Srpski narod

'! септемвар 1944

С Р П С К И Н А Р 0 Д

етрана 5

ВЛАДА НАРОДНОГ СПАСА ПОВРАТИЛА ЈЕ ВЕРУ У ПРАВОСУЂЕ

Када је пре три године Влада народног спаса етупида на управу земље, држава и народ налазиди су се, после несрећно изгуољеног рата, који је прохујао преко наше земље, остављајући за собом тешке трагове пустошења и разарања, у изванредно тешким приликама. Сами темељи народног опстанка били су уздрмани, а као императив наметало се поновно организовање државног и народног живота на новим основама у складу са измењеним приликама. Један од првих задагака Владе народног спаса био је стварање предуслова за нормално и правилно функциоииеање судских власти и правосуђа. Ради коначног сређивања прилика у земљи и заштите правног поретка требало је вратити ауторитет судској власти, а народу поврагити веру у правосуђе. Тешкоће које је при том требало савладати биле су многобројне. Услед смањења државне територије наметала се потреба реорганизације правосудних установа како би се омогућило њихово несметано функционисање. Већи број судских зграда био је порушен, друге реквириране за војне по1 тоебе, списи и књиге а делимично и инвентар изгорели или уништени. У циљу прилагођавања судске организације новоствореним приликама извршено је накнадно разграничење судских подручја у пограничним местима, установљени су нови апелациони судови у Нишу и Петровграду и нови Управни суд у Нишу, проширена је територијална надлежност Управног суда у Београду и на подручју Баната, а проширењем подручја Касационог суда у Беогрг.ду на целу државну територи.ју, створен је један Касациони суд за целу земљу. Уредбом о уређењу Министарства правде од 22 маја 1942 године извршена је реорганизација овог министарства. Једна од главних карактеристика ове Уредбе јесте установљење посебног одељења Судског инспектората, којему је циљ да прикунља податке о стању послова код судова и државних тужиоштва и о недостацима и сметњама у њиховом раду, да те податке систематски сређује и на основу ових установљене сметње хитно уклања. Ове директиве Уредбе већ су скоро у потпуности проведене у дело. Резултати оваквог рада најбоље се огледају у статистичким подацима о броју свршених и заосталих цредмета у току 1942 и 1943 године. Тако су, и гшред свих сметњи, судови и државна тужиоштва коначно довршили и то: у 1942 години 720.000 предмета ,а у 1943 години 528.799 предмета, док је у овим надлештвима било заостатака и то: 1) на крају 1941 године 437.281 предмет; 2) на крају 1942 године 371.288 предмета; 3) на крају 1943 године 322.563 предмета. Ове цифре несумњиво показују да се заостаци, који највећим делом потичу из времена пре рата, непрекидно смањују. У ствари, када се има у виду да многи предмети нису завршени само због сметњи опште природе, може се тврдити да застоја више нема. Међу осталим пословима Министарства правде од највећег је значаја и заслужује да се нарочито помене рад на законодавном пољу. Овај рад састојао се у припремању и доношењу потребних прописа из свих области које задиру у делокруг Министарства правде а чије су доношење.налагале новостворене прилике и потребе земље и становништва. У току последње три године Министарство нравде,. поред сарадње на нацртима уредаба других ресора, спровело је у области своје надлежности 97 уредаба, ,а поред тога спремило за озакоњење још 6 уредаба. Поред доношења орггнизационих прописа и прописа о судском пословању у циљу што бољег функционисања правосуђа, законодавна делатност имала је највећим делом за предмет доношење потребних материјалних прописа из области приватног и јавног права, који су имали за циљ да станозништву Србије олакшају тежак положај у који је било доведено услед рата и њиме изазваних прилика, као и да регулишу многобројна правна питања која су се током времена појавила. Због ограничености простора немогуће је да се поред сумарног броја спроведених уредаба укаже на позитивне одлике и резултате сваке од њих појединачно, па ћемо изложити укратко значај само најважнијих међу шима: Изменама и допунама Уредбе о ограничењу права рорабодавца на отказивање најма (закупа) станова и пословних просториЈа, затим Уредбом о ликвидапији учињених отказа најма (закупз) станова и пословних простори!а. као и новом Уредбом о ограничењу права закуподавна на отказивање закупа станова и пословиих ппостопија и њеним изменама и допунчма од 6 августа 1943 године, и наЈзад Уредбом о посебним мер'ма за Отклањање оскудипа станова V Београду и Нишу решавано је на постепеч начин и ( у духу сопи)алне правде питање обезбеђења стзнова градском становништву. ко!е се питање после рата поЈавило у нарочито оштоом облику због оскулине станова у градовима услел оУшења миогобројних зграда н прил"па вртиког боо!а избеглица. Уредбом о одлагању плаћањз киои!а. коЈе дугу'у липа ко)а се налазе V изузетним поиликама и њеним допни?им измен?ма и допунама одложено је ПЛ"ћање кипи 'а гл*ћ»нгким липимч ко !л су иа луж чости у жандармерији за време док се на тој дуж-

