Srpski narod
Страна 10
СРПСКИ НЛРОД
27 маја 1944
НАША ПРИЧА:
Запад се сав зажарен светлно. У ваздуху се осећала свежина пролећњег дана који се губио. Град као да ,је оживео. Све је V покрету. Потмула дека издизала се над градом. Свет је хитао, застајао и опет одмицао. Беле. високе зграде, у низовима. тресле су се кад би улицама про|\'рио какав аутомобил" и, губећи се у густом сплету улица, дизао облачиће прашине. Претпразнично вече тихо је бауљало кроз свет, куће улице и улазило V тихе домове сиротих и богатих... Радње су биле отворене. Људи су се тискали, викали^ ула^зили празних руку, а враћали <зе претоварени пакетима разне робе, ко.ју су накуповали. Сви су се журили. Ивицом плочника корачала је лаганим кораком једна жена. забрађена марамом. Под мишком је носила неки завежља.ј чврсто га стискајући. Поглед јо.ј се задржавао на људима и излозима радњи који су били осветљени јаком и разнобојном светлошћу. Издужен нос, светлуцаве очи, прамен косе који је провиривао испод мараме, и безбо.јне усне, све то, осветљено титргвом свет лошћу разноврсннх светлосних ре клама, као да је поигравало на врату увученом У дугу хаљину која (закриваше ноге све до старих ципела, кроз које се могаху назрети прашњави и испуцали прсти ногу... Ено где застаде. Изгледало је као да хтеде застати док поред ње не прођоше ксла, па да пређе на другу страну улице. Али, не, окрете ре, погледа у свет који је врвио, па тихо за себе поомрмља: „Ипа.к треба да купим нипеле. Ја имам, нису. целе. али су ипак ципеле. А он је сасвим бос. Мо-
рам да му купим, сутра је Ускрс. Па да, сутра је Ускрс. А моје дете да нема V шта да се п.онови! Морам, морам му -купити! Ево, носим мало меса. п» и неколико ја.ја, имаћемо чиме да се ом-рсимо: Ух, тешко се излази на крај. Али само до му купим ципеле, па да га обрадујем" — и закорачи пут белике пролавнице обуће. Једва се прогура кроз густу гомилу народа и уђе у .радњу. Јака светлост је пресрете и она застаде, —• Шта сте желели? — упита ,је неко. Она окрете главу и уплашено проговори: — Овај, знате... Ц би'. да купим једне дечје ципеле, за мога Јовицу... — Који брод носи? — Не знам. Он је мали. а ја му први пут купујем ципеле. Ето, он је оволики, — рече и показа руком колики је био .њен Јовица. . : тс Па, знате, госпођо, одговори јо.ј помоћник са. зализ&ном косом и малим. црним брчићима — тако ми ке продајемо ципеле. Кажите. бро.ј, а не. ево оволнки ,је... — па показа. и он руком и насм.еја се гласно. Жена саже главу. Преко лица ,101 пређе лака. румен, али и неки грч бола сави. с.е око усана. Скоро пдачним гл&сом оече: — Па, знпте. хтела сам да обрадујем дете. Имам новап... — Разуме се с,амо по себи. да имате новн.ц, — краз смех ппоговори младић, гладећи ОУкбм косу. — Нисте тек валзда; дошли да купите ципеле без пара! — Па, овад, не... — муцаше сирота жена :И ј.ош више раже гла ву. ' :' ј ' . . — Шта Је то? — Угшта јелан крупан гла.с и постариш човек приђе тезги код које 1е- ста јала погнуте главе жена, стел<ући ал-
вежљај, као бојећи се да шј га ко не отме. Младић се' још увек тихо кикота.о: Човек се тад обрзти млади.ћу: — Шт.а је госпођи? . — Одакле па јз знам шта јој је .—. одговор.и овај. — Ви сте нева,спитани •— поекори га стари го,сп ; один и упита жену: — Кажитс мени шта сте желели? Жена подиже очи у к.ојима по игравахУ: сузе и гл.асом пуним за хв.алности оече: Хтела сг.м да-ку.пим цилеле. а не знам број — па руком отр: сузе. — Није то ништа — благо г-ече, госцолин - • лако. 16 за то. ; А за кога сте хтели ципеле? -— За сина, Јовицу, знате. он имч шест голина! Ево он је оволики... — и опет показа рукгм. — Па то Је б;;.