Srpski narod

Ђ зприл Г)44

СРПСКИ НАРОД

Сграи?

СРПСКЕ ЖЕНЕ

јИелику улогу игоала је сриска за дево.јке које су већ добиле Јкена у целокупној нашо.ј и- ниже средњешколско образовајсторији. Њен удео У ваепитању н>е, после 'завршенот вржег теоних наших генераци.ја које су чаја гимназије, или завршене гра просЛавиле Српство и српско име ђанске школе. Њихов ће циљ би-. беспримерним јунаштвима, њено ти да ове девојке спреме за дорожртвовање, њена љубав за бре домаћице и мајке . и да им 'домаће огњиште, њен удео У даду опште вшде образован.е У борбама за свој народ и на.јзад националнбм духу. Школовање &ен удео у вођењу државних ће трајати 4 године, а укупно ће рослове иеписали су дивне стра- бити отворено 24 оваквих шкоЈзице српске историје. Ток времена изменио је много V животу жене. Она 'је почела 5да улази у јавни живот, да се у доногим гранама делатности изједначи са мушкарцима. Наше ;кене су се и°у томе иоказале на јцостојној висини. Један читав кадар иаших интелектуалки дао је своје драгоцене прилоге на пољу културе и просвете, на по'љу уметности и књижевности, на пољу социјалиог старања и на Јтољу националиог радаи Нашле су се још увек врле Српкиње ко1је су и на бојном пољу дале

ла. Учешће жена у јавном и привредном животу упућује многе жене на занатство Има управо заната врло корисних и цењених, у којима су жене успеле да постигну резултате боље од мушка-' раца. Да би се нашим будућим женама еанатли.јамз отворили нови путеви рада, посветиће се нарочита пажња већ постојећем типу женских занатских школа. Њихов бр ч ој повећаће се на у-

свој прилог у храбрости и у кр- К у ПН о 98, а циљ ће им бити ујш, било као лекарке и болни- на еђење дом2 . ће р ади . нос .ти и чарке, било чак као активци бор- ' ци с оруж.јем у руци. * оспособљавање ученица за самоИ поред тог свог преданог стално обављање заната њихове 1>ада на јавном пољу, наша же- струке. Ове шкрле деле се на.рана ипак није заборавила да је зне от(;еке и то: за рубље, за *г.ен први природни задатак да буде добра мајка, добра супру- хаљине, за вез, за ткање и ћилига, добра домаћица. Оправдано марство, за текстилно плетење. ' се она поносила својом кУћом, св-ојим[ домаћинством, сводим по-

Са мзпожбв »Стари Беогрод«

родом.

Кадар наставница за ове женске школе образоваће се у постојећим домаћичким учитељским школама и женским струч-

ПЕСНИЧКА КУЋА ИЛИЂА ....... ■ ■' ■ ■ ' '•■ ' V ■, : -/. •• ■ •:■".■ ^ _. — Један књижевни клуб старог БеоГрада ГТостојала }е у београдско.1 ћа била је у српској престонстци мац, ,али је уживао еве си* Палилули приземна кућа, старин Једини књижевни клуб, једна вр- тије куће и стога „што је био ска, са доксатом н пространом ста противтеже чувеној боемско.ј слабуњав, увек блед, упалих о-* авлијвм, прекопута кафане ј.Се- кафани „Дарданели" на.јмџли.јем чију и неразвијених груди". Пра дам шваба". Окружавао ју је ве свратишту београдских књижев- во на симпатије мезимачке тр©1 лики врт племенитих воћака и ника, нарочито Јанка Веселино- бало је иначе да припадне дебелих хладова. Жуббрио .ге вића. Све што је крајем прош- (длађем Жарку, али је овај. т» мали поток између Ботаничке лог века' претстављало српску правио право одметништво од баште и еве. куће која је била књижевну мисао и делатност, не- куће Илије, јер је цело детињ-« дом песничке породице „Јован кодико генерација књижевника ство страћио у друж.ењу са ма« прошло је кроз гостољубиви лим Палилулцима, ишао с њима

