Srpski narod

»Јуло 1944

СРПСКИ НАРОД

Страна 3

тено сле

ЧАС НАЦИОНАЛНОГ ОКУПЉАЊА Дошао је час када сви прави српски родољуби увиђају да се не сме више одуговлачити са остварењем националне слоге и народног јединс ва, Опасности које прете српском народу изнутра и споља такве су да налажу окупљање свију националних снага у један јединствени српски фронг, Дошао је час кад треба одбацити далеко од себе све што нас дели и окупити се у заједничкој љубави према срп ском народу и у ззједничкој бризи за будућност Србије. Не смемо више губити времена у надмудривању и натезању, ко је био у праву, него морамо прећа преко свега и само мислити на садашњост српског народа, да би га сачували у садањем периоду светског збивања. Не треба допустити да се то окупљање остварује само под притиск.ом опасности на брзу руку, него благовремеНј треба схватити шта нас може снаћи у овоме часу, па приступити на време стварању јединства српског народа, које је неопходно потребно у овим тешким часовима. Не треба чекати, као што се десило ту скоро, да Тито и његове банде насрну на границе Србије па да се Срби сложе у заједничком отпору о који се сломила Титова на-, вала. После овога искуства, не греба остати на томе већ треба продубити потребу за слогом и јединством и што пре остварити је жртву.јући све што је на њеном путу. Треба бити свестан да Тито неће остати на миру и да ће на све могуће начине покушати да покаје скорашњи пораз и да најзад нзврши наређење Коминтерне да Србију претвори у центар револуције у овом делу света. Зато би опаснсст била велика за српеки народ ако благовремено не дође до коначног окупљања и организовања српских снага у једном заједничком фронту. Само тако бићемо у стању да се одупремо новом налету Тита и његових банди који ће поново покушати да боље опремљени упадну у Србију д"а би њоме загосподарили. Поред опасности која је ту на нашим границама, треба водити рачуна и о општој ситуацији. Треба сви да будемо заједно и због тога што смо ушли у фазу одлучујућих дОгађаја. У данашњим приликама сваки погрешгн корак могао би скупо да нас кошта и зато морамо сви заједно бдити над судбином наше земље и чинити све напоре да чи.?ом грешком она не упадне у рат ну олују. Ми верујемо да сви прави српски родољуби свесни су да нашње ситуације у земљи и ван ње и да ће учинити све са своје стране да дође до слоге и јединства српског народа. М. М.

ИСТИМ ПУТЕМ

Стаљин упорно али доследно иде пут.ем којим је ишао од момента када се попео на власт у Совјетској Унији. Било ,/е недавно и у даљој прошлости бољшевичког режима у Русији момената када је Стаљин мењао т.актику и према иностранству и према народу V земљи. Одкада ,је почео овај рат, он је више пута чинио гестове по којима су површни и необавештени људи закључивали да се не што битно и дубоко мења у Совје т ском савезу и да бољшевизам као и свака револуцнја до :ада отступа од сво.јих основних принципа. Ми смо стално тврдили да бољшевизам није револуција него једна наклена завера склоптена ради истребљења хришћан. ства и национализма и ради трај ног успостављања бољшевичке власти. Бољшевизам ,/е прикривени наступ светскот јеврејства у исторнји обавијен примамљивим социјалним фразама ко.је могу да малом, бедном, и увек гладном човеку,. помуте свест. Могу да га занесу и залуде нарочито када је постављен на матери'\алистичку базу и када на све гледа. са материјалистичке тачке гледишта. Зато је у бољшевизму крвнички и убилачки момент оно највашни.је. ж У ТОМЕ МОМЕНТУ ЈЕ СУШТИНА БОЉШЕВИЗМА, А НЕ У ЊЕГОВОЈ СОЦИЈАЛНОЈ ДОКТРИНИ, КОЈА ЈЕ САМО СПОЉ НА ЕТИКЕТА ПАКЛЕНОГ УБИЛАЧКОГ УЖАСА БОЉШЕВИЗМА. Зато што смо ово знали ми смо увек тврдили да се бољшевизам не може изменити па ма какве примамљиве фразе долазиле 'са уста бољшевичких воћа. Иа безбро.ј примера то се непосредно доказало. Стаљинова ципична игра са вером и црквом у Совјетској Унији разоткривена ,/е пос т авЉаљем активних учиитеља безбоштва за свештенике; његов камуфлирани псеудонационализам документо : ван /е истребљењем свега онога што /е о стало истински национално и што ,/е покушало да се кроз национализам оствари; његово лажно панславенство документовано је најизразитије баш на нашем примеру. СВУ УДАРНУ СНАГУ И САВ УБИЛАЧКИ БЕС БОЉШЕВИЗМА УПЕРЕН ЈЕ НА УНИШТЕЊЕ НАШЕГА НАРОДА. Да смо имали право потврнило ,/е мноштво преступа које су извршили органи совјетске власти током прошле године Нз територији која ./'е повраћена од Немаца. Тамо је са доласком бољшевичких трупа настао пакао и ужас и поново се зацарио триумФ смрти. Било Је језивих злочина као на пр. спаљивање хришћана у цркви за време богослужења или спаљивање великог бро/а сељака у кућама. Да то није било случајно, него да је то одраз и последица једнога система видимо најбоље из ,/едне строго поверљиве наредбе коју ,/е издао народн.и комесар за унутрашња дела УкраЈинске сов.јетске републике СјерОв. У то.ј наредби се каже: „Утврћено је да ,/е већина становништва Галиције и Буковине АНТИСОВЈЕТСКИ РАСПОЛОЖЕНО И ДА ПРУЖА ПОМОЋ ОКУПАТОРУ. НАЦИОНАЛИЕ ИДЕЈЕ РАШИРЕНЕ СУ ОСОБИТО МЕЂУ ОМЛАДИНОМ УКРАЈИНСКИХ ГТАДОВА. Ванредна комисија у народном комесаријату унутрашњих послова донела /е одлуку да се на основу испустава стечених год. 1939 и 1940 подузму одмах у тим областима строге противмере и то: 1) у року од дза месеца после уласка сов.јетских трупа треба да се води строг надзор над становништвом наведених подручја; 2) после спровоћења тих мера морају се сви непоуздани елементи, на првом месту власницк и управници самостзлних преду-

