Srpski narod

Сграм ?

СРПСКИ ПАРОД

4 иарт 1944

СРПСКО ВПТРОГАСТВО У 1943 ГОДИНИ

СрпСка влада нг.роднаг спаса. у жељи да у свима правцима нринесе ублажењу његоае невоље у данашњим тешким аа нима, својом Уредбом је уведа све ватрогаство у састав Српске државне страже, да би онб у заједници са органима јавне безбедности, најпотпуније гарантовадо и безбедност од пожара. Ова је мера била неопходно потребна, н још у почетку њене примене показала се врло корисна Јер, поред тога гаго је ват0б« гастео у Србијн било арло слабо, и онај мали бро.ј ватрогасних чета, кобних дана месеца априла 1941 године. у -већИни случајева напуштао де порушене и запаљене градове и бегао Далеко из ових, јер нису биле у чврстој вези са пОлициСким органима. Услед тога, много је више страдало зграда, кЛђодног и државног Добра од поисара, који се после бомбардовања оазвијао, иего од сзмог бомбардовања. Тај пожар, не самб што је прогутао милијарде народног ћ државног добра, већ је био' и узрок онако брзог деморалисања. како грађанства тако и власти. Последице тога познате су. Напротив, код других држава видимо да се годинама понавља бомбардовзње подединих градова и остмнх места, а становииштво истнх је ипак Сачувало ред и мир. Објективним испитивањем разлога по овоме утврђено је, да је органзовањб гагпења пожара одмах после бомбардовања једно од на.јважнидих питања за умирење духова и спокојства грађанства пострадалих насеља. 1 Ово се објашњава тимс, што 'ва.тра има страховито дедство, не само материјално, већ дош више морално и од овога настаје паника не само код незашти> ћеног грађанства, већ и код пре каљених бораца, ако нема.ју средства за заштиту од ватре. Отуда се данас у свету ватрогаство убрада у техничку тоупну заједницу осталих родова одбра.нбене силе, без коде се ие може ни замислити одбрана дедне државе кода де у захвату ратног вртлога. Јер, ефикасна и успешна одбрана од пожара чини дубок утисак на пострадало грађанство. и одржавање његовог морала, и ствара повеОење у државне власти. То можемо надбоље видети опет из нашег примера, при бомбардовању Ниша 20-Х-1943 године. Мада је ово бомбардовање било тешко и страшио, благодарећи брзој интервенцији ватрогасних чета, обвезника Наиионалне службе и јединица Српске државне страже, сви пожари од бомбардовања бозо су угушени, те је грађанство могло да сачува своду хладнокрвност, а са тиме ред и мир. Код веЛиких ратујућих Држава, та помоћ је дош бржа и потпунија. Тежња је на пример, Да се сви пожари који нзстану од ноћног бомбардовања, до зоре већ локализују. Због тога велике државе имаду врло дако ватрогаство, формирано и у ватрогасне пукове и снабдевено надсавременијим средствима за га-. шење пож^ра. Природно је, да и ми морамо бити спремни за борбу поотив пожара. Зато де и Команда Српске државне страже поклонила пуну пажњу нашем ватрогаству и до сада је много урадила на. унапређењу истог за протеклих 18 месеци од како је оно у и.еном саставу, То се огледа у овоме: 1. Постодеће ватрогасне чете, које су биле услед познатих прилика у Србиди замрле, оживотворене су и недостатак у људ ству попуњен, а ватрогасне спра ве прикупљене и у најнужнијод

мери попуњене, те да могу те чете вршити своду дужност. 2. Оне ватрогагне чете. које су биле услед нереда у тим коа.јевима расформиране, понова су формиране, материјал истих прикупљен или импоовмзацијом створен, те да и . ове чете могу вршити сво.је дужности. " 3. У оним местима где нису постојвле ватрогасне чете, а ове су неопходно потребне. фоомираие су нове ватрогасне чете и ове су снабдевене најнужнијим средствима за гашењ.е пожара. Овде треба напоменути, да и два окружна меета: Крушев&ц и Јагодина нису имале своје ватрогасне чете до прошле годиие, када их је Српска државна стража формирала, као и велики број по среским местимљ Предузете су мере да се у сва* ком среском месту формира по једна Добровољна вотрогасна чета, где ове не постоје. Тако ортанизоване, снабдевене И обучене ватрогасне чете. у прошлој години су вршиле своју дужност на. опште задоВољство. Поред гашења свих случадних пожара у њиховим местима боравка и околнне, в троГасци су врло успешно суделовалн при заштити жетве од пожара у току прошлог лета. Ватрогаеци еу учествовали и успешно извршили гашење 370 пожа.ра, а само 6 малих пожаоа је угашено од мештана пре доласка ватрогасаца. Досадањим радом на јачаЈ^у и снабдевању нашег ватрогаства, Ова корисна оргаиизација добил^а је велики полет и спреМна је да у сваком моменту ангажује па и жртвује за, сћас ближњих, од пожара свих врста и осталих Невоља у вези са овим. Тако ће наше ватрогаство уз помоћ и сарадњу грађанства и осталих органа. у земљи, бити спремно да дочека сваку евентуалност, те' да се и зло које може да наступи сведе на надмац,у меру. Сви наши ватрогаСци су се добровољно примили ове важне н тешке дужности, за коју су се добро спремили/ а сз органима давне безбедности потПуНо саживели, те ће све то би* ти довољна гаранцида за њихов успешан рад у борби против пОжа&а и осталих непогода у вези са овим, а за добро нашег нарбда и Мајке Србије.