НОВЕ ЖЕНСКЕ ШКОЛЕ Нажалост, поремећене друштве ним учитеЉоким школама. ре лрилике: у којима смо живели пре овог рата учиниле су, да су ЖЕНСКЕ ГИМНАЗИЈЕ извесне наше жене попустиле. Десило се услед тога да се по- Све гимназије биће подељ.ене 'јавио известан број раепојасане одвојене на женске и мушке. Надеце, препуштене више улици става ћ е бити истог типа, али него ли привржене кући. После- , , ■дице таквог стања одразиле су ^°°Р е поеледице огледаће се у ее и на социјалним и политич- томе, што ће у чисто женсКим јсим схватањима наше омладине, гимнази.јама поступак моћи да !ге су Извееки мушки и женски се саобрази специ.јалном мента- Илић и Синови !!™ ДН п1!!. Ј Г,т! Д пппнаган1том" литет У женске омладине и да се • Потомци старог Ј 'ове Илића дом Илића. На прагу те куће у знамените битке београдске " проповедала рушење обрати нарочитз пажња васпита- памтили су ликове својих роди- »сретала се отара романгична дечурлије, ловио птице и уоп-> ' негир.ање њу за будуће задатке који их о- « ља надвише на доксату свога књижевност кода је већ изуми - ште се дом1 на коме би родитељи често " ипоа малттиш чеку.,у не само као интелектуал- седели 0 суНчеву СМИ р ају и у не раднице, већ истовремено као њихсвом сећпњу ти

ко .]а де друштвеиог поретка. националности, обарање свих традиција, уништење домаћег .огњишта. Нови Државни просветни план Јачно је схватио значај и улогу жене у ваепитању наших буду-

домаћице и мајке. Поред ових

искључиво жен-

ликови су о,гтали као две иконе. ко *е вазда посматрају сво.је потомке.

Из дома Јована Илића, старог ^ Су се могли ћих генерација те је васпитању ° КИХ школа '' женско., омладини орла и песника „Дахира" и „Па- с Р«и Милорад ^ Шапчанин. Јч» пЉилч.м, ппс.вртип пV- биће такође омогућен приступ и стира'', и^летали су у свет њего у св.е остале школе које су приступачне мушкарцимач тако да

изуми- ште се понаша'о неуглаћено. рала, и нова, реалистична, која Доцније се видело да је распосе место ње јављала". М(Ј^ке се лагао талентом духовитог усмесећи да је цела српска кЉижев- ног приповедача, али онако" у« ност осамдесетих и деведесетих пропашћено детињство одузела годинз продефиловала одајама му је вољу да се бави писањем. На.јвише пак брига породица је имала са најстаријим сином

и образовању жене посветио пу ну пажњу. Предвиђен .је тако један већ'и број специјалних и реловних искључивв женских школа сасвим новог типа, намењених како сеоско.ј тако и градјској женској омл.адини. 1 4 СЕОСКЕ И ВАРОШКЕ ДОМАЋИЦЕ Наше жене са села задржзле су увек свој Натријархални и традиционални дух, који их у иајвећо.ј мери везу.је за домаће огњиште и породицу. Али, услед тешких прилика у селу, оне су редовно оста.јале неуке, . често еаостале и у самом воћењу домаћМНства. Да би се наша сељанка подигаа на виши духовни и матери.јални нИво, ноби Државни просветни план предвидео је, поред покретних течајева,. отварање но,вог типа сеоских пољопрквредних домаћичских школа,' са цил>е.ч да сеоске девојке -образују к васпитају за добре "сеоске домаћице и мајке, дајући им, поред осталог,'и потребна пољопривредна знања. У варошнм.а отвориће се. поред покретниХ течајевз, та.кпће нови ттт варошких дом.аћичких школа,. оа циљем да варошке дево.јке образују' и васпитају за добре домаћиие. Оваквих школа, што сео.ских што вар.ошких, биће укупно 100, ■ а школовање ће трајзти годину дана,. ДЕВОЈАЧКЕ И ЗАНАТСКЕ ШКОЈТЕ Нови тип чисто женских шко|м, девојачке, школе, отвориће се

Милутином, полициским чиновником. Милутин је био „изданак омладинског покрета на Великој

ће наше жене будућих генерација, како оне на селу тако и оне у граду, како оне са најскромнијим, тако и оне са највишим образовањем, стећи потребна знгња и потребну спрему, да б^и једног дана постале стуб српске породицв.