зећа, ухапсити. После сасцушања треба те елементе пребацити у позадину у АлдансКе руднике и у подножје реке Колм; 3) акција чишћења има се предузети под изговором да су потребни радници у источним деловима Украјинске републике како би се избегло ширење панике." Због оваквог рада комесар Сје ров је, заједно са Кугловом и Ткаченком. оддикован високим

војничким одликовањима ордена Суворова и Кутузова, којим су до сада одликовани само совјетски официри за доказану храброст. Ово признање од стране Стаљина убицама рускога народа изразито ,/е сведочанства да се тамо ни.је ништа изменило на боље, него да је напротив све остало исто. Једнако у&илачко и нељудско. И није онда чудо што швед-

ска штампа поводом овога пјгше, да су ова одликовћња доказ солидарности званичке Москве са убицама и истребитељима ру• скога народа■ А истребљење рускота народа то ,/е први и најнепосреднији циљ бољшевизмд. Други је истребљење осталих хришћанских народа Европе. Бељшевизам ,/е постао џсти. Зато мора и даље ићи нстиц путем.

МИР ПРЕ СВЕГА

Одигравају се узбудљиви догаћаји на ратиштима, Ми» то не сггоримо. Тешко је у тим момеитима оста.ти иамета« и хладнокрван. И то ле тачно. Победити самог себе де на.јтеже. Ми то признајемо. Па ипак, чсвек мора да се свом снагом одупре свима искушењима, како би надвладао нбчастиве духове, који хоће да га заведу. Нарочито ми Срби. трпимо ]ел ну душевну кризу, јер је наша оитауцида специјална и врло замршена. Све' се то да разумети, али изнад свих тих искушења господарИ дедан општи, народ ни, српски интерес н њему се мо рамо потчинити, колико год нас исправних Срба има. Ту ,је смисао свега; Према томе. првокласни инте оес нагаег народа ,је у томе, да остане миран, раден и вредан. Да прионе више него икад раније свом рсдовном послу, да обезбеди себи зимски живот-и исхрану, јер ће наступити још тежи зимски дани, него раниде у минуле три ратне године. Те су перспективе, толико јасне 1 да их не треба нарочито подвлачити и доказивати. Због тога ми неуморно пбзивамо наш трод да остане миран, мудар и паметан. Ми непрестано понављамо те позиве. 1ер смо свесни катастрофе кода нас очекуде. ако позиве не примимо к ојцу . Ове дотле, док смо б«ли слушани, ишло де добоо и О'братно. На жалост. у прследње време ушао де нечастиви поново у нас и постоди опасност да нас све заједнб ували V тешку несрећу из којр више нема излаза, нема спаса. Зашто се тако рећи до дуче паметни српски напод. помео? Зато, што се необуздано пустило срцу на вољ^. па памет остала V позадини. Извесни елементи спроводе тако конФузну агитапиду и пропаганду, да човек хтео не хтео мооа да посумња у њихову памет. На ову ппопаганду лепе се људи као мувђ на лепак, не размитаља-јући много и не питајући куда то води и какве последипе могу наступити? Још Је тежа и жалосниЈа, ств-ао са извесним родољубима. без обзира на којој се страни налази"и. кош чине такве гл^поети. да се паметним родољуб^ма л°ди 1<рв V телу. сож V костима. И то сад. кад треба да смо напшибра-

