Srpski narod

Страна $

СРПСКМ НАРОД

5 августа 1944

„ншшк т 3.4Ј2ДИИЦА" Инж Милосав Васиљевић. „Човек и заједница — Основи савоемене с.оциологије" Издање „Југоисток". 365 сто У одличној техничкој опреми. у издању „Југоџстока" изашла је 0'вих дана из штампе 1една за нас врло значална књига познатог нашег социолошког писца инж. Милосава Васиљевића, под горњим насловом Колико је с |едне стране књига значаша као нови прилог на,шој иначе врло оскудно| соииолошко.ј књижевности. толико 1е с друге стране значајна и по томе. што се писаи не задржава само V границама чисто апстракт них социолошких расматрања. већ продире V на.јакутније проблеме данашњице, износи нам њихов развитак, узроке и последице посм тране кроз критичну призму лОгике и V пуној светлости конкретних чињенииа. У прво-м. теориском делу, писац нас уводи V област социологије излажући основне принии пе потребне за схватање социдалних појава V вези са поГединпима, људским скуповима. зајед ницама и гомилама. Затим нам образлаже о-блике и проблеме људских друштава. Идејне социолошке чињениие: веру. демократи1У. комунизам. нове национал ■ социјалистичке доктрине писац нам врло п дробно анализује на основу сви>: до сада изнетих теори^а. њихових примена и конкретних резултата. Широко познавање светске социолошке литературе и статистичких података омогућава му да свуда читаоцу поетстави 1асну слику стварности. ко^а. повезана логичнбм нити. аоводи до несумњиво јасних закључака ка ко самог писца. тако и читаоца Гово^оећи п вери писац изводи закључак. да је. са оваким сво1им учењем, хришћанство до са да најсавршениш у животу чо вечанства позитивни. духовни социолошки чинилаи у људској заједниии Демократија. привлачна својим обећањима. а опасна по својим доцнишм последицама, и као политичко учење и као привредни систем. претставља врло негативан социолошки чинилац у нашем данашњем друштву. ГТроповедаГући људима уништење за једнице и прелаз на друштвени Облик скупа. ко^мунизам је врло негативан социолбшки чинилац Национал-СоЦиЈализам и њему слични покрети V другим народима. више су борба за идеал напредних и снажних заједница. него борба против комунистичког и демократског идеала у облику скупа Али самом борбом за схватања друштвене за.једнице обухваћена је и борба против заблуде да друштво може да напредује ако узме облик скупа појединаца. како то комунизам и демократија проповеда.ју. Писац нам врло детаљно износи све податке о јеврејству. масонерији и Коминтерни са њиховим подземним дејством и утица.јегм на ток политичког, привредног. друштвеног и државног живота у појединим државама и V свету уопште. На крају нам писац да.је један врло леп и за нас нарочито вредан преглед социолоиших схватања нашег народа V којима нарочито лолази до изражаја дубоко осећање заједнице, тежња за напретком и усавршавањем. јвсни појмови о добру и злу, осећање снаге V слози, поштовање старешинства. чојство. јунаштво и домаћинство и високо етичко схватање правде. Српски народ. закључује писац. имао је сво.је гледиште на доуштво и на живот људи V друштву ко1е му је било довољно све до друге половине XIX века, а које се гледање ни данас. Богу хвала. није из српске дутпе изгубило.

ГОТФРИД НЕЛЕР

(Наставак са 7-ме стране)

као мали Бог градио један „свој свет". Необично 1е дубок и љуба« у тој својо 1 префињеној иронији И толико близак истини Па ипак ма где да се догаћала та његова прича ола 1е ост-ајала земаљска а ма каква обличја да су имале његове личности оне су биле само обични људи Својим хумором. свошм оригиналним начином мишљењз и свошм ведрим драгим причама он је у књижевности освошо посебно место. Пореде га са Анлерсоном. Приписују му много одлике Хофманове.' Али он је у свом делу толико „свој". т ,ико „келеровски" индивиду лан Безбројне лисонанце г. еговог стваралаштва о:тагу. о.пе~ само хармониЈа Колико кинтраста! Лч то је баш његов начин. то је оно што га ставља на јелно засебно место. Овај несућени сличар (без успеха студиоао Је у М ин хену сликаоство1 поименио је свој богати посмз.трзчки тар V књижевности Његови огшси су пуни топ тиу ^оја и н р обичн^ оељефни Чигаои не мооа ла сам стваоа слике <">не су већ остваре не измећу прпчитаних прллвз Келер ни1е писао романек Сво

