Srpski narod
Страна б
С Р П С К И Н А Р О Д
1 септембар 1944
МШШШ&ПЏСШАП- тжшри$ре§е <&е&&ед,'лла Џ и,с*срану>на^аџа
У пољопривреДном погл1еду Србијл се после овог рата нашла у тешком положају. Она је морала сама ггрои^вести све на евоме тлу и у свОјој олтали кекб» би себи обезбедила исхрану и друге потребе ради свог опстанка. Задатак је био у толико тежи ујто се осећалв оскудица у људској и сточној раднај снази у семену и пољопривредним справама, шго резерве у храни није -више било, што је пољопривредмих стручњака у служби пољопривреде било мало, што су пољопривредне установе ратом биле запуштзне, опустошене и без потребног особља, што су у земљи владали немири изазвани страном пропзгандом, који су још више Погбршали тешко стање српског чарода. Под таквили околностима Министарство пољопривреде и исхране, по образовању Владе народног спаСа, имало је да отпочне свој рад на организовању пољодривредне производње, да би се обезбедипа српском народу исхрана и друге потребе, а тиме и његов опстанак. » Први успех Министарства јесте пољопривредна ■Гвренска служба. Требало је да дође овај р&т, да би се и од стране одговорне владе увидело да спас срп«ког народа лежи у пољопривреди, ко;ом се бави 80 в /о народа, а да се напредак у пољопривреди може посгићи једино добром пољопривредном теренском службом и планском производњом. Благодарећи таквом схватању Српске владе приступа се раду и омогу&ава Се реорганизација теренске службе. Организовањем ове службе дат је пољопривреДИ потребан кадар стручњака за спровођење планске пољопривредне произвоДње. Пољопривредни тере^ски стручњаци схватили су положај* Србије и српског народа, те су свој задатак и поред многих тешкоћа обављали са много љубави, дДужујући се на тај начин своме народу. За успех пољопривредне теренске службе и планске пољопривредне производње неопходно је Нотреб«а и сарадња " пољопоивпедних установа. И пооец прилика у којима се Срби|4 налази може се слободно тврдити да је већина пољопривредних установа оспособљена за рад, те га с успехом спроводи. ПЛАНСКА ПОЉОПРИВРЕДНА ПРОИЗВОДЊА Најве^и успех Министарства пољопривреде и исхране је планска пОљопривредна произвоДња. У фебруару 1942 год. ПретседнИк Владе генерал Милан Недић донео је прву Наредбу и Ппан в НПанској пољопривредно! производњи у Србији у 1942 год. На основу ове Наредбе и Плана морвла се обрадити свака стопа слободне обрадиве земље и засејати одређеним усевима на одређеним МовршиИама. ПбЉоприврздна теренска служба, пољопрИвредне оргаИизације, шкбЛе, цркве, влас+и, штампа, радио, конференције, предавањв и друга сретства пропаганде Пронели су тај позив по Целбј земљи. На позив ДигЛо се село и град, дигао се грађа«ин и сељак да заједничким радоМ, вољоМ и жртвама обезбеде себи хлеб и опстанак. О^рађена !е и »аеејана свака стопа српске оранице. Свима усевима и културама пружена је сва потребна нега. Глад је отклоњена. И поред суШе задовољене су добивенИМ приносом најнужније потребе исхране. Наредба и План у другој гбдини планске ћбљопривредне производње изведени су под много повољМи[им усћоВИма, а цела земља осетила је благотворне п^следице успеха. Према садашњем стању усева моЖе се ре1>и да ће и ове године бити произведено довољно људске и стоЧне храНе, тако да ке и у наредној години српском народу бити обезбеђена исхрана и друге потребе. Уопште уЗе8ш«> Нланска пољопривредна производња успела је у сВИма оаим годинама. Српски земљорадник није ПОшао за злонамерном пропагандом Која га је одвраћала од рада, ве^ је са много разумевања прихватио све оДредбе Наредбе и Плана о Планској пољопривредној производњи и послушао уПуте и савете пођ>опривредних органа и власти у погледу њиховог извршења. Уз сарадњу Министарства, дотадашња фабрика бружја »Вистад« у Ваљеву претворена је у фабрику Пољопривредних справа и машина и укључена у планску пољопривредну произвоДњу. Тиме се мнбго дрпринело снабдевању пољопривредника пољопривредним справама и машинама у самој земљи. Поред течајева и осталих сретстава, успеху изво♦јењв п«анске пољопривредне производње много је допрИНела и пропаганда која се вршила путем плаката, брошура, објављивањем пољопривредних чл^нака, вести и предавања преко домаће штампе и ра^ио Београда. У планску пољопривредну производњу укључени су Савез српских земљорадничких задруга, Српско пољопривредно друштво, Привилегована аграрна банка, пољопривредне коморе и све пољопривредне закладе. Ове установе са вољом и разумевањем сарађују и помажу спровођење планске пољопривредне произво-ње. Први и основни принцип планске пољопривредне .произг->дње »обавезна обрада свих ораница« остварен је са 100%, јер је ових година било поорано и засејано све што се мбгло уопште обрадити, што није био случај и пре ра1-а, а 1-име је српском народу обезбеђена исхрана И опста-нак'. Други Нринцип »обавезно Засејавање одређеНиХ култура На прописаним површинама« са малим изузетком је такође успео. Да је еамо јеДна четвртина ораница у Србији мање обрађена и засејана, настала би глад. До овогв није до-
шло захваљујући само планској пољопривредној производњи. Успех планеке пољопривредне производње мора се најзад истаћи и у томе, што еу се приатељи и непријатељи уверили у виталност, ра■иност и право на живот српског народа. Овакав и уепех пружају доказ да и за време мира мора бити планске производње у лољопривреди ако се жели економско јачање и привредни и културни напредак Србије, јер је пољопривреда њена основа богатства и народног благостања.
