Srpski narod

СРПСКИ ДОБРОбОЉАЦ

МЕЂУ НОВИМ ДОБРОВОЉЦИИИ

Шшбац, фебруара ©д пре извесног времена по свим окрузима на територији данашње Србије врши се груписање националних снага у циљу јачања оружзних јединица, оспо собљених за борбу против злотвора српског народа и српског имена. Ово регрутовање српске омладине, — која је очеличена духом оних 120 омладинаца, који су 1941 године први похитали с пушком у руци да се ставе у одбрану српског народа, — последњих дана нарочито је актуелно у Округу шабачком, односно у свима местима богате Мачве, где стационирају јединице Трећег добровољачког пука. Сле дећи напис посвећен је животу младих добровољаца, који су путем хиљада других прихватили оружје и настављају дело чувеног Ђачког одреда и младих јуришацаИА ПУТУ ЗА ШАБАЦ Лађом, на путу за Шабац, путује повећа група омладинаца из Р здлта. У невезаном разговору на г.алуби брода, сазнајемо да иду за Шабац, с намером да се сврстају у редове Трећег добровољачког пука. Међу њима има о младинаца са села, има радника, г има и средњошколаца. Један Солунац, стари.ш човек, предводи ову групу. На њиховим лицима, озареним расположењем, оцртава се младалачка воља и искрена жеља да( ступе у редове ј српске националне омладине, која даиас са оружјем или ашовом у руци удара темеље Новој Србији. Прича ми један од ових: — Ред је да се и ми придружимо Србима-Банаћанима у светој борби за спас ерпства. Стотине других спремају се још да дођу... Мало подаље, два младића из Забрежја, путују лађом за Шабац са истим циљем, као и омладинци из Баната. Руковођеии исправним ставом српских добровољаца, они не заборављају мајку Србију у тренутку када се на хоризонту данашњине назиру завршне контуре борбе за спас српског народа... Сувце већ залази кад брод с нпвим добровољцима пристиже у шабачко пристаниште. Већ сутра прекосутра они ће обући сиву добровољачку униформу и поћи

иа обуку по најрадикалнијем систему, без које нико не пслази у некн већи окршај. ЛРУГОВИ, КО ЈЕ С НАМА ?Г У касарнском дворишту Допунске команде 111 пука СДК, преко целог дана ври као у кошници. Сеоски омладинци из Мачве и Подриња, постројавају се, после заједничког умивања, под командсм једног омаленог капларз. У ставу мирно, каплар ословљава младе регруте речима: — Другови, ко је с нама?! — Бог!... одговарају сви омладинци као један. Затим се ода.је пошта палим добрсвољцима. До доручка још, као гато то налажу прописи војничког живота, следују уобичајене гимнасгичке вежбе, а после ших чишћење целе касарн\.кс зграде. На команду „вољно", кршни сеоски омладинци напуштају строј и одлазе по порције. Прилазимо једном омладинцу, додељеном Првој пратећој чети 1 батаљона. Још нисмо стигли ни да му поставимо питање, а већ добијамо одговор, проткан многим појединостима о пљачкашкој делатности „наших ослободиоца" по селима Мачве и Подриња. Прича нам: — Неколико дана пред мој одлазак за Шабац заустави ме у селу, у сред бела дана, командант нашег места, неки Рачић. Добијем од њега цедуљицу, с налогом да је одмах предам једном од најбољих домаћина у нашој општини. На пола пута дотле сам могао некако да се стрпим — отворим цедуљу, у којој прочитах да се за потребе тог н тог одреда пошаље 60 килограма жита, 3 пара цокула, 2 пара сељачког одела и још којечега. Све се то, брате, мора предати, или иначе оде глава... Искоришћујемо још неколико тренутака до збора за молитву. Један двадесетогодишњи младић из Липолиста, наставља причу свога друга: — Мене су нсто тако једном послали да прикупљам по селу цокуле, одела и жито. Командант једне од тих пљачкашких јединица постарао се да људи из „летеће бригаде", којом он командује, добију кожне капуте.

Слине и прилике...

