Srpski narod

фГ" Цоштарина ПП31еН1 у ГОТ011Р

нелељни лист

рој 9

Год. IV

Београд, 26 фебрузра 1944 ПРИМЕРАК 4,— ДИНАРА

■' ^

■ ' :: : ... : » ;

■ ;

'V.

IV:' ■ 1 '

Ш8

СИМОВИЋ

МАСКЕ

СимоЂића данас као да глсдаио у огледалу. У почетку свога последњега говора ои је хтео да истакне како говори у своје име због тобожње забринутости за судбину земље и народа. Он је рекао^ да не говори као политичар, јер нема никаквих политичтх амбици/а. Значи да је гово^ рно као плаћеник и да је катастрофалио дело од 27 мађта 1941 годиж извршио као на/амник ан гл о-бољшевички. Истакао је затим да говори као „слободан грађанин". Чудно је то њсгово схвагање слободе Јср. захваљујући баш њему слобода његове земље уништена је, народ је поробљен, војска уништена, Краљ одвучен у заточење, а он је побегао у туђину као човек без икакве одговорности. Подвукао је да говори као вој■ ник, а у ствари био је издајник: кад је дошло до рата, који је он изазвао, Симовић је пабегао из отаџбине остављајући во.јску на нилост и пемилост судбини. И ако је годинама. био на најодговорнијим положа.јима у војсци, он у себи није имао ни српског _ "о јнмког муха, ни. морала наших војиика, ко„ има се дивио свет. " Симовић је овим својим говором потврдио да је пучиста по занату. Човек који је насилно довео младога Краља на престо сада му објављује борбу и жели да га детронизира. То је главни смисао овога говора у иоме се вели да има ,.и људи у иностранству који неће да гледају стварности у очи" Овим људима он пребацује, да збуњују сво.јим др. жањем народ у земљи јер му нису хтели да упуте позив .да се сврста у ^ редове партизанских банди које га истребљу.ју. Колики је и како дубок морзлни пад овога човека види се најбоље из његове смелости и' дрскости да се окоми на владу која га је поставила за комгнданта Југословенских" трупа на Блиском Истоку. Овај човек поступа као сваки тући слуга који због личних амбиција заборавља на све обзире и све обавезе. Својим говором генерал Симовић је нанео страшнч увр^ду српсксм народу Он је прихва т ио тезу да су Срби партизани и да су као такви неукротиви елеменат нереда и хаоса. Он је препидео све чињенице и заобишао велику истину. да се Срби на целом свом простору одлучно боре рротив пар т изана које тако расЋеване ( слави овај човек. Симовић /е увредио српски народ и позипањем на жртве које је он дао. Да. заиста, српски је народ дао страховито много жртава и поднео необично велике патње и страдања Може бити да ове жртве не дају мира преступничкој савести овога човека који /е главни проузроковач народних страдања и главни виновник жртава које су пале. Симовић је пун цинизма када тврдн, да српски народ не може никада пропасти као што. тобоже, Тврди квислиншка пропаганда. Он је далеко од Срби.је и од целе српске земље. он /е срием И душом од ње одвокн. па не може да схвати, да српски народ може бити уништен и да ге већ у многим крајевима његово уништење т рагична и /езит стр^п иост. Али шта се то Симовића

тиче? Он је говорио онако како му је наређено и наручено. Певајући химну партизанима Симовић се појавио без маске. Ево неколико места из његовог говора из којих се најбоље види да он целим бићем стоји иза политцке ко.ју спроводе Стаљин и Тито на нашем простору. Препорућујући народу борбу и ства рање фронта он је рекао: „Тажав фронт већ постаје и невероватно је да се нашло људи који верују издајицама нашега народа и који ометају величанствену борбу његову... И место да се поносимо том борбом, ми чак осуђујемо те народне успехе. Радимо, дакле, оно што раде наши непријатељи... Наша борба биће . веома важна и ксрисна и због тога народноослободилачки покрет, досада

најактивнији део те крваве борбе, потпомажу наши велики савезници, братска Русија, Велика Британија и Америка. Томе покрету треба да се придруже све остале активности нШих родољуба V земл>и и иностранству. Не призиати тај покрет и радити против шега, значи радити против нгших савезника и олакшати рад и дејство наших непријатеља... ту борбу већ води народно-ослободилачки пскрет у коме има релзтивно највећи број Срба... Нико од нас не сме ометати ту борбу народно-ослободилачког покрета." Шта се види из ових речи генерала Симовићц? Њему је.стало до тога шта корис т и Америци. Енглеској и Сов.јетској Унији, а не до тога шта користи српскоме