р лзко — оече човек и наред.н Мллдићу. који се сад бешс уОзбиљио:' — Ледне дечје ципеле, број лваде.ет. од црног бокса! Жена. очима 'пУИим суза и захвалности гледШпе V благе очи старог господина. — Немојте пл кати! Сал ћете пипеле добити и пснети вашем сину. па ако не б\ ду добге ви ћете их вратити и заменити. рече човек, па Узе иипеле које му додаде помоћник.: Ево пипеле! А узмите . и ово за в шег Јовицу — рече . и, узе ж.ену шОл руку тб' јој спусти Ф цегГ, један омот, па је изведе ка излазу. — А да. платим? —- упита осврћући се сиротина. . — Већ |е плаћено, и поздравите в шсг сирчића. — Хвал«, хвала — мупаше же на, а сузе ш! поново гпунуше на очи. .Старог . гсспп - птјч нестале и жена тетурајуђи се изи.ће на улицу. Напољу -је већ би,о мрзк . С,и-
јалиие су осветљавале улице. Свет: је још увек хрлио разним правцима... „Сад ће да се обрадује мој Јова" — мислила је он.а и држаг да танким прстима канап окоме је висила кутија са ципелама. " „Толико цута ми је говорио: мама, 1 кад ђеш ми купити ципеле? И, ето, сад ,их има! О. Боже. ти ниси заборавио сиротињу, ти си се сбтио и .ње пред овај светли праЗннк. Сам 1 1е Бог послаО оног доброг човека" — ре-че и сети се да ј'0ј. је он ставио нешто у иеп, Пррби се кроз свет,.. стаде ,у и извуче малу кесицу из џепа ■биле су т'о бонбОне. „Ох, ала' ћс се Јпви:: • обпадо вати!" — кти К ну радо-сно, поно@о:стави кесицу у џеп и упути :-е кући. , ИШла је журно. Избегавала је средину тротоара и као да ••е бодала да .неће затећи свог сина бУЛНОГ. , .. . , „Он легне рано,. ја узек дођем доц.к ,а . он спава, ја.дно дете. често пута заспи и' гЛадан!" уздахну болно и скрбте : у попречну улицу. Улица је била скооо поазна, мине тек неки пролазник. па и он хита. Сл.абз светлост оетКих уличних светиљки осветљавала је пусту улицу. Жена је хитала: „Имам још дуго да идем" рече и- по^леда у небо. Месец је стојао високо на небу, а звезде трепераху.: Лак поветарац ' провејавао је кроз пусту улицу. А тамо, са краја., града. Одсјајивала је црвена светдост. чула сс нека хука и пуцкарање, ■Пуцкарање се^све јаче гР.зспростираше. Сад жена угледа висок стуб :дима ко.'и .се лиза.р, сав румен и густ. Нешто . је. гооело. Чу.ла се зврњава ватрргасних к * лд, вика; људи, 'ШЛ'М гВ'0ле. и све јачи тпескови-
МАЛИ ОГЛАСИ СВАКА РЕЧ ДИН. 8,ДРЖАВНА ТАКСА ДИН. 5,—
ИЗГУБИО САМ моју легитимацију бр. 8962 издату ми од начелства среза Рамског у Вел. Градишгу и оглашавам је за неважећу. Александар Јоцић, рођен 1920 године у селу Гареву, срез Рамски, округ Пожаревачки. 197 2—3 С.А МОЈОМ ЖЕИОМ Николић Јованком — рођ. Марковиђ не живим у боачно.ј заједници, пошто се је одала неморалном животу. Никакве њене дугове не признадем. Бракоразводну парницу повео сам. Јанко Николић, опанчар -г- Ужице. 198 2—3 ЛИЧНУ КАРТУ добивену из Претстојништва градске полиције у Крагујевцу. изгубила сам. Оглашу.јем је за неважећу. Душа-нка Радовановић. 198 2—3 ЛИЧНУ КАРТУ број 570/43 добивену из Претстојништва град ске полиције V Крагујевцу. изгубила сам. Оглашујем за неважећу. Дивна Вукајловић. 190 3—3 МИЧНУ КАРТУ број 10822 лобивену из Претстошиштвз градске полиције V Крагујевцу. изгубио сам, Оглашујем Че за неважећу Василше Петровић191 3—3 Ј1ИЧНУ КАРТУ и полиииску при јаву добивену из Поетстојништва., гоадске полиције V Крзгујевцу изгубила сам О гл Д нјујем ге за неважећу. ВикториЈа Стефановић. 192 3—3 ЋОЛИЦИСКУ ПРИЈАВУ добивену из Претстојништва градске полинше у Крагујевцу, изгубила сам. Оглашудем је за неважећу. Надежда Димитријевић. -• , 193 3—3
