Srpski narod
Т еептемблр 1944
С Р П С К Ц Н А Р О Д
Страна 13
ГОДИНЕ РАДА И СТВАРАЊА
На крају тре^е године вођења српског народа кроз најтеже доба његове историје показалр се да је национална политика, коју је генерл Недић спроводио за ово време, исправна у свима тачкама свога програма, јер су јој догађаји дали за право. Она је пре свега одговорила у потпуности главном циљу, који је себи поставила: ОПСТАНАК И ЖИВОТ СРПСКОГ НАРОДА СУ САЧУВАНИ, БИОЛОШКИ И НАЦИОНАЛНИ КОНТИНУИТЕТ ОБЕЗБЕВЕНИ СУ, С друге стране она је исто тако постигла свој други главни циљ: духовно уједињење српског народа, да буде једна душа и једно тело у часу када се буде решавала његова судбина. ) Примењују&и законе српске националне политике, која је синтеза свију најбољих тежњи српског народа, генерал Неди^ је успео да постигне тако значајне и важне резултате у свима областима националног живота. Његова политика не проистиче из кабинетских теорија нити је' производ личне ћуди, веђ она пушта своје корене дубоко у саму срж српске историје. И зато што одговара духу српскоГ народа и што је у складу са потребама и условима његовог живота, она је могла за ово релативно кратко време да покаже такву градилачку снагу и да да изванредно позитивне и трајне резултате. Провиђење је хтело да генерал Недић снагом своје љубави за српски народ и својом видовитошћу жаркога српСког родољуба пронађе законе српског националног живота. У себи он је нашао снагу и вољу, у својој вери истрајност да их смело и доследно спроводи за спас и добро српског народа и Српства. Иако смо били стално под ударом рата ипак ове три године Недићеве Србије остаће забележене у историји српског народа као године рада и стварања, више можда него икада раније, |ер је много било изгубљено и упропашћено и требало је подизати и обнављати не часећи часа. Извршене су значајне и дубоке реформе готово у свима областима националног живота и свуда су постигнути изванредни или задовољавајући резу^тати, што се види и из иЗвештаја о трогодишњем раду свију министарстава владе Народног спаса. У првом реду треба иста^и реформу и реорганизацију државне администрације, која је прилагођена новим потребама данашњег живота и народном духу. Новом поделом на округе и давањем великих компетенција окружним начелницима, који су постали домаћини у своме округу, учињена је једна веома крупна административна реформа, која је оспособила округ да одигра своју важну улогу у административном животу земље. Извршено је растерећење централне власти и дате су велике могућности делања и рада локалној управи и самоуправним властима. У другим гранама националног живота извршене су такове реформе које значе дубоки преокрет у методама рада и у духу стварања. Оне ће остати као коначне тековине без обзира на политику и на режим који буде постојао. Зар се не може у будуће замислити ранији хаос у пољопривреди и зар планска, диригована пољопривпеда не+не од сада увек бити примењивана? Постигнути резултати под данашњим ратним Приликама такве су природе да је ве-К данас јасно свима да само помо&у планске пољопривреде мо-Ки ве да сб подигне и побољша пољопривредна производња, да ће само она омогућити економско и културно подизање села. Целокупна економска политика државе први пут је прилагођена економској и социјалној структури земље и њен најбројнији и најпродуктивнији део становништва, српско сељаштво, први пут је доцјло до свога изражаја. Сви напори националне политике генерала Недића тежили су да ради економског знача}а и духовне и културне вредности српског села. оно добије место које му припада у нашем доуштву. ПрекО тог нико више не може прећи
*
н село захваљујући државничксј мудрости и правдољубљу генерала Недића освојило је своје место у друштву, са којег више никаква сила не може га склонити. Исто тако рад и стваралаштво појединих сталежа, њихово учешће у економском животу и у стварању културних вредности, узети су за мерило у вођењу бриге, коју држава посвећује појединим друштвеним редовима. Рад у радионицама и фабрикама добио је своје право и никада раније радници нису добили пуније признање за њихову националну свест и никада раније није се више водило рачуна да они и њихове породице буду што обезбеђенији. Исто тако и остали сталежи по заслузи добили су своје место и одређене су им дужности, које имају да испуњавају у корист заједнице. У погледу остварења социјалне правде чпошло се мудро и истрајно путем постепеног поретка. Он ^е се коначно остварити у оквиру Српске сељачке задружне државе, коју је генерал Недић себи поставио као крајњи циљ и оставио у аманет новим поколењима, да до краја изведу његову замисао, уколико то њему не буде било могу^е. Генерал Недић је спојио дух старог српског задругарства, које је у прошлости било највева снага Српства, који га је одржао и сачувао у току пет-вековног робовања са духом новог доба националне солидарности и правичности. Тиме је генерал Недић задовољио једну од најбитнијих потреба душе српског на-
1 СЕПТЕМБЛР 1941 ГОДИНЕ „ГОВОРИ ВАМ ВАШ БРАТ АРМИСКИ ЂЕНЕРАЛ МИЛАН Ђ. НЕДИЋ, ПРЕТСЕДНИК СРПСКЕ ВЛАДЕ „Дошао сам на владу да спасавам српскн народ, да се међусобно не истреби; да завлада ред и мир, рад и братство да сачекамо свршетак рата здружени под српским барјаком. САМО СЛОГА СРБИНА СПАСАВА. Шта ми можемо сада да учинимо? Ништа Само себи зло. Ми смо зрно песка у узбурканом мору. Данас се врше обрачуни највећих сила света. Ту ми нити можемо помоћи, нити одмоћи, Немој да се мешамо V туђе ствари, јер ко се меша у туђе ствзри извуче обично дебљи крај, Решио сам да народ поведем поавим народним путем: да гледа своје интересе и да се сачува ол истребљења. Образовао сам владу Народног спаса.