(Наагавах са •СГСДОЊЕ« Ко сјг и шта су »средоље«, о »ом је пре неколико дана лепо писао један београдови лист. То су они наши људи који никад немају куражи да кажу шта мисле, •соји немају свог става па које, сасвим природно, свачији одлучми и стални став вређа и буни. То су љигавци и саможмвци, морални бедницл — да не кажемо * наказе — то су они што у исто време служе по три а не само по два цара, а никзд своме народу не служе. То су старе чекавице што чекају да падне одлука па да се онда манифестантно » грлато олределв, а сва дотле шзпућу и увијају се на све стране. Кад помисле да ће једна страна претегнути, они се рдмах за н»ом поеијају, али не прекидају ипак везе ни са другом стра-

5-те стране) ном јер, не лези враже, та моментаио слабија страна могла би опет сутра да претегне! »Средоње« су бескичмењаци, најодвратнији сој људскот друштва, ни врући ни хладни који су рођзни само зато да буду избљувани. »Средоњеа су шуше и кукавице кад год је чврсто, а заурлају и залају чим поверују да су опасности за н>ихову рођену главу умакле. Пред ©паснош&у клањају ев и повијају, готови еу нл сае, чалму ће савити око гл*ве за пар секунди. Они греше стално, и према ближњем и према друштву и прома своме народу. На клевете и сав отров што избија од »средоња«, јунаци могу имати само презир и преко њих ићи даље свсЈим путам, своме циљу« 3. н.

чизме, нове јагњеће шубаре и друго. Није им тешко кад све покупише... Неколико жена које су се одупирале насиљу, у тренутку кад су им мужеви били изван куће, на имању, просто су испребијали- Код мог рођака доЦЈао је ваљда цео одред на дан славе, позаузео сва мест? у кући и без домаћиновог позква остали су цео дан на слави као код своје куће. Осталн гости нису им се хтели уопште придружвти... У Мачви влада опште уверење да бандити нису више у стању да се боре, већ само да пљачкају. ПРАДЕДОВСКИМ ДУ. ХОМ НАПРЕД У ПОБЕДУ После доручка и обавезне гарелодневне обуке, омладинцима из Мачве и Подриња, стари добровољци држе предавања разноврсног карактера. У оквиру тих кратких предавања са дискусијом свију присутних, најчешће се подвлачи акција добровољаца на сузбијању штетних особина у цашем народу, као што су псовка, крађа и слично. Многима је непознато да у добровољачким редовима псовање, као само по себи штетна и нсЈдргва појава, не сме ни у ком случају да помоли своје лице. Многе кскњиве меое учиниле су да се изрази псовања избацују лз речника добровољаца З^то млзиим регрутима све чреба унап;>јд лз се вегјЗ'.С1и како у о*« Д1Ч1'МЈ *.К >РЛ'.К0Г ЖИЗ'ГЗ че би дг ч^ило дс кижњавања и нс.-углзсица између ровајлија и старих добровољаца. Појединци се интересују за ратну спрему добровољаца. По кеколико пута узастопно разгледају сивомаслинасте шињеле, оиипавају фишеклију ^ли хладну цев „крагујевчанке". А на улазу, преко целог дана, низ сељака и сељанки опрашта се са својом децом — сад младим регрутима.

Сам® напреџ! Само храбро напред, мој велики друже, Градитељу дични отаџбине нове! Уживања ситна могу да нам пруже Само очајање, патње и болове; Ништа више, друже. О, како сам срећна, у дну душе моје Распламтела се једна искра света. Сад у идеале ја верујем твоје Верујем у срећу што ће да процвета Отаџбини нашо ј. % Мој велики друже, ја поштујем Тебе Што си пош'о путем на којем се гине И што за пстину жртвујеш сам себе, Што Срби ју водиш путем величине, Отаџбину драгу. Само храбро напред, мој велики друже, А љубав у Христа нек те увек води, Јер тада ће трње процветат у руже, Јер тада ће срећно живет у слободи Отаџбина наша... ЈЕЛЕНА БУГАРСКИ, уч. VII разр.

Пксмо дрш из детињства

На пространој пољтга егзер цирају млади граничари. И то су махом сељаци из Мачве и Подриња. Заједно са добровољцима, сви они хрле прадедовским духом напред у победу. Шабац претставља данас мали гарнизон војске Нове Србије. Златан М. Савзтик Мч, млади војници нове <каџбине, жртвовали смо несебичао своје младе животе за спас угледа и живота свога рода и тиме смо рекли читавом свету кпко се добровољно и својски служи зеиљи и историји. Ми смо месецима горели жртвом и борбом, данима смо се одрицали свега што је човеку дато да би сио обезбедили земљи својој меато, које јој по моћима њеним припада.

