Srpski narod

Страна 2

СРПСКМ НАРОП

26 фебруар 1944

СЛАВОПОЈКА ТИТУ

Гфексиноћ је Черчил, после дугог и упорног ћутања, одржао дугачак говор у Доњем дому. Тај говор би се могао поделити на два дела: на расматрања о светској, војничкој и политичко.ј ситуацији и, у односу на нас, на приказ званичне енглеске политике према Титу и југоеловенској емигрантској ВЛади у Каиру и њеним експонентима овде на терену. Једна иста мисао садржана је у обадва дела говора — потпуна капитулација пред политичким претензијгма Совјета. Черчил је признао да није ништа остало од онога што су Совјети захтевали оД њега, а да им он није то уСТупИо. Врло цинично, само да би избегао или бар продужио рок за отварање ствгрнога _ Другога фронга, звучи онај део Черчило&ог говора у коме је реч о судбини Мољске. „Ја сам уверен, рекао је Черчил да је Стгљинова политика према Пољско.ј при 'мер за свеопшту политику Совјетске Уније*.. Ја не сматрам да ће совјетски згхтеви прекорачити гршицу разумности и праведности." рвим речима, запечаћена је судбина пОљеке емигрантске вла де и довршена једна издаја која ее латентно спроводи скоро две године. Али то није и једина запечећена /Издаја у овом Черчиловом говору. На исти начин он је издао југословенску емигрангску владу истичући Тита као човека који ужива пуно поверење енглеске владе. На један начин који вређа Черчил је говорио о оним људима који су били спроводиоци његове политике и онда к&да ,је то ишло на отворену штету нашега народа. Он им пребацује што су престали са вршењем аката саботаже и напада на окупаторске трупе, па макар да су ти напади плаћаНи стоструком одмаздом. Указујући на партизане Черчил је истакао њихову безобзирност овим речима: „Њих нису спречиле никакве репресалије, ма колико биле извршеие пратив таоца и сељака." Види се јасно да је Черчилово срце на страни оних који на све могуће начине уништавају срггски народ. „Разуме се, рекао је Черчил, — да су партизани маршала Тита једини људи који се данас ефикасно боре противу Не маца. Већ одавно иарочито ме интересу.је покре^т маршала Тита и покушао сам и покушавам да му на сваки иачи.н помотнем ... Прсшле јесени упутили смо велику војну мисију у Југославију лод командом тенерала Маклена. Могу да уверим Доњи дом да ћемо учинити сваки напор ко.ји је у иашој моћи да помогнемо иаршала Тита и њетове јуначке одреде. За време моје болести маршал Тито упутио ми је поруку и отада сам са њим У СТАЈ1 НОМ ПРИЈАТЕЉСКОМ ДОПИСИВАЊУ. Ми намеравамо да га помогнемо свим расположивим средствима водећи при томе рачуна и о нашим другим обавездма." Из ових се речи јасно види да се енглеска влада без резерве определила« за Тита, а то значи за совдетску политику и совјетске политичке аспирапије на Балканском полуострву. Мора се признати- да се Черчил није устручавао да разбије илузије код свих оних који су веровали да је то само нека тактичка, моменгална. преоријентација енглеске политике. Он је посведочиО да е то стварно- и доследна енгле :Ча политика на овоме простп п-, јер. док овако са респектом ч симпатијама говори о Тит\". Чедачил 1 ч е о краљу Петру говорчо са једним отменим цинизмо?' из кога се јасно види. да је П\ рићева влада потпуно напуштена од стране Ећглеске. Као увреда звуче речи Черчилове о Краљу. који је тобоже „много изгубио у очима партизана тиме што се његова влада везала са Михајловићем и њему

