Srpski narod

I

П0штаринс ппаћена у готову

&И.Л

РПСКИ

Н ЕЛЕЉ НИ Л И С Т

Бр. 17

ГОД. (1

Београд, 14 јуна 1944 ПРИМЕРАК 5.— ДИНАРА

ТРИ ГОДИНЕ ОДБРАНЕ ЕВРОПЕ

22 !уна навршиле еу ее три године, откако на Источном фронту траје епохална битка нзмеђу удружене Европе са Немачким Рајхом на челу и крвавог' бољшевизма. Бпагодарећи нарочито жртвама и напорима немачког народа, Европа је одбрањена и спашена је н»ена купт-па од пропасти и уништења пред навапом црвених хорди. На прагу четврте године ратовања, потпуно се увиђа сада значај и домашај ове борбе, од чијег је исхода зависила еудбина Европе и света. Три годиие жипаве и крваве борбе, коју је Немачки Рајх морао да води сз једним упорним и дивљим чепрмјатељем, најбоље показују у каквој је великој опасности бипа Европа. Годинама и годинама подмукли Стаљин припремло оружаку снагу, да у погодиом моменту изненади Европу, да зада емртни ударац њеној куптури и да је потчини својој крзапој диктатури. Данас тек еаропсии народи у■5чђа|у у каквој су смртној опасносги били; данас су они тек евесни евеколиких заслуга Немачког Рајха, који је спречмо упад бољшевичких хорди у Епропу, па |е затим три године еа добровољ ним снагама Европе водио тешку борбу са бољшевичким непријатељем, кога су обилато помагали Америка и Велика Бритаиија. Немачки Рајх схватио ]е значај вве борбе, прозрео јс на време паклене планове црвеме Москве т Коминтерне и свим својим снагама заложио се да оеујети и>ихово остварење. И три године по тешкој зими и по великој жсзи мемачки војник, као мандатор Европе. проливао је нештедимице евоју крв за одбрану како Немачке тако и целе Европе. Српски народ је и еам убрзо Схватио значај ове борбе, од које еу завиеили и његов опстанак и његова будућност као цивилизоног европског народа. Он није био само пасивни посматрач ових догађаја, него је у своме простору према својим могу&иостима водио херојску борбу са бољшевичким експонеНтима на Балкану. Они еу имали наре^ок.е из Моекве да изазову у Србчји варницу реБОлуције, која би била убачена у Европу, да је запапи црзеном ватром и да обузме цео свет. Борба еа бољшевичмом у Србији била је му.чна и тецжа услсд пометености у духовима после априлског епома 1941 годчнч и због оеуства оружане снчге да ее еупротстави црвечој немани. Али генерал Неди1\, примајући се воћетва Србмје, сву пажњу еконцентрисао је на црвену опаснбст и почео окупљати сае снаге за одбрану од ње. Тако на његов позив уетао Је готово цео ерпски еељачки народ и под његоаом командом, брзо формирани ерп«ки оружани одреди, у еарадњи са немачким војним гнагама готукли еу црвеног непријатеља у његовом покушају да загоеподари Србијом. Генерал Неди^ је затим ваепоетавио ред и мир у Србији и

будно мотрио на еваки покрет и на сваки потез перфидног и крволочног бољшевичког непријатеља, уништавају^и га на сзаком кораку и пребацујући га преко граница данашње Србије. И када су ту скоро бољшевмчке банде, формиране ван граница Србије, по заповести Стаљина а са благословом Черчила, покушале дивљачким нападом да продру у Србију, генерал Недић одбио их је поново и одЗацмо далеко од гракице Србије. Он је имао сада већи број оружаних одреда за одбрану срп:ког антикомунистичког бедема, који је постао главна препрека ширењу комунизма на Балкану. И као што на Иеточном франту бољшевизам не преставља више самртну опасност за Европу, тако и разбијени и одбачени далско од гракица партизански локрет не угрсжава више опстанак Србија. Зато на данашњи дан, се^дјуV* се опасности која је лре гри

