Srpski narod

)"уна 1 944

СРПСКИ НАРОД

Страна 3

ВЕРНОСТ ИСТОРИЈИ

Последња англо-америчко-совјетска надмудривања и тактизирања, уколико се одиосе на нашу земљу и на наш парод, показују јасно: или они ие знају менталитет и расположење српског иарода, или им до тога ни најмање није стало. Да ,|'е ово цаше тврђење тачно најбоље се види по томе што оии и сам обЈ1ик владавине код нас доводе у тштање, везујуНи га за тако звано слободно изражавање народне воље после рата. Српски народ је, међут им, јасно и недвосмислено рекао да је монархиста. Кад- то ме бн било тако, зар би данас српски национални одрели водили једнодушну и огорчену , борбу против комуниста, који су, говорили и из.јављивали данас шта хоће, смртни непријатељи и краља и мбиархије? Српски сељак, у . својој огромнод већини, ни.је никакав пољопривредии радник нити иајамник, већ сопствени господар и домаћин. Пошго се у његовом патријархалном дому зна ко је гдава куће, то он сматра да тзко мора и треба да буде и у држави. По нашем српском схватању монархија је најбоље јемство за континуитет развоја нашег народа и наше државе. Сваки другн облик владавине крио бн у ; себи клијју унутЈзашњих трзави- ; иа и потреса, услед којих би и ' народ и дрЖава морали најзад ! кропасти. Да није било слабог : намесничког режима, до 27 мар- ј та сигурно не би дошло, иити I би могло доћи. Да је Краљ Алек | сандар био жив, ниједном официру ни на ум не би пала слична авантура. •Можда је овај монархистички ксећај у нашем иарод.у још и за1о тако јак, што ми нмтмо своју, народну династнју. која потиче од првога нашег ослободиона и вожда, коме су и непријатељи признавали ла је најбол,и мећ.у најбољима. Зато су сви Карађорћевићи били тако тесно повезани са својим народом. Отуда наш народ сматра ловођење у питањс ирестола једног Карађорђевића увредом ко.ја је нанета самом српском иароду. . Варају се Англо-америкаиии ако мисле ла смо ми,неко њихово колонијално племе, коме могу кро.јити капу како хоће, Српски народ има за собом сво,ју историју. које се он пши хоће нити сме да одрекне. Та историја, лолуше. пуиа јс патњи и страдања, али исто гако' и часне и мушке ббрбе за своју слободу и независност. Према наролу који има такву историју не може се иступати са претњама и унеиама. Српски изрод ће сам одлучити о својој судбини, уверен да ће Бог и њему као и лругима судити по заслузп. Зато наш нарол тако о* лако прелази преко изнуђеиих из.јава у : смАграцији, мзкар оие долазиле и ол самога Краља. велибор јонић;

ТРАГЕЛИЈА БЕОГРАДА

Ових дада. излази из штам,пе. црна кнјига доку.мената Београдски крвави Ускрс, за .коју.је др. М. Спалајко-. вић написао следећи чланак; Горка иронија судбине прати не само људе него и градове. У прбшпом светском рату, племенити' француски народ одао је своје признанце Београду својим највишим одликовањем орденом Почасне Легије. У садашњем рату Англо-АмерикаНци, ваљда из захвалности за 27 март 1941, одужују се српској престоници обасипајући је бомбама са својих четворомоторних авиона, Тетрога . ти(ап(иг.., Трагична је историја Београда.

Ко га још чије бомбардовва!. Сва ранија бомбардовања могу се разумети и донекле ^правдати Али против овог последњег буни се не само мораг* него и обичан здрав разум. Прошла су она времена кад се још могло говорити о политичком престижу великих.сила и о моралном угледу великих народа, Двадесеги век је век пиквидације. И . сам тај берзански израз даје обележје времену у коме живи мо, Чисто меркантилног порекла, та неугледна реч прешла је из јеврејске пословне терминологије у политички речник. У своме бездушно материјалистичком схватању човека и живота, бољ-

шевизам и плутократијв су проширили, и језиковно и практично, примену тога сувопарног израза и на регулис,ан.е друштвених и међународмих односа. У том правцу, као и у свему што је противно култури и хуманости, Совјетска УниЈа предњачи. Тамо ликвидирати јсдног човека, једну групу људи, једну друштвену класу, једну покрајину, има исти значај као и сваки обичан обрачун у коме се примењује најкраћи поступак. Реч се одмах при води у дело- Рушење градовд, сејање ужаса и смрти, истребљивање мирног становништва, једном речи, сваки акт варваризма, бољшевици и Наихови савезници

. 1 . шт Генерал НедиК одаје пошту кеви ,им жртвама англо-америчког т рористичког бомбардовања . Џ ^ ; ' —Г —7

