Srpski narod

СРПСН

ДОБР

ОЉ АЦ

НА МРТБОЈ СТРАЖИ

На доллаку царске Огуденица, долином Рашке — те 'дреане колевке српске држаЕ(»е мисли ■иЈуга се Ибар, осчављају+ји за собом тајанствене и неме планине. Невидљива јрта орлова узнемирено круже уад тамним планинским врхо^*ма. И сад као и у ранијим вре^енима, Срби;а је угрожена с^, те стране. Са Голије и Јавора појављују ср, као ноћне ввети, душмани српског народа. Али ^аштитници Србије су будни, Добђ>овол.ци чувају стражу на то Ч истом тлу где су њихови прјртци вековима задржавали наЈЧаду варвара из Азије. У тој стражарској самоћи, довровољци се не осе&ају усамљени. Они су свесни да су оруђе мајвишег Провиђења, ради заштите српске судбине, и да над њима очински лебде бесмртне сени »еликог Немање и нбјмилијег му сина Саве. И отац и син — и праотац српскв државе и прародитеп. српске цркве — већ су вековима ту на мртвој Стражи Српства и српског православља, као најсмиремИји послушници Божјег Сина и највернији ст^рзоци свога народа. Српски добровољци су н>ихова благословена деца, њихови изабрани љубимци. Они бране на само мир на границама Србије него и понос и част свих ранијих и познијих српских поколен.а. Добровољци знају да им сам Господ, преко српских светитеља, наређује да откупљују грехове евих оних, свесних или несвесних, преступника који су довели српску замљу и Српство дО пропасти. И они добровољно приносе себе као свесну жртву на олтар отаџбине. Зато су и уверени да је Бог са њима и да ће бити уз њих догод сви стари греси не буду окајани и искупљени. ! Довољно је навести један од. најновијих примера о томе како српски добровољци схватају и испуњовају од Бога им повереку мисију у садашњим мучним и пресудним тренуцима, * Пред саму зору, последњег **ар#овског јутра, заорио се .са најближег виса код Ушћа на Ибру — звонки глас младог српског Јунака: — Добровољци! Ко је с нама? — БоН.. разлеже се громки одЗив из стотине младих грла српских добровољаца и одјекну долином реке, не скрећући са царскога српског пута који води из старога српског Раса у прастару Немањикску задужбину —• сВету студеничку лавру. Као муњевитим блеском, иотресени громким гласом свога команданта и очеличени његовим надахнутим одушевљењем, добровољци пођоше лавовским скоком ,у јуриш против разбеснелих сатанских хорда Јосипа и Ивана, Моше и Сулејманд. — Живела Србија!... То су биле последње речи храброг команданта другог батаљона четвртог пука Српског добровољачког корпуса — капетана ЈЈадојка Ђурића. Један од најчеститијих српских родољуба — обасјан божанском милошћу, просветљен чистим духом, украшен племенитим срцем — исплео је над телом погинулог младог хероја вечни лаворов венвц, рекавши да један једини славни тренутак таквог херојског живота вреди више него сви неславни тренуци обичног људског животарења. Тек после завршеног живота може се говорити о правој вредности живота. Само Бог и живи сведоци могу, после нечије смрти, ценити и проценити да ли је нечији живот био вредан да се проживи. Само за онога који је имао или има рашта и умрети може се рећи да је имао »рашта се и родити«. Последњи став се не може разумети без првога. Нераздвојна повезаност тих ставова открива нам суштину истинеког жи.аота. Само из непотпуне

