Srpski narod

ТИТО МЕЊА ТАКТИКУ

Српски народ је у последње време поново доживео један тежак тренутак, када су Титове банде налетеле на границу Србије и у једном бесомучном налету покушале да упадну у Срби ју и да је лотчине својој власти. Оне су имале намеру да загосподаре српском змљом и да јб прет воре у жариште ревслуиије на Балкану и у Европи. Оне су знале, да докле Србија не падне у њихове шаке, нема ништа од револуције на Балкану, јер српски народ највећа је препрека за остваривање планова Коминтерне. Тако је било и овога пута, кад су прво на Ибру бесомучно наваљивале Титове банде. Српски оружани одреди дочекали су их мушки и јуначки. Иако. малоброј ни потукли су их до ногу и отерали их далеко од гранИца Србије. у тој одбрани српске земље учествовао је цео српски народ, који је устао као један чрвек противу свога црвенога душманина, који хоће његову смрт и њгову прспаст. с друге сгране Ујсдињени српски родољуби са оружјем у руии заједнички су одбили оружане банде Титове и претерали их преко Дрине. i битка је добивена, али Б орба још се наставља противу црвенога непријатеља. У својој лукавости и препредености он мења начин борбе и сада покушава новом тактиком да задобије оно што бомбама и пушкомитрчљезима није успео. Ради постигнућа својих циљева он не бира сретства и обилато се служи лажима, блефовима и камуфлажом. Тако они сада, праве безазлено лице, навлаче на себе јагњећу кожу да сакрију своје крволочне курјачке чељусти, камуфлирају се српском тробојком и нуде свима од реда споразум и сарадњу. Кажу да њима није стало да оствапе у овом часу комунизам, већ желе да сви заједно радимо на националном ослобођењу. Само ова њихоза лаж и њихова камуфлажа не могу више никога да превапе V Србији. Једанпут је то било могуће 1941 године када су мнопи Срби н"сели блефовима и камуфлажи Мопге Пијаде. Зато смо сви скупа крваво платили ечу лаковерност и лакомисленост наших сугрзђана. Зато д<(нзс У""ма у Србији никога који би поверовао у речи ових безлушних џелата српског народа, због чијих лажи и к°муфлаже српски нарол је пслнео толико жртава. ..у лржи су кратке ноге" каже спски напол и са презиоањем одбапује си^енско завијање Тита и његових банччта. Он зна добро колико вреде њи хове изјаве и тврђења да су готови да признају и Краља и цркву и заставу СВИМА ЈР ЈАСНО ЛА СЕ РАДИ О ЈЕДНОЈ ОРПИНАРНО» ПОЛВАЛИ. ЗБОГ КОЈЕ СРПСКИ НАРОП ТРЕБА ОПЕТ ЛА ПЛАЋА КРВАВИМ ЖРТВАМА. Ето, л' чему се сстош нова тактика Тита и његових агената,

СУДБОНССНИ НАУК И ОПОМЕНА

Већ пета година причају Енглези како претстоји крах Немачке! Шта ове није изнето да ое ово дока.же! Направише планове о послератном уређењу Европе, обра.зоваше одборе да про,учава.ју снабдевање Европе после рата, чак неки као Бевега направише уговор о војскама које ће.посести њихове земље! На све то наш народ би им на.јбоље одговорио како само он уме: прво скочи, па кажи хоп! Али у исто време они говоре својим народима да претстоје врло тешке борбе, да је Немачка 10ш страховито јака, да је пут до победе још врло дуг! Па како онда то треба разумети? Ствар је, међутим, врло проста! Они својим народима говоре истину док друге-, туђе народе, нарочито окупиране народе> труде се да убеде као да имају победу над Немачком у џепу! Наравно, они не поступају тако из наивности, већ има.ју један паклени план. Никад њихова пропага.нда није потрошила голико речи да докаж«, чак с плајвадрм у руци дз математички докаже, како ј.е Немачка. већ изгубила рат, — него сад пред њихову толико помињану инвазију! А ка"д су већ Помислили да су дов'ољно набили мозгове европских народа убеђењем V сво;ју победу, онда су изишли на среду са они.м што хоће. Употребљени су најјачи калибри: Рузвелт, Хол, Ајзенхауер, Монтгомери Черчил и ко све не, свечано су поклањали европским народима сигурну победу и ослобођење, и позвали их изрично и отворено да из захвалногти за тај „поклон" устану листом на оружје против Немачке. Да оставимо н.а страну што изгледа чисто невероватно да тдко велики дожавници могу-уопште упућив.:ти сличне апеле, кад и бу кварци из међународног правз знају тзчно како би Немачка имала право да лоступи противу народа кош би ггослушали те . пријгтељске савете"! јер су увидели да оружаном силом не могу да сломију отпор српског нгрода, него мисле да га преваре. Они су увидели исто тако да је српски народ неразлучно везан за своје националне светиње и усткнове и да зато мопају дз се претварају, к-о да нећ-; дмрати V њих, да би само привукли Србе V њихов табор. Али као што смо рекли, сзакц пгмет ?н Србин прозрео је њихову л?ж и кгмуфлажу и сваки зна поави смер Титов да преваром или силом уништи српски народ за рдчун Москве и његових сународника. / Зато је и одговор српског напочч једноставан и јасаН: ОН ОДБИЈА МАКАК СПОРАЗУМ И САРАДЊУ СА ЏЕЛАТИМА СРП СКОГ НАРОДА. КОЈИ ХОЋЕ ЛА ГА ПРЕВАРЕ, ДА БИ МУ ШТО ЛАКШЕ ДОШЛИ ГЛАВЕ. Српски народ је нашао свој пут спаса и обнове под вођством генерала Недиђа и он неће њега напустити. да би опет ' лутао странпутицама. В. А.

