Srpski narod

Страна 8

СРПСКИ НАРОД

30 април 1944

О М Л А Д ИНСКИ СТУПЦИ ХРИСТОС КРАЈ ДРУМА

Вивија Ср&иџ Ноћ је сада мајко, но^ ужасно црна, И над главом гвојом |ато црно грак>,е г Минуше те мајко та времена славна, . А над главом твојом хитри јастреб слеће. Ролим те ја ма'ко, и болови твоји И мене сад п.еку у тишини но(=,и, И |а као и ти са очију своји, Лијем топле сузе у тихој само^и. И моје се срце леди тавном стравом, Кад бидим где други копају ти раку, И питам се мајко, с' којим правом Хо^е, да тебе закопају тако. Они матм веруј не признају Бога, Нит' признзју.да си ти њихова мати, Нит' говоре да су део тела твога, Ђаволи су црни једини им свати. И то деца мајко, деца твога млека, Парче тела твога, део тво|е наде, У братској су крви огрезнули мајкв, И братском се крвљу, крвожедно сладе. Али затб мати друга деца твоја, Поносито греду путевима св^ојим, И они су мајко од твојегд соја Ал' увек се они називају твојим. И та деца мајко отварају путе, И видике теби да видиш у но^и И гле, види тамо за задње редуте, Где долазе дани светлији и бољи. Јест да многи твоји гробови 1=,е бити, И божури тихо хумке ^е им скрити Ал' визије њене за све које живе, Симболи ^.е бити добивене славе.

НАЈЛЕПШИ ФИЛМ ДАНАШЊИЦЕ

Предраг Н. Ранчи-ћ уч. V р, 1 м. гимн. Ниш

Ланас сам прошао кра.ј Хоиста Што оаспет стоји кра.ј пута Бронзан,. поашњав и снен... Под небом коЈе се блиста Сунчави зрак тихо лута Гредући Његову сен. Често сам ишао т\'да... И очима т V пим од чуда Жалио Његове муке Затим сам ширио руке Уморно пут плавог неба И за све се душе молио.. Господе подај Господе Свакоме . што треба Жеднима дај доста воде Гладни.ма до.ста хлеба Свакоме робу слободе А меНи радости неба, Ту је већ читаво столеће Како над лрумом бли.е Као сеако и ово поолеће Њему сунчано ниче. Често су Њему до-лазили Леиа. љ\'ди и жене И пренемажгћи се молили Господе помилуј мене. Често би девојка поопала Да не би од бола. свисла Прел Њим на колена падала Гово-рећи нешто без смисла. Некал би сељаии уморни Испред распећа сели И ол живота суморни пРичали луго и јели. Лок би их са крста уморно Распети Христос гледо Његово лице.суморно Вило би сетно и бледо. И док би неки зрачак жут Па.дао на Њега тихо Веласао би се V даљини пут И ветао жита би њихо. У Баваништу. 24 марта 1944. Миле Бискупљанин

Водени ивет. Уфа-филм у бо./и, Рекцја, Фап Харлан У гл. улогама Кристина Зе лербаум, Карл Радаи, Паул Клингер и др. Биоскоп „Беотрад" . Са обнављањем нормалног живота V Београду досле бомбаодовања од стране аигло-америчке авијације. отпочели су да раде и - београдски биоскопи. Мећу филмовима <<^'и данас највише привлаче пЗжњу београћжа свакако да ,е , Родени цвет'', који и да1нас, упрко - увлачгчо Београда у зоиу ваздушног рага, пу(1и кућу.' 1 • Филм „Водени цвет" пр.етставља јед н од највећих успеха европског филма. Фа.јт Харлан се нашој публиии претставио кто уметник првога рела још Филмом „Зл тни град''. Овим својим најновиЈчм * филмо'м локазао је да могућности његове уметнич ке делагности стоте врло високо. Сценарио за филм израћен је према једно.ј лепо.ј немачко.1 народно.ј песми. ВодеАи цвет. то је она.ј лепи, бели локвањ. Својом белином V сред воде, у врбацима, у једн -01 шуми зеленила, претстављз нежност. Лскр.ањ је симбол чистоће. невиностн. Чудан 1е тај цвет. Изгледа као да није овоземаљски, већ да је то остатак некога светд давно изумрлога, света тако лепога. из добз бајки и добрих духова. Треба бити заиста песник. па осетити оне најнежније нијансе звука, бо.је и дрхта.ја двеју заљубљених душа. Режисер и сценарист Харлан дао је своме песничком надахнућу велики полет, створивши један филм који се може сматрати једним чд на.јлепших уметничких твор.евина свога доба. .Љубав Елизабете. мале и љупке девојке из Имензеа и Рајн-