И 3 В Е ШТАЈ Минисшра иравда БОГОЉУБА КУЈУНЏИЋА

носит налазе као и заробљеничким породнцама које нису у стању да плаћају кирију, те су на ова.ј начин поменута лицг1 збринута са станом. С друге стране, Уредбом о одлагању извршења и њеним доцнијим изменама и допунама одложена су сва приватноправна извршења против лица која се налазе на дужности у жандармериди или у заробљеништву до престанка поменуте дужности односно до његовог повратка из заробљеништва. Уредбама о изменама и допунама Уредбе о одлагању плаћања приватноправних обавеза омогућено је подношец>е захтева за одлагање плаћања од стране дужника и по истеку првобнтно предвиђеног рока, који је последњом наведеном Уредбом цродужен до 30 јуна 1945 године, а поред тога право на коришћење привилегијом из Уредбе признато је и онима који су доведени у немогућност плаћања услед нереда у земљи и догађаја у вези са тим нередима. Изменама и допунама Уредбе о пријављивању, утврђивању и процени ратне штете пружена је могућност лицима која због унутрашњих нереда нису могла поднети пријаву у прописаном року, да ову поднесу у накнадном року, а с друге стране појам ратне штете проширен и на штету причињену унутрашњим нередима и догађајима у вези с њима и омогућено накнадно пријављивање и овакве штете. Уредбом о уређењу односа по меницама с обзиром на стање створено ратом и изванредним приликама у земљи регулисана су питања од највећег значаја по економске и кредитне прилике у земљи. Уредбом о прекиду судског поступка у грађанским парницама по тужбама за поништа! правних послова о отуђењу земљишта противно § 471 тач. 4) рађанског судског поступка за Краљевину Србију нзбегнуте су неправде и онемогућене злоупотребе добронамерног законодавца. које су се почеле спроводити због несразмерног скока цена земљишта. Изменама и допунама Закона о сузбијању злоупотреба у службеној дужности Уредбама прописана је казна губитка службе и за најлакша дбла из чл. 1 и 3 поменутог Закона, а поред тога знатно су пооштрене казне за кривична дела побројана у поменутим члановима тога Закона и уз то предвиђена су извесна отступања од општих одоедаба Кривичног з'коника у пиљу што егћикаснијег сузбијања злоупотреба у службено! дужности и уклањања из !авне службе оних службеника који су се огрешили 'о своЈу службену дужност.

Уредбом о одлагању односно прекиду извршивања казне лишења слободе у циљу помагања планске пољопривреде омогућено је одлагање односно прекид казне лишења слободе осуђеним лицима ако би такво одлагање односно прекид били корисни за постизање циљева планске пољопривреде. Доношењем Уредбе о испитцвању порекла имовине јавних службеника, чланова политичких тела и других лица кно и о одузимању њихове имовине стечене недопуцхтеним начином остварен ]е један Од, најважнијих захтева нашег политичког и јавног живота и створени су -потребни предуслови за сузбидање коруппије и исправку неправилности у вршењу службене или друге јавне дужности, чнме је испуњена једна од основних претпоставки за морално оздрављење земље. Уредбом о поницп ају неправноснажних принудних јавних продаја непокретности извршених пре 6 априла 1941 године и изузетном одлагању дражбеног поступка за принудну продају непокретности пружена је могућност дужницима чије су непокретносги продате путем принудне јавне продзје пре 6 априла 1941 године да исплатом свНх тражбина ради којих Је дозвољено извршење дођу поново у посед својих непокретности. Уредбом о одржању једнообразности суђења код, Касационог суда у Београду створена Је законска могућност за Касациони суд у Београду да за цело своје подручје одржава Једнообразност у су^ењу по прописима Закона о уређењу редовних судова како кад су у питању прописи Јединственог тако и нејединствендЈГ законодавства. Од нарочитог Је значаЈа Уредба о власницдву на деловима зграда. Овом Уредбом изврвдена Је Једна значајна реформа у нашем законодавству тиме што Је уведена установа својине на деловима зграда (етажна своЈина). Од уредаба коЈе садрже организаиионе прописе, поред већ поменуте Уредбе о уређењу Министарства правде, треба нарочито споменути: Уредбу о утврђивању броја и врста службеничких места, распореду службеника на поЈедина систематизована места и разврставању дневничара у Министарству правде и подручним му установама са доцни.јим изменама и допунама, Уредбу о установљењу и пословању законодавног савета при Министаоству правде и Уредбу о уређењу Судског инспектората, На основу овог излагања може се констатовати да су напори и настоЈања Владе народног спаса који су имали за циљ обезбеђење реда и мира у земљи и стварање могућности за несметани развој социјалног живота, у чему правилно функционисање судова и правосуђа има свој нарочити удео, довели до задовољавајућих резултата. Нарочита заслуга за то припада судиЈама и судским службеницима који су, и поред свих тешкоћа а често пута и са опасношћу по живот, савесно вршили своју дужност.