, ,_ и ^. взн Ђорђевић, Матија Бан, Љуви тићи, такође песници. То су 6а Ненадовић, Радоје Доманонајстарији Милутин. бивши по- ? и ?™ а Томић, Ђура Јакшић, лициски чиновник и сатитЉчни 3ма - ! ' Каћаниси, Чеда Ми.|атовић, школи, те се ниде довољно умео песник Драгугич песник и ис- Лаза Лазаревић, Лаза Костић, Да прила.годи времену и режи® &Ее № Па.ја Марковић-Адамов, Свети- му». Стога је често освањивао .двореки човек' с слав в У л О№ћ. Милован Глишић, пред очевом

тали.је, дакле свога доба, и најзад, најмлађи Всјислав, који. је био на.јт^лентованији и учјИ«ио прекретницу, датум у српској поезији. Крајем прошлог века кућа Јована Или

Света српска земљо. ст 'опа ти }е свака Натопљена крвљу бесмртних џинова, Шума ти је свака отворена рака, Костурница нова најбољих синова. Света српска земљо, кроз горе и доли Олјекује јаук уцвељених жена, Пред иконом сваком молитва се иоли> 3а спас душа српских, смерна и искренл.

кућом на колима Стеван, Сремзц, Јанко Веселино- са арњевима, које су довлачиле вић, Владимир Јовановић, Сима Још једанпут покућанство оТпу Матавуљ,* Јанко Брзак, Светолик штеног службеника Ранковић, Божа Кнежевић. Алек Стари Илић би једино са Дра03 Шантић, Светозар Ћоровић, гутином. разговарао о политич^ , ,1! Т! Лзуба Недић, Илиат Вукићевић, ким и књиЈкевцим пословима Милорад Петров«ћ - Сељанчи- У једном куту баште Илића ца, Јован Скерлић, Милорад Ми Бранислав Нуш,ић је, под велитровић и други. ким орахом, у деветнаестот го• Ов.олики и овакви сусрети у дини својот, први пут читао прдому Илића нису могли остати ву сво.ју комедију „Народни побез реалнијих последица које су сланик". „Комисију" претставља се обично јављале. у знаку мно-, ли Воји^лав, Милутин, Влада Јогих првиу књижевних покушаја вановић и социјалистички песник или покрета. Илићева кућа, как 0 Коста Арсенијевић. Сви су га окаже један од њених на.јверни- храбрили, а Ар.сен,и.јевић .је чак Јих посетилаца,. Бранислав Нушић била је „средина у којој се разви.јао процес пр^лаза из романтизма у реализам", из те куће се углавном и развила она снага, која је сузбила литерарну _ хегемонију Новог Сада и извојевала Београду првенство. На.јинтересантнија је била

био одушевљен.;. Судбина те хтела да буде немилостива према овој знаменито.ј песничкот породици Собије. Јован Илић те живео до 19,01 године, заклолпивши очи у 78 години живота. Т оте дубока старост у котој ретко који српски ктћижевиик одлази у гроб. Али

фигура ' ломаћина. кра ' * ив ? та Јована Илића прет-

Света српска земљо, из утробе твоје Поник.нуће нова млаџа покољења, Да на прагу твоме у одбрани стоје Отпорна и чврста попут твога стења. Света српска земљо, из твоје ће крви Никнут нови живот поД сунцем слободе, Синови ће твоји опет бити први И у бољи живот земљу ће да воде. Б, МИЛИЋ

овом ДОМУ стгрог Јована Он је последњих година натвише времена поовео седећи на доксату своте куће. пу шећи замишљено цигару док су обично гостЛ- водили рззговоре. Отац. Илић био те вазда врло озбиљна изгле-да, ните дозвољавао да се о њему у његовом при суству ма шта прхвално говори. а у сусретима нити је пружао

стављао те трагедиту: он те надживео све своје синове изузев Драгутина. Пре него што т'е и сам пошао, морао је испратити најмилије сво.је... Судбина те још иешто хтела, оно што обично захтева од свих великих људи: њихово биолошко ишчезнуће још у првом колену. Тако је у мушкот линити нити примао ичиту руку V знак измрла цела породица Илић. Сапоздргва,. мо је, Војислав оставио тедну Натвише- ,}е етари Илић волео ћерку... Војислава, који није био мези« ' ' Ф.