ЛИЧНУ КАРТУ број 6 .4 ,6 издаду од срепског начелника Грочанског изгубио сам,. ОглашуЈем је за неважећу. Душан Брнић 194 3—3 ИЗГУБЉЕНЕ БОНОВЕ за.брашно, оглашујем за неважеће "Борђевић Марија. 204 1—1 ПОЛИЦИЈСКУ ПРИЈАВУ доби вену из претстојништва градске полиције V Кратујевцу, изгубио сам. Опашујем. је за не важећу. Петар. Петковић. 206 1 -3 ЛИЧНУ КАРТУ број 929 д.обивену из претстојништва градске полиције у Крагујевцу. изгу: била сам, Оглашујем :с за неважеђу. Надежла Ђорђевић. ,206 1—3 ЛИЧНУ КАРТУ добивену из иретстојништва градске полиције у Крагу.јевцу. изгубила сам, Оглашујем за неважећу Љубица Босорић. . 207 1—3 ИЗБЕГЛИЧКУ ЛЕГИТИМАИИЈУ број 134143 добивену из избегличке канцеларије у Крагујевцу, изгубио сам. Оглашујем је за неважећу. Цветко Ллкић. 208 1—3 ЛИЧНУ КАРТУ добивену из претстојништва градске полипије V Крагујевцу, изгубила сам. Оглашујем за неважеђу. Олга : Миљквоић. 209 1—3 ЛИЧНУ КАРТУ добивену из претстојништва гОадске , полиције у Крагујевцу, изгубила сам. Огл.аШујем за . неважећу. Ђорђевић Јованка, 210 1--3 ЛИЧНУ КАРТУ и полииијску пријаву добнвену од: претстојништва. градске . поаиције у Крагујевцу,- изгубила. сам. 0 : .глашујем иХ: за неважеће. ОбрениЈа Радовановић. 210 1—3 СВЕДОЧАНСТВО о положеном вишем теча .шом испиту од 1942 г. добивено из Крагујевачке мушке гимназије, нестало ми је. Овим га оглашујем за неважеће. Петар М. Гусев, Крагујеваш " 211 1—3
Из наше књижевности
Богобој Атаначиовић о песмама Бранновирл Богобој и Бранкр били су дру гови. Скоро вро1ња1Ји: Богббој стариш за две : голИне. -V своме романл- ,,Два илола' П851) Богобој на "јелном мгсту Лдаје. нехотице. оцрну Бранкове поез^е: .... ,ако има кога који није био. у Картовцима. тај их прзна1е из Бранкови несама Иуга људи. којима ј е, Б• >г дао Ја могу тако лепо описати своје. ле'п.о' осећање и природНУ' чр јсоту. ла је то милина ■—■ Боанко 1е између бви л.ули Његов ..Ђачки растанЗк' тако (е нежан.- опис карловачке окблине V ђачком пастанку тако -с. као и сама прирбдЗ о ко!01 ггише '■— .умиљат, питом, појетичан и лражестан...' Браннова стипендија И Бранко Је. у почетку свога шкблован>а. имао оскудних дзча, Свакако да ча : безбрижниш живот свога сина V Бечу стари Толор Радичевиђ није могао ловољно новаиа олвагати Ати Бранково познанство с В уком у Бечу ималб је за њега и материјалне користи, Вук. Де .наиме. измолио кол кнеза Михаила стнпендију за свог најсимпатичнијег ..вучића". Стипендија је износила 800 фо рината годишње. Мина Вукрва о
томе закључује: ,.3а оно доба бјеше тО толико. да је Бранко м.огао красно .жи^јети и весело п.језкти као птица ^у. ваздуху." Лични лодио између Вуна и Јована Хаџића ■ После 1848 године лве зиме је с поролипом провео , у Беч\ Јо ван Хачић. вођ Вукови* против ника. О Месбтђима • 1851 године пОиоећен :е ..гласовити словенски бал" у Бечу. На ова! бал дошао 1е и, Вук са , ћерком Мином. која је била у србијан.ско! ношњи лок Је В ук . по' талашњем срп ском обичају, имао.фес на глави Поред В\'.ка балу су присуствовали хне.з Михаило Обреновиђ и Јован Хаџиђ. Видевши Хациђа с којим лотле никада усмено није ни речи проговотшо. В ук му при ђе и пружи рУКу. Два велика про тивни.ка у борби око правописа. руковала су с ,е со .дачно. поијатељски. Извесно воеме провели СУ уразговору који се свакако олносио на проблем њихове међусобне борбе, Вилевши ову лвојицу заједно. кнез Михаило 1е био пријатно изненађен. И он Је пришао. Хаџићу. и дуго остао у разговору с њим. . ...