Драги друже! Примио сам твоје писмо. Драго ми је шго желиш да дискутујеш. Кажеш да ти ни.је криво и ако ти кажем и оно што ти не иде у прилог. То ми је драго, знам да се не плашиш истине — а то је најбољи начин да се до правог пута дође. Истина, ти сматраш да сам ја на кривом путу а ти на правом. То ме не збуњу.је, јер ниси ти једини који тако мисли. Стотиие и хиљаде је таквих и свакога дана гледају ме попреко, више пута сажаљиво мислећи у себи: „Јадник, види га како срља у пропаст!" Али мени је савест мирна. Посветио сам свој живот Отаџбини и кроз борбу, само кроз борбу, кроз патње и муке хоћу да јој о-безбедим са друговима својим лепшу будућност. Ти ме, драги друже мо.ј, увераваш да је то и твоја жеља, не сумњам; само запамти: жеље су једно а дела друго. Од желети до учинити дугачак је пут! Ти само желиш, али ја то чиним. Пребацу.јеш ми што сам добровољац, пишеш ми: „Знао сам те увек као великог патриоту и националисту. шта ти одједном би!" То хтедох ја тебе да упитам, али ми извади реч из уста. Радостан си што си се извукао од обавезног рада — сматраш се чак и јунаком! Не бих рекао тако; напротив могао бих ти доказати и супротно: да си највећа кукавица коју сам икада познавао. И колико си ме обрадовао тиме што се, бар како ти кажеш, не плашиш истине, толико си ме разочарао речима: да си успео да киднеш! Наравно уз добре паре! Да ли си се питао холико је њих који иема.ју тих пара које ти имаш, односно не ти него твој отац! Ти се ниси питао јер те то и не интересује. Ти мислиш само на свој стомак и сво.ју будну косу пустио си скоро до рамена. Али ни.је то све што желим да ти кажем. Најважнше нисам још ни почео. Хоћу да ти одговорпм зашто само кроа борбу, кроз патње и муке можемо доћи до идеала. Сав живот човечи.ш проткан је мукама, патњама и борбом. Можда ти мислиш да није тако, можда, али знај да се човек од рођења свога мучи, пати и бори. Можда он то не би желео, али није у његовој власти. тако му ,је писано у књизи судбине. Где год човек пође наиђе на препреке било лево, било десно, било право, све.једно је где. свуда и свуда препреке. Ја сам ти у свом првом писму описао смисао тих препрека. Поновићу ти то опет, јер неће ти бити на одмет да још једном чујеш. Ја сам ти, у ствари. ту пренео мисли нашег учитеља за којим смо пошли. Он је ту рекао;

Тешкоће су везане за наш људски живот и судбину. Зато морамо да примамо тешкоке не само пасивно, него треба чак у њима да нађемо дубоки смисао: треба да знамо да су те муке, лагње и борба управо ПОТРЕВНЕ животу. Јер путеви који воде идеалима посути су самим препрекама, и смисао тих препрека је у томе. да свака шуша и кукавица не може да стигне до идеала. Јер кад би путеви до идеала били посути цвећем и када би се по њима могло ићи без борбе, која то људска шуша и кукавица не би стигла до идеала? Али зато што је Промишљу Божјом одрећено да тај пут буде посут препрекама, ми треба те препреке да примамо с ЉУБАЏЉУ, као нешто што је људима. човечансгву и васељени и ЈЕДИНО потребио, без чега ие би било што треба да буде... Теби је можда све ово смешно. Не можеш чудом да се начудиш, Теби је. свакако, боље на меком душеку и јастуку. Са обиљем хране, провода и уживања. Ти презиреш све поепреке јер за тебе ништа ни.је било немогуће: паре, паре и паре отварале су теби сва врата. Само једно знај: отвориће ти и последња врата, а то су врата пакла. И као да чујем твој кикот и смех: пакао! То само може један добровољац да.веру.1е. алн ти, син једног вићеног и ученог господина, ти модерно журско дете, ти у то нећеш нити можеш Да верујеш. Ја те у то нећу уверавати јер је то узалуд, али хоћу да тк кажем да ћеш моћи само кроз борбу да посткгнеш нешто, и то не за себе лично већ за корист Отаџбибе. И док се добровољци боре дз би ти могао да живиш, ти ме питаш: Зашто ова борба? Па зато баш борба да би тн живео, јер да није те борбе... али не, нећу, мислићеш да се хвалишем, а то ми ни на крај памети не пада. Моје биће није саздано да би се хвалисао, или пак желило другом зло. Шпротив. ако ме ти сматраш „јадником , „издајицом", ја нс могу да кажем да ме мрзиш. ја тебе волим као и пре што сам те волео када смо ка-о мзла деца точкарали улицама предграђа нашег великог града. Да, ја те волим и желим ти свако лобро. Опрости ми ову сентименталност и нека ти не личи на фарнсејство, па ти ме бар звг-ш. Хоћу да завршим. На једном месту у твоме пнсму рекао си како ти не живиш за никога већ само за себе. Ја ћу ти тек одговоритц: Не живети ни за кога није чак живети ни за себе! Размисли гга- одговорн. Поздравља те твој друг Слободан српски добоовољаи.