народу, који. уосталом, скоро и не помиње. У његовој глави се још увек врзмају југословенске магле. За њега је величанствена борба Коју српски народ води за свој опстанак и самоутврћење „братоубилачка борба". То је борба за очување свих народних и личних светиња, борба за душу и дух српске земље, која је нападнута од активних бољшевичких : носилаца зла .којима тако предано служи овај плаћени генерал. Симовић је покушао да се прикаже као човек који схвата стварност и који се према њој опредељује. По свему ономе ш т о ,/е досада радио и што сада ради може се рећи да /е он тиничан пример илузионисте, који не може да сагледа стварност јер нема чула за то. Да је он имао чуло за стварност о.н не би ни

вршио пуч који је упропастио народ, ннти би га кад је побегао у Енглеску месецима позивао на устанак, који су водили самоубиству. Зато је и данашња процена ситуаци.је овог илузионисте једнака процени коју је он имао када је припремао и изводио пуч. Симовићев говор има сва обележја једног нарученог и плаћеног говора. Он је више срачунат на то како ће њега активирати у политичкој игри која се води измећу Енглеске и Совјета, дакле, на лични интерес, него на то како ће и шта ће о њему народ мислити. Зато се овај говор може назвати бедним улагивањем Стаљину и Черчилу, ауторитети• ма од којих Симовић очекује по коју пару за продужење своје бед.не егзистенције. ..С.—Н."

ОДГОВОР ДУШАНУ СИМОВИЋУ

Говорио Је Душан Симови* Невероватно звучи, а'ли десило се 1 је да он проговори, и то вреко лондонског радиа опет у намери, да својим говором зада самртни ударац српском народу, који се још није ни опоравио и који још крвари од рзна које му је Душан Симовић задао 27 марта 1941 године. Један од твораца 27 марта, својим говором није нас изненадио. Он је само потврдио оно што смо ми већ знали. Да је Душан Симовић био у тесној вези са совјетским аташеом геке-зал-маЈором Самокином и дз је 27 март за;едничко дзло јосчфа Броза-Тита и Душана Симовића. Дана 27 и 28 марта 1'ентрални Комитет Комунистичке партије у Југославији пол воћством Јосифа Броза Тита и Моше Пи. : аде заседавао је у улици Краљевића Томислаза бр. 73 у кући др Марка Анафа одт-кле је давао инструкције и упутства Душану Симовићу, каго +-е и на ко;и начин на челу Краљевске влглз. а у име несргћког малолетног Краља. да дефинитивко и непозрат::о унесргћи народ и рззруши државу. Душан Симовић је ропски слушао, све је ишло по плану, ништа није пропуштено, и резултат није изостао. Земља је упропаиЛена, народ је осакаћен, Краљевина растурена, и Јосиф Броз-Тито пост-ао је вођа и маршал. И сада долази други део ове крвазе драме, овога крвавога пира. Душан Симовић препоручује се и тражи награду за услуге учињече тада Јосифу Брозу-Титу Он, Душан Симовић боји се, да нИје можда заборављен и препоручује се Јосифу Брозу-Титу, разрачунава се са својим друштвом са којим је отишао у емиграцију, а истовремено својим препооукама наноси најтеже и најболније увреде о;ађеном српском народу и осака&ехој отаџбини. Заиста, мора да се у тешкој и незавидној ситуацији налази млади Краљ у емиграцији и Његова емигрантска влада, када их Душан Симовић, као »слободни грађанин«, преко »савезничког« лондонског радиа, онако немипосрдно извргава критици, руглу и срамотц.

