Srpski narod

* Тупа 1944 СРПСКИ НАРОД Страна 7

ГЕНЕРАЛ НЕДИЋ И СРПСКИ НАРОД ЗБРИЊАВАЈУ СРПСКУ

ТРИ ГОДИНЕ БОРБЕ ПРОТИВУ ЦРБЕНЕ НЕИАНИ

СИРОЧАД 12 година, етигао пое два лаиа из у животу, па нешто и да изучимо... Народ изграђуЈе |ед«»н гр«д Начин на који је поиступљено изградњи Недићевог демјег града незапамћен је. Не само у

у пуиој мери. Нови град надмашиће многе устанОве не само на Балкану већ и у СредњО.ј Евроли. Свечано отварање извршио де заступник претседника владе, помоћник миниетра саобраћаја инж. Брана Ивановић. Присуствовао .је и помоћник министра просвете Вл. Велмар Јанковић. Видовданске свечацости у Крушевцу добиле су печат јединственог славља српског наиионализма и ства-ралаштва. српске племенитости и снаге духа. С обзиром да је нови дечји град створен искључиво народном помоћу. у име генерала Недића министар инж. Ивановић Нрогласио је прнликом отварања да се НедиНев дечји град ставља под врховну заштиту српске наиије. »Хвала генерапу Недићу« По сеновитим стазама, раздрагана. деца образовала су за време видовданских свечаиости нарочити шпалир. По озбиљном др жању и тишини кода влада, изгледа као да су и она свесна величине тренутка када се отвара најзначајније социјално дело дадашње Србије. Мали Иван Ивановић стар де 12 гдина, стигао пре два дана из Ниша .Сада стоји у првом реду и са својим вршњацима поздрав ља госте.

ИЗГЛЕД ЈЕДНЕ КУЋЕ... нашој прошлбсти, већ ието тако и у историјама осталих. старијих и напреднијих народа. На многобројне апеле властима, организацијама и поједиицима. стизали су позитивни одговори. За непуних осам месеци сакупљена је сума од двадесет ми лиона динара. Искључиво добро вољним прилозима. без иједног линара државне помоћи. Ниједан крај није изостао V великој утакмици српског родољубља. Поједини окрузи организовали су се да изграде сопствене домове и квартове у новом граду. Ни многобројне установе нису се оглушиле на примљене апеле. Тако ће град обухватити још домове: српске војске. националне службе. српског задругарства итд. Поред новчане помоћи, V подизању града народ је пружио и радну снагу. Ту долазе на првом меСту бееплатни радови занатлија. зидара. молера, других радника и самих сељака из околине. Хумане крушевљанке су свакодневно радиде V радипницама. шиле и спремале рубље. чаљине, постељни веш новим станов«ииима града. У Недићевом дечјем граду при ликом отварања владала је велика живост. Из очију првих група дечака и девојчица избија срећа. задовољство и захвалноСт. Примљене су прве групе из Крушевца. Ниша, Смедерева и других места. Укупно око три стотине деце. По свему судећи улобноет и урећај простори.ја обезбеђени су

Поеле слома наше државе Црна гора се на.шла у сличној ситуацији као оно Владика Данило У моменту када се колебао између две алтернативе: пролити братску крв и очистити земљу од потурица и вла домаћега, или пу етити губу да. и даље кужи здра ви народни организам. Када су увидели комунистичку превару, Црногорци су решили да^ приме на себе печат „издајништва" и „петоколонаштва" и да цеви сво.јих пушака. окрену ■пут оних ко.ји су их бездушно набијали на коље, вадили им жи вима очи, бацали их у јаму, кували, пекли на ражњу и мучили мукама какве ее не могу прочитати ни у романима о кинеским вртовима за .мучење. Али када су комунистичка звер ства превазишла све што пвмте криминалистички а.нали, црногорски орлови су устали. Борба коју Црна гора води већ скоро три године с далеко надмоћнијим Титовим хордама и жртве које је у тој борби поднела доказују да се жарко родољубље није могло угасити онамо где је вечито пламтело. * Да би еачували будућим поколењима документе који претстав љају болне успомене из једне периоде избезумљности, црногорски националисти прикупили су за време својих борби обимгн матери.јал, који јасни.је него ишта открива ва.ндалски лик комуниста. Једзн део тих докумената објављен је у осам свезака које носе наслов „Пакгго или комунизам у Црној гори". Већи део стоји у оригиналу' који чека. свога издавача. У Београду је 22 јуна ове године отворена изложба „Црна гора под петОкраком звездом". У савршеној Техничкој опреми порећане су многобројне фотографије из трогодишње крвг.ве црногорске периоде. Ту су ликови Христових пастира које комуиисти поубијаше на најзверскији начин. Ту су криминалне физиономи.је комунистичких џелата, слике Титових нзјближих сарад-