његово стваралачко дело састо.ш се из слабишх лирских песама и изврсних приповедака. Једна од најдубљих и најснажнишх његових поип(ЈВедака Је повест о дурљивом Панкоацу Уствари то је било аутобиографске природе. У „ Л урљивом Панкрацу описаг. је Келер вепно жену ко.1у |е много волео То Је нежна. често челна прича о животу |едне скро.мне породиие кгну неваља.ти и непослушни син Панкрап извлачи своЈим нестанком из свакодневне досале. Панкоаи |е немирно али врло осетл-.иво лете Једне вечери кад су га лругови неправелнп истукли а сестра кол к\'ће појела његов^ вечеру побегао |е у свет ■Роман-ична и ПУ " столодна с\' његова тугања Воатио се пос.'1е много и много гоаина као легиски офииир Једне гихе летне вечеои лок су брлз гонула V сУмоак\' а пветови затварали своје миоисне крунипе. Беше то узбудљив лан Кат 1е V иуном сја IV стигао циокус а КЛОВТТОВИ СУ СВ01ИМ ТРУбЗМЗ и КГ1МИЧНИМ и.чпелом \'з 6 уннли цео гоал С лутили су сви — 'ош нешто треба ла се т=си И Лошао је Панкраи.. У стар 1 м

кочигама коде су дотандркале са брда. У шареној униформи са пушкама и лавовском кожом на рамену Његова прича је љубавна прича Келерова. Разочарани и болни Панкраи ко.ји је далеко у припеклим равнвцама Индије ост вио своју неуслишену љубав само је зутор који потсмевајући се ипак тугује за њом. Лиди.ја из ..Панкраиа" је Келерова Бети Тендеринг А Панкрац кош па ти и сањари је Келеп у својо! млалости. „Зелени Хенрик". „Три праведна чешљара" мећу њима ..Ковач своле среће" и још доста сличних пригговедака заслужују нарочито истакн^то место V његовом плодном раду и низу приповедака. Лтупка причицз о малој плесачипи 1е поави бисеп. Келера нше жог.»8 побелити његова несрећна судбина Он 1е остаЈао чврст под свим ударпима болова који су га пшбали Али. пустио је да га ппбези ливна и м-чћнз поипола његова зави^аЈа Иначе увек 1 'е \'м^оен Он 1е ироничан али нр гапкастичан Његпв." уметност 1 'е грациовна и мила Нитта за њега нше страгнно и ништа не заслужује та се због њега човек сатиРе од б"лова Он осећа и гледа дубоко

али не трагично. У свему он гледз само заков приооде и моћ судбине. Он 1е фаталиста и истински мушкарао што обилато сведоче његова дела. Погрешно је обележити Келера као хладног. Зар би онда уопште могао са толико топлине да више. Он је такав каква су његова дела а она су искрена, дубока и снажна. Н. М.

ВИЛА нсва од три собе, кухиње, претсобља и друго, као и бунар са изванредном водом за пиће. На 8'/2 км. 200 метара до Авалског пута. Плац 300 метара. Услед неспоразума око зидања продаје се за само 1.500.000.— динара. Пренос и усељење одмах. Обавештења на тел.: 20-093 од 16 до 18 чаеова, или Кнез Михаилова 47/1.