сељачку задружну државу. Он тиме удара темеље новом српском поретку, правде и правичности. Никада више самари^ански дух српскога народа, дух самопомоћи и солидарности у неере&и није се испољио више него за ове три године владе генерала Неди&а. То Се није показивало у манифестацијама разних удружења и одбора, већ у непосредној и ефикасној помо1=<и онима, који су настрадали у ово тешко ратно време. Недићева Србија није само успела да сачува од глади српски народ у њеним границама, већ је обезбедила исхрану српског живља и изван њених граница. Она јв на своја материнска недра прихватила и 100 хил*ада српске деце без родитеља и трудила се да им буде добра мајка. У том погледу генерал Неди^, настављају^и задужбинарску традицију српских великана, остварио је најплеменитије дело социјалног старања, подижући код Крушевца »Недићев дечји дом«, где ће стотине и стотине српске сирочади наћи кров над главом и спремити се да буду корисни чланови заједнице. Али изнад свега треба подвући бригу и старање генерала Недића за нашу бра% у заробљеништву и за њихове породице у земљи. Од првог дана доласка на чело Србије он је уложио велике напоре да се што веви број заробљеника врати својим милим и драгим, а првенств^о они који су изгубили здравље, па су тешко подносили живрт у лагерима. Трудио се такође да врати својим домовима војнике, чије су руке биле потребне њиховим породицама ради исхране њихове деце. Поред тога влада Народног спаса организовала је и слање пакета сиромашним заробљеницима. Породице заробљеника добијале су помо^ у разним облицима и трудило се да им се у сваком погледу изиђе у сусрет. Уопште генерал Недић лично и преко државних установа трудио се да учини све што је могуће да се олакша живот наших заробљеника у лагерима и њихових породица у земљи. Старање за заробљенике, за избеглице и за српску децу остаће као најсветлији моменти националног рада генерала Недића и они му обезбеђују једно од најлепших места међу племенитим родољубивим српским задужбинарима. Примером и речима генерал Неди& је за ове три године учио српски народ да буде хуман, социјалан, родољубив и дружељубив, да би лакше преживели све неда^.е наших времена и да би остали достојни наших великих предака, који су се одликовали племенитошћу срца и самарићанством.
рода, за чијим испуњењем он је тежио у току целе своје историје. Српски народ не заповољава се само материјалним благостањем зарднице или чланова за|еднице, веЂ жели да правда и једнакост владају и да жмвот посвети једном,. вишем духовном и културном идеалу. То је заједничка етика српског народа, који се определио за царство небеско, јер је способан да гине за правду. Кнез Лазар јесте симбол ове његове тежње за правдом и вишим животом, а његова узвишена социјална филозофија дошла је до изражаја у речима: »Правда држи земљу и градове«, или кад стара Јевросима, мајка Краљеви^а Марка, саветује свога сина: »Ни по.бабу ни по стричевима...« У задружно[ држави како је замишља генерал Недић дошла би до израЖаја та вековна тежња за правдом, првичношђу и високо етичким животом, које носи у својој души српски народ. То је његов социјализам, који не долази из књига и историја, нити се остварује путем најгрубљег насиља. Он је израз његове племените душевности, која у љубави и братству свију чланова заједнице тражи остварење правде у друштву. Генерал Неди*. одређен од провиђења да води Србију, без икакве партиске или изборне рачунице припрема терен за
Довољни су само ови постигнути циљеви па да сваки лрави српски родољуб, који слободно мисли својом српском главом, ода признање и захвалност генералу Недићу за његово дело, које је допустило да дочекамо у што већем броју крај рата, да бисмо могли, одговорити своме историском задатку. Они му дају право да заузме једно од најзаслужнијих места у нашој историји. Кад се утишају страсти, тек онда увидеће се величина дела генерала Недића и признаве се да се њему има захвалити, што место опустошене и десетковане Србије у грађанском рату, ми имамо данас после три године конструктивног рада сложну и јединствену Србију, која је најбоља залога за опстанак Србије и за њену нову величину. Није потребно да дуже набрајамо заслуге генерала Недића и резултате његовога рада, који га ве^ данас постављају високо на пиједестал историје. Због свега што је учинио за српски род у најтежим данима његове Историје, због свију жотаза што је лично поднео на олтар српске Отагбине ради њеног спаса и њене величине, због иапора који је чинио да се обнови јединство сопског народа, ма како се догађаји развијали, он заслужује вечито признање ✓ од српског народа за неумрла дела, која је починио и која му дају пуно право да носи назив спасиоца и оца Србије. М. М.