КОАЛИЦИЈА НЕПРИЈАТЕЉА ЕВРОРЕ

Од пре неког времена се у мећународним дискусијама ратних и послератних проблема врло често спомиње реч .,трећи светски рат". Први пут ,/е овај израз употребљен у Сједињеним америчким државама. Овај израз је почео да се употребљава у доба када 1ош велике силе нису отпочеле на бојним пољима велике битке које треба да одлуче о исходу другог светског рата. Пажљивом посматрачу политичких проблема до сада је једно јасно: у случа.ју, на који противници Европе са сигурношћу рачунају. победе над Европом, крај овога рата неће решитн ниједно од ових питања која су се пред целим светом постављала на почетку овога рата Напротив. савез измећу англосаксонских земаља и Совјета поставио је већ сада један низ нових питања која су нерешљива. Како Скдињене америчке државе тако и Совјетска Русија поставиле су V овоме рату себи за циљ да узму у своје руке целу земаљску куглу. Индивидуалнстичка привреда Сједињених америчких држава за решење великих светских питања и освајања сџета ставила ге V службу своју разраћену машинепигу великих трустова. који раде само у корист приватног капитала. што значи да експанзија Сједињених америчких држава узима форме приватног капиталистичког интереса. Највећи до данас познати ппојекат је освајање Арабије. Месопотами.1е и Ирана. т1 стављање ових држава под туторство да би се корнстили њихови изво.ри петролеума. Енглеској су Сједињене америчке дпжаве поедвиделе место млаћега паотнеоа. кош. како \е то недавно лепо оечено. тоеба да на себе поеузме улогу истур^ног упооиптта поема Евоопи. Сваком новом етапом новога рата Москва све /асније ппказује своге империгалнстичке планове: Црним и Источним морем она хоће неограничено да влада Исто тако она мора па има утпцај над Скандинавскпм полуострвом . а нарпчито Нопвешком. затим над Панским острпима и каналима Севепног мор'а као ..осигурачем" преко којег увек може да уђе у Атп*нтски океан То исто вауки и за турске монеузе псточне и Њжне обале Спепозрмног мора и ттпвд изллзе ка Индиском и Атлантском океану. Интереси Москве се

протежу и на Египат. Арабију и Пврсиски залив Совјетски генерални консулат у Јерусалиму као, и Сов.јетски дипломатски агент у Меки јесу последње етапе планске офанзиве Москве. која је у прављена како против Велике Британије тако и против Сједињених америчких држава. АгИтациЈа Москве у Индији. где је услед тешког стања широких народних маса врло повољно зедгљиште за бољшевичке циљеве. има изразито антиенглески карактер. Комунистички учитељи у Кини нашли су врло много следбеника. Из Јужне Америке врло често новинарске агенције јавља/у о пронунцијаментима и револуцијама. у ко.јима врло великог удела имају комунисти. Као што се види. и најповршнији преглед показује да се оба империјалистичка центра. Вашингтон и Москва. на сваком кораку сукобљавају и раде један против другог . Страшна ге и помисао. да се после ових неизреиивих тешкоћа под којима пате сви народи земљине кугле целокупно човечанство мора опет да се навикне на мисао да нове генера• ци/е треба поново да доживе оно пгго ми данас доживљујемо и да можда да/у и још веће жртве. Дубоко таорењено неповеоење између Вашингтона и Москве. односно Ло-ндона данас се више него икада јасно мо-же 'осетити. Стога није никако случа}. да се данас више него икада у светско) штампи говори о трећем светском рату. Какав би био исход тога рата не може се предвидети. Победа данашње коалипиге. кого'1 се прогивнипи већ унапред раду.ју, била би почетак трећег светског рата. Већ данас, када }ош немачка војна сила пи.је рекла свогу ппслелњу реч. по/ављује се мисао о сукобу измећу Сгелињених америчких држава и Совгегске Русије. што' показује колико су добоке супротности мећУ члановима коалиције. Европски мир за ко!и се ова> рвт и води. може да буде изгнаћен не иа ининпипу импепигплистичких ривалитета већ само на пуној разумевања сарадњи еввопских ианода Ова сарадња ће потпуно избџупти из г «">нпка нвпријатеља Европе израз „трећи светски р&т".