{<стинв о животу рађају се и парадокси у нашим појмовима о смрти. Људски живот је већ сам по себи један Божји дар, а кад Се још проживи према Творчевој ВОљи онда постаје и највиша вредност. Дар треба примити са захвалношћу и прибавити му највећу земаљску цену. Ко скаче са литице у провалију само зато да би покааао своју смелост, тај умире лудо а не Јуначки. Тако гину лажни хероји и пустолови. Прави јунак живи да служи вечној истини. Он се За то рађа и за то умире. Отаџбина Ј 'е додирна тачка између Божје воље и наше судбине. Само у оквиру народне заједнице ми долазимо до сазнања Божје воље. Законом духа ми смо преко наше вере привезани за Хришћанство, а законом тела ми смо преко наше крвне задруге везани за Српство. У светосавском српском нациокализму спојена су оба та облика уједно и у њихов заједниЧки темељ узидана оба животна закона српског народног бића. Једини Бог је сва истина. Ко за Њега и по Његовој вољи положи свој живот — кад за то куцне одређени час, тај је до краја прибавио сву вреднос.т својој мисији и ничим је више не би могао допунити. У том Случају, смрт није слепа фаталност, а још мање казна или испаштање, а по» најмање бесмислени свршетак свега. Једини Бог зна кога и ка* ко треба наградити. Али, будимо увек испуњени скромношћу и савлађу]мо, са храброшћу неуст(Лшивих јунака, своју људску радозналост кад су у питање Божанске тајне. Мислимо само на дужност, а не на награду. Кад год су у питању Бог и Отаџбина, не жалимо свој ништавни живот и гинимо — ако иам јо суђено погинути — са радошћу и са уверењем да нам се тако пружа лрилика да свој пролазни живот претворимо у вечну и највишу вредност. Само тако ћемо доиазати да се нисмо узалуд родили. За сваког српског добровољца може се с правом рећи да је доиста имао рашта се и родити, јер је свестан идеала за који живи и умире. Цело његово биће је дубоко проникнуто оном највишом истином за коју вреди живот положити. То и да;е, марочито у садашњим судбоносним тренуцима, животу српских младих добрсвољаца нарочити смисао —

и национално, и општа човечански, па чак и космички — смисао много узвишенији и самом Богу дражи, него што смисао који има живот обичних људи. Српски добровољац живи и умире: за Бога и Отзџбину, за веру и народ. Он зна да постоји само један најдрагоценији тренутак у његовом животу. То је тренутак његове јуначке смрти. Он је дубоко свестан да је само због тог једног јединог тренутка он и дошао на овај свет и проживео у њему да би могао достојно испунити ону највишу мисију ради које се и родио. Доиста, довољно је прелистати две-три странице свеже добровољачке повеснице која Се тек иСписује. * У мутним данима септембра оне злокобне 1941 године, кад су над унесрећеном Србијом бесниле дивље комунистичке хорде и кад Ј 'е пропаст и уништење српског народа изгледало неизбежно, појавили су се српски добровољци и родила се њихово бружана заједница која нас је тада ко и сад сгјасла од сигурна смрти. Безбожничка и развратна бујица белосветског олоша и једне шаке наших изрода била је преплавила готово целу српску зе» мљу и своЈим прљавим таласима запљускивала чак и зидине самог Београда. У тим кобним данима болни јаук наше смртно рањене отаџбине разбудио је мађиском силом нашу националну омладину која од тог времена са мачем у руци, под крсташ-барјаком генерала Недића, води без престанка љуту и крваву борбу за част српског имена и спас српског народа. Увек на мртвој стражи и увек будни, српски добровољци са синовљом љубављу штите границе мајке Србије и у братскоЈ сарадњи са осталим српским оружаиим одредима уништавају унутарње непријатеље који ремете ред и мир у нашој земљи и угрожавају опстанак нашег народа. Братски повезани у сноп дивовских јуиака, дамас се боре сви заједнички: српски добровољци, национални четници, српски стражари и граничари. Иста крв их загрева, иста судбина их веже, иста вера и љубав их испуњава. У току последњег месеца они су однели цео низ сјајних победа над Титовим интернационално комунистичким бандама. У пла-

нинама на Би^у, Црном Врху, Осовнику, у долинама код Ивањице и Ушћа на Ибру, код села Јарандола и код РудноГ, затим на Дрини код манастира Чокешине, костурнице брзће Неди^а, код манастира Петковице и на другим местима где борба |ош траје свуда је Србин победио несрбино Тита. Гоњење разбијених бандита наставља се преко планЛне Голије. Мисле^и да су границе Србије незаштићене, Стаљинов Лрослављени »маршал« Јосип Броз-Тито из хрватског Клањца, надувен сујетом да пред својим високим е^глеским гостом, сином Черчиловим, покаже своју вештину великог стратега и значај свога »југословенског« фронта, кренуо је на челу јаких ударних комунистичких јединица према Србији. Али, захваљујући очинском старању генерала Недића за последње две године, Србија Је заштићена непробојним живим бедемом. Капетан Рандолф Черчил, кога је отац послао иа »викенд« у госте Своме отменом пријатељу Титу ,имао је сад најбољу прилику да види праву физиономију Титове »ослободилачке« г?мади и стварни значај толико у Енглеској слављеног југословенског фронта на Балкану. Капетан Рандолф морао је, по дужности, обавест^ти свога оца о мартовским подвизима »маршала« Тита. Од тада Титова звезда ве^ почиње и у Лондону да се га^и. Доиста, после недавне безобзирне пресије на Краља Петра, наједаред је престало да се говори и о промени југословенске влвде и о Титовим претенЗијама на признавање његовог режима »де јуре« и на присбајање југословенског злата. Тај успех на пољу међународне политике треба приписати у заслугу нашим добровољцима. * Коме су Бог и образ дражи од живота имао је доиста рашта се и родити. Кад-тад дело мора изићи на видело. С правом народ верује у ту неминовност. За последњих неколико месеца три команданта добровољачких батаљона су положили свој живот за одбрану Српства. Њихова херо;ска смрт — као последња и најозбиљнија опомена — указује нам на ко;ој је страни место свима Србима а иа којој су њихови заклети неприЈатељи. И по најве■Кој тами и упркос најцрњим облацима, свако ведро српско око