потчињеним командантими." Говорећи о будућно-сти Черчил је, такође, сходно одлукама донетим у Техерану, рекао да Краљ Петар не може бити сигуран за сво.ј престо после рата. „Ми на овим острвима. рекао је Черчил, — привржени смо наЧелима монархије и ми смо искусили благодети уставне мбнархИ .је. Али ми не можемо желети или намеравати да наше идеје намет.немо којој друго.ј земљи. Г рчка, Југославија и Италија биће потпуно слободне да одреде облик владавине бар уколико се нас тиче када воља нароДа буде могла доћи до изражаја под условима мира" Знатан део Черчиловог говора .је славопојка Титу и партизан-

ским борбама које су организовале уништење српског живља на целом његовом простору. Из оваквог Черчиловог става може се јасно видети да је он непријатељ српСкога народа коме је сручио масу тешких увреда у лице. Ниједа« Србин не сме да заборави да .те ово онај исти Черчил ко.ји је некада, када се то поклапало са његовом политичком рачуницом, слао издашне по хвале оним ел.ементима ко.ји су упропашћавали свој народ по његовим жељама. Данас Су они презрени и одбачени као престав ници реакције. Черчил се није устручавао, да се баци каменом

на њих.

Н. С.

СА РАЗНИХ РАТИШТА

Код Американаца, изгледа. да је дошло до размимоилажења игмеђу два пацифичка стратега. Мек Артур и даље остаје код своје оператике „острво по острво". Он ,је сада заглибио на Ново .1 Померанији, 450 километара далеко од Рабаула, и мора да се припреми за дугачак поход. Међутим, адмирал Немиц .је увидео да та оператика „острво по острво" даје исувише жалосне резултате. Он је покушао напад на Маршалска бстрва, али неколико локалних успеха уверили су га да је исувише дугачак пут од тих малих успеха на малим острвима до једне велике одлучне победе. Адмирал Немиц покушава сада да продре у центар јапанског пацифичког стратегиског система и са сво.јом ескадром дошао је код острва Трук у групи Каролинских острва. Јапанци и даље остају тајанствени: ни овај напад ни.)е извукао јапанску морнарицу из њених та.јних скровишта, и .јапански адмиралитет одби.ја напад на Трук малим снагама флоте и ваздухопловства, као што је одби.јао код Маршалских' и код Саломоиских острва. Јапанци су хладнокрвни у истој меои, као што су хладнокрвни и Немци у извођењу сво.јих операција на Истоку. Источии фроит и даље остаје поприште велике битке. На северном делу Немци су се опет нешто повукли, примењујући сво ју опробану еластичну одбрану. На средњем и на јужним деловима фронТа Немци се боре на месту, не препушта.јући непријатељу своје положаје. Совјети нису у току ове зим Ске офанзиве постиглн операЦИ ски успех: нису нигде ослабили немачку војску. Чак ни у оно, битци, која се сада завршила, кода је према совјетском прика зивању изгледала као једна по беда црвене армије, Совјетима није пошло за.руком да постиг ну циљ ко.ји су желели: опкоље на група немачких дивизија за падно од Черкаса пробила је об руч и измакла из совјетскцх ру ку. Ова битка у казану покадала је огромну јачпну духа немачки>{ трупа. То је први случад у овом рату да се једнод опкољеној армији деси да изађе из оп-