харта, музичар. ко.ји под1еднако воли своју уметност и Елиз^бету, та љубав, чиста и нежна, скоро безгрешна ч коју ништа не може изменити мотив је овога изванредног филма. Овај филм 1е могао бити израћен само V боји. Његова воедност у црно-белој слици била би сагвим друга. Ту нема много радње, нема оштрине ко.ју тражи црно-бели филм. Зато се сва она осећања не би могла и V на.јнежнијим нијансама сликовито приказати. Црно-бели фидм тоз-жи ралњу, темпо, вртлог. иначе то више није филм, већ . позориште. „ Филм у боји је Т1ак V правом смислу олика,, он не иде за- ефектним сценама, он је.уметност дата. сама за себе. Ту . ,^ и најбезначајни.ја слика, и декоо тако важна. теп свакл сликз за оебе сачињава јед^и. уметничко .дело. • ТV ирте не''. меју бити о.штре, сук-оби никада груби и/ дра.сти.чни. Све је благо, топло и као, у машти, то 1е цаоство песничке фантазије. Млада Кристинв Зедербаум великЛ је таленат .европгког екра на. Сваки њен филм доказ !е велике уметничке вредности њене тлуме. Ни у једној сцени се н.е осећа да ; глуми. . Она своју улогу проживљава. Зато је ра,до г.тедамо. Зато на нас оставља такр дубок утисак. Карл Радаи дао је овде Рајнхарда бсвље него што би човек, гледајући његове досадашње филмове, очекивао. Овај филм за- њега значи уметнички успех. Паул Клингер дао је иначе симпатичну личност Епиха одиграо ванредно убедљиво и ненаметљиво. МУзика Волфанг Целеоа допринела је знатно уметничком изразу филма.

МДЛИ ОГЛАСИ СВАКА РЕЧ ДИН. 8,ДРЖАВНА ТАКСА ДИН. 5,—

СРЕДОЧАНСТВО свршених IV разреда у 1943 год. добивено из гимназије V Врњачкод Бањи изгубила сам. Оглашујем исто за неважеће. Ангелина М. Грујић. 179 1—3 ДУВАНСКУ КЊИЖИЦУ брГ5560 добивену из Претсотјништва гоадске полиције у Крагујевцу изгубио сам. Оглашудем је за неважећу. Светолик Савковић/ 180 1—3 КУЋНУ ЛИСТУ добивену из ПретстЛјништва градске полипије V Коагуј&вцу изгубилЈз сам. Оглашујем је за неважећу. Хоистина СтатјКовић. 181 1—3 ЛИЧНУ КАРТУ добивену из Претстојништва градске полигшје у Крагу.јевцу изгубила сам. Оглашујем је за неважећу. Олгица Ђоргановић. 182 1—3 ЛИЧНУ КАРТУ бро1 558 од 30 новембра 1942 добивену из општине Забо.јничке, срез Гружански, изгубио -сам. Оглашујем је за неважећу. Витомнр Видо.јевић, село Дубрава'. 183 1—3

Чизме

квалитета прода1У се повољ-. но. Упитати Кн. Михаила 47 код настожика. 1—1

ВЕЛЕТРГОВИНА ВИНОМ и РАНИЈОМ »ХАЗДУК БЕЉКОВА КУЛА" Јездимира С. Шарипа производња ликера, коњака и рума Б Е О Г Р А Д Нр, Марије 89 Тел. 22-912

КУПОВИНА

Купују ее зграде од најмање 10 станова уз опциЈу. Писмено или усмене понуде прима Штедно грађевинска Задруга »СВОЈ

ДОМ«, Мишарска 9. Тел. 23-249.

•85 3 -3

„РАДЕ НЕИМАР" Продаје. куће — палате — виле — илацеве — фабрике индустри^јске плацеве — магацине. I Високи очувани реноме наше фирме већ је познат. ( ' ..РАДЕ НЕИМАР" Кр. Милана 20,-Телефон 27-796. ,

АМЕРИКб - ЕВРОПА! Желите ли да упознате Америку и прилике у њој; да доби1ете јасну слику борбе коју данас Америка води у Европи; дз дознате разлоге и узроке којн су довели до данашњег мешања Америке на Европском континент*; хо^ете ли да видите право лице и наличје доларски* магната у овом ратном метежу, — ПОРУЧИТЕ НЕОДЛОЖНО сле ^4*-в књиге:

Америка у борби континената Сеен Хедин

Дин.

70—

Земља без срца А. Е. Јохан -

80.—

Западна хемисфера Колин Рос

100,—

Америка без стида Ф. Еларт

' 1

80,—

Тражи се непријатељ Г. Вирзицг ,

.. .: г» : '

50—

Иза кулиса беле куће Џ. Берглинд

40,—

Ко управља Америком Е. Рајмерс

40,—

ЈеврејИ као лордови Ернст Клан

■.; >' ••

40—

Револуција светске владавине П. Рибе;

80—

10.

Њујоршки полип Хајнц Халтер

80,—

ПРОСВЕТНА ЗАЈЕДНИЦА - БЕОГРАД

Косовека ул. 6р. 39/111. Тел. 25-681.

186 1—1

Коуло Мргш ®

Откад постојс људи у аиховој историји болести играју злосрећну улогу. Епидемије су затрле целе вароде, маларија и друге тропске болести опустиле су многе непрегледне покрајине и учиниле их ненастањенима. Утолико већу вредност имају успеси немачке науке, који нала« зе свој израз у целом свету познатим ш'Ви*џеЛ« -овим лековима. Ако су заразе и епидемије ветиких сразмера данас постале скоро непознате појаве, неке се болести уопште више не појављују, а друге које су пре немнновно доводиле до смртног исхода или дуготрајног боловања, сада се лече са сигурношћу, све то није мала заслуга немачкнх лекова са »Ђаусл« -овим крстом. ОГЛлС РЕГ а &Р, 19«» ОД. Ц .ХЛ-18«