године угрозила опетанку Европе, српски народ изражује евоју захвалност великсм Немачком Рајху за епасоносну одиуку која је спречила бољшевизацију Евроле м за вели.чу жртву коју је поднео за ове -ри године браке■ћи ложртвовано свропу сд бољшевичке најезде. Српски народ Је задовољаи што сем захвалностм може да укаже и на свој долримос у овој епк?халној борби Немачкз и Европв за спас езропс^е куитуре и циБилизације. На с<зом простору, он је јуначки сузбио бошевичке експоненте, спречио отварање једног жаришта револуције и хаоса. Тиме Је он испунио своју дужност еврожкег иарода, нераздвојно везаног за судбину Европе и тиме Је он обележио место, које ће заузети у будућој новој Европи. »С-Н«

ПРОТИВ ЧЕГА СЕ БОРЕ НЕМАЧНА и НОВА ЕВРОПА

Написао Вилхелм Шлои

ИМПЕРАТИВНА ДУЖНОСТ

Доживљавамо невероватне ствари., „Савезници" нам туку градове један за другим, при чему страдају стотине невиних живота жена и деце. У исто време они присиљавају Краља да ради са несрбима, чак и са заклетим непријатељима и српског народа и монархије. Србе на истакнутим местима скидају гдегод стигну. Историја свчх земаља и свих народа не памти сличне случ^јеве. Одувек је било да је човек од непријатеља могао свашта доживети, али је од пријатеља одувек добијао само помоћ. При.Јатељ је са шим саучествовао у несрећи, чинећи све да је ублажи. По овоме се чак и мерила величина неговог пријатељства. к- ■ 4 Данас пак ■ наши „савезници" дотуцавеју искрвављени напаћени српски народ, уверава!ући га да то чине ,|ер су његорч „пријатељи 4 . Само што још не траже од нас да им сдамо јавну захвалност за бомбе којима нас засипају! Обећава.Ју ослобоНен>е српског народа, а овамо дају оружје Титу и комунистима. иако се сви напионални Срби, гдегод их има, са оружјем у руци боре против ових заклетих непријатеља свега што је српско Шта је онда са њихорим обећањем о самоопредељењу народа? Српски на-

род се бар у односу на комунизам јасно определио, и он с правом захтева и од пријатеља и од непријатеља да поштују то његово опредељење. Ако икада бно данас за Србе важи реч народне мудрости: у се и у своје кљусе. То значи да помоћ и излаз из данашњег тешког положаја једино у себи слмима можемо наћи. Сви нзционални Срби морају се збити V јединствено национални фронт, ако желе да као народ не буду збрисани са лица земље, једаред за свагдр. Дч су се руски генерали и политичари 1916 године сложили, да није сваки од њих из властољубља вукао на своју страну, никада се комунистичка 1 мзњина у Русији не би могла дочепати влаети. У историји биће забележено да у њихозој неслози лежи један од главних узрока пропасти чационалне Русије. Зато је импоративна дужност свих националних Срба аа одбаие све што их дели и ла братски и искрено пруже 1едан другоме руку, како бисмо преживели ово на,јтеже поглавље у нашој историји. Когод смета том споразуму мора. бити гурнут у страну. у. име напије и њенога опстанка, ВЕЛИБОР ЈОНИЋ