Али, , судбиив ј« немилосрдна и њој се никад не може довољло избећи. . Да ли ће они бити у стан>у, да лпрече нови пуч тамд у емиграцији, који им припрема Душан Симовић и који им треба, да се детронизира млади Краљ,' а да лретставништво у емиграцији преузму претставници »Новог света« који се ствара адахо то каже Душан Симовић, а у духу идеја Јосифа Броза-Тита. То је њихова ствар. Али има нешто што припада само и јединз српском ,на роду, и што Чб он љубоморно и по цен/ најтежих жртава бранити до последњега., од Душана СимовиНа и н>егових савезника. То је његова народна вера у будућност, а противу комунистичко-брљшевичког веровчња и стремљења, коме припада, што смо век и рани;е знали, а сада и од њчга самога чули, и Душан Симовић. Ето то ;е оно што се тиче српскога народа и што хоћемо и морамо да одговоримо Душану Симовићу. Пре самога од г овора, констатујемо чињеницу, да је Душан Симовић, као претседник владе и начелник Главног ђенералштаба, наредио да се у Сарајеву потпише акт о безусловној. капитулаци-, ји југословенске аојске и тиме је и пред народом и пред историјом примио пуну одговррност! за пораз војске и распад Југосла■ и Јв. " , : " ј То је историска чињеница и њу само износимо. Да говоримо о Душану Симовићу и његовим лич ним квалитетима: поштења, части, морала и достоЈанСтва, не желимо, јер то није наш обичај премда би и зато имали довољно материјала и разлога. И када се он данас, пре него што ;е пала пресуда за злочине кр;е ;е починио од 27 марта 1941 до дана капитулације, поново појављује преко лондонског радиа у улози саветодавца српском народу, став је лако заузети. Душан СимовиК је прокажен и оптужен и он нема права дз се обраћа српском народу, јер са њиме и-

ма само толико везе, што му је нанео највише зла од свију његових синова у целој његовој историји. Али, како се иза говора Душана СимовиКа крије мрачна позадина, која треба да нанесе нове штете и донесе нове жртве српском народу, ми хоћемо да осветлимо неке \оменте и на тај начин откријемо те паклене намере. Срлски народ и његови најбоЉи синови на свима странама заузели су антикомунистички и анти-бољшевички став не из неких личнИх режимских рачуна или сентименталних разлога, како то СимоВић каже, циљајући на Династију Карађор^евића, већ из дубоко националних, моралних и идеолошких уверења, која су само ставом српскога воћства, добила праву примену у непризнавању Совјетског савеза кроз пуних 26 година. Тај ст&в српскога народа н,и;е се ни за длаку променио ни после пропасти и окупацијв. Десетине хиљада на;бољих српских синова диљем наших поља и дубрава, кланаца и планина, падали су и падају у тој борби, да очувају сво;е национално право на живот, које му угрожавају васпитници и послушници Треће интернационале са својим бандама састављеним од елемената које имају најмање везе са српским н-ародом. У тој борби су сви Срби јединствени, као што никада нису били. Душан Симовић је нанео највећу увреду српском народу и његовом имену, када је устврдио, да се већина српског народа налази на другој страни. То је највећи фалсификат и у данашњем моменту највеће издајство које је икада један човек починио пре ма сврме народу. Тенденција тога фалсификата и издајства је јасна и провидна. Душан Симови+1 по налогу и у духу тог мрачног плана, хоће да компромитује сва национална права и стремљења угррженрг Српства. Он се тиме свесно идентификује са на;заклетијим непријатељима српкога народа. Паклена работа,

превише паклена и за једнога Душана Симовића. А каква увреда, каква тешка увреда за он« знане и незнане жртве коЈе су комунистички одроди нанели Срг» тву и Србији. Проклетство легија палих Срба, уништених домова и егзистенција лежи на Душану Симовићу. Згаришта сељачких домова широм цела СрбиЈе, свежи су трагови злочи«а Душана Симови-Цз. Али њему још увек није доста, он тражи још више, он тражи дефинитивно уништење Срба. Душан Симовић тражи јединс.твен фронт српкога народа са Јосифом Ерозом-Титом и његовим заграничним савезницима. Тражи устанак, тражи неред, кре и смрт. Не, никада Душане Симовићу у твј фронт. Српски народ се сврстао у јединствени фронт велике националне и народне мисли ради очувања реда и мира, који му Је данас више него икада до сада потребан. Тај фронт је створен, да се у беспоштедној исполинској борби супростави свему ономе што исповеда Душан Симовив као најамник Совјета и Јосифа Броза-Тита. Србија иде својим путем и њу нико са тога пута свратити неће, па ни Душан Симовић. Тај пут је пут националне слоге и пуног јед::нства свиЈу националних снага у борби противу антихриста. И на том путу, то нека зна и Душан Симовић, нема препрека које нећемо премостити, да очувамо и однепуЈемо то јединство за сре^у и будућност Србије и српског народа. Душаму Симовићу, Јосифу Брозу-Титу и њиховом 27 марту српски народ под воћством генерала Милана Недића супроставља слогу и јединство и они ће и победити. ""огор министра Драг. Јовановића на Бео/радском радиу]