Наинсао: ДАМЊАН КОВАЧЕВИЋ

Да пређемо и преко тога, како у моралном погледу изгледа онај који је толико силан и моћан и тако наоружан, како они кажу, да захтева чак да му сви на реч веру.ју да ће победити, а зове у помоћ „мученичке", како они кажу, европске народе, да му голоруки притичу у помбћ! Да оставимо и то и много што шта друго. на с-трану. па да видимо објективно, и бгш и ако хоћете и с плајвазом у руци како сто.је те прогнозе о гото-

супротне стране, да су неизмерне иртве и страховите патње кроз које је српски народ прола зио последњих година могле народу бити уштеђене- 1 да смо ми могли утицати на вођење државе и народа, ми данас преклињемо српски народ, да у овом одлучном часу послуша нашу опомену и наше савете: да збије свсје редове, и да буде Србин и само Србин; да се екамени као стена, да не слуша ничи .ја дошаптавања, да

вој пооеди савезника иад Немач- се не поводи ни за к^м; да одбија св,е бесне налете бољшевика на своју свету српску земљу,

ком .и како су европски народи одговорили на , ове „пријатељске" позиве. ГТобеда V сваком рату, па и у овом, аависи од много- чинилаца, од којих су најважнија ова три: Сната и споообност вођства, морал народа, и срећа или Бог, или судбина, свеједно какр. се назива. Сна.га се истина може донекле с плајвазом израчунати. иако се у томе могу често преварити и иајискуснији, а камо. ли не.оба-, вештени! Да, од геиијалности вођства много завиеи, то ба.р сваки зна. Морал највећим делом зависи од свести народа који се бори, од његовог менталитета, психичке настројености итд. ; Мора.л је врло важан чинилац, али и .један скоро неизмерљив чинилац. Најз-д, срећа, Бог, случај то је пот пуно несхватљив и непредвидљив чинилац, али један од најпресуднијих чинилаца нарочито у оваквим. ратовима V ко.јима се завршава једна епоха и почиње доуга. Има ли и једног живог човека који би био у стању да данас еве ове чиниоце схвати и обухва ти и с плајвазом у руци израчуна ко ће победити? Нема, нити може бити! Зато су и све рачунице погрешне, обичне фантазије, резултат жеља или разочарења, али никако неке стварности и српски народ треба добро да се чува да им не наседа. Ми нећемо да проричемо ко ће да победи, ми баш устајемо против свих оних који то чине. Победз је на крају кра.јева у Божјој руци у сваком рату, па и у овом. Сппски. народ то бар добро зна! Иеторија целога века бо.рбе српсксга народа, за. ослобођење и стварање српске држ:ве баш ,.је за то најбољи докзз. ' • Ми чврсто верујемо и данас да ће Бог доделити победу само оном ко је заиста, заслужуде. Ко ће то бити. ми не знамо, нити можемо знати.. Може еваки. бити убеђен у чију хоће победу, то нема никаква значзда, али нека то своје убеђење чува за себе самог, а. не да злоцамерним тврђењем о некој математичкој доказивости заводи народ и уваљу'е га у. страшне погибије. Ето то је истина, ко.ју нам нико не може оспорити, и ми који смо досад увек правилно оцењивали еитуацију и који пред исто ријрм смемо да тврдимо лл би »ароду било несравњвно боље да ,је слушао н.аше савете, а. не

јер, ако пред њима попусти, онда га више бити неће; да се према Немцима и окупаторским властима понаша &оректно и поштено, јер треба да је свестан, , ако буде спасен од боЉшевизма, зато има на п^во место да за- ' хвали немачком воднику који се на источном фронту, бори; и најзад, да мирно и прибрано сачека велику одлуку коју само Бог зна, која ће пастИ на бојном пољу можда ,још у току ове године, али на ко.ју одлуку српски на.род ниуком случа.ју не може да утиче, ма и-све сво.је животе жртвовао, .јер према снагама које се боре српске снаге су и сувише незнатне. (Наставак на 4-ој страни)

РЕВИ ТРУПД 22 ЗУНА

Претседник владе, Милан Ђ. Кед поздравља српске оружане одреде браниоце Србије од бољшевизма , (Фото: „Српски народ")

Ц»штарина плаћена у Г0Т01]Г V '

РПСКИ

НЕ ДЕЛјНИ лист Бр. 28 ГОД. II Београд, 1 јула 1944 ПРИМЕРАК 5.— ДИНДРА