кољабања. У свима претходним случајевима — а то су били случадеви са совдетским ар.мијама опкољавајући обруч није могао да буде уништен, и опкољена во.јска је И1нла сваки пут правцем сопстВеног уништења. Немци су мајстори опкољавања. Они су то доказали у безброд битака. Сада су они опет опколили један амерички одред јужно од Априлиде. Ова битка на нетунском мрстобрану пбстала је нешто чему се диви цео свет: наговештени поход Британоамериканаца према Риму ниде успео, и адмирал Клерк мора се сада задовољити издавом да се америчке трупе чврсто држе на положајима око Анциа и Нетуна. Његово тврђење да се Британоамери^анци „чврсто држе" ниде тачно, Немачка армија концентрисала де окб непријатељског мостобрана потребне снаге и прешл.а г де у напад. Овад наиад можда И нема за циљ да се британоа1иерич,ки одред баци у море, али тад напад свакако мора да покаже непридатељу са каквим је тешкоћама склопљена једна амфибидална операција у случаду, када су Немци решени да покажу своду снагу. Значај борбе код Нетуна је веома велики. Ниде .ту питање заузеће Рима или ноновног укрцавања Британоамериканаца на бродове. Ту се полаже испит целокупне оператике амфибидалних лодухвата, кода де створена код Британоамерикаиаца, после дуготрадног проучавања теорије и праксе. Нетунски испит доказуде генералштабу коалициде да ће инвазида бити веома тешка. чак и у оном делу Европе где се немачка реакц!|да мора више-мање импровизовати. Ако ствари иду тако рђаво за БриТаноамериканце код Нетуна, онда се може замислити како би изгледало њихово искрцавање негде на обали Нормандије или Норвбшке. Нетуно се претвара у дедно стратегиско „мементо мори" за инвазиске стратеге, Надинтересантниде ,де да искрцавање код Нетуна, 100 километара иза немачког фронта код Касина. ниде натерало фелдмаршала Кеселринга на повлачење са овог фронта. Баш напротив, Немци су подачали своду одбрану и при томе су постигли о-

ЧЕРНИЛ СЕ БРАНИ

БУДУЋА КОНФЕРЕНЦИЈА МИРА

Било је разних Черчилових говора. Било је бптужудуђчх, агредивних, умирујућих за британ >:ку ј^вност, претећих, зЗмагљујућих, алц садашњи последњи говор је говор човека на оптуженичкој клупи. Черчил покушава да убеди Совјетску Унију да и Британоамериканци учествују у сов.јетекој зимској бфанзиви тиме што су привукли на италијански фронт неколико немачких дивизида,. Лако можемо замислити ко лико ће у Совјетскод Унији пасти псовки на рачун Черчила, ако та.ј пасус његовог говора буде тг.мо ббелодг!њен. Доказујући бољшевицима да ствари у Итали.ји не иду тако лоше као што Британци замишљају. Черчил вади из наддубљег џепа носледњи остатак свог оптимизма да би приказао ситуацију у Италиди мање жаласном но што је у ствари. Покушавајући дз се оправда пред својим народом за бруку на италијанском фронту, Черчил жели да нгдокнгди недостатак оптимисТичких приказа о збивању до данас тчме, што наговештгва оптимистичка збивања у будућности. Наравно. наговештава опет у облссти вгвдушног рата, где се на.јлакше може блефирати. Вероватно је овај део говора био намењен оним милионима Енглеза коди су већ пгли у очајање због повећане немачке ваздухоНловне делатиости. | На тад начин Черчил би хтеб да каже: „Моја аеротерористичка стратегида довела је до тешких казни од стране немачког ваздухопловства, али не признадем да сам за то крив, већ настављам и даље тај аеро-терор." Можемо посумњати у исправност- такв« логиЈ<е и у то да се Черчил оправдао у о'шма своји^ сународника. Он није могао да каже ништа охрабрујуће бриТанском народу, већ напротив морао је да се правда,говорећи да је немогуће завршити рот у 1944 години. ј Говорећи о даљем разводу рзта, Черчил је био принуђен да уложи у свод говор целу своду посланичку вештину, да би се оправдао пред Американцима.. Оп тужба против њега је веома оштра: Американци нећ.е да схвате, зашто мор:ју дати 75°/о контингента инвасиских трупа, док ће Енглеска дати свега 25%. Изгледа да ово питање прИчињ:ва сада огромне тешкоће Рузвелту у Америци. Зато де Черчил морао да да Американцима .обећање коде звучи веома смешно: у почетку ће Енглези и А-

М" Р>_ Стаљин са претставницима федератквних република и Черчип ез претставницима доминиона