««
ВЕЛЕТРГОВИНА ВИНОМ и РАНИЈОМ ДАЗДУК ВЕЉКОВА' КУЛА Јездимира С. Шарића производња ликера, коњака и рра БЕОГРАД, Нр. Марије 89 Тел. 22-912
гЈ* ' ОО
Жена застаде, цогледа уплаша но у правцу одакле допираше |ека и потрча. Јурила је крој мале, кривудаве улице. Стално је гледала у одсев ватре који м мало помало стишавао. Бука (I чула све јаче. Већ је могла оа> зазнати и људске гласове. Она устрча уз једну стрму уличицу и погледа преда се. Пред њом се указа велико згариште Осетила је топлину од јаре. Стрча ниа брдо и наће се V гомили света ко.ји се беше о купио и гледао како ватрогасии на виооким стубама и са дугим цревима бацају густе млазеве во де у жариште... Зурила је у пламен. Пратила лет воде. питала људе око себе, али јОЈ нико не ддде одговора, Сви су били заузети посматрањем пожара. Сва избезумљена трчала ,:е око и<аришта. Ништа се није могло видети од дима и пламена који су обавијали куће које су гореле... Вика взтрогасаца језиво 1е олјекивала. Неки од њих улазили су неустрашиво у плг.мен. Чули су се туПи ударци и силни трескови. Све се ломило и велико к .омађе дрвета летело је унаоколо. Д руги су износили из пламена људе и ствари. Све се црнило, све је пламен уништио... Јак врисак пролете кроз ноћ. Сви погледаше на.страну одакле допре. Један ватрога^ац држао је у наруч.ју неки црн предмет. Ударајућн се по грудима и глави, кукала је једна жена из свег гдаса: -— Јој, мзјкин Јово. сине! Оштар задах изгорелог мес.а ширио с.е, Ва'трогасац спусти дете на земљу и оде, а преко угљенисаног леша паде сва рашчупана јадна жена... Пожзр је савлад?« Још се ,само дизао стуб ирног дима. А свет је стај&о и немо посматрао бледу прилику жене и изгооелог детета. Жена је клечала. очију упртих пУт неба. У једној руци држала је кесицу бонбона. а под мишком.друге чврсто Је лежаб смотуљак. док се коај њених ногу црнила кутија са новим ципелама... Душан Ж. Ђурић
ЈЕДНА ОШНСТШ Издавање књига српских почело је значајније бивати тек 1740 године. Од 40*до 50 године осам наестог столећа штампано је м.чње од 10 књига; ол* 60 -80 нешто мање од 40; а од 90—1800 мање од 120. Деветнаести век је V сваком поглелу донео нашем народу напретка .ЈЈа и у погледу штампан.а књига. Тако Је установљено дз се штампање књига овако кретало ло 1870 године: Од 1—10 голине XIX в. штампано 0'ко 200 књигас Од 10—20 године XIX в. штампано око 250 књига: Од 20—30 године XIX в. штампано 400 књига: Од 30—40 године XIX в. штампано од више 500 кЈЈ>ига; Од 40—50 године XIX в. штампано око 700 књига; Од 50-—60 голине Х Т Х в. штампано 1.050 књига: За три голине. од 1867—9, штампано виЈпе ол 200 књига.
У XV век? Срби су имгли топове од 42 пзлца Француски племић Бертрандон де ла Брокијер. који је 1433 године провео један дан у двору деспОта Ђурђа у Некудиму, а који је поокостарио тадањом Србијом. описујуђи Београд, каже да је то био врло јак град. По њему, у беогоадском граду је тада могло бити до 6.000 ко- * њаника. а такође је било и доста аотиљеоше. Боакијер тврди како је међу српским топовима у београдском граду својим очима видео један топ. чији је пречник износио 42 палца. Према томе, Срби су још у XV веку имали артиљерију најтежега калибра.