називају пиквидацијом. 3« н»их )• рат посао, као и сваки други, ко ји се цени према својој материјалној рентабилности, У њиховом речнику »ликвидирати« противника не значи победити га, ве"ћ збрисати га са лица земље, дакле просто »убити« га. Али — ке® сваки еуфимизам — за њихо* слух је много п[Јијатнији израз из њеховог берзанског језика, јер оно што не вређа њихово уво не узнемирује ни њихову савест. Ружно је за народе, онако исто-као. и за појединце, кад учине нешто недостојно и нечасно г па ма .каквим се именом тај њихов чин крсти.о. Специјално, у бомбардовању Београда од стране Англо-Американаца, има нешто што је за навек погодило њихов престиж. То је нискост побуда које су их навеле на то не» достојно дело. Англо-Американци нису извршили тај злочин за свој рачун, негв су, као прости најамниии, радили за рачун Јосипа БрозаТита, најобичнијег криминалнвг преступника и најве^ег српског крволока. Тито је иамеравао да лликвидира« српски народ, али у томе није могао успети. Потребна му је била помо^ Енглеске, од које је захтевао, преко Стаљина, да одмах приступи »ликвидацији« престонице Србије- И они су се Титовој жељи одазвапи. То ће Срби вечито памтити. Српске мај.ке и српска невинв сирочад наЦе допустити да се та мрско недело икад заборави. Кад велики народи изгубе сваки појам о части и образу, остају у њиховој историји љаге. које се никад не могу опрати.

^ ^нљаци се спорааумевају на рачун српског народа

У својој последњој изјави Иван Шубашкћ, потркуша брбљиве госпође Елеоноре, стварног Рузвелтовог диктатора, рекао, је, да Це

језиком про-|ће се Јосип Броз, обијач и срп-

двО;ица говоримо учинити све да се лично састане ; ,. .,, л , ' '.ј- ■ ■ ■ стог човека, па можемо да разго-ј ски крволок, и Иван ШуоашиЦ,

варамо о заЧдничким бригама и о заједничкој беди.«

са Титом^и реши све проблеме; од чијег решења .зависи мргућност о&рззовања његове владе Шуб.ашић је био .исувише добро | Шубзши-К'ева дефиниција Тита у расположен, када је дао ,из;зву у ј складу је са они.м местом Чер- | којој је рекао и ово: »Тито -нијвј чилове говора у коме је речено, ј чове« ко;и би хтео да постанеЈла Тито није упос>ни и загрижени Ј диктатор Југославије. Он хоЦе бољшпвик-теоретичар, који не ј само да жртвујуЦи свој сопствени ј отступа од својих принципа и од ј живот води борбу за слободу ј гвојих намера, него је тобоже својих сународмика. Он и ја,./ оба- . борац за слободу, склон компродво(.ица потичемо и.з сељачке по- мису и прилагођавању стварнородииа, и.з сиромашиих села на- сти, ше сиромашне земље. Ми оба- НиЈ0 Шуба шиЈ, друкчије ни могао дефинисати Тита, јер је он

човек под чијом |е управом у бившој бановини Хрватској почело масовно убијање Срба, моћи лако. споразумети. Постоји, заиста, један јез^к и једно осе-ћање које може још више лриближити Броза и Шубашића и евентуално омогућити им пуни споразум. То ј° антксрпско осећање и консрчзентно спровођење једне политике која је директно уперена против српског народа. И на једној другој страни, која дошао нз свој данашњи положај ј није далеко ни од Шубашића, ни

оп жељи и ззхтеву Черчила, коме је потребно уједињење. »свих елемената отпора« на подручју Југославије, зато да би се овде

од Броза, речено је ових дана да облик и идеологија, личнссти и системи, не играју никакву улогу, главно је да је Срба што

изазвао хаос и тиме олакшало мање; важно ;е да се они про-

остварење његових намера на другим тачКама садашњег и будућег европског фронта. Шубаши 'к је масон вишег степена и он данас спроводи ону политику, ко: у му диктирају масонски центри Енглеске и Америке. Ти су цинтри одувек били пробољшевички оријентисани. Зато у Шубашнћевим напорима треба гледатм покушај припремања терена тотапном

ре+јују, злоупотребљавају, залуђују и да се онда у таквој ситуацији спроводи поли^ика ликвидира>ка српског народа. Јер очита је неистина тврђење да |е Иван Шубашић, некада заиста добровољац на солунском фронту, пријатељ српског' народа. Да је он то био и остао, не би се одмах пошто се нашао у емиграцији дао на посао органивања пропаганде за Тита, кроз коју је немилосрдно

бољшевизирању нашег просто- I ——км— нападао и х, к« л Ј с Р 6е у отацбини, и оне на стра-

ра у коме би Тито требао да буде једини господар. Са наше српс.ке тачке гледи-

ни, са којима је ухватио маглу и ■ћобегао после капитулације. Од споо-зума Броз-ШубашиК шга може се претпоставити, да српски народ не може очекива

ти нимЈта, Из целе те политичке игре Он може изву^и једну поуку. Она је у овоме: држати се опрезно, мудро, одмеравати своје кораке онако какО то захтевају животни интереси народа, избегавати све што би нас могло бацити у крвави вртлог борби којв су за нас непотребне. Водити само српску биолошку и националну политику и метром српских интереса одмеравати све. Више је него сигурмо да нам спрега Шубашић-Броз, спрега земљака који се несумњиво врло добро разумеју, не обе^ава ништа добро. Она је на првом месту уперена против српског народа, његових интереса данас и његових животних могу1=,ности у будућности. ГЛА8НИ УРЕДНИК, одговоран за садржину лиета: Велибор Јонић. ВЛАСНИК: Мих. Станкови^ из Београда. Уредништво и Администрација Престолонаследников трг 5р 43у паргер (Теразије). ШТАМПАРИЈА »ЛУЧА«, Крвљице Наталије '00 Тел 21-772. Тромесечна претплата 48 динара шаље се преко »Пресе« 9 п Влајковићева 8