У ЧЕТИРИ ОКА — Г отово је — шапму ми јуче један мој позланик, који је узгред буди речено некад био министар. -- Шта је готово? —■ изненадих се ја и у чуду погледах овога човека кога бије гласина да је паметан. — Па рат! — вели он■ То се јасно види из Черчиловог говора. — Којешта? — љутнух се ја. 11а зар цела светска штампа констатује да Черчил припрема енглески народ на рат у 1945 години и на нова раЉчарења а Ви разумџли да његов говор -значи скори крај .. — Треба разчмети шта Је он хтео да каже. То не може св$ко, али ја сам политичар од заната. Стари лисац није хтео јавно да то изнесе аЛи се То види између редова. Видео сам да му нема лека па зато прекидох разговор и одох својим путем, чу.дећи ■ се нашем свету који се и поред толиких горких искустава није одучио од неозбиљних коментара и реклаказаЛа. * Чудновато је чако иаш свет воли да се угледа ,на рђаве примере. Ако позовеш некога да зида цркву или да учини неку корисну ствар, он само одмане руком па вели: — Извини. богати, имам хитна посла. Међутим ако позовеш да упали кућу — направи неку штету, он полети главачке. ' Тито или Јосип Броз упропасј-ио ,/е свој уакцију због злочина и пљачке а круна његових погрешака била је „бихићска влада" и „конгрес" у Јајцу. Они су га докусурили. Његови конку* рентч и противници, уместо да су се користили његовим погрешкама, раде исто што и он, па се онда чуде што их је народ оставио.А и једни и други хоће са тако негативним методом и са тако мало памети да се учврстџ у народу и обзебеде власт. Не иде та чизма на ту ногу. На пасиљу и глупости ништа не може да се сазида. У јед.ном друШтву говоре о рату. Један пензионер каже: — Слушао сам Рузвелта. Човек вели отворено да је инвазија готова ствар. Тек што нису кренули... — А на ком је језику говОрио? — упита један младић. — На америчком, брате. А на ком ће другом — вели пензионер. — Па зар ви знате тај језик? — умешах се ја. — Знате, овај ]а баш пе разумем добро али ми преводио један мој пријатељ... — А где је он научио? — питам га Ја даље. — Био келнер па пекој дунавској лаћи па научио негде на Дунаву. — А да ли ана и енглсеки тај ваш пријатељ? — Не зпа! Баш сам га ГераО Да ми преводи а он каже да је научио само амерички и руму.нски ..., Као што видите сигуран извор. ВОЗНИЧКО И КУЛТУРНО ДЕЛОВАЊЕ СРПСКЕ ДРЖАВНЕ СТРАЖЕ

(МП&

амо у мдма оио што одмах и чвето човек треба. Глаеобоља, иазеб, реума маилазе аећимом сасвим меомемивамо.

А5Р1КШ

0». к»- 450 «,

Тешка судбина у кодод се налази српски народ присилила је и српске стражаре, одржаваоце реда и мира у Србији, да се поред пушке прихвате и национално-културног деловања у народу. На овом пољу српски стражар већ одавно ради. У том правцу многи срески одреди пољске страже па и поједине пољске станице Одржавале су музичке, позоришне и другарске приредбе давног, карактера. Музика СДС. нарочито она у Београду и Нишу до данас су дале многе концерте. Све ове приредбе имале су дубоки национални пропагандни и хумани задатак. јер су чисти прилози увек намењивани у хумане сврхе. Музика СДС у Нишу под управом диригента Србољуба Цветковића у том погледу заслужује свако признање. Пропагандне турнеје Моравског народног позоришта у Нишу са музиком СДС и СрпскоМ Државном стражом у току леТа и дееени 1942 и 1943 године доживеле су у свим селима дивнбг нашег и питомог Поморавља незапамћене успехе. Национална пропаганда појединих органа СДС путем одржавања предавања. конференцида и говора заузима видно место. Многи активни официри из чисто нацконалних побуда нриближили су се свом народу и кроз конференци.је живом речду објашњавали ситуацију И потребу става којег је узео генерал Недић. Морамо нарочито истакнути рад на том пољу мајора Да.нила Стојановића који је досада преко 50 јавних зборова одржао и чија реч је имала великог ефекта у свим крајевима Србије. Почетком фебруарг Српска државна стража приредила де на Кодарчевој задужбини Велики концерт. ,.коди де имао дубоки .,национални карактер. а чији де чиет приход раздељен породнцама изгинулих стражара. Командант Српске државне Страже ћенерал Бориводе Јонић увиђајући велику националну корист кода се овим приредбама добија, наредио де да. ова.ј хор Српске државне страже обиће сва већа места у Србиди. У спровоћењу овог плана хор Српске државне страже досада је обишао Пожаревац, Вал>ево, Јагодину. Крушевац и Краљево. На целод" овод турнеди српски стражари испунили су њихов национални задатак. Народ их де свуда са пуно љубави И спонтано дочекао и испраћао. * Поред деловања на културном пољу Српска државна стража као примаран свОд задатак ставила де одржање ансолутног реда и мира и навестила бообу до краја свим деетруктивним елементима коди се криду по шума* ма. У том правцу у току протле недеље, српски стражари имали Су великог успеха. У Округу зајечароком, код села Криви Вир убијен де чувени по злу др. Ивко Ђоловић .са дош три комунистичка бандита. Убиством др. Ђоловића коди је био идејни вођа комунистичке Организације у Задечароком округу ослобођен де народ овог краја тешког терора који де подносио већ више од две и по године. Са не мањим еланом вОде- борбу српски Стража.ри и у осталим крајевима Србиде. Код села Петровца дошло де до жестоке борбе између дедног батаљона СДС и 600 комунистичких бандита. На кон 9 часова борбе комунисти Су били разбидени а .на месту борбе оставили су велики брод лешева. Недалеко од Соиота предал« су се кпманлиру СДС комунисти Радивоје Митровић и још неки други. Уопште осећа се нагли одлив сељачког елемента из партизанских редова. Тако да данас није ретаа појава да се одметнипи јављају сами властима. И вођу комуниста из Кучева успели су да ликвидврају одреди