СТОЧАРСТО У циљу стистематског унапређења сточарства у Србији изра^ен је ПЛан о распроетирању појединих врета, раса и сојева домаће етоке. На основу овог Плана ради се на образбваЊу одгајивачких реона, односно центара у којума ве се производити прворазредни расплодни материјал. Нарочита пажња посвећена |е исхрани стоке. ПреДуЗете су потребне мере да се преко стручних оргача сточари упуте у боље начине исхране стоке, да се поее^а производња сточне хране и др»„ Рад на унапређењу народног сточарства спровади се преко теренског стручног особља и државних сточарских установа, које се налазе у прјединим кра; евима земље. Већина ових сточарских установа претрпеле су за време рата и доцнијих нереда 1941 год. врло тешке штете, |ер је много годинама одабираног лриплодног материјала поклано и одведено. Министарство је, чим су то прилике дозволиле, предузело потребне кораке да се учињене штете у границама могу^ности поправе. У том погледу по1 -тигнути су задовољавајући успеси. Поред раније постоје^их сточарских установа основане су и неке нове Да би се наше живинарство заштитило од даљег опадања и да би се поправило бројно и квалитативно, Министарство је 1942 год. основало Државну живинарску станицу код Умке. напредно пчеларење у сваком крају наше земље постоје сви природни услови. Пошто је рад на подизању пчеларства најефикасниЈи преко пчеларских организација, то је Министарство цео свој рад управило овим правцем. ЗечарстВу, као ситној грани народне привреде, поклања се у последње време пуна пажња. Основана је Државна зечарека етаница, а почетНи приплодни материјал набављен је ве^ином у Немачкој. За време овога рата производња евилених чаура у Србији уступљена је концесијом на 15 година друштву Југоисток-свила. Основано је 5 државних надзорништава свиларства, којима је остала као главна дужност да се брину око г»одизања и унапређења дуДарства, битног основа на успешно одгајивање евилене бубе. Делокруг Ветеринарског одељења Министарства ббухвата рукбвођење, односно надзор над сузбијањем сточних зараза и инвазионих болести, старање о сточној Хигијени и обавештавању народа, продукцију ветеринарских цепива и лекова, нруЛање помоћи код обољења и лечења стоке, контролу о хигијени животних намирница анималног Порекла, као и Надзор над прометом стоке. ПосебнИМ наређењем етављено Је ветериНарима у дужност одржавање ПопуларниХ предавања из њихова струке. У другој пблбвини 1941 год. Државни завод за производњу ветеринареких цепива и лекова пресељен је из Земуна у БеОград, где је Наставио свој рад на прбИзводњи. Министарство ]е у почетку 1942 гоД. доНело Уредбу о клаНицама, којом су сва питања о њима као хигијенским установама пречиш&ена. ЗАДРУГ АРСТВО Српско задругарство имало |е важну улбгу у земљи за економско, културно и морално подизање нашега народа. Нарочито се у томе истицало наше земљораднИчко заДругарство ■ ко|е је најмногобројније и као такво један од најважнијих чинилаца у пове^ању производње и привредном јачању нашег земљорадника. Претседник Срнске владе генерал Неди^ иетакао је мишљање, да српски народ има своју бснову у народном задругарству! које је вековима показивало најбоље особине и задовољавало народне Привредне и моралне потребе. У том смислу Министарски савет донео је Уредбу 0 оеновама ерпеког задругаретва, а расписана је анкета за потпуНу ребрганизацију задругарства. Поред постојећих задружних организациЈа имамо у Србији и удружења пољопривредНика и стручњака са задатком Проадећивања сељака и његовог |ачег бспособљења у раду и привреди. Међу овима нарочито се својим радом истичв Српеко пољопривреДно друштво са својим многобројним пољопривредним подружИнама. МИнистарство се залагало за пОмагањв Друштва у остварењу његових задатака