ниди, надсвесниди и надмирниди. Поступа се безобзирно, глупо и тслико себично. не мислећи на свод народ и последице, коде могу бити врло тешке и поразне. Као да нам је пред главу. Понављају се ствари коде су нас већ толико пута страховито ошинуле. да нисмо знали где нам де глава и на коду ћемо страну. Мећутим, цех.ових подвига плаћаду широке народне масе. Осећадући зле последице оваквог рада, свесни да ће се изродити далеко веће патње и страдања нашег народа, ми не престајемо да позивамо нашу браћу да се смире, ако већ неће да се сложе, нека се труде да толерираду дедни др^ге. дер де. њихова одговррност огромна предБогом и народом. Ниде овде само опасност од мећусобноГ истребљивања, далеко де већа од опште катастрофе, у коду лако можђ да упадне цео српски народ. Г1и.је време. да се данас тражи длака у дадету, него да се индивидуалним и колективним радом спасава народ. Ко супро.тно томе ради. тад ниде патриота, није националиста. На разним ратиштима светске позорнипе све гори. Силни и моћни су у питању. Али се ми ггатамо, шта ту треба да тражи српски обезоружани народ? Ко су ти кош хоће да му сугерираду и ту глупост да де он овако

осакаћен позван, да ее и сам умеша у ту распру, упадне у ту ватру? Освестимо се људи, за нас је рат зввршен. ту наши влажни метии не помажу више. Ако желите добро свом народу, ако желите да га спасете, о«да се уједините у борби противу комунистичке опаоности и бандита Јосипа Броза. али не слушадТе сатанске позиве оних, ко.д'има де сасвим сведедно. хоће ли или не постодати српски народ у свом простбру или ће га насели1*и 1 Тунгузи или Кинези. Зато ми не позивамо,. већ звс» нимо на узбуну. свесни катастро фе.пред кодом стодимо. Освестите се патриоте колико год вас има, на ма кодод се страни налазили, да већ сутра не буде доцкан. Наш сељачки народ не. мбже да издржи ни наш силеџилук, а ми му сттремамо дош тежу судбину, провоцирадући му голему несре^у. Упамтимо, да ми ником нисмо потребни али смо цреко потребни свом народу. Па онда служимо само њему и ником више. То бар ниде тешко, ако се потџтено и памегно ради. Тако исто. запамтимо да де једини спас српском народу ако остане мудар и миран. Зато, мир пре свега! Б. Ђ. И-

Одреди српске гарде у парадном маршу (Фото: „Српски народ")

СУДБОНОСНИ НАУН И ОПОМЕНА

Уоеталом, да је ово нгше мишљење о дефинитивној одлуци тачно, и да га сви вропски наооди деле, а нарочито да тако мисли и највећи део великог француеког народа, па и српског нг.рода данас, кад де инвазида већ у деку. Седи француски државник мар шал Петен опоменуо је одмах француски народ и народ га је послушао: на целој француској териториди народ је остао миран. И генерал Недић је опоменуо ерпски народ и народ је са-

(Наставак са 1-ве стране) чувао ред и мир. И сви други европски народи понашаду се исто тако. Зар то баш није дедан непобиган доказ да с уевропски на.роди Лрогледали и да. су из досадаг.их сво.јих наседања извукли надзад судбинеки наук: они не веру.ју више празним речима и обећањима својих бивших савезника. Француски народ као дедан од национално надсвеснидих и на.јкултурнијих народа Европе ниде се дигао на ' устанак као што су га позивали Рузвелт, Ај-

зенхауер, Черчил н други, иако је борба пренета на тло саме Француске. Тиме је политика маршала Петена, генерала Недића и других шефова европских народа издржала прво велико искушење, мож^мо слободно рећи, на.јвеће искушење него икад после слома, и у тој својој победи та политика оствару|е најбоље гаранције да ће тако бити и до краја рата за спас живота и француског, И српског, и других народа.