...И ЗБРИНУТЕ ЉУПКЕ ДЕВОЈЧИЦ Е ИЗ НЕДИЋЕБОГ ДЕЧЈЕГ ГРАДА (Фото: Држ. пропаганда)

— Знаш ли ти, Иване, ко је ПОдигао ове куће? питамо дечка — Зна то сваки од нас. Генерал Недић са српским народом. Ради нас сиромашне деце. Овде је Добро, храна је јака. Боља него код куће. — Шта би ти урадИо да доће једног дана генерал Недић у ова 1 град? — Ја би молио управника да ми Дозволи да се захвалим V име свих нас који смо смештени овде. Ја имам овде и сестру... Четрнаестогодишња Добрила Нешковић из Крушевца има само мајку. Она издржава још је1ну ћерку и синчића. И она отресито одговара на питања:

— Наше домове подигао је гечерал Недић Да нас избави од беде и да нас добри људи извеiv на прави пут. Он води рачуна о нама као о својој деци Ми се молимо Вогу за њега... Стаоаћемо се да будемо добри, да -лушамо старије и будемо добре Српкиње... Као ово двоје. тако говори Не над Ђулбабић. Марко Симић и сва друга деца. Речи захвалнОсти упућене су ономе који је поред других послова повео од свег сриа рачуна и о српским си опчићима. унесрећеним ратним страхотама. Лазар Чолић

ника. Слике националних команданата. Снимци масакрираних ле шева... Украткб, језива документа .једне влаДавине' која ће се по злу помињати док год живи један потомак данашњег српског поколења. * Пример Црне горе обара све комунистичке пароле. Поредак, који су комунисти створили у Црној гори претставља на.јстрашније ропство које се може замислити. ЈБуди који сачињавају воћство Тог поретка били су до јуче пре зрени од друштва. То је олош, или што би Црногорци рекли „никотовић", који на поштен начин' никада не би могао да избије у прве редове. То су прави зликовци, које је Коминтерна упрегла ради извођења свог крвавог пл&на светске револуције. Кратак истори.јат борбе против комунизма најбоље доказују коЛИко су комунисти обмањивали српски народ. Ниједнн црногорски националистички командант није кроз ове три године уна.пређен, нити одликован, док у комунистичким редовима омрчу редови а ничу „ћенерали" и „маршали". Ти чинови су награде појединим крволоцима за недела ко.ја су учинили према свом роћеном- народу. Каменорезац Ђуро Чагоровић постао је „бригадни ђенерал" по што је претходно поубијао 37 својих најближих роћака и попалио читава села. Приправник десете положа.јне групе Радомир Бабић данас је „дивизиски ћенерал" код Тита. Да би то постао, морао је претходно да баци у јаму 80 метара дубоку 18 сво.јих рођзка Јововића, међу којима и свог рођеног ујака. Учитељ Јакша Бра.јовић. иначе пс»знати коцкар и пијандура, данас је „пуковник 1 *. Тај чин добио је кроз крв коју је пролио из грла своје рођене бра.ће ма.јора Петка и учитеља Марка и сестрића учитеља Бошка Јововића. Сава Ковачевић „Мизара", зид:рски рг.дник, постао је „дивиЗиски ђенерал", пошто је претходно ликвидира.о 63 највиђенија граховљанина. Недоучбни студент и учесник у шпанском грађанском рату Пеко Дапчевић постао је „генералисим" — глг.внокомандујући Ти гових ударних дивизија — пошто је у црно завио преко 200 катунских порОдица, а читава насеља претворио у згаришта Бла жо Јовановић, адвокг.тски приправник, данас је свемогући: секоетар комунистичке партије за Црну гору. Ранг му је „армиског ђенерала". То је постигао преко костију 760 Црногораца који Су нг.шли смрт у Радовчу и преко згаришта 250 домова у Спужу и Пип^рима, тако да путника и данас хвата .језа када тим кр јевима прође. Ето, то је борба за „слободу" и „бољи поредак". Тако одликује Тито ону шачицу српских апостата који су му се понудили да ликвиДирају свој роћени нароД. Црна гора је све то видела и поеживела.. Он1 је рашчистила с комунизмом. Београд има прилике да у једној стилизованој Н1о<1ми, која претставља један ппо ми/те црногорског пакла, види прави лик „раја" који нам пооповедзју' борци под петокраком звездом и да т докумената К01> поужа Ппн", гора извуче по тпебне закључке. Јео, неће се ваљда наћи неко ногораца. ко!е комуиисти зверко ће још рећи да су 50.000 Цр-' -ки поуби1аше били петоколонаши, или да гу издајници свога наоода деоетине хиљада црног, о^ских орлова, који даноноћно "^же стражу над преосталим жи вотима и имовинама свог- тмена. Ц. О.