На хоризонту будућности, на небу светске политике нашег сто лећа по.јавиле су се, место ра^ нијих мнотобро 'Дних засебних интереса. већ данас потпуно недвосмислене велике политичке светске идеје. То су.: политичке идеје светског бољшевизма. политичке иде.је светског американиз ма и. као трећа, главна политичка идеја, за ко.ју, поред борбе за сво.ј насушни опстанак, би.је национал-соци.јалистичка Немачка за нову Европу. Столећу које долази даје његово обележје идеја. Не дају му то обележје ни стварност. ни техника. ни привреда, него идеја као духовна, у овом случају духовно политичка претстава. Шеко пола столећа борила се о свет марксистичка теори.ја, која је заснована на класној борби. И није постигла ни потпун ни трајан успех. Зато је и остала теорија. И-тек на руском тлу, на раснопсихолошкој раскрсници славенства и западног азијатства развио се марксизам до свегске политичке идеје. Према томе је конгломерат народа који су уједишени у СССР „најпредестинованији" за ову политичку идеју. ГЈрелазећи на идеју бољшевизма. који треба да обухвати цео свет, избацила је совјетска Русија на светло многоструко више снага но што их Је далеко већа царистичка Русија могла икада да покаже. Па пошто је коракнула у свет као идеја, даље се у свему испољавала по законима по ко.јима делују идеје: оне се шире преко државних и народносних гранипа. хватају ко рена свуда где наићу и на надмањи дашак саобразне околине и као магиска стихида захватаду све што нема поуздања у се и што ни.јб сводствено. Бољшевизам 1е од марксистичког става да разара државе прешао ка циљу совдетске светске државе. Та свегска држава ниде само пропагандистичКи баук. Она се теоретски налази потпуно на домашају могућности. Привре.дно питањ,е. народносна питања не би. V, шод играла никакву улогу. Њена суштина би била груба сила. неограничена жеља за влашћу кодом би искључиво управљало рационалистичко схватање светско-г јеврејства којему је владање светом једини ииљ. Живот би V њој претставља'о ссчошено другостепену пред ност. Правду би заменила-самоваља. не као арт насиља. него •<ао принцип. Култуоне и духовне вредности уништавале би се као нешто што 1е с обзиром на саму сврху постало потпуно бесмислено. Особине. личне и нацирналне. остале би V нашовољнијем случаду. очуране као ..срел ство та се пос.тигне пиљ" И већ као држава пунз снаге и величине. А |Мерика се 4ош пола века одмарала у . с.амрд себи,

затворивши *ее у Монроову доктрину као у какву љуску. Али онда се американизам оддедном отиснуо у свет и појавио, већ после неколико година, као светска политичка идеда. Може бити да се последњи потстрек американске светске по литике и не разликује од потстрека коди де створио енглеску империду, дер се и иза дедног и иза другог не криде ништа дру гс до „беспримерни профит". Али де само американизму, а не и енглеском империјалном духу, пошло за руком да „трговачки посао" подигне на степен политичке идеде, да за ту идеду прис добЈУде вел-ики део света. а де сам при томе — за разлику од Енглеза — испадне у потпуно другој. мржњом непомућеној светлости политички незаинтересованог трговца, Ни овај „светски концерн под американском управом" ниде, као ни бољшевичко светско царство, само обичан пропагандистички. баук, И он се креће у границама могућега. Његова унутрашња суштина била би робовање свега живог добити, профиту, рентабилности, док би његово лице била мрка и гладна невол>а народа који би радили у корист неколицине великих експлоататора.

Против обеду ових деда боре се Немачка и нова Европа. Кода де то идеда водиља под кодом се и за коду се бори нова Евро-, па под воћством Немачке? То де идеда реда. Док бољпгевизам ставља сав живот под насилну владавину лудачке силе, интелекта и искључиве материдал не корисности. а американизам све живо подређуде па чак и жртвуде злату, идеда реда ставља у своде средиште живот као пол према коме де све усмерено и претставља надвећу вредност. Упознавање и испуњавање животних закона де њен надвиши пиљ. Она при томе полази од природе свуда где њени противници природу презиру, силуду и ногама газе. То исто важи за сваку подедину личност. као и за сваку наррдносност, народ. И она де. баш због тога од све тр« идеде, коде се боре о победу, дедина — права. „Моћ" дод служи само за заштиту живота, „привре да" за унапрећење живота. Отуда .1-6.1 неприкосновено право, отуда социјална правда.' отуда унутрашње спокодство. Није овде место. да се испигуде „исправност" светских политичких идеда коде се међусобно боре о превласт и издржљивост њихових оеалних основа. О томе ће у своје време донети иг.торида свој неподмитљиви суд. А народи Европе пак мора да се о-нределе због самоодржања и своде одговорности пред историЈом. Тоадно неће нико моћи да се одупре томе!