Srpski narod

Ђ трт 1944 .

СРПСкИ НАРОД

Сгрша 3

КРАХ 27 МАРТА

Десет дана само је требало да цео српски народ увидц колико је била кобна погрешка 27 у март 1941 године. Изгубљени рат тешко умрљана национална част и помрачена славна прошлост, губитак угледа у свету јесу непобитни докази мартовске грешке. А може се реКи да је сваки дан за ове три године доносио нове доказе, колико је био фаталан и несрећан акт од 27 марта, који је лишио нашу земљу благодети акта од 25 марта, који нам је обезбеђивао мир и развитак усред ове велике светске буре. Због лудости једне клике малоумних официра, амбициозних политичара, плаћеника иностранства и политичких слабића, који су одобрили безумни акт, соп<"*и народ је за ових три пута по 365 дана доживео твкве несреће и поднео такве жртве, какве није забележила његова историја, испуњена више патњама и несрећама него мирним и радосним даниме. Никада Једна мањина није нанела ве1ле зло своме народу доводећи у питање његов опстанак, а у сваком случају угрожавају+>и његову будућност за дужи низ година. Биланс који данас можемо да установимо, биланс лудости и плаћеништва тако је страшан, да бол и туга раздиру наша срца због нћвине српске крви проливене и због толиких патњи, које је српски народ доживео у овом кратком раздобљу. Оптужба коју подиже М&јка Србија против обих својих малоумних и заведених синова тешка је, претешка и само Бог и на^одни суд моКи +,е заслужно да казне виновнике мартовске несре■ће. Али већ данас клетва српских мајки и жена прати ове издајнике Србије, који на јединственб сраман начин убацише земљу у, катастрофу, па затим главом без обзира, без стида и срама напустише унесреКену земљу, ојађени народ, који није могао да каже нажалост: »Све је изгубљено осим части«. Мислећи само на своје главе, на своје драгоиене животе и своју родбину, зграбивши све злато, тешку муку и замуку српскога народа, пучисти и њихови помагачи учинили су н*јвеће издајст»л према народу, какво није забележила не само српска историја него како се ретко налази у повесници света. Наша прошлост зна за верност до краја и до последњег даха Отаџбини и народу, а бегство са бојног поља и испод заставе сматрала је као нвјвећу срамоту. Несрећа, коју су изаЗвали Ови слабоумници, могла је да нас мање кошта и могли смо да сузбијемо њене штетне поСледице, да су »пучисти« по бегству из земље седели на миру. Мање би им била грешна душа Да су уВидовши своју грбшку и заблуДу, посули се пепелом покајања и негде изгубљени у свету гледали да их што пре српски народ заборави. Али грех вуче грех и продане душе морају до кра!9 да врше своју издајничку работу. Издајући интересе српског на|зода, а служећи империјалним циљевима Лондона и светској револуцији Москве, ови издајници, уживајући све благодети удобног и мирног живота без опасности, из лондонских хотела позивали су српски'народ на буну, на Отпор иако је било очевидно свакоме да то ничему не води, да је лудо сада проливати крв и губити главе, када 6 априла И после, иако наоружани и опремљени, нисмо успели да дамо никакав отпор. Али плава енглеска крв требало је да Се штеди — јер ко би владао светом — па зашто да се не пролива просТа српска сељачка крв? Симовић и његово друштво издајника добило је ту улогу да спремају српски народ за кланицу за рачун перфидног Албиона и крвожедне Москве. Три године они су из дана у дан вршили ову страшну издај-