■ %

« !

1

111Ш1111ЈЈ11Ш Пок. капетан Радојко Ђурић у кр/гу својих младих другова (Фото: Арх. В. от. С.Д.К.)

распознаје јасно ту граничну мв<5У- Међу Србима славна имена св непрекидно нижу с ове странв Дрине: Милош МасаловИч, Ра» дојко Ђурић, Марисав ПетровиК» и толико других било међу мртвима било међу живима. Међу несрбима' с оне Стране Дринв стрчи само по сатанском злу познато име: Јосип Броз-Тито. Од пропасти Југославије, у Србији је извршена Једна смена од судбоносног значаја: смена страже. Југославија је пропала, јер није било никога на мртвој стражи да је брани и сачува. Зато је енглеско-бољшевичка завера тада и победила. Данас је на мртвој стражи Српства српска добровољачка омладина и она је спасла Србију. Тито је пОкушао да ее као лупеж у помрчини »проваљивачки« увуче у Србију. Стража га ја опазила и дала знак за узбуну. И тако је енглеско-бољшевичка завера сад пропала. Узгред напомињем да Је н® само право него и спасоносно дв млађи смене старије не само на мртвим стражама него и на осталим стражарским местима у Држави. Заслуга гемерала Недића ја што Је на време увидео да_је Једино јемство, не самб за буду«ност него V за садашњи опстана« Србије, у српској омладини и српском сељаку. И он је одлучно приступио српској обнови, то ]ест смени српске страже. Он своју замисао до краја у дело привести. То захтева општи препород српског народа. Добровољци испуи>аваЈу осе^а|има нарочитог оптимизма наша наде у буду^ност Србије и Српства. Они заслужују да буду стално истицани изнад осталих слојева нашега друштва, нарочито изиад закржљалих делова наше инт«>лигенци;е. Оми, прво, претстављају у овом судбинском времену најпозитивнију снагу нашег народа, која се бори против бољшевизма и која се труди да отрезни, прикупи и надахне и остала слојеве било умртвљене било зараи<ене дефетизмом. Друго, они су у тој борби најмлађа и наЈсвежија снага, они су дакле видљиви доказ да се српска омладина препородила. У погледу политичком, добровољци и својим духом и својим моралом, као и по својим националним и верским концепцијама, знају само за једну унутарњу н спољну политику — чисто српску народну политику — која не може да буда подређена никаквим посебним интересима ни амбици;ама, било појединих личности било појединих група. Добровољци су још пре двв године открили и праве иамер.е и огромну опасност комунизма. Од тог тренутка, за њих је бескомпромисна борба против бољшевизма постала дужност изнад свих других. У победи над бољ» шевизмом они гледају једино јемство за опстанак не само српског него и свих европских народа. Њихово сх?атање будућности је јасно и просто, као што је и њихово испуњавање те на;виша оужности у садашњости. То јв програм њихове спољне политике. Добровољци су свесни — и саа њихов програм унутарње политике је у тој идеји — да *,е се српски народ, као и рстала Европа, МО+.И посветити својим унутарњим задацима ради своје потпуна обнове и у дело спровести захтеве националне и социјална правда тек пошто се бољшевизам будв сасвим савладао. Као најмла1 )И српски крстоносци, они знају да борба морз трајати догод се сви Срби не врате Богу и своме народу- (Насгавак на 8ој стран*)