ПОЉОПРИВРЕДНЕ КОМОРЕ Нарочитом уредбом основане су у Србији тр* пољопривредне коморе са седиштима у Крагујевцу, Нишу и Ваљеву. Ради координације н»ихоаог рада основан је Земаљеки савез пољопривредних комора у Бебграду, као центраЛни орган. ЈеДна од најзначајнијих Зграрно-социЈалних мера Министарства пољопривреде и исхране је увоЈјењв обавезног осигурања, за сада само усева и плодова од града на цеЛој државној територији. У циљу општег унапређења пољопривреде приступило се практичном усавршавању инжењера агрономије и специјализацији инжењера агрономије, свршених ученика средњих, нижих и специјалних пољопривреднх школа. Сеоска омладна, у циљу усавршавања, упућивана је на пољопривредна газдимства И у задруге. Предузимане су мере на обнови, уређен>у и оспособљавању за рад пољопривредних школа и пољо- привредних установа, на унапређвњу села и сељака путем течајева, курсева, предавања и др., на културном Нбдизању села Путем књига. - - ' •' ' ' | ПРИВИЛЕГОВАНА АГРАРНА БАНКА Настављајући своју политику последњих година Банка је нарочито водила рачуна да се кредитирањв врши у што већој мери преко задруга. Тако је у току ове године одобрено Главној земљорадничкој набављачкој Задрузи у Београду 70 милиона динара. Поред задругарства кредитиране су и друге за пољопривреду. важне установе. Банка је била нарочито активна у финансирању планске пољопривреде. Ради спровођења овог задатка одобрен је Министарству пољопривреде и исхране кредит од 50 милиона динара. По обиму кредитирања може се слободно ре^ћм да Привилегована аграрна банка долааи на једно од првих места у српској пољопривреди. Укупан износ кредита по +екућим рачунима износи до данас 457 ,1 милирна динара. Многи од ових кредита већ су у међувремену и<!плавени или смањени, тако да је на дан 31 марта 1944 год. остало у важности бдобрениХ крвдита у износу 240,4 милиона динара. ИСХРАНА Резултати постигнути у области исхране у току трогодишњег рада указују на чињеницу, да је Министарство пољопривреде и исхране у својој привредноЈ политици успело радикалним реформама и сходним организационим мерама да потпуно афирмира систем диригбваног снабдевања и да на тај начин отКлони потресе, који Су редовна појава тешких ратних прилика. • Овај проблем, како у погледу законодавном, тако и у погледу образовања потребног апарата, пбвољно је решен, па је стадиум поремећаја који карак. терише послератно доба Замењен стадиумом стабилизације, пошто су се установе којима је поверен задатак прикупљања и расподеле пољопривредних производа по својој "организационој структури показале способнима да ову деликатну функцију правилно и успешно изврше. Као инструменти подесни за организацију и планско спровођење мера на терену органИзоваНе су централе за регулисање промета житарицама, сточном храном, махунастим плодовима, стоком и сточним производима, затим воћем, вином и ракијом. (Житарска, Воћарска и Сточарска централа). Прикупљање и расподела намирница врши ее у Београду преко Дирекције За снабдевање становништва — Дириса, а на осталој територији прекб окружних и среских референата за исхрану, затим одељења за исхрану обраЗова ««х у већим местима и општинских одбора образованИх у мањим местима. Доношењем уредаба о Житарској, Сточарској и Воћарској централи, са накнадним Изменама и допунама, дата је солидна основа за њихово правилно функционисање у духу начела дириговане привредв. У спровођењу постављених задатака централе су настоЈале да удовоље како обавезама према окупаторској власти, тако и обавези снабдевања становништва, руководећи се принципом да се у области житарица обезбеди исхрана непроизвођачког становништва Београда, осталих великих градова и пасивних срезова. У области промета стоком Сточарска централа Је настојала да поред уДовољења поменутим обавезама сачува радну и приплодну стоку. Постављени задатци диктовали су потребу разреза са дужношћу испоруке разрезаних контигената како у области прикупљања Ншенице, кукуруза и ост»лих жи+арица, тако и у областИ прикупљања стоке. Оснивање Воћарске централе пало је у току августа 1943 г. те је услед тога могла тек на измаку сезоне да стави под своју контролу само вино и ракију. Воће и кромпир могли су да буду стављени поД Контролу тек у овогодИшњој сезбни. Откуп је у току, а поверен је приватним фирмама. Услед послератних пореме^аја доведено Је у питање повољно снабдећање Становништва ше^ером. Ради тога је оваЈ важан артикал стављен под контролу. Рационирањем и контролом у раСподели шећера обезбеђен Је потребан контигент за снабдевање становништва. Расподела соли стављена Је такбђе под контролу, што Је да/)о повољне резултате у правилиоМ снабдевању становништав.