ничку работу, руку умазаних крвљу свога рођеног нзрода, навлачећи на своје продане душе све нове и нове грехове. Због пустих амбиција и због поделе златз гложили су се између себе као жути мрави, не успевајуКи увек да задовоље своје господаре V њиховој жељи да искористе што више српски народ. Тако су се мењали »претседници« и »југословенске владе« и шетапе се, а и екс-премијери допадали су и до луднице или им се није знала судбина. јКогод би од емигранага показао да мисли макар и мало на интересе српског народа, когод би се сажалио ради невино проливене српске крви, когод би почео мислити српском главом где је прчви интерес српскога народа, когод би осетио макар и мало савести и душе за свој народ, тај би одмах био брисггн са списковз Форењ Офиса и остављен својој судбини или интерниран. Али ако би неко од ових непОслушника или рђавих слугу у току воемена поправио се и показао боље разумевање за интеоесе британске политике, тај би био помилован и Черчил и Идн одређивали му нове улоге. Изгледа да је генерал Симовић, главни виновник 27 марта и април ске катастрофе најбоље разумео шта тражи Енгле4ка од наших емиграната. Чеочил је тражио Србина, који би признао Титову владу, који би покрио све провокације Тита према српском ^ народу и Краљу, и нашао га је у личности генерала Душана Симовића, коме је издаја постала главни и једини занат. Када су Стаљинови захтеви за другим фронтом постали све неизбежнији и неодложнији, а Черчил је замислио подвалу да са ТитОвим башибозпуком замени тражени други фронт, он је извадио Симовића из луднице, место луДачке кошуље навукао му опет генералску униформу и

ставио га опет на чело да позове српски народ да се сврста у Титове хорде и да Краљ призна »маршала« Тита. Па ко би се други и примио таквога срамнога посла, него човек коМе нИшта није свето, који је једном продао и прокоцкао своју отвџбину? Њему је најлакше да и други пут прода све светиње српског народа и да поново почне да лије потоцима српска герв. Тако се по жељи заклетог непријатеља српског народа Чорчила повампирио гробар српскога народа Душан Симовић, који треба у својој пла1\еничкој служби Лондону и Москви да докусури остатак српског народа за рачун Лондона који мора да задоВољи жеље савезника Стаљина. Зато данас у светлости ових најновијих догађаја, кроз повампиреног Душана СимовиФ,а кобни злочим од 27 марта постаје још очигледнији. Више него ма каква документа поновна појава на позорници генерала Симовића у служби Москве прбко Лондона посведочује најбоље како је 27 март депо Лондона и Москве, припремљено и извршено ради њихових циљева, а никако у интересу српскога Народа. То је најпотпунија осуда овога дела и крах 27 марта је данас веки и потпунији него раније. Стари коцкар и хазардер Душан СиМовић игра сада са отвореним картама, откривајући своје издајничке везе и своју плаћеничку службу Лондону и Москви. Српски народ је дефенитивно прогледао и зна како треба да Одговори новим покушајима изДај ника Симовића да га заведе и упропасти поново за гуђ рачум. ГлогОвим коцем он Ке удариги пб вампирима 27 марта, кОји га вуку поново у катаСтрофу и тако ће се ослободити страшне мОре издајништва и плаћеништва. М. М.

БОГОХУЉЕЊЕ

Притисак који се већ месецима врши над Краљем Петром од стране тобожњих савезника јединствен је по своме циннзму у читавој светској историји. Ненријатељи су са заробљеним краљевима човечније поступали. Мора бити да Краљу Петру често нада иа ум народна пословица: „Сачувај ме, Боже, од ири јатеља, а од пепријатеља ћу се сам чувати 4 . Прво су у Његовој земљи, два дана пошто је ставила свој потнис на један међународни акт, изазвали пуч, са циљем да је гурну у раг нротив земље која против Н»егове државе није имала иикаквих непријагељских намера, већ напротив. Све то у тренутку када де било очевидно да ће се Његова држава у том случају морати за најкраће време сругаити. Али тим „савезницима" и то је било мало. Када је Краљ био приморан да са десетином завереника напусти земљу и да унесрећени народ остави његовој судбини, оида су из петиих жила запели да Његов народ докусуре. ГОлоруког су га позивали на устанак. Новаи и оружје давали су комунистичким бандама, састављеним од белоСветсКог олОша, којима је „народно ослобођење" само маска за њихове интернационалне револуционарие смерове.