громне успехе. Зар т.о ниде успех Немаца, када су у току 4 месеца Амерпканци могли да напредуду свега 4 и по километра, а Енглези 18 километара? То њихово напредовкње стаде их ништа мање од 100.000 водника. У току последњих даиа испољио се још дедан енглески неуспех. НзихОве операииде на граници Бурме застале су, а опкољена седма британска дивизија иде V сусрет овом уништењу. Јапанци су такође п^стати мадстбри опкољавања. У овод борби у области Алакана узеле су ћа дединице индуске ослободилачке војске. Први пут V историји индуске борбе за сло>боду. ИндуСи имају дедну правилно .организовану водек\', с кодом могу да иду у сусрет сводим вигским националним циљсвима. Озо дунаштво Индуса у Бурми, као и дунаштво легионара више европских народа који су учествовали V прободу обруча западно од Черкаса доказуде да Немачка и Јапан нксу усамљени у сводо.ј борби, да имају стварну и ефикасну подршку од стране народа Европе и Аздпе, жељннх слободе ,и поб.еде,.. Побрда ће доћи! М. Војновић

мериканци уложити поддеднгке снаге, а затим ће се повећавати америчка војска, дер Америка располаже са већим бројем грађака. То знгми да ће у почетку Енглеска дати исти брод дивизија, као и Америка, а затим к:да те дивзи.је буду строшене, остлће на бојишту само Американци. Не верујемо да су таква оправдања прихватили у Америци. Било де у Черчиловом говору феноменалних пасуса, који се односе на наше прилике, на Југоистоку. Сазна.јемо да су Черчил и Тито одавно добри придатељи, ко.ји стоје у живахном дописивању. Сазнајемо да за Черчила не постоЈи питање дугословенске монархиде, дер Енглеска не!:Ј „да натури своду вољу" дугословенском народу. Ово де званичнз свргавање са престола Краља Петра од страве Британаца. Политички знача.ј целог Черчиловог говора и суштина целе његове ратне политике испољава.ју се у ород реченици, у којод де тај светски циник рекао да ће без пр&драсуда да помаж.е партизанима, да помаже ствар Тита. „Без предрасуда" у парламентском дезик.у значи бестидно, безскрупулозно, да не кажемо дош сштрију реч. Уосталом, овад говор Черчида пиде донео ништа што би се могло сматрати за не^у значаднију из.јаву. Други догађади ове недеље су миого-значајнији. Значаднс де да де Фикска издржала дедан нов талас рата нерава и решила де да остане у рату. Значајно де да су у Сједињеним америчким државама препоручивали <ћинскод да препусти Совдетима да уреде како хоће финску судбину. Значадно де да је у, оДносима иЗмеђу Британиде и Т.урске настуладз извесна затегнутост. Одлазак из .Анкаре »р^тан^ке вол« мисиде де прилично симптоматичан. Реч затегнутост употребљаваду у овом случаду швадцарсгси листови. Шведски листови пигау о кризи турско-енглеских односа. Констагу.јемо овад начин писања без даљег коментара. Констатује-мо само ради тога да" би приказали да де Српска давност била у праву, када није веровала британоамеричким рекламним вестима о успеху каирске конференциде. Надзад, треба забележити као знача.јну подаву ону индигнациду коду де у целом Свету изазвао дивљи амерички напад на надстари.ји манастир света, Монте Касино, као и убидање из ваздуха 500 недаких избеглица, коди су се сакрили у близини Рима. у патшнод летњод резиденциди. Див љаштво британоамеричке операгике изазива гнушање и према британоамеричкод политици, и према британоамеричком моралу. Ту окрутност, то безобзирно поступање према недужним свет схвата као симптоме наговештеног „америчког века". Да нас Бог сачува од њега! МЕС.

ГЛАВНИ УРЕДНИК. одговорхан за садржину листа: Велибор Јонић. ВЛАСНИК: *Лих. Станковић из Београда. РЕДАКЦИЈА И АДМИНИСТРАЦИЈА: Теразије 5 мецанин, I степениште (Палата Изг возна банке). Тел. 20-383. ШТАМПАРИЈА »ЛУЧА«, Краљице Наталије 100. Тел. 21-772. Тромесечна поетплата 48 динара .шаље се преко »Пре,с««. а. д. Влајковићева 8.