мпли огот СР.АКА РЕЧ ДИН 8 ДРЖАВНА ТАКСА ДИН 5 —

ИЗГУБЉЕНУ КУПОНСКУ књиЖИЦУ број 170 издату од Железничке задруге, оглашааам неважећом. Тановић Видоје, маневристе железничке стлнице Ужице. 269 1—1 ИЗГУБЉЕНУ ЛИЧНУ КАРТУ за 1944 годину, издату од прелстојништва полици(е Ужице Огллшавам неважећом. Љешевић Душан, игмназијалац Ужице. 270 1—1 И?ГУБЉЕНУ КУПОНСКУ КЊИЖИЦУ, издату од Железничке потрошанке задруге, Ужице број 74 оглашавам неважећом. — Драшковић Јеврем, железничар, Ужице. 272 1—1 ИЗГУБЉЕНУ ЛИЧНУ КАРТУ број 1066 издату од предстојништва полиције Ужице, оглашавам неважећом. Лазар Јовановић, ученик гимнази^е, Ужице 273 1—1 ИЗГУБЉЕНУ ЛИЧНУ КАРТУ за 1944 годину, издату од предстојнштва полици|е, оглашавам неважећом. Љубица Крстић, домаћица, Ужице 274 1—1 С80ЈЕ ИЗГУБЉЕНО СВЕДОЧАНСТВО I разр. гимказије издато од Неготинске гимназије, оглашујем неважећим. Милош Којић, Брусник — Крајина. 275 1—1 ЛИЧНУ КАРТУ број 10502 добивену из престојништва градске полиције у Крагујевцу изгубио сам. Оглашујем је за неважећу. Миодраг Миладиновић. 241 3—3 ИЗГУБЉЕНУ личну карту за 1944 год. издату од престојништва полиције Ужице оглашавам неважећом. Тановић Видоје, ученик VIII разреда гимназије Ужице. 257 1—1 ИЗГУБЉЕНУ личну карту за 1944 год. издату од престојништва градске полиције Ужице, оглашавам неважећом. Милка Јефтић, домаћица, Ужице. 258 1—1 ИЗГУБЉЕНУ личну карту за 1944 год. издату од престојништва полиције, оглашавам неважећом, Љубица Крстић, домаћица Ужице. 259 1—1 ИЗГУБЉЕНУ личну карту бр. 228 издату од престојништва полицијв оглашавам неважећом. Томић Светозар, пиљар, Ужице. 260 1—1 ИЗГУБЉЕНУ купонску књижицу издату од железничке задруге Ужице бр. 356 оглашавам неважећом. Раденко Деспотовић, железн. — Ужицв. 261 1—-1

ИЗГГУБЉРНУ ПИЧНУ КАРГУ број 228 издату оп предстојништва полиције, олгашавам неважећом Томић Светозар, пиљао — Ужице. 276 1—1 И7ГУБЉЕНУ КУПОНСКУ КЊИЖИЦУ издату од Железиичке задруге Ужице број 356, оглашавам неважећом. Раденпо Деспотовић, железничар — Ужице. 277 1 —1 ИЗГУБЉЕНУ ЛИЧНУ КАРТУ издату од претстошиштва полиције Ужице за 1944 годичу, ог лашавам неважећом. Дејан Дудић, келнер — Ужице. 278 1—1 ИЗГУБЉЕНУ ЛИЧНУ КАРТУ издату од начелника среза ужичког број 11.541) као и купонску књижицу издату од Железничке задруге број 840 — оглашавам их неважећим. Тановић Сретен, железнички радник, Ужице. 279 1—1 ИЗГУБЉЕНУ ЛИЧНУ КАРТУ издату од предстојништва полиције Ужице за 1944 год. оглашазам неважећом. Петар Вуровић, бравар, Ужице 280 1—1 ИЗГУБЉЕНУ ПОСЛОВНУ КЊИЖИЦУ број 0.978.923, издату од Удружења занатлија, оглашавам "евлжећом ВукмановиК Цветко. кројач, Ужице. 28' 1—1 ДУВАНСКУ КЊИЖИЦУ пгбиеен«/ из престојниш-вл "-рчдске пспи ције у Коагу;ер"^ ' >■?• 'о Оглашу"»м је за V ленко Симовић, 1> > -3 ЛИЧНУ КАРТУ број 3669 добивену из престојништва градс^е полиције у Крагујевцу изгубио сам. Оглашу'ем |е за неважећу жарко Радојевић. 240 3—3 ДУВАНСКУ КЊИЖИЦУ добивену из престојништва градске полиције у Крагујевцу изгубио сам. Оглашујем је за неважећу. Сло бодан Радошевић. 249 3—3 ИЗГУБЉЕНУ личну карту издату од престојништва полиције Ужице за 1944 год. оглашавам неважећом. Дејан Дудић, келнер, Ужице. 262 1—1 ИЗГУБЉЕНУ личну карту издату од начелника среза Ужичког бр. 11.540 као и купонску књижицу издату од железничке задруге бр. 840 оглашавм неважећим. Тановић Сретен, железн. радник, Ужицв. 263 1—1 ИЗГУБЉЕНУ купонску књижицу издату од жепезн. потрошвчке задруге Ужице бр. 74, оглашавам не,;вжећом. Драшковић Јеврем, железничар — Ужицв. 264 1—1 МОЈА ВЕНЧАНА ЖЕНА Вукосава Раковић из Трибаса, напустила ме је без разлога 21-\М-1944, позивам је да се у року од двадесет дана врати, у противном повешћу бракоразводну парницу, дугове њене не признајем. Сзва Раковић. 272 1—3