А кад се све то десило, они су, ваљда у знак признања и иаграде, објавили да Краљ стварно више није краљ, већ да ће о томе иарод после рата одлучити. У својој безочно сти они сад захтевају да Краљ сам на то пристане. Гурају га још да се „споразуме" са бољшевицима, ко,'н су смртни непријагељи монархистнчког облика владавине. На одупирање Краљево они нрете гангстерским упењивањем. Одузеће депоновсно здаго Његове државе н даће га комунистичким баидама, смртиим непријатељима КраЉевим. Ако он не пристане да се удружи са Овима, онда тра же од Њега да се сам одрекне престола. Ова ненравда вапије до иеба! Држање безбожничких совјета нас не чуди, али зар су Англо-саксонци заборавнли да Ббг ипак побтоји, да су Његови закони ван људског доМашаја и да се они кад тад бсвете за свако огрешење о њих? Свој заборав, онн ће на својој кожи осетити. Осетиће го н њихов краљ, и њихо« народ, и њихова држава. Уколико пре Осете, утОлико боље по њих и по чоВечанствО, јер овакви безбОжннчки поступци претстављају Хуљење на Бога и Шегове чаконе, коЈе је од свих грехова иајтежи. ВЕЛИБОР ЈОНИЋ

У ПРЕДВЕЧЕРЈЕ СЛОМА ЈУГОСЛДВИЈЕ

Вратимо се у сећању за три године уназад. Обновимо наше успомене из марта 1941 г. Иако тешка срца и нерадо. ипак учинимо то. Можда ћемо из тога Моћи да извучемо неку поуку за будућност. Три су главна чиниоца, ко.ји су учествовали V том предвечер.ју нашег државног и народног слома; државна политика, водска и народ. Државна политика Југославије, иако 1е кроз двадесет и три годиНе имала готово строго утврћени гфавац, баш V овој завршнипи мира ниде знала на коју ће страну Дозволите нам једно пОрећење. ..Југословенски државни брод" годинама је већ пловио стално по једном исто.м курсу (француСко-енглбском). Зашто? Зар само зато, ш.то се је по том курсу б0од спасао приликом последње светске буре? МеНутим прави одговор на ова питања био би: ..капетани Југословенског државно^ брода". који су се. узгред буди речено. врло често смењивали. били су слаби поморци. Остали ..официри на броду" — такоће. Навикнути на један исти и стални курс пловидбе, оИи нису ни гледали како се кроз читаву последњу деиени.ју навлаче тешки и русти облаци над хоризонтом Европе и како се све више и више приближавају и нашим прибрежним водама. Они СУ пушгали да „Југословенски државни брод". обо.јен дивним и светлим бојама. ко.ји је V Ствари претстављао врло слабч унутрашњу бродску конструк цију саграћену од ..иеискрених домаћИх градитеља". плови потпуно сам. необавештаван о невпемену и бури, која већ бесни на пучини.

И хако „југословенски државни брод" запада у тешку буру изненада, а његове воће губе главу. Мећутим. сваки она.ј, ко.ји је хтео да гледа могао је да види. каквој смо се иесрећи приближавали, односно каква се бура спремала на пучини Европе:' интегрална Југославија створена је по диКтату Савезника. Сопски и хрватски народ њоме нису били задовољени; на Истоку спремала се гигантска машина. са задатком да прегази целу Европу. па затим и цео свет; „енглеека политика равнотеже" налази се V недоумици. јер нема партнера. којега ће моћи да истави Совјетском колосу; Француска је неспособна за то. а она Енглеска — таКоће, па кала би чак и била способца. то ипак не би никада учинила. јер то није у духу њене поЛитике; зато 30 јануар 1933 године. дан доласка напио^алСОццЈалисТичке странке v Немачкој на власт, прећутно се поздравља од Енглеске; 1935 године Немачка добија Сарску област и уводи војску, ваздухопловство и оатну морнарицу. Француска негодује. али Енглеска политика је умиру.је, јер је то и њо.ј потребно; V пролеће 1938 године Немачка припаја Аустри.ју. Западне силе и Мала антанта то посматоаIV. али су неспособне и да реагирају; у јесен 1938 године, после Мин хенског споразума. г.г. Чемберлен и Далад.је изручују Судетске области Чехословачке v састав Немачке. Мала антанта ћути; у пролеће 1939 године пада цела Чехословачка. Западне силе и Мала антанта протествују, али на томе се све и завршава. Пољ