сирочићи, весело чаврљају умил ни дечји гласићи. Док српски на. род води на свима странама борбу на живот и смрт, док на стрмим обронцима пожртвоване чете прогоне комунистичку неман, хладовитим стазама испрд горостасних платана развија се песма: — ,,0.ј Недићу, генерале, Заштитниче деце мале..." Бивше ратно сироче решава проблем унесрећене деце Још пре годину^дана, све ло септембра прошле године. шездесет хектара плодног земљишта, са преко две стотине уништених или полусрушених објеката војног завода. обавијао је неред и запуштеност. Рушилачки елементи комунистичких бандиоставили су неизбрисиве трагове и у Обилићеву. Истовремено су надлежни фактори већ неколико месеци били окупирани једним важним пОоблемом. Рат је донео м«ога искушења и најмлађим Српчићима. Деца без икакве заштите. без родитеља, сиромашна. морално посрнула и морално посрнулих родитеља. вапила су за државну интервенцију. Генерал Недић је одлучио да у време суновратног искобљења српских живота мора бити учињено све да се заштити. очува и за будућност оспособи свако здраво српско дете, нарочито од оних према колима судбина није била наклоњена. Задатак је поверен тадашњем управнику Дома малолетника Ра дославу Павловићу. Није случај ност што је он са огромном љубављу приступио повереном послу. У прошлом крвавом светском рату и после рата. Павловић је био ратно сироче. дете претешког српског ратног инвалида. Старо 13 година, са малом сестрицом и братићем од 8 гОлина, на улици, без икога и без ичше помоћи: — Ми нисмо онда — сем ло*ом муком једва да се одржимо врине. Морали смо сами да се мучимо. ла гладујемо. обијамо прагове и тућа врата. од неми^а до недрага, да служимо и теш-

Од Видовда.на 1944 године, напаћена и многострадална земља Србинова обогаћена је јелним новим. градом. Два километра удаљености од древне престонице кнеза Лазара. на остатцима некадашњег убодиог аосенала оживело \е ново и велико насеље Недићев деч.ји град. Недићев деч.ји град у Обилићеву данас је постао стварност. По широким алејама под надзором васпитача марширају српски

ВЕСЕЛО МАРШИРАЈУ СРПСКИ СИРОЧИЋИ...