Српске државне страже. Овом приликом морамо истакнути да у овом сукобу као и у многим другим губици Српске државне страже су минимални или готово никакви. По свему овоме видимо да Српска државна стража будним оком бдије над сигурношћу, рвдом и животом нове Србиде.

РАДПВИ НА СЕЈ1У НА ДОМУ Припрема.Г семе за пролетњу сетву. Вади кромпир из трапа и стављај га у клијаллште да про клија «ако би могао посадити пред крај овог месеца, Довршавај послове око оправке зграда, справа, алата и прибора, Читај пољопривредне и друге поучне књиге и листове. УчествуЈ на задружним скупштинама, КОД СТОКЕ И ЖИВИНЕ Обављај све послове као у јануару и фебруару. Радној стоци и кравама које су пред телењем повећај оброк. Кречи ста је, а стоку изгони иапоље кад год није сувише хладно. Нарочигу пажњу обрати иа бремениту стоку и води рачуна кад тре ба да донесе младунчад. Женска грла која доје младунце храни да би имала довољно мле ка. Млада грла телади, јагњади и ждребади прихрањуј најбољим ееном и овсом, а прасад мешавином прекрупе и зрневљем јечма, овса и кукуруза. Мла дим грлима додај у храну мале количине истуцане креде или млевених костију ради јачања костију. НасађуЈ живину, јер пилићи изведени у овом месецу најбоље носе кад одрасту. НА ЊИВИ И ЛИ ВАЛИ Поори површине за пролеТњ® усеве ако то већ ниси обавио, да би сачувао што више влаге. Запрашуј и сеј овас почетком месеца. Сади кромпир и сеј сточну репу, лан, кукуруз, луцерку,' нрвену детелину, нролећњу граорицу и друго. Озиму пшеницу, раж, јечам и овас подрљај, а затим поваљај ако земљиште није превлажно. Ако је влажно осгави га неколико дана да се просуши. Дрљањем и ваљањем усева ироветраваш земљу, уништаваш коров, чуваш влагу, пот стичеш бокорење и обезбеђујеш већи принос. и ' 1; Ливаде и пашњаке добро про дрљај чим се земљиште просуши. Дрљањем"проветраваш земљу, уништаваш коров и обезбеђујеш већи принос. Семе ливадских трава сеј почетком мар та, а потом подрљај и поваљај. У ПОВРТЊАКУ У топлим леЈама негуј изникли расад, а још непосејано семе сеј. Доврши сетву спанаћа, лука, кромпира, шпаргли и расада купуса, кеља, нвекле и зелени. Приспели расад расађуј и сади јагоде ако их ниси посадио у јесен. У ВОЋЊАКУ И РАСАДНИКУ Доврши орезивање и чишћење вОћаКа. Прска.ј их карболинеумом и 3 °/о бордовском чорбом. Воћне саднице сади на стално место, а дивљачице у растило. У ВИНОГРАДУ И ПОДРУМУ Виноград одгрћи и орезуЈ. Изврши прву копњу винограда. Калеми и стратификуЈ лозу. Ожиљене калемове сади па месту припремљеном за виноград. Пре тачи здрава, а лечи оболела вина. Проветравај и дезинфикуј подрум. НА ПЧЕЛАРНИКУ Топлих дана врши.преглед его шница ч ако нема довОљно меда прихрању| пчеле укуваним медом или шећером. Кошнице чисји од угинулих пчела. Нв припремљеном земљишту сеЈ медовосне бнљк*