ска активно учествује против Че хословачке; у јесен 1939 гоДине за 17 дана пад^ Пољска — држава 0д 35 милиона људи. Она пада, јер по диктату из Лондона. не сме да се споразуме са Немцима. Шест месеци воћени преговори измећу Француза и Енглеза са .једне Н Совјета са друге Стоане нису уродили плодом. НаеупОот томе Сов.јети 23 августа 1939 године сКЛапа.ју пакт са Немачком. јер н!.у тоеба подржати — да би се рат започео. а оне треба револтирати. — да би се затим рат проШирио. а и једне и друге треба увеоити да су они Совјети Још увек слаби И неспреМни за рат И. у томе успевају. Рат почиње 1 септембоа. а 3 септембра се већ проширује. У апоилу 1940 године пада Норвешка и Данска, 10 маја 1940 годиНе Почиње рат на Западу Холандија пада за 4 дана. Белгија пада 27 маја. а Француска — та најбогати.ја земља Европе и „највећа сувоЗемна сила" — пада за 6 недеља, јер 21 јуна и она капитулиоа пред немачком силом Ето све се то одиграза на северу и западу Европе, али то нема никаквог стварног одјека у Југославији, Па добро. Узмимо да је и то могу^е. јер се то одигравало далеко од нас. Али погледадмо шта се за ово време одигравало на југоистоку Европе — у нашем суседству; Румунија приступа Тро.јном п.акту. Маћарска приступа такоће Тро јном пакту, у јесен 1940 године Италија. противно интенцијама њене савезнице — Немачке. напада Грч<су, Мусолини нуди посредништво Југославији за закључење пакта

измећу Југослави.је и Немачке ПО узору на већ постојећи југословенско-италијански пакт. До резуЛтата не доЛази, Јутославија успоставља оаносе Са Совдетскнм савезом, крајем новембра 1940 године отпочињу заобилазни преговори Измећу Југославије и Немачке, али се то отеже, наилази пролеће 1941 голине. Свако осећа да су се приближили одсудни дани у животу Југославије. Али ... 1 марТа и БугарСка прИступа Тројном пакту. Југослави.ја се још увек кблеба. Таласи нападзју „дугословенски државни брод" са сћих сГрана, а капетан брода и официри на бродУ Не могу да се снаћу. БусОЛа им не ради. а заборавили су. да су де сами тамо — давЛ> дедиом за свагда били утводили у деЛном правцу. И тако тај дивно и сдадно обојени брод почиЊе СТраховито да шкрипи И пуца под ударцима буое, и ОнДа, каДа се капетан боода сетио да треба да ослободи магнетску иглУ на буСоЛи И спасе брод, онда је Већ билО доцкан. Магнетска игла је остала непоКретна — Иије оеагиоала под његовом руком. Команда над бродом била 1е изгубљена. а са тиме и цео брод. Ето. таква је била државна лолитика. такви су били воћи нашег наоода у предвечерде рата на Балкану. Па зар се онда могло нешто спасти? Не! ВоЈска Југослави.је била је неСпремна за Оат. Идедно неудедињен народ. без правих народних воћа. не може дати добру водску . јер војска је огледало народа. опедало рада и васпитања читавих генерација (Наставак н& 4-тој страив)