, Доли а мушкарци Пуби. Дики, Ники. Боби, Џими. Као да. Боже ме прости, човек не живи у Београду већ у Харлему. црначком кварту Њу-
хватало све наоодности, са из- се приликом сеобе народа досеЧИЧА ИЗ МАГЈ1ИЧА разитом тенденцијом да потиСне лили на Балкан. Из режисерске каријере Вили Форста када је Вили Форст био у го
Сваки иојединац мора да је извојује себи. Друго; Немачко омладинско воћство лвожетб ,1е усереп.гм се мооал не учи већ практикуј . Свуда у школи каа и ван шк' . ле, у спорту, у заједничком л>стима у једно.ј при.јатељској по- горовању, V радној служби. /
родици, задедно са сво.шм
националним свечаностима сву;
споћом, буде телефонски оба- се тражи од дечака и девојч' вештен да му апартман гори. иа „прави рад и пуно каракте но учествовање." Тако се ствар -
Госпоћа Форст је одмах по-
ју навике за морално делањ
ПОВРАТАК
Вили Форст пажљиво прати ток снимања
(Фото: Тобис)
мислила на своје псе и крзна, а Вили Форст на своду богату режисерску библиотеку. Али V тре нутку када је улазио V собу са камином, у кодод се библиотека О, немо.1 проћи. _ налазила, Вили Форст де узвик- »»и часе загрљаЈа нуо од одушевљења. Сасвим о- " високог осећаја. н:>ко, како је он то V своје вре- Не расплини <.е ме био з мислио, ватра је прож- V водопаду времена. диралз богату персиску простир нре но што нам не пружиш ку све оно, за чим цезнемо! — Станите, узвикнуо је он. не „ , ., Привиј нежно оне ко1И се роле. •' иишга! Одма-х ми, над- и Дд ј ђ еС мртности својо. 7 мајци! хитније, пОШаљите мога пироте- Само један благосиљајућа осмсх хничара... Он мора да види како за слепу децу, права ватра изгледа... која сто.је V сред светлостн - Али, господине Фоост... и страшљ » в ° тр ™ е ' е ^"° лруго „ док им не падне копрена сочију! ■— Не! Не дирајте ништа! Све мора да буде овако како сам 0, не утопи уморно у јучсрашнашао... И он мора ово да оства- њиЦу
Све велике уметничке твореви- ликом свог предратног боравка ри... У ДОлину замагљене прошлости: не н.јстале, су из замашног тру- у Београлу. То је Један детаљ и.ч режисер- " р ?! шт ° тие , жСПЋМ0 да и пбтпуне преданости у.мет- Пре неколико годинз. прили- ске кари ј ере Вили Форста, де- кроз снове благо искупљени ничком стварању. Уживљавањеу ком снимања деднога филма, тре- . џ Ј 5 и^купљени уметничко дело одваГа често у- бало је да се прикаже почетдл таљ - К °Ј И Речито говори како из твога блаженства. метнике од.. реалнога и ставља пожара у једноме апартмзчу. Су једном пр'.вом и велик"м у- ла сисмо мрачни пут, их у јједан посебан. обичноМ чо- Б&тра \е морала. но замисли Ви метнику тек у другом плану ње- Ј°^ егаси ,^' сти " одит веку стр.н оквир, коди их око- ли Форста, д-, се шири поступ- гово лично ло6ро и ИМ0ВнИа , а %%% без рат ПреКОраЧИМО .
лини често приказује као ство- но, па онда да почиње да букги
главни проблем претставља ње-
јорка. До душе. наћоше се неке маторе будале да протеству./г против ове моде али нбвб■ г друштво одбаци и презре ове реакционаре. Време тражи своје а мумије у музеј. То је била девиза нове генерације која победи на целом ф-ронту. О.но мало излапелих стапаца. који су 16111 веровали у Бога, нОви Београд одбапи и прегази. Какав Бог. какви бакрачиЈедини Бог је злато. Јер ко се злату ,не клања, а још. горе ко га нема. та.) није Заслужнвао да се спомене у поишеном друштву. Више Је воелела вожња „Пака-
рења донекле комична, а често и да прождире 1едну простирку. и сажаљења достодна. Ниде. увек 'Међутим, сав труд сТручњака да Гово уметничко делО. остваре пламен, по замисли Вицик свесрдније веже за оно што ли Форста остало де без уСпеха. ствара, утолико гз проблеми ње- — Не, тб иије оно... Не. тако говог.а, стварања апсорбују и аа- то не изгледа... гоне дз на обична, животна зба- Вили Форст де биО кра.јње нер вањ-з гледа из свог зачараног воз .н и незадовољан. круга. ■.••■■■ Остављена је та сцена да се Великим бро.јем примеоа м<- сними касније и ако се овакви гло би. се,-оснажити ово твРће- застоји веома нерадо поихватзње, но нас моментаио' иНтере у- ду. МеђуТим, дедном прилик >м. је случај Вили Форста. ретко талентованрг . режисе.оа бечкога
сасвим без рана. ФЕЛИКС ЛИЦКЕНДОРФ
Белешка о писцу
филмз,- човека великих режисерсклх замаха и утанчане визуечности... ..'. Де-таљ који ћемо навестљ : - испрлчаа -је .Вили- Фо;.;т,-пр'Ј-
СТРУГ ЗА ДРВО, са или без мотора, купио бих. Јавити тел, 25-705.
8
Др. феликс Лицкендорф, који је ових дана боравио у БеоГраду и читао своге радове на једном књижевном веечру, спада у ред истакнутих модерниХ немачких пиСаца. Роћен је 1907 у Ла.јпцигу, Доктор филоз.офиде Ла-јпцишког универзитета. Неколико година био је професор гимназиде. Сада је драматург Народног позоришта у Берлину. Песник романсндер и драмски писац. Носилац књижевне награде града Лајпцига. Његови позоришни комади прихаз ј.у се с успехом на свима позорнииама у Немзчкој; и на многим иозорницама у иностранству. Његов роман „Мартррскц. ветар".рреве< •ден' де на многе стране језике.:Песма, коду овде доносимо. пре« ведена је из његове на.шовиде.збирке ., г ':\.у. : '■;•;:т.е", крм ; изишлз пз штампе тек пре два месецЈ. ■