СВОЈЕ изгубљено сведочанство I разреда гимназије издато од неготинске гимн., оглашујем неважећим ААилош Кораћ, Брусник — Крајина. 271 1—1 ДУВАНСКУ КЊИЖИЦУ Бр. 2 добивену из престојништва градске полиције у Крагујевцу, изгубио сам, оглашујем је за неважећу. Ђорђе Вучинић. 275 1—3 ЛИЧНУ КАРТУ бр. 1142 добивену из престојништва градске полиције у Крагујевцу, изгубио сам. Оглашујем |е за неважећу. Антоније Јовановић. 276 1—3 ЛИЧНУ КАРТУ бр. 15323 добивену из престојништва градске полиције у Крагујевцу, изгубио сам. Оглашујем је за неважећу. Добривоје Илић. 277 1—3 ЛИЧНУ КАРТУ бр. 220 добивену из општине Маршић, срез Крагујевачки, изгубио сам. Оглашујем је за неважећу. Радосаз Стевановић. 278 1—3 ЛИЧНУ КАРТУ добивену из престојништва полиције у Крагујевцу изгубила сам. Оглашујем за неважећу. Викторијв Конгрец. 239 3—3

ЛИЧНУ КАРТУ добивену из престојништва градске полиције у Крагујевцу, изгубио сам, оглашу]ем је за неважећу. Стевана Борђевић. 279 1—3 ЛИЧНУ КАРТУ добивену из престојништва градске полиције у Крагујевцу, изгубио сам, оглашујем јв за неважећу. Недић Тихомир. 280 1—3 ДУВАНСКУ КЊИЖИЦУ бр. 58 добивену из престојништва градске полиције у Крагујевцу, изгубио сам Оглашујем је за неважећу. Маринко Аврамовић. 273 1—3 ИЗГУБЉЕНУ личну карту бр. 1066 издату од претстојништва полиције Ужице, оглашавам неважећом. Лазлр Јовановић, ученик гимназије — Ужице 265 1—1 ИЗГУБЉЕНУ личну карту издату од престојништва полиције Ужице за 1944 год. оглашавам неважећом. Петар Буровић бравар — Ужице. 270 1—1 ЛИЧНУ КАРТУ добиввну из претстојништва градске полиције у Крагујевцу изгубила сам. Оглашујем за неважећу. Радмила Јевтић. 265 3—3

' крсш ^рОТИВ

Историја човвка је историја бопа. Неазмерве су пагае љуаи ила>ваве бо'1естима, епидемијама в равама Данас је међутим човек победво бол ! Модерној немачкој вауав пошло је »а руком да болу успешно стане на пут. Њева средства ввсу предвиђена само за мале свакидашње болове. Ово знају вајбоље они, који се у сну варкозе оодвргавају тетким операпијама ко)е протичу безбота. Лекови који предњаче и утиру пут ва подручју сузбијања бола восе >9д^е)>*ов крст. ОГЧА С РЕГ О 1ЖЧ од к-ха -м«